Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ОСИЁ ВА КАШМИР МУСИҚИЙ АЛОҚАЛАРИ ТАРИХИДАН'

МАРКАЗИЙ ОСИЁ ВА КАШМИР МУСИҚИЙ АЛОҚАЛАРИ ТАРИХИДАН Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
44
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Марказий Осиё / Кашмир / мусиқа

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Нилуфар Ботирова

Мазкур илмий мақолада Марказий Осиё ва Кашмир маданиятларининг тарихи, уларнинг уйғунлашуви, ислом даври билан янги босқичга кўтарилиши ҳақида фикр юритилади. Ислом диний-фалсафий тафаккури, ижтимоий ва сиёсий тарих жараёнида чуқур из қолдирган хинд ва мусулмон анъаналарининг уйғунлашувидан таркиб топган синкретик маданият юзага келиши хусусида тарихий маълумотлар бериб ўтилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ОСИЁ ВА КАШМИР МУСИҚИЙ АЛОҚАЛАРИ ТАРИХИДАН»

МАРКАЗИЙ ОСИЁ ВА КАШМИР МУСЩИЙ АЛОЦАЛАРИ

ТАРИХИДАН

Нилуфар Ботирова Юнус Ражабий номидаги УзММСИ

Аннотация: Мазкур илмий маколада Марказий Осиё ва Кашмир маданиятларининг тарихи, уларнинг уйгунлашуви, ислом даври билан янги боскичга кутарилиши хакида фикр юритилади. Ислом диний-фалсафий тафаккури, ижтимоий ва сиёсий тарих жараёнида чукур из колдирган хинд ва мусулмон анъаналарининг уйгунлашувидан таркиб топган синкретик маданият юзага келиши хусусида тарихий маълумотлар бериб утилади.

Калит сузлар: Марказий Осиё, Кашмир, мусика

FROM THE HISTORY OF CENTRAL ASIA AND KASHMIR MUSICAL

CONNECTIONS

Nilufar Botirova UzINMA named after Yunus Rajabi

Abstract: This scientific article discusses the history of the cultures of Central Asia and Kashmir, their integration, and their rise to a new level with the Islamic era. Historical information is given about the emergence of a syncretic culture consisting of a combination of Hindu and Muslim traditions, which left a deep mark in the process of Islamic religious-philosophical thinking, social and political history.

Keywords: Central Asia, Kashmir, music

Тарихдан маълумки Марказий Осиё ва Х,индистон жахон тамаддунининг энг кухна маданият учокларидандир. Бу икки халк маданиятнинг ук илдизлари жуда кадим замонларга бориб такалади. Географик жихатдан бир биридан узок жойлашмаган бу икки мамлакатлар орасидаги маданий, савдо сотик, сиёсий алокалар азалдан чамбарчас богланиб келган. Маданий алокалар каторида энг ёркин из колдирган томонлардан бири бу мусикий муносабатлардир. Хинд диёрининг сехрли ва хавобахш маконларидан бири Кашмир водийсидир. Бу улка кадимдан бой тарих ва кадриятлари билан алохида урин эгаллаб келган.

Кашмир - Осиёдаги Х,инд дарёсининг юкори хавзасидаги тарихий улкадир. VIII - XII асрларда Кашмир Х,индистоннинг энг мухим ва энг катта вохаларидан бири эди. 1586-йили Кашмир Бобурийлар давлати кул остига утган. 1756-йили афгонлар, 1819- йили эса, Кашмир худудини сикхлар босиб олганлар. 1845-1846

йилларда булиб утган инглиз-сикх урушида бу улка худуди инглиз мустамлакачилари томонидан забт этилган. Аёвсиз экспулатация ва миллий, диний камситишлар натижасида кашмирликлар бир неча бор кузгалон кутарганлар.

1947-йилгача Х,индистон, Покистон ва Бангладеш бир бутун мамлакат хисобланар эди. Кашмир эса Х,индистон ярим ороли субконтинентидаги алохида хонлик булиб келган. 1947 йил августида иккита суверен давлат яъни Х,индистон ва Покистон ташкил этилган, хар иккаласи хам Кашмирни уз худудига кушиб олиш харакатида булишган. Бир канча сиёсий низолар музокаралар натижасида Кашмирнинг харбий ва шимолий-гарбий кисмилари Покистон назоратида, колган катта кисми эса Х,индистон тасарруфида колди. Покистонга тегишли кисми 5-штат булиб, «Озод кашмир» номи билан юритилади. Хиндистондаги кисми эса «Жамму» ва «Кашмир» штатлари деб юритила бошлади. «Жамму» ва «Кашмир» штатларининг маркази Сринагар шахри1.

