Научная статья на тему 'ШАЙБОН УЛУСИ ВА АБУЛҲАЙРХОН БОШЧИЛИГИДАГИ ЎЗБЕКЛАР ТАРИХИ'

ШАЙБОН УЛУСИ ВА АБУЛҲАЙРХОН БОШЧИЛИГИДАГИ ЎЗБЕКЛАР ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Тухтабеков К.А.

Муҳаммад Шайбонийхон унинг авлодлари тарихи хусусан, Шайбон тўғрисида ва у асос солган ҳамда ҳукмронлик қилган улус тўғрисидан турли қарашлар мавжуд бўлиб ўз ечимини кутаётган қатор тарихий масалалар мавжуд[1]. Шайбон улусининг марказлашган давлат сифатидаги мавқеи Абулҳайрхон (1428–1461 йй.) номи билан бевосита боғлиқ. Мавжуд манба ва адабиётларда Шайбон улуси XV аср бошларида феодал урушлар сабабли бир неча мустақил улусларга бўлиниб кетганлиги таъкидланади. Жумладан, Сибирдаги Тура шаҳри ва унинг атрофидаги ерларда буркут қабиласи бошлиқлари Адабек ва Кепакбеклар, Отбосар дарёсининг (Ишим дарёсининг ўнг ирмоғи) сўл қирғоғидаги ерларда йирик ўзбек хонларидан Мустафохон шунингдек, Тобол дарёси ўрта оқимида Маҳмудходжахон ҳукмронлик қилганлар[2].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ШАЙБОН УЛУСИ ВА АБУЛҲАЙРХОН БОШЧИЛИГИДАГИ ЎЗБЕКЛАР ТАРИХИ»

ШАЙБОН УЛУСИ ВА АБУЛХДЙРХОН БОШЧИЛИГИДАГИ

УЗБЕКЛАР ТАРИХИ

Тухтабеков К.А.

т.ф.н., доцент,

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети. https://doi.org/10.5281/zenodo.11173986

Мухаммад Шайбонийхон унинг авлодлари тарихи хусусан, Шайбон тугрисида ва у асос солган хамда хукмронлик килган улус тугрисидан турли карашлар мавжуд булиб уз ечимини кутаётган катор тарихий масалалар мавжуд[1].

Шайбон улусининг марказлашган давлат сифатидаги мавкеи Абулхайрхон (1428-1461 йй.) номи билан бевосита боглик. Мавжуд манба ва адабиётларда Шайбон улуси XV аср бошларида феодал урушлар сабабли бир неча мустакил улусларга булиниб кетганлиги таъкидланади. Жумладан, Сибирдаги Тура шахри ва унинг атрофидаги ерларда буркут кабиласи бошликлари Адабек ва Кепакбеклар, Отбосар дарёсининг (Ишим дарёсининг унг ирмоги) сул киргогидаги ерларда йирик узбек хонларидан Мустафохон шунингдек, Тобол дарёси урта окимида Махмудходжахон хукмронлик килганлар[2].

XV асрнинг 20-йилларида Шайбон улусунинг юкорида кайд этиб утилган мустакил хонлари орасида, Орол денгизининг шимолида, яъни Сарисув ва Эмба дарёларининг урта окимида хукмронлик килган Жумадукхон хукмронлиги остидаги улус бошка хонларга нисбатан кучли саналган. Жумадукхоннинг отаси Ок Суфи хали хаётлик чогидаёк кучли кучманчи феодал гурух томонидан тахтдан туширилган. 1425-йили тахтга унинг урнига угли Жумадукхон утказилган эди. Жумадукхон шажарасида куйдагилар ёзилган «1425 йил [унинг] отаси хаёт булишига карамай, [феодаллар] жамоати уни [Жумадукхонни] тахтга утказди». Жумадукхон хукмронлигининг дастлабки кунлариданок Шайбон улусида узаро урушлар кучайди[3].

