Научная статья на тему '“ТАВАРИХ-И ГУЗИДА – НУСРАТНОМА” АСАРИ МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАРИХИ ҲАҚИДА МАЪЛУМОТ БЕРУВЧИ МАНБА СИФАТИДА'

“ТАВАРИХ-И ГУЗИДА – НУСРАТНОМА” АСАРИ МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАРИХИ ҲАҚИДА МАЪЛУМОТ БЕРУВЧИ МАНБА СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
188
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“Таварих-и гузида – Нусратнома” / Моварауннаҳр / Чингизхон / Шайбонийхон / Муҳаммад Солиҳ / Амир Темур ва темурийлар / Абу Толиб ал-Ҳусайний. / “Tawarikh-i Guzida – Nusratnama” / Transoxiana / Genghis Khan / Shaibani Khan / Muhammad Salih / Amir Timur and the Timurids / Abu Talib al-Husayni.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бекмурадов, Санджар Турсунмаматович

“Таварих-и гузида – Нусратнома” чиғатой туркий тилида ёзилган ва Шайбонийхон тарихига бағишланган аноним манба. Асар муаллифи борасида тадқиқотчилар ўртасида турли бахслар мавжуд. Баъзилар уни Бахауддин Волид, баъзилар Муҳаммад Солиҳ деб ҳисоблайдилар. Бироқ муаллифининг кимлигидан қатъий назар ушбу китоб Марказий Осиё халқлари тарихини баён этувчи қимматли асарлар сарасидан. Мазкур мақолада айнан унинг муаллифи, нусхалари ва таркибий қисмлари ҳақида сўз кетади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE WORK "TAWARIK-I GUZIDA NUSRATNOMA" AS A SOURCE OF INFORMATION ON THE HISTORY OF CENTRAL ASIA

“Tavarikh-i Guzida – Nusratnama” is an anonymous source written in Chigatai Turkic language and devoted to the history of Shaybani-khan. There are various disputes among scholars about the author of this work. Some consider him as Bahauddin Walid, others as Muhammad Salih. However, regardless of the identity of the author, this book is one of the valuable works describing the history of the peoples of Central Asia. This article is about its author, copies, and components.

Текст научной работы на тему «“ТАВАРИХ-И ГУЗИДА – НУСРАТНОМА” АСАРИ МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАРИХИ ҲАҚИДА МАЪЛУМОТ БЕРУВЧИ МАНБА СИФАТИДА»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"ТАВАРИХ-И ГУЗИДА - НУСРАТНОМА" АСАРИ МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАРИХИ ХДКВДА МАЪЛУМОТ БЕРУВЧИ МАНБА СИФАТИДА

Бекмурадов Санджар Турсунмаматович

Тошкент амалий фанлар университети катта укдтувчиси

АННОТАЦИЯ

"Таварих-и гузида - Нусратнома" чизатой туркий тилида ёзилган ва Шайбонийхон тарихига багишланган аноним манба. Асар муаллифи борасида тадцицотчилар уртасида турли бахслар мавжуд. Баъзилар уни Бахауддин Волид, баъзилар Мууаммад Солиу деб уисоблайдилар. Бироц муаллифининг кимлигидан цатъий назар ушбу китоб Марказий Осиё халцлари тарихини баён этувчи цимматли асарлар сарасидан. Мазкур мацолада айнан унинг муаллифи, нусхалари ва таркибий цисмлари уацида суз кетади.

Калит суз: "Таварих-и гузида - Нусратнома ", Моварауннаур, Чингизхон, Шайбонийхон, Мууаммад Солиу, Амир Темур ва темурийлар, Абу Толиб ал-Хусайний.

"Таварих-и Гузида - Нусратнама " - анонимный источник, написанный на чигатайском тюркском языке и посвященный истории Шайбани-хана. Среди исследователей существуют различные споры об авторе этого произведения. Одни считают его Бахауддином Валидом, другие - Мухаммадом Салихом. Однако, независимо от личности автора, эта книга является одним из ценных трудов, описывающих историю народов Центральной Азии. В данной статье рассказывается о ее авторе, экземплярах и составляющих.

Ключевые слова: "Таварих-и Гузида - Нусратнама", Моварауннахр, Чингисхан, Шайбани-хан, Мухаммад Салих, Амир Тимур и Тимуриды, Абу Талиб аль-Хусайни.

