Научная статья на тему 'МУҲАММАД ШАЙБОНИЙХОН СИЁСИЙ ФАОЛИЯТИНИНГ ҚИРРАЛАРИ'

МУҲАММАД ШАЙБОНИЙХОН СИЁСИЙ ФАОЛИЯТИНИНГ ҚИРРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
362
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Ўзбеклар / “куч-қудрат эгаси” / қозоқ хонлари / “Шажараи турк”. / Uzbeks / "the owner of power" / Kazakh khans / "Shajarai Turk".

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Нигора Азимбековна Тухтабекова

Ушбу мақолада жуда катта сулола ва давлатгв асос солган тарихий шахс Муҳаммад Шайбонийхон, унинг тузган давлатчилиги, ҳамда ушбу даврда сиёсий фаолияти ҳақида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ASPECTS OF MUHAMMAD SHAYBANIYKHAN'S POLITICAL ACTIVITY

This article deals with the historical figure Muhammad Shaibanikhan, the founder of a great dynasty and state, his statehood, as well as his political activities during this period.

Текст научной работы на тему «МУҲАММАД ШАЙБОНИЙХОН СИЁСИЙ ФАОЛИЯТИНИНГ ҚИРРАЛАРИ»

МУХДММАД ШАЙБОНИЙХОН СИЁСИЙ ФАОЛИЯТИНИНГ

ЦИРРАЛАРИ

Нигора Азимбековна Тухтабекова

Тошкент шахар Учтепа тумани 203-мактаб тарих укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада жуда катта сулола ва давлатгв асос солган тарихий шахс Мухаммад Шайбонийхон, унинг тузган давлатчилиги, хамда ушбу даврда сиёсий фаолияти хакида суз юритилади.

Калит сузлар: Узбеклар, "куч-кудрат эгаси", козок хонлари, "Шажараи

турк".

ASPECTS OF MUHAMMAD SHAYBANIYKHAN'S POLITICAL ACTIVITY

ABSTRACT

This article deals with the historical figure Muhammad Shaibanikhan, the founder of a great dynasty and state, his statehood, as well as his political activities during this period.

Keywords: Uzbeks, "the owner of power", Kazakh khans, "Shajarai Turk".

Дашти Кипчокда Узбеклар давлатига асос солган Абулхайрхон сулоласи хакида манбаларда батафсил маълумотлар келтирилган. Абулхайрхоннинг ун бир нафар фарзанди бор эди: Шох Будог, Х,ожа Мухаммад, Ахмад, Мухаммад, Шайх Хдйдархон, Санжар, Иброхим, Кучкинчихон, Севинчхожахон, Ок Бурун, Сайид Бобо султонлар. Фарзандларининг энг каттаси булмиш Шох Будог султон отаси хаёт пайтида оламдан утди. Ундан икки фарзанд колди: Мухаммад Шайбонийхон ва Махмуд Султон1.

Шайбоний 1451 йилда тугилган. Шайбонийнинг бобоси Абулхайрхон саройида хам туркий одатига кура тугилган гудакка икки исм куйиш урф булган. Исмларнинг биринчиси исломий (араб), иккинчиси эса туркий булган. Тугилганда Мухаммад деб ном олган Шайбоний хам узининг иккинчи номи билан машхур

л

булган. "Бобурнома" асарида Шайбонийнинг исми Шайбокхон деб берилган . Бу ном "куч-кудрат эгаси" деган маънони англатади.

Хива хони Абулгозихон "Шажараи турк" асарида "Шайбонхон наслидан Мовароуннахрда ва Хоразмда подшох булгонларнинг зикри" хусусида асосан асарнинг туккизинчи бобида Шайбонийлар сулоласи хакида батафсил тухталади.

1 Мухаммадёр ибн Араб Катаган. Мусаххир ал-билод / Тасхихи Нодира Жалолий. Техрон: "Мероси мактуб". 2008 (форс тилида); Мухаммадёр ибн Араб Катаган. Мусаххир ал-билод. - Т., Янги аср алоди. 2009. 23-бет.