Кашмир водийсининг узунлиги 200 км. булиб, кенглиги 60 кмдан зиёд. Кашмирийлар Х,индистонинг Жамму ва Кашмир штатида ва Покистоннинг Озод Кашмир штатларида истикомат киладилар. Жамму ва Кашмида яшовчи ахоли турт миллиондан ортик булиб, аксарият кисми сунний мусулмонлардир. Х,индуизм динига эътикод килувчилари хам мавжуд. Улар асосан кашмирий тилида сузлашадилар. Кашмирий тили араб ёзувига асосланади.

Куп асрлик Кашмир мусика анъаналари хам узига хосдир. Бу улканинг анъаналари жуда бой ва серкирра эканлиги билан ажралиб туради. Лекин хозирги кунга кадар бу масалада дунёда жуда кам изланишлар олиб борилган. Узбекисонда эса бу мавзу деярли урганилмаган. Шу сабабли биз уз илмий ишимизда Кашмир тарихий улкасининг мусикий хаётини, ундаги касбий мусика жанри булган "Суфиёна Калом" ва узбек миллий мусикасининг етакчи жанри Шашмакомнинг муштарак жихатларини урганишни уз олдимга максад килиб олдик

Тарихий маълумотларга кура бизнинг эрамиздан бир неча аср олдин Х,индистон ва Марказий Осиёда юксак даражадаги ривожланган мусика маданияти юзага келиб, улар хаттоки узга халклар мусика санъатининг ривожланишига хам салмокли хисса кушганлиги тарихчилар томонидан якдиллик билан кайд килинади. Х,индистон, Марказий Осиё ва Эрон халклари тил, уруг-аймоклик жихатдан бир бирларига кариндош хисобланади.2 Кашмир вохасининг ахолисинин куриб, уларнинг либослари, урф-одатлари, хатто куринишлари хам узбек ва тожик халкларига жуда якин эканлигига яна бир бор гувох булиш мумкин. Бундай умумийликнинг илк даврлари эрамиздан аввалги

1 Узбекистон Миллий энциклопедия V том. "Кашмир" маколаси

2 Музыкальная культура древнего мира. "Музгис". 1937 йил. 17 бет

VI-V асрларда юзага келган Ахамонийлар давлати вактида юзага келган. Маълумки, Ахамонийлар давлати таркибига Эрон, Марказий Осиё билан бир каторда Хиндистон ярим оролининг шимолий - гарбий кисмлари хам кирган. Эрамиздан олдинги III-II асрларда юзага келган Хдрраппа маданияти Осиёнинг жануби ва Шимолий Х,индистон алокалари ривожланган давр хисобланади.

Марказий Осиё ва Х,инд маданиятининг юксалиш жараёни Кушонлар даври(I-IV асрлар)га тугри келади. Х,инд уммонидан деярли Кора денгизгача булган ерларни уз ичига олувчи Кушонлар давлати уз даврида Рим империяси билан бир каторда дунёдаги энг буюк салтанатлардан хисобланган. Уч асрдан купрок хукм сурган Кушонлар давлатининг жахоншумул ахамияти шундаки, Марказий Осиё ерларидан топилган казилма ёдгорликларда Кушонлар даврининг мусика маданиятига оид куплаб маълумотлар мавжуд. Улар мусика санъатини ижтимоий хаётнинг турли томонларига кириб борганлиги, хилма- хил ва бой мусика чолгуларининг юзага келганлиги, инсон тафаккурининг шохона талабларга жавоб берувчи мусика анъаналари жорий этилганлигидан далолат беради.