"Tavarikh-i Guzida - Nusratnama " is an anonymous source written in Chigatai Turkic language and devoted to the history of Shaybani-khan. There are various disputes among scholars about the author of this work. Some consider him as Bahauddin Walid, others as Muhammad Salih. However, regardless of the identity of the author, this book is one of the valuable works describing the history of the peoples of Central Asia. This article is about its author, copies, and components.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Keywords: "Tawarikh-i Guzida - Nusratnama", Transoxiana, Genghis Khan,

Shaibani Khan, Muhammad Salih, Amir Timur and the Timurids, Abu Talib al-Husayni.

КИРИШ

"Таварих-и гузида - Нусратнома" ("Танланган хикоялар - Галабанома") XV-XVI асрлардаги узбек ва бошка Марказий Осиё халкларининг тарихи, этнографияси, санъати, тили ва адабиётига оид кимматли манбадир. Ушбу асар узбек тили ва адабиётининг шаклланиш хамда ривожланиш тарихини урганувчи филолог ва тилшунос олимлар учун хусусан мугуллар, темурийлар, айникса шайбонийлар даврини урганишда тарихшунос, манбашунос олимлар учун зарурдир. Боиси, ушбу ёдгорлик хали мутахассислар томонидан етарлича урганилмаган ва тадкикотларга жалб этилмаган.

XX асрнинг 60-йилларида матншунослик тадкикотлари, матн ва композиция тарихини, унинг барча мавжуд булган нусха ва кискартирилган вариантларини урганиш натижалари шуни курсатдики, "Таварих-и гузида -Нусратнома" дастхати бизгача етиб келмаган. Факат шаркшунос олим Анвар Акрамовнинг кейинчалик амалга оширган танкидий матни муаллифникига озми-купми якинлиги хакида эътирофлар мавжуд 1 . У асарнинг барча нусхаларини урганиб сунг тайёрлаган киёсий матни асосида 1965 йилда номзодлик ишини химоя килди2. 1967 йилда эса асарнинг факсимилесини нашр этди. В.П.Юдин томонидан хам парчалар "XV-XVII асрлар козок хонликлари тарихи буйича материаллар (Форс ва туркий ёзувлардан кучирмалар)" туплами учун таржима килинди ва нашр этилди3. Бундай хажмдаги тадкикотларга карамай муаллиф дастхати анча катта ва узокрок вактни камраб олганлиги хакидаги карашлар хали хам мавжуд. Зеро, бу Шайбонийхонга багишланган тулик расмий асар эди.

Маълумки, асар Шаёбонийхоннинг Бухоро ва Самаркандни босиб олгач унинг буйруги билан ёзилган. Китобнинг биринчи кисмида турклар ва Чингизхоннинг аждодлари хакидаги маълумотлар урин олган. Мазкур кисмдаги маълумотлар учун Жувайний, Рашид ад-Дин асарларига таянилган. Бундан

1 Таварих-и гузида-Нусрат-наме / Иследование, критический текст, аннотированное оглавление и таблица сводных оглавлений кандидата филол. наук А.М.Акрамова. - Т.: Фан, 1967. - 630 с.

2 Акрамов А.М. Таварих-и гузида - Нусрат-наме: Сочинение анонимного автора XVI в.: Автореферат дис. на соискание учен. степени кандидата филол. наук / АН УзССР, Ин-т востоковедения им. Абу Райхана Бируни. -Ташкент: Наука, 1965. - 23 с.

3 Материалы по истории казахских ханств XV-XVIII веков (извлечения из персидских и тюркских сочинений)/ ответственный редактор Б.Сулейменов. [Ч. 1]. - Алма-Ата, 1969.

134

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

TamKapu, Myannu^ ym6y SynuMga YnyF6eK KanaMura MaHcy6 "Tapux-u ap6a-u ynyc" ("TypT ynyc Tapuxu") acapugaH xaM ^oHganaHraHnuru xaKuga SunBocuTa acapHHHr y3ugaH SunumuMro MyMKHH. fflan6oHHH MoBapoyHHaxpHu 3a6T этнnнmнgaн KeftuHru gaBp aHHu^ca Sara^cun epuranraH. Khto6 1504 Hunga fflan6oHHHHHHr $arx этнnнmн BoKeanapu 6unaH aKyHnaHagu, yHuHr acocuga 1505 nun TyraHgu.