2 Бобур. Бобурнома. - Т.: Юлдузча, 1989. 85-бет.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 589

"Чингизхоннинг угли Жучихон, анинг угли Шайбонхон, анинг угли Баходир, анинг угли Жучибука, анинг угли Бодакил, анинг угли Мунка Темур, анинг угли Пулод, анинг угли Иброхим углон, анинг угли Давлвт Шайх углон, анинг угли Абдулхайрхон. Анинг ун бир угли бор эрди. Улуг углининг оти Мухаммад, лакаби Шохбахт. Узи шоир эрди. Шайбонхоннинг наслидин булгон учун узига Шайбоний тахаллус килиб эрди. Шохбудак султони мазкурнинг кичик угли оти Махмуд Султон, анинг угли Убайдуллахон"1.

Х,офиз Таниш Бухорий "Абдулланома" асарида "Шайбонийхон Абулхайрхоннинг хукмронлиги замонида (1451) Олтинхон наслидан (Хитойнинг Цзин сулоласи) Оккузи бегимдан тугилди. Олтинхон Чингизхоннинг мартабали ва хашаматли офтоби чикишидан аввал, салтанат юлдузи унинг давлати уфкидан яраклаб (чикиб), Хитой мамлакатлари унинг истикбол бадри (ой) нуридан ва кудрат офтоби шуъласидан нур эмар эди. Абулхайрхон унга Султон Мухаммад Шайбон деб ном куйди ва Шохбахт деб лакаб берди. Кейинчалик (1454) Кутли окибат султон деб аталган Султон Махмуд дунёга келди. Хон хазратлари

о

(Абулхайрхон) унга Махмуд деб от куйди ва баходир лакабини берди" .

Калмоклар 1457 йилнинг бахорида Уз Темур Тойши бошчилигида Узбеклар давлатига хужум килади. Кучманчи Узбеклар маглубиятга учрайди. Абулхайрхон аскарлари билан чекинади. "Таворихи гузида, нусратнома" (муаллифи номалум) деган асарда Уз Темур Тойши Абулхайрхоннинг набираси, Мухаммад Шайбонийхоннинг иниси уч ёшли Махмуд султонни узи билан бирга омонат тарикасида олиб кетганлиги ва шахзода калмоклар орасида 7 йил юриб

3

кайтганлиги хакида хикоя килинади .

Абулхайрхондан кейинг унинг угли Шайх Хдйдархон хон килиб кутарилди. Бу пайтда Абулхайрхоннинг барча душманлари бирлашиб, Шайх Хдйдархонга карши кураш бошладилар. Шайх Х,айдархоннинг хукмронлиги узокка бормаган. У халок булгач Ибокхон Абулхайрхоннинг авлодларини киргин килганлар. Бундан факат Мухаммад Шохбахт (Шайбонийхон), унинг иниси Махмуд Султон, Абулхайрхоннинг угиллари Суюнчхожахон, Кучкунчихон, Бахтиёр султоннинг угиллари Махдий султон, Хдмза султон кочиб кутилганлар.

Отаси Будок султон ва онаси Кузибегимдан ёшлигида етим колган Шайбоний эса отасининг содик хизматкори Корачабек оиласида тарбияланган. Корачабек бу шахзодаларга оталарча мехрибонлик курсатган. Кейинчалик Шайбонийга нуфузли Темурий амирлардан булмиш Мухаммад Мазид тархон хомийлик килди. У Туркистон ва Утрор хукмдори эди. Шайбоний укаси билан Туркистонда узок вакт яшади. Кейинчалик улар Самарканд хукмдори Султонали мирзо хузурига борадилар. Ака-ука Бухорода яшаб илм урганадилар, шеърият ва

1 Абулгозихон. Шажараии турк. - Т.: 113-бет.

2 Х,офиз Таниш ал-Бухорий. Абдулланома (Шарифномайи шохий). 1-2 жилд. - Т., 1999-2000. 55-бет.

3 Таворихи гузида нусратнома. Уша нашр. 23-бет.

илму фанга ошно буладилар. Балогатга етгани сари Шайбонийхон кунгида бобоси Абулхайрхон давлатини, шайбонийларнинг кулдан кетган шавкатини тиклаш орзуси жуш уриб бора бошлади. У Дашти Кипчокка кайтиб бориб лашкар туплашга муваффак булади. Айни пайтда, у буюк давлатни тиклаш йулидаги хатти-харакатини дастлаб уз кушини билан темурийларга ёлланма кушин лашкарбошиси сифатида хизмат килишдан бошлаган4.