Марказий Осиё ва Кашмир маданиятлари уйгунлашувининг янги боскичи ислом даври билан боглик;. Ислом зухури диний-фалсафий тафаккур, ижтимоий ва сиёсий тарих жараёнида чукур из колдириб, хинд ва мусулмон анъаналарининг уйгунлашувидан таркиб топган маданият юзага келганлиги билан хам характерланади. Х,инд - мусулмон маданиятининг жахоншумул ахамияти тугрисида таникли хиндшунос олимлар бир катор асарлар ёзиб колдирганлар.3

Х,индистонга ислом анъаналарининг кириб келиши мураккаб ва куп томонлама жараён. Бир тарафдан конли урушлар кулфат ёгдирган булса, иккинчи тарафдан илм- фан ва маданий алокалар учун кенг имкониятларни юзага келтирди. Урта Осиё маданиятини Х,индистонга сингдирган шахслардан бири Махмуд Газнавийдир. Жавохирлал Нерунинг уз хотираларида ёзишича, "... Махмуд харбий юришлар билн бир каторда уз мамлакатининг маданий хаёти юксалишига гам катта эътибор берган; у уз атрофига туплаган буюк арбоблар каторида машхур "Шохнома"нинг муаллифи Фирдавсий, ва комусий олим ал-Берунийлар гам бор эди".4

Машхур аждодларимиздан бири Абу Райхон Беруний уз даврининг йирик комусий олимлардан бири булган. У бир муддат Кашмирда яшаб, санскрит тили, хинд фалсафаси, илмлари ва санъатини урганган натижада у кашмирийларнинг

3 A..L Besham "The Wonder that was Indiya" Ачария Брихаспати «Мусулмонлар ва Диндистон ярим ороли мусикаси» каби асарлар кузда тутилмокда.

8 З. Насуллаев "Амир Хусрва Дехдавий асарларида мусика хакида маълумотлар". Тошкент 2010

I fcOl^^^^HI 245 http://oac.dsmi-qf.uz

x,aHHT SaftpaMnapu, yp^-ogaraapu Ba ^anca^acu xaKuga MatnyMoT SepyBnu yrnaH acap apaTraH. 5

XIII-XIV acpnapga XuHgucTOHga Ocue TypKnapugaH nuKKaH ^exgu cynTOHnnrH xyKMpoHHHK KHnraH. By gaBpga XuHgucTOHga Oopc thhhhh TapKanurnu, MyoManara Kupurnu Hara^acuga MapKa3uH Ocue agaSuft aHtaHanapu ^HHgucTOHra $aon Tatcup KypcaTraH. Yrn6y BaKTga энг Ky3ra KypuHraH moup, MycH^anu Ba SacTaKopu AMup XycpaB ^exgaBuftgup. TypK ypyrugaH SynraH XycpaB ^exnaBHH apa6, $opc, xuHg, caHCKpuT THnnapuHH MyKaMMan эгaмaгaн Ba ^opcuft Tunga "XaMca" Ba SeHa3up metpnap apaTraH. AMup XycpaB homh xuHg Mycu^acHHHHr MyaftaH ycnySnapu SunaH Sofhuk SynuS agaSueTnapga y KaBannu, ra3an KaSu ^aHpnap Ba TaSna nonFycuHUHr acocnucu geS xaM KenTupunagu. AMup XycpaB apaTraH ®:aHpnapra MaHcy6 acapnap SyryHru KyHga xaM u^po этнпнS KenuHagu.6

KamMup MagaHuaTu Ba MapKa3uH Ocue anoKanapu WKcanraH aHa Sup gaBp XVI acpga BaraHgomuMro 3axupugguH MyxaMMag Bo6yp acoc conraH BoSypuftnap cynonacu (^uHgucTOHga BywK MyFy^nap cynonacu ge6 wpuTunagu) SunaH SoFnuKgup. By gaBpga MapKa3uH Ocue Ba KamMup MyHocaSaraapu aHru SocKunra KyTapunuS, YpTa OcuenuK ohum, moup Ba caHtaraopnap Bo6yp gaBnaraHuHr MapKa3ura Kapa6 uHranraHnap. HcTetgognu moup Ba caHtaTKop SynraH BoSypHuHr y3u xaMga yHuHr a^goggapu Ha^uc caHtaraap, ^yMnagaH MycuKaHuHr xoMunnapugaH SynraH.7 ffly gaBpga KynnaS xoHaHga, co3aHganap XuHgucTOHra ftyn onraHnap. BoSypuftnap capoftuga xu3MaT Ku^raH ASyn PaxuM XoHxpHa, "OHHau AKSap" puconacuHuHr Myannu^u ASyn Oa3n Ahhomuh Ba TaHuKgu moup Mup3o ASy^Kogup BegungeK aroKgu apSoSnapHuHr u^ogu SyHra aKKon Mucon Syna onagu.