TapKuSuH ^uxargaH xaM, кoмпoзнцнoн ^uxargaH xaM KUTO6 6up Karop myHra yxmam acapnapHu aparumga HaMyHa 6ynu6 xroMar Kungu.

A^ABHET^AP TAX^MH BA METO^tfAP

Y36eKucTOH TapuxuHuHr XV acp oxupu - XVI acp Somnapugaru Tapuxura oug Kynna6 acapnap MaB^yg. ^yMnagaH, MyxaMMaga ConuxHuHr "fflaftSoHuHHoMa", Mynna ffloguHHuHr "OarxHoMa", Py36eKxoHHuHr "MexMoHHoMa-u Byxopo", KaMonugguH BuHouHHuHr "fflaftSoHuHHoMa", MyxaMMag 3axupugguH BoSypHuHr "Bo6ypHoMa" Ba 6omKanap. MKopugaru KuMMarau acapnap $aHga Typnu gapa^aga ypraHunraH.

"TaBapux-u ry3uga - HycpaTHoMa" xaM mynap Karopuga MapKa3uH Ocue TapuxuHu xycycaH, MyFynnap Tapuxu, TeMypuHnap gaBpu Tapuxu Ba fflaftSoHuftnap cynonacu xa^ugaru KuMMarau acapnap capacura Kupagu xaMga TagsuKoTHunap ypTacuga KaTTa KrouKum yfiroTagu. ffly SoucgaH, MaKonaga acapHuHr 1967 Hunga mapKmyHoc AHBap AKpaMoB ToMoHugaH aManra omupunraH KuecuH Marnu Ba ^aKcuMunuflcura TaaHunraH xonga xaMga AHrnua Ba Poccuaga ^oftnamraH Hycxanapu acocuga TagKuKoT onu6 Sopunagu. fflyHuHrgeK, MaB3yra goup xopu^MH Ba MaxannuH TagKuKoTnapgaH xaM ^oftganaHunagu, Taxnun этнnagн.

MYXPKAMA BA HATH^A^AP

KuToSHuHr KucKapTupunraH BapuaHTu 1849 Hunga H.H.Bepe3uH ToMoHugaH TypKuH Tunga Hamp этнnraн. YHuHr Ty3yBnucu Anna Mypog AHHa6oft yrau 6ynu6, y3uHu KyHFupoT ypyrugaH 6ynraH y36eKMaH ge6 TaHuTraH. Y 1815 Hunga Byxopoga KucKapTupunraH BapuaHTuHu Ty3raH.

HnK 6op acap xaKuga B.B.BapTontgHuHr AMygape Tapuxu Macanacura goup TagKuKoTnapuga ynpafigu4. fflyHuHrgeK, ym6y xaKuga aKageMuK Kapn repMaHoBun

4 Бартольд В.В. Отчет о командировке в Туркестан // Записки Восточного Отделения Императорского Русского Археологического Общества. Том пятнадцатый. 1902-1903. - СПб.: Типография Императорской Академии Наук, 1903. - С. 183-184, 186.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

н 5

f

кетади

Залеман5 хам узининг изланишларидан келиб чикиб кискача таъриф бериб

6

Махаллий тадкикотчилардан Р.Г.Мукминова 7 , С.А.Азимжонова 8 , Б.А.Ахмедов 9, С.К.Ибрагимов 10 хамда А.М.Акрамовларнинг изланишлари оркали асар хакида маълумотга эга буламиз. Аммо булардан факат А.М.Акрамов асарнинг матншунослигини тулик тадкик этган ва айникса, унинг бугунги кунда тулик хисобланган Лондоннинг Британия музейида сакланаётган нусхасидан фойдаланган.

"Таварих-и гузида - Нусратнома" (^ ^j^j aAjjS ¿jjIjj) Чигатой туркий тилида ёзилган ва узбек давлатининг асосчиси булган Шайбонийхон (1451-1510) тарихига багишланган аноним асар. Унда Чингизхон ва унинг авлодларининг Шайбонийхонгача булган нодир тасвирланган тарихи акс этган. Асарнинг асл матни хижрий 908 (милодий 1502-0311) да ёзилган булса-да, "Таворих-и гузида" номи билан хам машхур булган асар муаллифи номаълум. Бу борада тадкикотчилар уртасида турли бахслар мавжуд. Баъзилар асар муаллифини Мавлави Жалолиддин Румийнинг угли Ахмад Бахауддин Волид деб билишса, баъзилар шахсан Шайбонийхоннинг узи деб карайдилар. Жумладан, Р.Г.Мукминова хам шу фикрни илгари сурган. Бирок А.М.Акрамов асарга замондош кулёзмаларини тадкик этгач купрок Шайбонийхонга якинрок булган Мухаммад Солихни асар муаллифи деб хисоблайди.

