История и археология список научных статей
-
ИЗУЧЕНИЕ НАУЧНОГО И КУЛЬТУРНОГО НАСЛЕДИЯ МИРЗО УЛУГБЕКА В РАБОТАХ КИТАЙСКИХ УЧЕНЫХ
Китайская Народная Республика издревле взаимосвязана со странами Центральной Азии, в том числе и с Республикой Узбекистан. Наряду с узбекскими учёными научный интерес к истории Центральной Азии проявляют и китайские ученые, исследователи. Также актуальность темы исследования оправдывается...
2024 / Турсунова Н. -
MIRZO ULUG‘BEK YARATGAN MAKTAB VA UNING FAOLYATI HAQIDA
Dunyo ilm faniga sharqning ikkinchi renessansi deya ta’rif bilan kirgan XIV – XV asrlarda ijod etgan mutafakkir-u, allomalar orasida temuriy hukmdor Mirzo Ulug‘bek ham bor edi. Amir Temurdagi ilm-fan, san’atga bo‘lgan e’tiborni farzand va nabiralarida ham ko‘rish mumkin. XV asr boshida Samarqandda...
2024 / Altiboyev Y.E. -
“RAQAMLI TARIX” (“DIGITAL HISTORY”) SOHASI XUSUSIDA AYRIM MULOHAZALAR
Globallashuv jarayonida ilm-fan taraqqiyotida tezkorlik va sifat ko‘rsatkichlariga erishish muhim ahamiyatga ega. Zero, axborot oqimi tobora shiddatli tus olayotgan ayni vaziyatda ta’lim oluvchilarni zamonaviy bilimlar bilan qurollantira olishga erishish asosiy mezonlardan biri sanaladi. “Raqamli...
2024 / Tog‘Ayev J.E. -
ИНФОРМАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ В ИЗУЧЕНИИ ИСТОРИИ ВОЕННОЙ ПЕРИОДИЧЕСКОЙ ПЕЧАТИ УЗБЕКИСТАНА
Одним из важнейших трендов современности является цифровизация, влияние которой пронизывает все сферы. В последние годы наблюдается ускоряющийся процесс накопления информационных ресурсов – так называемый «цифровой поворот». Получило распространение понятие «цифровая история», или «digital...
2024 / Алиназарова Д.В., Рысбекова Л.К, Курбонова Л.Р. -
ИЗ ИСТОРИИ ДИПЛОМАТИИ УЗБЕКИСТАНА
Процесс формирования дипломатии Узбекистана представляет собой сложный и длительный процесс, расцвет которого приходится на период существования государства Амира Темура и Темуридов. Образование в 1370 году централизованного государства и дальнейшее его развитие, позволило Амиру Темуру и его...
2024 / Шакиров И.Р. -
ПЛАСТИНЧАТО-КЛЕПАННЫЕ ДОСПЕХИ «ТИМУРИДСКОГО ТИПА» КОНЦА XIV – XV вв.
Магистральным направлением эволюции пластинчатых доспехов восточной и значительной части центральной Евразии в период позднего Средневековья и раннего Нового времени стал процесс постепенного замещения пластинчато-ременных (ламеллярных, ламинарных) панцирей их пластинчато-клепанными аналогами. В...
2024 / Бобров Л.А. -
ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНАЯ ЭЛИТА УЗБЕКИСТАНА И КУЛЬТУРНАЯ ТРАНСФОРМАЦИЯ 1920-1940 ГГ.
Политические процессы в 1920-1940 гг в Узбекистане, как и по всему Советскому Союзу обозначалась как сложные и противоречивые. Политические преследования во всех слоях общества, в том числе и в среде интеллигенции, в частности в области литературы и искусства в Узбекистане в 1920-1930 годах были...