MapKa3uH Ocue Ba XuHgucTOH anoKanapu Typnu gaBpnapga WKcanuS, nyKyp TapuxuH u3 KongupraH caxu^anapra ^yga Son. By ^apaeHga MycuKuH anoKanapHuHr xaM y3ura xpc ypHu Sop. Ma3Kyp MarucTpnuK gucceTTapTcuaMu3ga ukku gaBnaTHuHr MymTapaK MycuKuH anoKanapuHu y3SeK fflamaMaKoMu Ba KamMup Cy^ueHa KanoMu Muconnapuga KypuS nuKum Ba TagKuK Ku^umHu MaKcag ku^uS KynguK.

MapKa3uH Ocue Ba ^uHgucToH MagaHun anoKanapu KaTopuga MycuKuH pumTanap энг Soft Ba Ma3MyHnu ToMoHnapgaH SupuHu TamKun Kunagu. Y3 HaBSaTuga MycuKuH - Tapuxufi anoKanpHuHr y3u xaM cepKuppa Ba Soft, Kyn acpnuK Tapux Kapuga W3ara KenraH ^apaeHKu, yHu Tyna TacaBByp этнm xaMga y3namTupum KaTop uhmuh нзпaннmпapнн TanaS Ku^agu. AHa my Mynoxa3anapra эtтнSopaн, y3SeK Ba KamMup MycuKa anoKanapugaH ganonar SepyBnu MyafiaH MaHSanapHu KypuS hukuS Mynoxa3a wpuTumHu MaKcag ku^uS onguK.

5 By epga BepyHnHHuHr "XuHgncTOH" acapu Ky3ga TyTn^MoKga. By acap A.B Xa^ngaH^B ToMoHugaH 1995 -hu^ $opc Tn^ngaH pyc тнflнгa Tap^MMa KK^KHraH

6 Yma MaHSa 9-6eT.

7 Anapna BpuxacnaTu. "Mycy^MoH^ap Ba XuHgucTOH apuM opo^u мycнкacн". TomKeHT 2009., 23 SeT

I icclT^^^^H 246 http://oac.dsmi-qf.uz

Марказий Осиё ва Динд мусика алокалари йуналашида мусикашунос олим Александр Жумаев хам изланишлар олиб борган. У Ноинийнинг "Замзамаи вахдат" рисоласи устида изланишлар олиб борган.8 Шу билан бирга Урта Осиё ва Кашмир мусика алокаларини урганиш борасида Абдурауф Фитратнинг "Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи" китобидаги ушбу мавзуга оид булган мухтасар, аммо жуда сермазмун мулохазаларнинг ахамиятини хам алохида таъкидлаб утиш жоиздир. Диндистон ва Урта Осиё тарихи ва маданиятидан якиндан хабардор булган, хаттоки бу сохада илмий ва бадиий асарлар яратган Фитрат, хинд ва узбек халкларининг мусикий богланишлари, узбек классик мусикаси хамда унинг тарихи муносабатлари билан, ушбу мавзуга бир неча бор мурожаат килган. У Урта Осиёдан Диндистонга кузга куринган санъаткорлар ва гурухлар, чолгу созлари, колаверса айрим куй ва усуллар кучиб утганлиги хакида ёзади. Бу кучишларнинг асл сабаблари нимада? Фитрат келтирган маълумотларининг энг кимматли томони хам шундаки, ана шу кучишларнинг ижтимоий ёки диний эътикод билан боглик; булган сабабларини очиб беришга харакат килади.