Бизнингча хам энг маъкул вариант Мухаммад Солих булиб, Ахмад Бахауддин Волиднинг 1226-1312 йилларда яшаб утганини хисобга олсак бу тахмин мутлако хакикатдан йирок. Муаллиф Шайбонийхон эканлигига хам шубха борки, зеро "Таварих-и гузида - Нусратнома"нинг узида муаллифнинг Хон хизматига кириши хусусида алохида сатрлар мавжуд.

5 Муаллиф хасида каранг: https://iranicaonline.org/articles/salemann-carl-hermann

6 Salemann C. Das Asiatische Museum im Jahre 1890. Nebst Nachtraegen. "Melanges Asiatiques" tires du bulletin de l'Academie des Sciences de St.-Petersbourg, 1894. X, livraison 2. - Р. 282.

7 Мукминова Р.Г. Борьба за Мавераннахр между тимуридами и шейбанидами: (К истории образования узбекского государства шейбанидов): Автореферат дис. на соискание учен. степ. канд. ист. наук / Р. Г. Мукминова; Акад. наук СССР. Ин-т востоковедения. - Ленинград, 1949. - 14 с.

8 Азимжонова С.А. К истории Ферганы второй половины XV в. / Акад. наук Узбек. ССР. Ин-т востоковедения. - Ташкент: Изд-во Акад. наук УзССР, 1957. - 94 с.

9 Ахмедов Б.А. Государство кочевых узбеков / Акад. наук. СССР. Ин-т народов Азии. Акад. наук УзССР. Ин-т востоковедения. - Москва: Наука, 1965. - 195 с.

10 Ибрагимов С.К. Материалы по истории казахских ханств XV-XVIII веков: (Извлечения из перс. и тюрк. сочинений) / Сост. С.К.Ибрагимов, Н.Н.Мингулов, К.А.Пищулина, В.П.Юдин; АН Каз. ССР. Ин-т истории, археологии и этнографии им. Ч.Ч.Валиханова. - Алма-Ата: Наука, 1969. - 651 с.

11 Баъзи манбаларда Китоб 1505 йилда ёзилган деб маълумот берилади.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Асарнинг Россияда жойлашган12 нусхасидаги маълумотга кура, тарихнинг 1500 йилида Самарканд Хон томонидан камал этилган пайтда Мухаммад Солих унинг хизматига кабул килинган ва юкори лавозимларда фаолият олиб борган13.

Асарнинг таркибий кисми хакида айтсак, у уч кисмдан (фасл) иборат булиб, унинг биринчи бобида Чингизхоннинг шажараси Алан-Гоадан токи Мухаммад Солихга кадар булган маълумотларни уз ичига олади. Бирок асар бошида уни мунший (котиб) Камолиддин, охирида эса Шайбонийхоннинг амри билан Мухаммад Солих томонидан шикаста хатида тахрирлагани хакида айтилади. Худди шундай хошиялар хам. Бирок асар эса бошидан охиригача тулик насталиц ёзувида битилган ва Англия хамда Россиядаги хар икки нусхада Мухаммад Солихнинг асар муаллифи эканига ишонч берувчи шеърлар мавжуд. Шу боисдан юкоридаги маълумотлар яна бир бор асар муаллифи Мухаммад Солих булишлиги хакидаги карашларни оклайди.

Таъкидлаш керакки, уз вактида тадкикотчилар асарнинг номини турлича талкин этганлар. Масалан, В.В.Бартольд, Р.Г.Мукминова, Б.А.Ахмедов ва С.К.Ибрагимовлар ^ ^j^j Цз^ ¿¿j'i5 ("Таварих-и гузида-и Нусратнома" яъни, "Галабалар китобидан танланган хикоялар") деб, К.Г.Залеман хамда С.А.Азимжоновалар ^ ^j^j ¿¿j'i5 ("Таварих-и гузида Нусратнома" яъни, "Танланган хикоялар - Галабалар китоби") сифатида талкин этганлар. П.Лерх эса шунчаки ^ ^j^j ("Нусратнома" яъни, "Илохий ёрдам китоби") деган талкинни илгари сурган. Фикримизча, аник талкин А.М.Акрамов таъкидлаганидек, ^ ^j^j - ^jfr ¿¿j'i5 "Таварих-и гузида - Нусратнома" ("Танланган хикоялар - Галабанома") булиши керак. Боиси асардаги маълумотлар хамда муаллиф томонидан куйилган максад хам шундан далолат беради. Мукаддимадан хам шуни куриш мумкин:

"Аллоунинг фацири ...га фармон булдиким, Тулухон угли Мангухонга базишланган "Таварих-и Жауонкушо" ва Исломшоу Газанхонинг цизига аталган "Таварих-и гузида" ва Улугбек Мирзо шарафига ёзилган "Мунтауаб Жомеъ ат-Таварих", шунингдек, мугул бахшилари томонидан мугул алифбосида битганларни осон булмоц учун ва форс тилида ёзилганларни туркийга угириб тартиб берилди. Китобга "Таварих-и гузида - Нусратнома " номи берилди. Бу тарих уижрий жумаду ал-аввал ойининг 908 йилида жам этилиб битилди."14

12 ^j^j sjjjS ¿jjIjj - Россия ФА шарк кулёзмалари института, № В-745. - 59а

13 Британия музейидаги нусхада ушбу маълумотлар акс этган сатрлар мавжуд эмас.

14 ^j^j sjjjS ¿jjIjj - Россия ФА шарк кулёзмалари институти, № В-745. - 4b.

137

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Бундан маълум буладики, муаллиф уз олдига учта вазифа куйиб уни бажариш асосида асарни битган. Яъни:

1. Алауддин Ато Малик Жувайнийнинг "Тарих-и Жахонкушо" ("Жахон фатхчиси тарихи") асарини, Фазлуллох ибн Абулхайр Рашидиддиннинг "Жомеъ ат-Таворих" ("Тарихлар туплами"), Хдмдуллох Муставфий ^азвинийнинг "Тарих-и гузида" (Танланган тарих) асарларини эски узбек тилига таржима килиш;

2. Мирхо Улугбекка багишланган ва шунга ухшаш кандайдур муаллиф хусусан номини келтирмаган асарларни таржима килиш;

3. Шайбонийхон тарихини битиш.

Бундан максад пайдо буладики, асар уз ичига Чингизхон ва унинг авлоди, Темур ва темурийлар шунингдек, Шайбонийхон тарихини олиши керак эди яъни, биринчи ва иккинчи кисм компеляция ва учинчи кисм оригинал тарихни уз ичига олиши режалаштирилган. Шу босдан, биз асарнинг биринчи кисмида дунёнинг яралишидан бошлаб тарихи хусусида ва Хуросон, Моварауннахр хамда Дашти Кипчок худудларида яшаган кадимги кабилалар, уруглар хакида маълумотга эга буламиз. Шунингдек, унда Чингизхон ва унинг авлоди шажараси, харбий юрушлари хакида маълумотларни укиймиз.

А.М.Акрамов таъкидлаганидек, Англиядаги нусхада мугуллар тарихи тартиб билан кетма-кетлик асосида берилган. Факат иккинчи кисмдан урин олиши керак булган Амир Темур ва темурийлар боби биринчи бобнинг урталаридан берила бошлайди. Россиядаги нусхада эса тартиб бузилган булиб мугуллар тарихи кулёзманинг турли кисмларига ёйилиб кетган.15

Иккинчи кисмда хам шундай тартиб бузулишини кузатиш мумкин. Х,ар икки нусхада хам Темурийларга багишланган кисм сифатида боши хам охири хам кузатилмайди. Боб Тухтамишхоннинг Урусхон билан тахт учун кетган урушидаги маглубиятидан сунг Ок-Урдадан Амир Темур томон кочган вокеалардан бошланиб, Темурнинг Хоразмга булган юрушлари билан тугалланган. Иккинчи кисм умумий 12-13 йиллик даврни уз ичига олган.

Учунчи фаслда Абулхайрхон улимидан кейин Дашти ^ипчокдаги феодал муносабатлар, ички низолар, Шайбонийхоннинг ёшлик чоглари хикоялари, акаси Махмуд Султон хакида, Фаргонага булган юрушлар тугрисида маълумот беради. Шунингдек, тарихда Шайбонийхоннинг бобоси Абулхайрхонни кучманчи узбеклар давлатига кушилиши тасвирланган. Бунда нугой бийси

15 Таварих-и гузида-Нусрат-наме / Иследование, критический текст, аннотированное оглавление и таблица сводных оглавлений кандидата филол. наук А.М.Акрамова. - Т.: Фан, 1967. - С. 22.