2024 / Ишанходжаева З.Р. -
IKKINCHI JAHON URUSHI DAVRIDA FRONT ORTIDAGI AYOLLAR JASORATI
Tarixning eng mudhish sahifalaridan biri boʼlgan Ikkinchi jahon urushi yillari oʼzining ayanchli voqeliklari va oqibatlari bilan insoniyat jamiyati xotirasidan hech qachon oʼchmaydigan davrlardan biri ekanligi shubhasizdir. Bu urush millionlab begunoh insonlar, yoshu-qarining bevaqt oʼlimiga,...
2024 / Maxkamova R.A., Ishanxodjayeva Z.R. -
БУХОРО АМИРЛИГИГА К.БУТЕНЕВ БОШЧИЛИГИДАГИ МИССИЯНИНГ ТАШРИФИГА ДОИР БАЪЗИ МУЛОҲАЗАЛАР
Бухорода Амир Насрулло ҳукмронлиги йилларида амирликнинг Россия империяси билан ташқи сиёсий алоқалари, хусусан унинг К.Бутенев миссияси билан муносабатлари ўзига хос ўрин тутади. Россия империяси томонидан Бухорога жўнатилган элчилик гуруҳларига расмий вазифалардан ташқари, махсус оғзаки...
2024 / Холикулов А.Б. -
ТУРКИСТОНДА ЧОРИЗМ ҲУКМРОНЛИГИ ДАВРИДА САВДО-САНОАТ ВА БАНК КАПИТАЛИНИНГ ФАОЛИЯТИ
1865 йили Тошкент шаҳри босиб олингандан кейин бу ерга саноатчилар билан бир қаторда кўплар савдогарлар, судхўрлар, осонлик билан бойлик орттириш илинжида бўлган кўплаб товламачилар ва чайқовчилар кела бошлади. 1867 йили Туркистон генерал-губернаторлиги тузилгандан кейин эса К.П. Кауфман ўлкага рус ...
2024 / Мусаев Н.У. -
МИРЗО УЛУҒБЕК ДАВРИДА ЯРАТИЛГАН ТАСАВВУФИЙ МАНБАЛАРНИНГ ШАЙХ ХУДОЙДОД ВА МУСОХОН ДАҲБЕДИЙ ИЖОДИГА ТАЪСИРИ
Ўзбекистон халқлари маънавий мероси қадимий ва бой тарихга эга бўлиб, уни бирламчи манбалар асосида ҳар томонлама мукаммал ўрганиш долзарб муаммолар қаторида туради. Зеро, узоқ мозийдан бошлаб мутафаккир олимлар томонидан яратилган ва бизгача етиб келган ёзма мерос ҳозирги тадқиқотлар учун муҳим...
2024 / Исмоилов М.М. -
XIX АСРНИНГ ИККИНЧИ ЯРМИ–ХХ АСР БОШЛАРИДА ШАРҚИЙ БУХОРОДА ҲУНАРМАНДЧИЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ
XIX асрнинг иккинчи ярми–ХХ аср бошларига назар солсак, бу даврда ҳунармандчилик ҳали ҳам ўз мавқеини йўқотмаган ва у билан маҳаллий аҳолининг катта қисми машғул бўлганини кўришимиз мумкин. Улар қишлоқ ва шаҳар аҳолиси учун барча турдаги ҳунармандчилик буюмларини ишлаб чиқариб, шундан даромад...
2024 / Очилдиев Ф.Б. -
ПРОСВЕТИТЕЛЬСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ ХАЙРЕТДИНА БОЛГАНБАЕВА В 1918-1920 ГГ.
В начале XX века в обществе Казахстана появились и активно развивались разнообразные политические движения. Представители национальной интеллигенции играли ключевую роль в формировании политической базы национально-демократических направлений. Активность национальной интеллигенции в то время...
2024 / Елкей Нұрлыбек Нұрланұлы, Садыков Т.С. -
АМИР ТЕМУР ВА АБДУЛЛАХОН – МУШТАРАК ТАҚДИР
Мустақиллик йилларида шайбонийлар даври нисбатан камроқ ўрганилган даврлардан биридир. Шундай бўлсада, ўзбек тарихчилигида Шайбонийхон ва Абдуллахонларга нисбатан тўла бефарқлик ёки беписандлик ҳукм суряпти десак, хато бўлади. Умумий манзара ўзгармаётгани билан, янгича қарашларни илгари сурадиган...