Маълумки, Темурийлар салтанати емирилгандан сунг Мовароуннахр узбек уругларидан булмиш Шайбонийлар, Аштархонийлар ва сунгра Мангитликлар кул остига утган. Шайбоний ва Аштархонийлар уз даврида мусикага хомийлик курсатганлари сабабли Дирот мусикасининг юксалишига замин булган санъаткор ва фозиллар, Диротдан Бухорога караб йул олган. Дукумат Мангитликлар кулига утгандан сунг эса, уларнинг диний хурофотга берилганликлари сабабли Урта Осиё маданиятининг курки булган куплаб шоир, санъаткор ва олимлар уз юртларини тарк этганлар. Жумладан, Бобур Диндистонда асос солган маданият ва маърифатпарвар салтанатдан бошпана ахтарганликларига сабаб булганлигини Фитрат куйидагича баён этади: "Абул Файзнинг узи уам (1159 у/й) Рахимбой томонидан улдирилди, уонлик узбекнинг Аштархоний сулоласидан Мангит сулоласигаутди. Мангит уонлари эса жудаям жоуил, алдовчи кишилар эдилар. Бу алдовчи йиртцувчиларнинг иродасида эзилган эл-улуснинг гузал санъатлар билан машзул булурга вацт топлмазани уам белгилидир. Шу йулсизлицларнинг бошланиши билан бируа (Имомцули замонларидан бошлаб) Узбекистондан Диндистонга сафар масаласи чицди. Машуур Бобур Мирзонинг Диндистонга киргони музул хоцонлиги гузал санъатларининг уимоясига бор кучи билан тиришар эрди. Узбекистоннинг рассомлари, шоирлари, олимлари шунга цараб бора бердилар"9

8 Джумаев А. Уникальный источник по истории среднеазиатско- индийских связей ( «Замзамаи Вахдат» Наини) XVII в . Из истории культурных связей народов Средней Азии и Индии. Ташкент, 1986 г.

9 А.Фитрат "Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи"

Марказий Осиё ва Кашмир мусика алокаларидан далолат берувчи манбаларга кичик хулоса киладиган булсак, шуни таъкидлаш жоизки, бу жараён икки асосий йуналишда уз аксини топган:

1. Бевосита алокалар: Яъни муайян тарихий шарт шароитларнинг таказоси билан илмий мафкуравий анъаналар, мусикий гоялар бир жойдан иккинчи жойга кучиб утади ва янги шароит эхтиёжларига мослашади. XVI асрнинг охирларида Мовароуннахрда мусикага булган муносбатлар инкирозга учраши муносабати билан куп санъаткорлар Бобурийлар хомийлиги билан, Х,индистонга караб йул оладилар. Уз даврида Самаркандда, кейинчалик Х,иротда, сунгра эса Бухорода равнак топган мусика анъаналари кейинчалик Х,индистондаги Кашмир водийсида уз масканини топади.

2. Билвосита алокалар: Марказий Осиё ва Х,инд маданиятининг умумий илдизларидан келиб чикувчи ришталар мавжудлигини куришимиз мумкин. Булар орасида Урта Осиё ва Х,индистонда кадимдан мавжуд булган мусикий карашларни хам айтиб утиш уринлидир. Жумладан, илми нужум (юлдузлар хакидаги илм) билан боглик булган кухна фазовий карашлар мусикашуносликда хам кенг урин эгаллаган булиб куй ва усулларнинг мажозий маъноларини белгилашда мухим ахамият касб этганлигини кайд этишимиз мумкин. Куй ва усул холатларининг йил таквими ва фасллар мавсуми, фалак буржлари ва куёшнинг кунлик харакати билн боглик акидалар маком ва рагаларнинг маънавий илдизларини тушунтиришда мухим омил булиб хизмат килади.

Х,индистонда Ислом маданияти ривожлангандан сунг маком ва рага негизлари мумтоз мусиканинг янги бир куртаги, яъни Суфиёна калом жанрининг юзага келдши учун замин яратди. Шундай килиб Марказий Осиё ва Кашмир мусика алокаларининг билвосита намоён булишини кузати мумкиндир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Азизова Ф. Диссертация. Исторические взаимосвязи Индо-Таджикских музыкальных традиций. Душанбе., 1988.

2. Akbarov. O. Maqom asoslari. Toshkent, "Turon-Iqbol"2018.

3. Виноградов В. Индийская рага. Москва, 1976.

4. Kachroo, Daya, Ram "Khushdil" "Tarana-e-Sorur"Pushb 1962

5. Матёкубов О. Макомот. Тошкент, 2004

6. Мohanlal Aima- The music of Kashmir/ Sangeet Natak academy II. Jan-March 1989.

7. Pacholczyk. J.M. Sufyana Musiqi the classical music of Kashmir.Berlin 1996.

8. Ражабий Ю. Узбек халк мусикаси. V жилд. Бухоро макомлари. Тошкент, 1959 й.

9. Успенский В. Шесть музыкальных поэм. Москва, 1925 г.

10. Ражабов И. Макомлар. Тошкент, 2006

11. Ражабов И. Маком асослари. Тошкент, 1992.

12. Фитрат А. Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи. Тошкент, 1993.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.