Улусдаги тартибсизлик ва узаро курашларнинг асосий сабаблари 1425-1426-йилларда мангит уругидаги келишмочиликлардан бошланди. Жумладан, бу борада бир катор тадкикотчилар томонидан айрим манбалар тахлили асосида умум кабул килинган тарихий жараёнр сифатида: «Идукбийнинг угли Гозибий мангит отасининг курсатмасига биноан [уз] уруги ва кабиласининг бошлиги булиб колди, [барча] аймок хамда кучманчиларни узига буйсундирди. У тарикат ва ва хакикатнинг кенг йулидан огишди ва хокимиятга келгач, жабр ва стамкорликка кул урди. Шунда, Дашти кипчок амирлари ва оксоколлари Гозибий жарб-зулмидан бардошлари тугаб ундан юз

угирдилар хамда хаммалари бирлашиб уни катл этдилар ва бу мамлакатда ахолисини унинг ситамларидан озод килдилар. Бу вокеалардан сунг мангит амрлари ва хокмлари Жумодукхон хузурига бордилар ва унинг мулозимлари каторига утишга муяссар булдилар. Бирок, мангит етакчилари Жумодикхон томонидан умид килиб кутилган эътибор, мархамат ва илтифотни, унинг [Жумодикхон - Т.К.] подшохлик такаббурлиги ва ута даржада каландимоглиги сабабидан курмаган уша одамлар [мангит амирлари ва оксоколлари - Т.К.] хон кароргохини тарк этиб кетдилар ва Жойтар-Жолкин деган жойга келиб жойлашдилар. Шу ерда Жумодукхонга нисбатан ракиблик камарини боглаб Кепакхужабий мангит, Умарбий буркут, Мутахужа, Турахужа мангит, Бойхужа Баходир, Сариг Шиман мангитлар, барчалари иттфоклашдилар хамда унга карши кузголон кутардилар» [4].

Шудай килиб, кузголон кутарган амирларга карши Жумодикхон кушин тортди ва Жойтар-Жолкинга деган жойга етиб келди. Бир-бирига карши булган икки кушининг жанги охир окибат хон кушинининг маглубияти ва узининг фожиали халокати билан якун топди. Маъсуд ибн Усмон Кухистоний «Тарихи Абулхайрхоний» («Абулхайрхон тарихи») асарида жангни тасвирлар экан унда Бойхужа Боходир катта жасорат курсатганини, унинг шижоати ва жасорати мангит жангчиларини хам нихоятда рухлантирганини кайд этади[5].

XV аср биринчи ярмида Марказий Осий халклари тарихи ва темурийлар шахзодаларнинг сиёсий курашларида мухим рол уйнаган Абулхайрхон хам катнашади. Бу вактда Абулхайрхон ун олти ёшда[6]. Абулхайрхоннинг отаси Давлатшайх углон Шайбон улуси етакчиларидан бири булиб унинг Б.Ахмедов тузилган харитага кура тайга урмонлари, Тобол дарёси шимолий ирмоклари ва Иртиш дарёси урта окимидаги ерларни эгаллаб, унинг худудига Чинги -Тура (Тюмень) хам таллукли булган[7]. Махмуд ибн Вали хам Абулхайрхон отаси тугрисида маълумот бериб, Иброхимхон шунингдек, Або углон номи ила танилган икки угли булган. Катта угил номи Хизирхон, кичиги Давлатшайх углон. Иброхимхон вафотидан кейин кичик угил «...буйрукларига итоат этувчи салтанат курувчиси ва бунёдкори булиди. ^ариндошлари, кабилалар ва кушнилар билан юмшок ва хушмуоммалалик билан муомала була бошлади. У "кузголон" сузини уша давр хонларига нисбатан эълон килишдан доимо узини тийб турган ва зарур хамда мухим мажбурият хисоблаган»[8].

Бевосита Абулхайрхонга кайтадиган булсак, Жойтар-Жолкинда булиб утган жангда улдирилган Жумодукхондан фаркли равишда у Срик Шиман мангит томонидан асир олинди. Аммо мангитлар унга илтифот курсатиб, хатто хонлик тахтини эгаллашида ёрдам хам беришди. Мавжуд манбалар

TaxnunH acocuga myHgafi xynoca Kunum MyMKHHKH ^amTH ^unnoKHHHr KefiHHru Kpu; HHnnHK H^THMOHH-cnecHH ®:apaeHHga MyxuM ypuH TyTraH ^oÖTap-^onKHHga SynraH ®:aHr 1428 nun Saxop-e3 oönapuga SynuS yTraH SynumH KepaK. 3epo, ASynxaöpxoH TyTKHHnuKgaH Ky3 afinapuga o3og этнпgн Ba KumHH y Anama Soxogyp ropraga yTKa3gu. fflyHgaH cyHr y y3 ynycura KafiTgu Ba yH eTTH emuga xoh khhhö KyTapungu[9]. AfiHaH my gaBpgaH ASynxaöpxoHHHr ^arnra ^unno; xyKMgopu cu^aragarH cuecuH ^aonutfra SomnaHgu.