Дастлаб Шайбоний парчаланган Амир Темур давлатининг шимолий чегарасида ноиблик килаётган хомийси Мазид Тархондан уни уз хизматига олишни сурайди. Аввалига бу таклифга рози булган Мазид Тархон тезда Шайбонийнинг уз хокимиятига хавф солиши мумкинлигини англаб етади. Натижада, у Шайбонийни Бухоро хокими Дарвиш Мухаммад тархон ихтиёрига жунатиб юбориш оркали ундан кутулади. Чунки, Дарвиш Мухаммад бундай ёрдам кучига мухтож эди. Унинг хизматидан бошка хукмдорлар хам фойдаланганлар. Бир суз билан айтганда, Шайбоний уз кушини билан хам Мугулистон, хам Мовароуннахр, хам Хуросон хукмдорларига хизмат килди. Бу хукмдорлар Шайбоний хизматидан узларининг кушинларига хам ички исёнчи ракибларига карши курашда фойдаланганлар. Бу курашларда Шайбоний узининг мохир лашкарбошилик кобилиятини намоён килди. Турли хукмдорларга хизмат килиш Шайбонийга Темурийлар давлатидаги вазиятни яхши билиб олишига имкон берди. Шайбонийнинг хизматидан энг куп манфаат курганлар Мовароуннахр хукмдорлари ва зодагонлари эдилар. Шунинг учун хам Шайбоний Мовароуннахр зодагонлари орасида машхур булиб кетган эди5.

Шайбоний ёлланма кушин бошлигидан хон даражасига кутарилган тарихий шахсдир. Шайбоний бобоси Абулхайрхон вафотидан кейин пароканда булиб кетган кабилаларни бирлаштирди ва беаёв конли урушлар натижасида 1480 йилда узбеклар давлатини кайта тиклашга муваффак булади. Вакт утиб у Сирдарё буйларидаги кургонларни хам эгаллайди. Бу кургонлар келгусида унга Мовароуннахрни истило килиш учун таянч вазифасини утайди.

Султон Ахмад хукмронлиги даврида (1469-1494) кучманчи узбеклар темурийларнинг Фаргона улусига хам талон-тарожлик юришлари уюштирдилар. Улар уша йиллари Олмалик, Олмату, Янги (Тароз) ни тамоман вайрон килганлар6.

Султон Хусайн хукмронлиги даврида Хоразм номигагина Темурийлар давлатига буйсунар эди. 1505 йилгача Хоразмда кунгирот сулоласига мансуб булган Чин суфи хоким эди. Чин суфи замонида кучманчи узбеклар Шайбонийхон бошчилигида бостириб кирдилар.

XV аср 80-йилларининг бошларида Шайбонийхон Сугунлукда козок хонлари Бурундукхон (1480-1511) ва ^осим Султон (1511-1518)лардан енгилгач,

4 Узбекистон халклари тарихи. Икки жилдлик. 2-жилд. - Т., 14-15-бетлар.

5 Мухаммадёр ибн Араб ^атагон. Уша асар. 33-бет.

6 Бобур. Бобурнома. Уша нашр. 46-бет.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz

Page 591

I

MuHrKumnoKRa k;ohhS Kengu Ba 6y epga Kumnagu. 1482 fiunHHHr Saxopuga y MoBapoyHHaxp xyKMgopu CymoH AxMag Mup3OHHHr TaKnu^u SunaH CaMap;aHgra Kengu. CymoH AxMag Mup3O yHgaH TomKeHT xokhmh CymoH MaxMygxoHra ;apmu Kypamga $oöganaHMo;HH SynraH.

Ammo CaMap;aHg SeKnapuHHHr yHra ;apmu $HTHa yromTupraHH Ty^afinu fflafiöoHHHxoH TomKeHTra xy^yM SomnaraH nafiTga ^upHu; gapëcu Syfiuga CymoH AxMag MHp3OHH TamnaS, Myrynnap TOMOHra yTuS KeTgu7.