2024 / Замонов А.Т. -
ШАЙБОН УЛУСИ ВА АБУЛҲАЙРХОН БОШЧИЛИГИДАГИ ЎЗБЕКЛАР ТАРИХИ
Муҳаммад Шайбонийхон унинг авлодлари тарихи хусусан, Шайбон тўғрисида ва у асос солган ҳамда ҳукмронлик қилган улус тўғрисидан турли қарашлар мавжуд бўлиб ўз ечимини кутаётган қатор тарихий масалалар мавжуд[1]. Шайбон улусининг марказлашган давлат сифатидаги мавқеи Абулҳайрхон (1428–1461 йй.) номи...
2024 / Тухтабеков К.А. -
ТАРИХИЙ ТАРАҚҚИЁТНИНГ ҒОЯВИЙ АСОСЛАРИ
Дунёда содир бўлаётган сиёсий ва ҳарбий жараёнлар, геосиёсий ўзгаришлар, глобаллашув жараёнлари, замонавий ахборот технологиялари ривожланиши давлатлар фаолиятида янгича муносабатларни талаб қилмоқда. Дунёнинг моҳиятини чуқур англаш, ўзгаришларни миллий ва умуминсоний манфаатлар асосида таҳлил...
2024 / Эрназаров Ш.Э. -
СОЛИҚҚА ОИД ҲУҚУҚБУЗАРЛИК УЧУН ЖАВОБГАРЛИК ЧОРАЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
Иқтисодиётнинг бозор иқтисодиётига ўтиши натижасида унда солиқларнинг роли ва ижтимоий мақсади ошди ва бу ўз навбатида солиққа оид ҳуқуқбузарликлари, хусусан “молиявий ҳуқуқбузарлик”, “солиққа оид ҳуқуқбузарлик” каби тушунчаларга эътибор қаратила бошланди. 2020 йилда қабул қилинган янги таҳрирдаги...
2024 / Эргашев И.О. -
XX ASR BOSHLARIDA TURKISTON O‘LKASIDA ROSSIYA IMPERIYASINING AGRAR SIYOSATIGA OID BA’ZI MULOHAZALAR
XIX asrning ikkinchi yarmida Turkiston o‘lkasi Rossiya imperiyasi tomonidan bosib olinganidan so‘ng, imperiya hukumati o‘lkani o‘zining sanoat korxonalari uchun arzon xomashyo manbaiga aylantirish va rus sanoati mollari sotiladigan qulay bozor sifatidagi o‘rni yaxshi anglaganligi sababli bu hududda ...
2024 / Usarov U.A. -
АНТИК ВА ИЛК ЎРТА АСРЛАРДА МАРКАЗИЙ ОСИЁНИНГ ЖАНУБИЙ ЎЛКАЛАРИДАГИ ДИНИЙ ЭЪТИКОДЛАР ВА МИГРАЦИЯСИ МАСАЛАЛАРИ
Халкаро микёсда глобаллашув жараёнлари тобора жадаллашиб бораётган бугунги кунда Fарб ва Шарк цивилизацияларининг уйғунлашуви, турли худудларда яшаб, фарқли динларга эътиқод қилувчи халқларнинг ўзлигини англаши, халқаро майдондаги ўзаро муносабатларнинг тобора чуқурлашиб бораётганлиги, маданий...
2024 / Каромов Ш. -
АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ КОЛОНИАЛЬНОЙ ИСТОРИИ: ТУРКЕСТАН И ВОЕННАЯ МЕДИЦИНА РОССИЙСКОЙ ИМПЕРИИ
Проблематика российской имперской политики в области военной медицины Центральной Азии второй половины XIX – начала XX в. остается актуальна в отечественных и зарубежных исследованиях по туркестановедению. До начала завоевания Туркестанского края Российской империей во второй половине XIX в. на...
2024 / Раишев Т.Т.