ASynxaöpxoH Somnunurugaru KyHMaHHH y3ÖeKnap homhhh onraH Ma3Kyp gaBnaT Tapuxuga MaHFHT aMupnapugaH SynraH BaKKocSufi MyxuM ypuH эraмagн. YMyMaH afiTraHga ASynxaöpxoH, ynyc H^THMOHH-cuecHH xaeTuga MyxyM pon yfiHaraH MaHFHTnap SunaH Tun Tonuma ongu. Hhk MapoTaSa BaKKocSufi homh 1429-hhh ASynxaöpxoH TaxTra yraasunumH ^apaeHugaru MapocuMga ;afig этнпagн[10].

X,o$H3 TaHum an-Eyxopufi «ASgynnaHoMa» acapuga «^aBnaTmaöx yFnoHHHHr ^axoHrup Bopucu ASynxaöpxoH SynuS Xy^a MyxaMMagxoH maxug SynraHugaH cyHr ^amTH ^unnoKga nogmox Syngu, TypKucTOH Ba Chfhok aTpo^ugaru epnap yHra ;apaM SynraH. Y maBKarau Ba wngy3 cu^arau nogmox SynraH. Ocmoh KyKCuga (yHHHr) $HKp ^etnnapu HHKMnapugaH, gaBnar Ba u;Son Hypnapu Synca (yHHHr) um Ba axBonu KapaMugaH omKop Ba paBmaH эgн»[П] geS öaeH этнпagн.

ASynxaöpxoH xoh geS эtпoн KunuHraHugaH cyHr 1428/1429-fiunga Typa maxpura xapSufi ropumHH aManra omupagu. fflaxap SeKnapu SynraH AgaSeK Ba KenaKxy«:a Ba oKco;onnapu xeH ;aHgafi KapmunuKcro yHH ASynxafipxoHra Tonmupumagu. AKageMHK E.AxMegoBHHHr ;afig этнmннa Sy ropum 1430/1431-fiun эpтa Saxopga SynuS yTraH[12]. ^Hru xyKMgop HoMura xyTSa yKunuS, TaHra 3apS этнпraнgaн cyHr Typa maxpu 1446-fiunra ;agap ASynxaöpxoH Ty3raH gaBnaTHHHHr nofiTaxTH SynuS Typgu. 1446-fiunga nofiTaxT CHFHoKKa KyHupungu.

ffly ypuHga Sup Sup ^Hxarau anoxuga ;afig этнS yTH3 no3HMKH, cyHru fiunnapga ASynxaöpxoH gaBnarn Tapuxu TagKUKoTHunapugaH Supu ;aTop uhmhö H3naHumnap Myannu^u pyc TapuxHHcu ^.H.Macnw®;eHKoHHHr ASynxafipxoH ToMoHugaH acoc conuHraH gaBnaTra HucSaTaH TapuxmyHocnuKga ;aSyn KunuHraH eKH Ky^naHuS KenuHaeTraH «KyHMaHHH y3SeKnap gaBnaTH» geS HoMnaHumu MyBo^aKHtfrau nuKMaraHnuruHu TatKugnaS yTagu[13]. Ha3apuM3ga Myarnu^ Sy Sopaga xa;geK KypuHagu. Ey ^uxaTHH xynocaga u^oga этнS yTaMH3.

ASynxafipxoH ToMoHugaH эpнmнпraн MyBo^aKH^T ^amTH ^unnoKga Te3 TapKanuS yHHHr xy3ypura KynnaS cynToHnap, Saxogupnap Ba ;aSuna SomnuK^apu Kena Somnagunap. ffly ;aTopga Xu3upxoHHHHr yFnu AnaSmoxHHHr aBnogu SynraH Ba To yMpuHHHr oxupurana xoHra cogu; KonraH, ;ymuH KyMoHgoHH

булган Бахтиёр султон (1457-йил улдирилган) хам Абулхайрхон хузурига келди[14].