1483 hhhh fflafiöoHHHxoH Myrynnap ëpgaMH SunaH Ap;y;, Y3raH, Chfho; maxapnapuHH SochS ongu, neKHH opagaH 3 hhh yTraH, EypyHgy;xoH, Kochm cynTOH Ba Ath; cymoH fiupuK mshfht aMupnapugaH X,aM3aSeK SunaH HTra^OKnamuS, fflafiöoHHHxoHHH 6y epgaH cypuS Hu;apgH. 1486 hhhh fflafiSoHHÖxoH «Ha Xopa3M Tapa^ra KOHgu. Ey ca^ap y Xopa3Mgaru TupcaK ;antacuHH эгaмaS ongu Ba 6y epga y3 ypy;HHH (o6o3hhh) xaMga hhhch MaxMyg cyrroHHH khhhk Sup xapSufi ;hcm SunaH KongupuS, y3H YpraHH ycTura OTnaHgu. CymoH XycaÖH KyHMaHHH y3SeKnapra ;apmu aMup ASgyxonu; SomHunuruga 20 MHHr KumugaH uSopar KaTTa KymuH roSopgu. fflafiöoHHHxoH эсa ;aManHH SymaruS, EyngyMco3 ;antacura Sopagu. Kanta xokhmh aMup Xanun Hafi3aHH Ba maxap atëHnapu xoHra Kyn coBFa-canoMnap roSopuS, ;antaHH yHra ^aHrcro TacnuM Kungunap. 1486 HHHH KyHMaHHH y3SeKnap Ba3up ëHuga TeMypufinap KymuHHHH Top-Mop KenTupuS, maxapHH ucraro Kungunap. KefiHHHanuK fflaöSoHHfixoH Ago;Hu xaM эгaмagн Ba yma epgaH TypuS XypocoHHHHr muMonu-FapSufi HOXH«napura TanoH-Tapo^nuK ropumnapu KHHHS Typgu.

fflafiSoHHHxoH Ba KyHMaHHH y3SeKnap Xopa3Mga XV acpHHHr 90-HHnnapuraHa Kongunap. CymoH XycaÖHHHHr ynapHH Sy epgaH cypuS Hu;apum Sopacuga KypraH TagSupnapu Haru^a SepMagu. 90-fiunnapga fflafiSoHHÖxoH CymoH MaxMygxoHHHHr TaKHH^u SunaH Yrpopra KeTuS ;ongu. fflyHgaH KefiuH Xopa3M «Ha TeMypufinap Kynura yTgu.

KyHMaHHH y3SeKnap 1505 hhhh Xopa3MHH TaMOMaH SochS ongunap Ba Xopa3M my Ba;TgaH SomnaS fflaöSoHHfinap xyKMpoHnuru ocTura yTgu8.

fflafiSoHHHxoH 3aMOHacura «pama KeHr MatnyMOTnu ogaM, ;onaBepca HCTetgognu moup xaM эgн. fflafiSoHHfixoH xokhmh«t Tenacura xanu KenMacgaH SypyH xaM Sup HeHa Sop Eyxopoga SynraH. EupuHHH MapTa SynraHuga y Eoxopou mapu^ga hkkh hhh TypuS, Magpacaga Mamxyp hhoxh«t ohhmh MaB^OHO MyxaMMag XuTOHfigaH TatnuM onraH, Mamxyp mafix Ba ohhm xo^a MyxaMMag nopco (1919 hhhh Ba^OT этгaн)нннг rogomnapugaH XycafiH Eycupufi Ba yHHHr xan^acu

xo^a MaxMygnap SunaH «;hh MyHOcaSaTga SynraH. Ynap xaTTO MyHTa3aM paBumga Sup-Supnapu SunaH Sopgu-Kengu KunumraH. Eup ran XycafiH fflafiSoHHfixoH

7 AxMegoB E.A. TapuxgaH ca6o;^ap. Yma Hamp. 104-6eT.

8 ASyOT03Hx0H. Yma acap. 120-SeT.

xy3ypuga öynca, ukkuhhu ca^ap xoh yHuHr xy3ypura Tampu^ öyropraH. X,ap HKKananapHHHHr Ma^nucu ynaMo Ba myapoHuHr umTupoKucro yTMaraH.

fflaööoHHHxoH 1499 hhhh CaMapKaHgHu ononMaraH Haca$ öunaH Kern ycTura ropum yromTupraH. MaxarnuH xa^K öyHgaH öapBaKT xaöap Tonuö, Ky3ra unuHaguraH HapcanapuHu Tory Tom opacura onuö öopuö amupumra ynrypraH. KyHMaHHu y3öeKnap TeBapaK-arpo^garu KumnoK^apHu TanoH-Tapo^; Kunuö, KaTTa yn^a öunaH TypKHCTOHra KaÖTraHnap.