138

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Ваккоснинг иштироки, у билан ички булиниш, мангитлар ва козокларнинг Абулхайрхон авлодларига карши кураши, Мухаммад Шайбонийнинг нугой бийси Мусо билан муваффакиятсиз иттифоки хикояси зикр этилади. Яна бу кисмда Шайбонийхоннинг Моварауннахр забт этилганидан кейинги даврлар алохида тасвирланади. Шунинг билан асар 1504-1505 йилларда Шайбонийнинг Андижонни босиб олиш вокеалари билан якунланади.

Юкорида таъкидлаганимиздек, Англия нусхасида вокеалар ривожи бир тизимда берилади, Россиядаги нусхасида эса бунинг аксини кузатиш мумкин. Аксарият холларда хатто баъзи маълумотлар тушиб колдирилган.16

Бугунга келиб, асарнинг фанда иккита нусхаси маълум булиб, улардан бири Британия музейида № Or.3222 17 ва иккинчиси Россия ФА шарк кулёзмалари институтида № В-74518 раками остида сакланади.

Англиядаги нусха энг кадимийси хисобланиб, таркибий маълумотларига кура мавжуд нусхалар ичида энг тулигидир. Кулёзма хижрий 970/1562-1563 йилларда Абдуллахон II (1557-1598) хукмдорлиги даврида кучирилган. Маълумки, бу даврда Урта Осиё ва Х,индистон уртасида савдо алокалари ривож топаётган эди. Илёс Низомиддиновнинг тадкикотлари натижаси уларок асарнинг мазкур нусхаси элчилар ёки савдогарлар оркали аввал Х,индистонга ва кейинчалик Англияга бориб колгани тахмин этилади.19

Англиядаги нусхада 1а сахифасида турт бурчакли мухр ва кулёзма эгасига ва даврига ишора бор. Эгаси Абу Толиб ал-Х,усайний ва хижрий 1059 йил каби. Мухр устида "Бахтлиларнинг мулкидан" деган ёзув урин олган.

Ал-Арзий тахаллуси билан танилган ал-Х,усайний Х,индистонда бобурий Шохжахон (1623-1659) даврида сарой тарихчиси ва шоири булган. Баъзи манбаларда асли Хамадонлик булган, баъзиларда эса асли Кешлик булиб, кейинчалик Хамадонга кучиб утган. "Оташкадаий Озарий"20 асари муаллифи Озарийнинг таъкидлашича кейинчалик у Хиндистонга кучиб келиб саройда шоирлик кила бошлаган. Калим "сухбатдош" тахаллуси билан куплаб шеърлар битган. Хукмдор амри билан Хуросонда саёхатда булган ва Макка хамда Мадинани зиёрат этган. Бир муддат яманлик хукмдор Жаъфар кутубхонасида фаолият олиб борган. Бу ерда у Темур тузукларининг туркий тилдан форс

16 Уша жойда. - Б. 23.

17 Rieu Ch. Catalogue of the Turkish Manuscripts in the British Museum. - London, 1888. - P. 276-280.

18 Описание тюркских рукописей Института народов Азии (ОТРИНА) / АН СССР, институт востоковедения. -Москва: Наука, 1965. - Опись 75.

19 Низомиддинов И. Урта Осиёнинг чет эл Шарки билан муносабатлари. - Т.: УзДавНашр, 1961. - Б. 27.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

20 Россия ФА шарк кулёзмалари институтида № 799.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

тилига таржимасини амалга оширди ва тахминан хижрий 1047/1637-1638 йилда Х,индистонга кайтиб мазкур таржимани Шохжахонга такдим этган.21 Шохжахон асарни юкори бахолаб, узининг сарой тарихчиси Мухаммад Афзал Бухорийга уни тахрир этиши учун топширган. Тахмин борки Англиядаги кулёзма айнан Абу Толиб ал-Х,усайний томонидан Хуросондан Х,индистонга олиб келинган ва кейинчалик Англияга олиб кетилган.