Абулхайрхон давлати чегаралари Сирдарё эткаларига якинлашиши билан, жанубда темурийлар хукмрон булган худудларда харбий-сиёсиё иттфоклар билан бирга сиёсий низоларга хам сабаб булди[15]. Темурийлар хукмрон булган Мовароуннахр, Хуросон ва Хоразм ички ишларига кенг куламдаги аралашуви хам айнан, Абулхайрхон даврида бошланди. Айникса, бу жараён Шохрух Мирзо вафотидан кейин янада кучайди.

Абулхайрхон бошчилигидаги узбек улуси билан темурийлар уртасидаги маносабатда Хоразм мухим ахамият касб этди хар икки тараф уртасидаги муносабатларининг мухим бир томонини ташкил килди. Кайд этиб утилганидек босиб олинган худудлар, жумладан, Хоразм Ченгизхон томонидан иккита катта угиллари орасида яъни Шимолий Хоразм Жужига ва Жанубий Хоразм (Маркази Киёт шахри) худудлари Чигатойга берилган эди[16].

1430-йилда Абулхайрхон Шайбон улуси олий хокимияти учун асосий давогар булган Махмудхужа бошчилигидаги куинни Тобол дарёси буйидаги жангда уни маглуб этади ва уни асир олиб катл эттиради. Шубу галабадан сунг бутун Гарбий Сибирь, шимолда Обь ва Иртиш дарёларининг кушилиши жойидан жанубда то мангит улусигача Абулхайрхон хукмронлиги урнатилди[17].

Бир вактлар Чингизхон томонидан Жужига мулк сифатида берилган худудларда уз хукмронлигини урнатиш максад килиб куйган Абулхайрхон Урта Осиё ва Волга буйи худудларини эгаллашга интилди. 1431/1432-йили Абулхайрхон бошчилигидаги узбек кушини Хоразм бостириб кириб уни эгаллашга мувофак булдилар. Хоразмга юриш хусусида Абдураззок Самаркандий «... узбек лашкари уз тириклиги бошига шармандалик тупрогини сочиб фитна гардини тузитди хамда куп сонли лашкар бирданига Хоразмга касд килгач, амир Шохмаликнинг угли Иброхим уларга карши тура олмай Кот ва Хивакга караб жунади, Хожа Асилуддин вазир калъадорлик асбобларини шай килиб карши туриш ва жанг килиш байрогини тиклади, аммо охири ожиз келиб катлга етди, узбек лашкари Хоразмни олиб куп харобаликлар келтирди ва хаддан ортик талон-тарожлар килиб, дашт томон кайтиб кетди»[18] дея таъкидлайди. Яъни муаллиф узбекларнинг Хоразмга юришларидан кззланган асосий максад талончиликдан иборат булганнини курсатади.

Адабиётлар:

1. Бартольд Б.Б. Сочинения. Т.2. Ч.1. - Москва. Изд. «Восточной литературы». 1963.; Греков Б.Д., Якубовский А.Ю. Олтин урда ва унинг кулаши. - Тошкент. 1956.; Нестеров А.Г. Государство Шейбанидов и Тайбугодов в Западной Сибири в XIV - XVII вв. Авто. дисс. кан. ист. наук. -М.: 1988.; Костюков В.П. Улус Шибана Золотой Орды в XIII - XIV вв. - Казан. 2010.; Костюков В.П. «Железные псы» Батуидов (Шибан и его потомки в войнах XIII в.) - Казан. 2009.; Золотая Орда в мировой истории. - Казан. 2016.; Моше Г. «Первая волна»; Доминирование Шибанидов в Нижнем Поволжье в 1361 - 1367 гг. // Золотоордынской обозрение. - 2022. - №10 (2).; Сабитов Ж.М. Улусы Шибана и Шибанидов в административной структуре Золотой Орды в XШ-XIV веках / История, Экономика и Культура Средневековых Тюрко-Татарских государств Западной Сибири. Материалы Второй Международной Конференции (Курган, 17-18 апреля 2014 г.). Курган. 2014. и др.