Te3 opaga öapHa CaMapKaHg TyMaHnapu Boöyp xokhmh^thhh TaH ongu. KyHMaHHH y3ÖeKnapgaH ^apmu, Fy3op xaM TopTuö onuHgu. Ammo 6y ^yga KuMMarra Tymgu. fflaxapga o3uK-oBKar, eM-xamaK geapnu TyraraHnuru caöaö Boöyp y3 KymuHnapuHHHr öup khcmhhh TapKaruö roöopumra Ma^öyp öyngu.

fflaööoHHHxoH öyHgaH ^oöganaHuö Boöyp KymuHHHH 3apa$moH Kuproruga MarayöuaTra yHpargu. CaMapKaHg y3oK BaKT KaManga Kongu. Boöyp CaMapKaHgHu

apuM KeHacu Tamnaö TomKeHTra öyn ongu. fflaööoHuHxoH CaMapKaHgHu

9

KapmunuKcu3 Ky^ra Kuprngu .

Boöyp TomKeHT xokumu CymoH MaxMygxoH xy3ypura CaMapKaHgHu KafiTapuö onum yHyH epgaM cypaö öopgu, öupoK yHra Kapamnu CynTOH MaxMyg Ba CynTOH AxMag KymuHnapuHu fflaööoHuHxoH aKcoH Kungu. Boöyp MyrynucTOHra KoHumra Ma^öyp öyngu. TomKeHT xohu CynTOH MaxMygxoH эca uhucu CymoH AxMag (AnaHa) fflafiöoHuHxoH ToMoHugaH acupra onuHgu Ba KefiuHHanuK Kyfiuö roöopungu10.

CaMapKaHg, Byxopo Ba TomKeHTga y3 xoKuMuaTuHu ypHarraHgaH cyHr, fflafiöoHuHxoH XypocoHHu 3aöT этgн. y öat3aH gunnoMarua, öat3aH KyH umnarnö MyBa$$aKuaTnapra эpнmgн. fflafiöoHuHxoH ypymga TeMypufinapHu capocuMara conuö KyaguraH ^aHr ycynu - TynraMaHu (atHu gymMaH KymuHnapuHuHr KaHoTnapuHu afinaHuö yTuö, opKagaH xy^yM Kunum) ycTanuK öunaH Ky-Mafigu. fflafiöoHuHxoH Kacnufi geHru3ugaH Xutoh xygyguraHa, Cupgape этarнgaн MapKa3ufi A^roHucToHraHa öynraH yrnaH MaMnaKar xyKMgopu öynuö Kongu.

roKopu TaöaKa BaKunnapu fflafiöoHuHxoHHu gaBnaTHu öupnamTupyBHu KyHnu maxc экaнпнrннн TaH ongu. HnMy $aH BaKunnapu yHgaru öuhumhu, apaö, $opc TunnapuHu öunumuHu Kagpnagu.

X,upoT onuHraHgaH cyHr KaMonugguH Bex3og fflafiöoHuHxoH TacBupuHu Hu3gu, moup MyxaMMag Conux "fflafiöoHuHHoMa" gocToHuHu e3u, Buhouh yHuHr TapuxuHu KanaMra ongu. fflaöxnap fflafiöoHuHxoH xoKuMuaTuHu MycTaxKaMnamra KyMaK öepgunap11.

9 3ue A. Y3öeK gaMaTHu^uru Tapuxu. 236-239-öeT^ap.

10 MyxaMMag Xafigap Mup3o. Yma acap. 233-öeT

11 CaugKy^oB T.C. Yma acap. 89-öeT.

Мухаммад Шайбонийхон факат хон булмасдан, айни пайтда илм-маърифат хомийси ва узи хам дидли ижодкор, шоир булган. Шу боисдан у Шохбахт, Шойбок, Шойбек, Шохибек, Шайбоний тахаллусларида шеърлар ёзган.