Мазкур нусхани кучирган хаттотнинг кимлиги номаълум. Зеро, асарда хам бу хакида ёзилмаган. Унинг каерда кучирилгани хам ноаник. Мавзулар, йиллар, исмлар, ракамлар, сарлавхалар хамда миниатюралар - турли рангдаги сиёхда ёзилган. Х,ар бир сахифа тилла суви билан чегараланган. Хати - настаълик ёзувида амалга оширилган. Кулёзманинг бундай расмийлаштирилганидан уни Хон саройи кутубхонасига махсус тайёрланганидан далолат беради ва тахминга кура асар Абдуллахон II буёруги билан амалга оширилган.

Чарлз Рьёнинг маълумотларига кура кулёзма каттик шикастланган. Баъзи сахифаларнинг урни алмашиб кетган. Куп намикган ва куп ерларда нам доглари колган. Бир канча миниатюралар буялиб кетган.

Кулёзма матни 148 сахифадан иборат ва 116а сахифаси тоза, оппок. 58-сахифа йуколган.

Россия ФА шарк кулёзмалари институтидаги № В-745 ракамли нусха П.Лерх уз коллекциясидан такдим этган. Унинг 1858 йилдаги Бухоро ва Хивага булган саёхатида шарк кулёзмаларини топиш ва туплаш билан машгул булган. Бухорода у айнан "Таварих-и гузида - Нусратнома" асари нусхасини кулга киритиб 1859 йилда уни Фанлар академияси Осиё музейига топширган.

Мазкур нусхада хам хаттот ва кучирилган давр хакида маълумот йук. Палеографик маълумотларга кура нусха XVI-XVII аср бошларига тааллукли. Кодикологик тузилишига кура Х,индистонда кучирилган. 1а сахифасида учта шаркона мухр туширилган булиб, биринчисида Шохжахоннинг камтарин кули

Мирзо Мажид деб, иккинчисида Махмуд.....Шохжахон деб ва учинчисида эса

10 рупийга сотиб олинган деб ёзилган. Хулоса килиб айиганда кулёзма узок вакт хиндлар кулида ва кейинчалик Урта Осиёлик савдогарлар уни 10 рупийга сотиб олиши оркали бизга етиб келган. Тахмин борки, Россия нусхаси Англия нусхасидан махсус буюртма билан кучиртирилган ва сотилган. Боиси хар икки нусханинг мукаддимаси билан хотимаси бир хилда. Факат, ички тартиб бузилиб кетган. Эхтимол, Россия нусхасини кучирган хаттот эски узбек

21 Rieu Ch. Supplement to the Catalogue of the Persian Manuscripts in the British Museum. Vol. I. - London, 1879. -

Р. 177-179.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

THnngaH axmn xaöapgop öynMaraH Ba YpTa Ocnëga xaM KyHnpnnMaraH, nyHKH

yHgaru Kyngaô ^yMgagap xaTO ë3ugraH, ôat3H xpggapga ^yMgagapHH yKHÔ x,aM SygMafigu, TaKpopgaHHmgap Kyn.

Kygë3Ma MaTHH 147 caxu^agaH uôopar Ba 113b, 114a caxu^agapu T03a, onnoK. 54b-55a caxu^acH fiyKograH.

XY.TOCA

ro^opagarn TaxguggapgaH Keguô hhkhô acap xasuga Kyfiugaru xygocagapra KegHHgu:

- Poccha HycxacH KyHupugHmuga xaTTOT TOMOHHgaH ce3ugapgu ëKH arafiHH KuguHraH y3rapumgap Ky3aragMafigH. Bapna xarogap ^y3tufi ap^orpa^HK xarogapgup.

- AHraufl HycxacHHHHr KaMHuguKgapura KapaMafi ôyryHru KyHga yHH энг TygHK Hycxa geô afiTHm MyMKHH. ffly SoucgaH TagKHKoTHugap yHHHr SugaH umgam gaBoMHga AHrgua HycxacHHH ôupgaMHH Hycxa cu^arnga ^ofigagaHca MaKcagra MyBo^HK. KograH Hycxagap эca yHH Tyggupumga xH3MaT KHgagu.

- AcapHHHr Hycxagapu ypTacugaru MatgyMoTgap Taxgugura Kypa yHHHr Myaggu^H cu^arnga MyxaMMag CoguxHH Kypcarum MyMKHH. OaKaT Sat3H xoggapga SugBocura fflafiôoHHfixoHHH apagamyBHHH TaxMHH этнm MyMKHH.