2. Ахмедов Б. Госудаство кочевых узбеков. - Москва. - «Наука». 1965.

- С.43. Уша муаллиф. Тарихдан сабоклар. - Тошкент. 1994. - Б.69.

3. Ахмедов Б. Госудаство кочевых узбеков. - Москва. - «Наука». 1965.

- С.43-44. Тарихдан сабоклар. - Тошкент. 1994. - Б.68. Маслюженко Д.Н. Политическая история стоновления ханства Абу-л-Хайра на юге Западной Сибири // Средневековые тюрко-татарские государства. Вып.4. Казань: Ихлас, Институт истории им. Ш.Мардани АН РТ, 2012. - С.76-87.

4. Материалы по истории Казахских ханств XV - XVIII веков (извлечения из персидских и тюркских сочинений). - Алма-ата. «Наука». 1969.

- С. 141-143.; Ахмедов Б. Госудаство кочевых узбеков. - Москва. - «Наука». 1965. - С.43-44.; Уша муаллиф. Узбек улуси. - Тошкент. «Фан». 1992. - Б.34.; Уша муаллиф. Тарихдан сабоклар. - Тошкент. 1994. - Б.69.

5. Иванов П.П. Очерки по истории Средней Азии (XVI

- середина XIX в.) . - Москва. Изд. «Восточной литературы». 1958. -.С.25.

6. Материалы по истории Казахских ханств XV - XVIII веков (извлечения из персидских и тюркских сочинений). - Алма-ата. «Наука». 1969.

- С. 142.

7. Маслюженко Д.Н. Политическая история становления ханства Абу-л-Хайра на юге Западной Сибири // Средневековые тюрко-татарские государства. Сборник статей. Выпуск 4. - Казань: Институт истории им. Ш.Марджани АН РТ, 2012. - 232 с.

8. Ахмедов Б. Госудаство кочевых узбеков. - Москва. - «Наука». 1965.

- С.43-44.; Уша муаллиф. Узбек улуси. - Тошкент. «Фан». 1992. - Б.34.;

Нестеров А.Г. Государство Шейбанидов и Тайбугодов в Западной Сибири в XIV - XVII вв. Авто. дисс. кан. ист. наук. - М.: 1988.

9. Материалы по истории Казахских ханств XV - XVIII веков (извлечения из персидских и тюркских сочинений). - Алма-ата. «Наука». 1969.

- С. 349.

10. Материалы по истории Казахских ханств XV - XVIII веков (извлечения из персидских и тюркских сочинений). - Алма-ата. «Наука». 1969.

- С. 144.

11. Трепавлов В.В. История Ногайской Орды. - Казань. 2019. - С.94.

12. Х,офиз Таниш ал-Бухорий. Абдулланома (Шарафномайи шохий). Форс тилидан С.Мирзаев таржимаси. - Тошкент. «Шарк». 1999. - Б.53.

13. Ахмедов Б. Госудаство кочевых узбеков. - Москва. - «Наука». 1965.

- С.48.; Уша муаллиф. Узбек улуси. - Тошкент. «Фан». 1992. - Б.39.

14. Маслюженко Д.Н. Политическая история стоновления ханства Абу-л-Хайра на юге Западной Сибири // Средневековые тюрко-татарские государства. Вып.4. Казань: Ихлас, Институт истории им. Ш.Мардани АН РТ, 2012. - С.76-87.

15. Ахмедов Б. Госудаство кочевых узбеков. - Москва. - «Наука». 1965.

- С.48.; Уша муаллиф. Узбек улуси. - Тошкент. «Фан». 1992. - Б.39.

16. Zamonov A. Buxoro xonligi tarixi. - Toshkent. 2021. - B.20.

17. Машарипов О. Хоразмнома. II-китоб. (Хоразм, юксалиш ва инкироз).

- Хоразм. 2007. - Б.345.

18. Абдураззок Самаркандий. Матлаи Саъдайн ва Мажмаи Бахрайн. II-жилд иккинчи кисм. - Тошкент. O'zbekiston. 2008. - Б.15-16.

19. Tukhtabekov, K. A. (2023). ESTABLISHMENT OF POLITICAL RULE IN TRANSOXIANA BY SHEYBANI KHAN. Oriental Journal of History, Politics and Law, 3(06), 170-178.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.