Шайбонийхон гарчи болалик ва ёшлиги доимо кувгин, таъкиб остида ва хаёти жанг майдонида кечган булсада, яхши таълим-тарбия олишга улгуради, истеъдодли шоир, мусаввир, мусикачи ва хушовоз кироатхон булиб етишди. Ундан бир неча узбекча газал, рубоий ва "Бахрул худо" номли достон етиб кетган. Шайбонийхоннинг угли валиахд Темур султонга атаб ёзган панд-насихатларидан иборат китоби (1507-1508) хам мавжуд булиб, унинг ягона нусхаси хозир Туркияда сакланади12.

Хдсанхожа Нисорий "Музаккири ахбоб" тазкирасида Шайбонийхон хакида шундай дейди: "илму фазилатлардан хабардор, аникроги уларни тула эгаллаган киши эди. Шеърият сохаси ва шоирларга эътикод-эътибори катта булган. Мудом олиму фозилларни узига хамсухбат килган. Яхши шеърлари бор. Бу туюкни манзур буларлик айтган:

Сугд ичида ултурурлар ёбулар. Ёбуларнинг минган оти ёбулар.

Ёбуларнинг илигидан эл тинмади,

1

Ё булар булсин бу ерда ё булар" .

Аввало, Дашки Кипчокда Шайбонийхоннинг нуфузи ошиб, хокимият хам кучайиб борди. Абулхайрхон улимидан сунг таркалиб кетган турли кабилаларнинг Шайбонийхон атрофида бирлашитира олди. У Мовароуннахрдаги ички сиёсий вазиятни яхши билганлиги ва у ерда вужудга келган бекарор ижтимоий-сиёсий вазиятдан усталик билан фойдаланди Шунингдек, Мовароунахр зодагонлари, рухонийлари ва умуман ахолининг юкори катламлари маълум тоифасининг хам уз максадлари йулида Шайбонийхонни куллаб-кувватлади у Мовароуннахр, Хоразм ва Хуросонни ягона давлатга бирлаштира олди.

REFERENCES

1. Мухаммадёр ибн Араб Кдгаган. Мусаххир ал-билод / Тасхихи Нодира Жалолий. Техрон: "Мероси мактуб". 2008 (форс тилида); Мухаммадёр ибн Араб Катаган. Мусаххир ал-билод. - Т., Янги аср алоди. 2009. 23-бет.

2. Бобур. Бобурнома. - Т.: Юлдузча, 1989. 85-бет.

3. Абулгозихон. Шажараии турк. - Т.: 113-бет.

4. Хрфиз Таниш ал-Бухорий. Абдулланома (Шарифномайи шохий). 1-2 жилд. - Т., 1999-2000. 55-бет.

12 Узбекистон тарихи: давлат ва жамият тараккиёти. Сагдуллаев А.С., Аминов Б. Ва бошк. F Т., Академия. 1-кисм, 2000. 168-бет.

13 Х,асанхожа Нисорий. Уша асар. 20-бет.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 594

5. TaBopuxu ry3uga HycpaTHOMa. Yma Hamp. 23-6eT.

6. Y36eKHCTOH xanKgapu Tapuxu. Hkkh ^HngnuK. 2-^Hng. - T., 14-15-6eTnap.

7. MyxaMMagëp höh Apaö KaTaFOH. Yma acap. 33-6eT.

8. Boôyp. BoôypHOMa. Yma Hamp. 46-6eT.

9. AxMegoB E.A. TapuxgaH caôoKgap. Yma Hamp. 104-öeT.

10. A6ynro3HxoH. Yma acap. 120-öeT.

11. 3uë A. Y3ÖeK gaBnaTHunuru Tapuxu. 236-239-6eraap.

12. MyxaMMag X,aögap Mup30. Yma acap. 233-öeT

13. CaugKynoB T.C. Yma acap. 89-6eT.

14. Y3ÖeKHCTOH Tapuxu: gaBnaT Ba ®:aMHaT TapaKKuëTu. CargynnaeB A.C., Amhhob E. Ba öomK. F T., AKageMua. 1-khcm, 2000. 168-öeT.

15. X,acaHxo^:a Hucopufi. Yma acap. 20-6eT.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.