- Acap MapKa3Hfi OcHfië xagKgapu TapHXHHH ypraHHmga xox KoMneg^ua ôygcaga KHMMargHgup. 3epo, TapHXHfi MatgyMoTgapra Typgu mapxgap xaM KymugraH Ba энг MyxHMH gaBpHfi KHëcgam ynyH umoHHgu MaHÔagap cohhhh opTTHpagH.

REFERENCES

1. Tursunmamatovich, B. S. (2021). Chig 'atoy ulusi boshqaruvi legitimligida Islomning ahamiyati. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 708-720.

2. Bekmuradov, S. T. (2021). Chig 'atoy ulusida ilk boshqaruv shakli. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 2),

3. Rieu Ch. Catalogue of the Turkish Manuscripts in the British Museum. -London, 1888. - P. 276-280.

4. Rieu Ch. Supplement to the Catalogue of the Persian Manuscripts in the British Museum. Vol. I. - London, 1879. - P. 177-179.

249-265.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

5. Salemann C. Das Asiatische Museum im Jahre 1890. Nebst Nachtraegen. "Melanges Asiatiques" tires du bulletin de l'Academie des Sciences de St.-Petersbourg, 1894. X, livraison 2. - Р. 272-292.

6. Азимжонова С.А. К истории Ферганы второй половины XV в. / Акад. наук Узбек. ССР. Ин-т востоковедения. - Ташкент: Изд-во Акад. наук УзССР, 1957.

7. Акрамов А.М. Таварих-и гузида - Нусрат-наме: Сочинение анонимного автора XVI в.: Автореферат дис. на соискание учен. степени кандидата филол. наук / АН УзССР, Ин-т востоковедения им. Абу Райхана Бируни. - Ташкент: Наука, 1965. - 23 с.

8. Ахмедов Б.А. Государство кочевых узбеков / Акад. наук. СССР. Ин-т народов Азии. Акад. наук УзССР. Ин-т востоковедения. - Москва: Наука, 1965.

9. Бартольд В.В. Отчет о командировке в Туркестан // Записки Восточного Отделения Императорского Русского Археологического Общества. Том пятнадцатый. 1902-1903. - СПб.: Типография Императорской Академии Наук, 1903. - С. 173-280.

10. Ибрагимов С.К. Материалы по истории казахских ханств XV-XVIII веков: (Извлечения из перс. и тюрк. сочинений) / Сост. С.К.Ибрагимов, Н.Н.Мингулов, К.А.Пищулина, В.П.Юдин; АН Каз. ССР. Ин-т истории, археологии и этнографии им. Ч.Ч.Валиханова. - Алма-Ата: Наука, 1969. - 651 с.

11. Материалы по истории казахских ханств XV-XVIII веков (извлечения из персидских и тюркских сочинений)/ ответственный редактор Б.Сулейменов. [Ч. 1]. - Алма-Ата, 1969.

12. Мукминова Р.Г. Борьба за Мавераннахр между тимуридами и шейбанидами: (К истории образования узбекского государства шейбанидов): Автореферат дис. на соискание учен. степ. канд. ист. наук / Р. Г. Мукминова; Акад. наук СССР. Ин-т востоковедения. - Ленинград, 1949. - 14 с.

13. Низомиддинов И. Урта Осиёнинг чет эл Шарки билан муносабатлари. -Тошкент: УзДавНашр, 1961. - Б. 27.

14. Описание тюркских рукописей Института народов Азии (ОТРИНА) / АН СССР, институт востоковедения. - Москва: Наука, 1965. - Опись 75.

15. Таварих-и гузида-Нусрат-наме / Иследование, критический текст, аннотированное оглавление и таблица сводных оглавлений кандидата филол. наук А.М.Акрамова. - Т.: Фан, 1967. - 630 с.

94 с.

195 с.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

16. TpenaBnoB B. B. rocygapcTBeHHtiH crpon MoHrontCKon HMnepHH XIII b.: npo6neMa HCTopHnecKon npeeMCTBeHHoera. - MocKBa, 1993.

17. TpenaBnoB B.B. HcTopna HorancKon Opgti. - MocKBa: H3gaTenbCKaa $npMa "BocTOHHaa HHTepaTypa" PAH, 2002. - 752 c.

18. o^jjS ¿JJIJJ - Poccna OA mapK Kyne3Manapn HHCTHTyTH, № B-745. -149a

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.