Научная статья на тему 'Ёзма манбаларда Жалолиддин Мангуберди тавсифи'

Ёзма манбаларда Жалолиддин Мангуберди тавсифи Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
450
182
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мангуберди / «Диннинг юксалиши» маъносини билдирувчи «Жалолиддин» / Ўзбекистон тарихидаги миллий қаҳрамонлардан биридир / Manguberdi / "Jaloliddin" meaning "Rise of Religion" / is one of the national heroes in the history of Uzbekistan.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Исмат Очилов

Жалолиддин сўнгги Хоразмшоҳ эди. Унинг асл исми Мангуберди, аммо давр урф-одатларидан келиб чиққан ҳолда шаҳзодага иккинчи исм ўлароқ «Диннинг юксалиши» маъносини билдирувчи «Жалолиддин» номи берилади. Жалолиддин Менгуберди – Ўзбекистон тарихидаги миллий қаҳрамонлардан биридир. Унга атаб бир нечта ёдгорликлар барпо этилган, она шаҳри Хоразм вилоятидаги ёдгорлик мажмуаси шулардан биридир. 2000 йили Ўзбекистон Республикасида «Жалолиддин Мангуберди» ордени таъсис этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

JALALIDDIN MANGUBERDI'S DESCRIPTION IN WRITTEN SOURCES

Jaloliddin was the last Khorezmshah. His real name was Manguberdi, but according to the traditions of the time, the prince was given the second name "Jaloliddin", which means "the rise of religion". Jaloliddin Menguberdi is one of the national heroes in the history of Uzbekistan. Several monuments have been erected to him, one of which is the Khorezm Regional Memorial Complex. In 2000, the Order of Jaloliddin Manguberdi was established in the Republic of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «Ёзма манбаларда Жалолиддин Мангуберди тавсифи»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (4) IV/2020 ISSN 2181-063X

ЁЗМА МАНБАЛАРДА ЖАЛОЛИДДИН МАНГУБЕРДИ ТАВСИФИ

Исмат Очилов ochilov.ismat2020@mail.ru

Аннотация: Жалолиддин сунгги Хоразмшох эди. Унинг асл исми Мангуберди, аммо давр урф-одатларидан келиб чиккан холда шахзодага иккинчи исм уларок «Диннинг юксалиши» маъносини билдирувчи «Жалолиддин» номи берилади. Жалолиддин Менгуберди - Узбекистан тарихидаги миллий кахрамонлардан биридир. Унга атаб бир нечта ёдгорликлар барпо этилган, она шахри Хоразм вилоятидаги ёдгорлик мажмуаси шулардан биридир. 2000 йили Узбекистан Республикасида «Жалолиддин Мангуберди» ордени таъсис этилади.

Калит сузлар: Мангуберди, «Диннинг юксалиши» маъносини билдирувчи «Жалолиддин», Узбекистан тарихидаги миллий кахрамонлардан биридир.

JALALIDDIN MANGUBERDI'S DESCRIPTION IN WRITTEN SOURCES

Ismat Ochilov ochilov.ismat2020@mail.ru

Abstract: Jaloliddin was the last Khorezmshah. His real name was Manguberdi, but according to the traditions of the time, the prince was given the second name "Jaloliddin", which means "the rise of religion". Jaloliddin Menguberdi is one of the national heroes in the history of Uzbekistan. Several monuments have been erected to him, one of which is the Khorezm Regional Memorial Complex. In 2000, the Order of Jaloliddin Manguberdi was established in the Republic of Uzbekistan.

Keywords: Manguberdi, "Jaloliddin" meaning "Rise of Religion", is one of the national heroes in the history of Uzbekistan.

Узбекистан Республикаси мустакил давлат сифатида ривожланиши жараёнида унинг тарихдаги сиёсий мавкеи, иктисодий тараккиёти ва маданиятини юксалишини чукур урганиш катта ахамиятига эга .Утмишда бу улкада вакти вакти билан йирик давлатлар таркиб топган ва уларнинг вужудга келишида айрим шахслар, давлат арбоблари ва харбий саркардаларининг алохида хизмати бор. Жумладан, урта асрларда Ануштегинлар- Хоразимшохлар салтанатида Жалолиддин Мангубердининг саркардалик фаолияти, мустакиллик учун фидокорона кураши тарих зарваракларида битилиб келган.

Ануштегинийлар сулоласи бошкарган Хоразимшохлар давлати (1027-1231 йиллар)нинг куп йиллик тарихи уша давр мусулмон тарихчилари томонидан

e3HnraH KaTop acapnapuga y3 aKcuHH TonraH.Ynap acocuga ymöy cynonaHHHr cyHru BaKHHH, 6ywK capKapga ^anonugguHH MaHryöepgu xyKMpoHHHrH,yHHHr Myryn HCTHnoHHnapnra Kapmu KaxpaMoHa Kypamu xa^uga FapöuH Ocue capxagnapugarH ^aonHATHHH Ky3arum Ba Tax-nun этнпгaнпнгннн Kypum MyMKHH. AHpuM MaHÖanap Ba agaÖHeraapga yHHHr hcmh MaHröypHH maKHHga xaM KenTupunagu.

Ey MaHÖanap unuga ^anonugguH MaHryöepgHHHHr maxcuH kothöh (kothö an-HHmo) fflaxoöugguH höh AxMag aH HacaBHHHHHr "CupoT ac CymoH ^anonugguH MaHryöypHH" ("CymoH ^anonugguH MaHröypHHHHHr Tap^HMau xohh") homhh acapu annoxHga axaMH^Tra эгa.

Hacco (Huco) BHno^TgarH K&ntanapgaH öupuHHHr coxhöh öynraH HacaBuH 1224 Hunga xH3MaT M3acugaH HpoKKa öopuö Konagu Ba yma epga CynTOH ^anonugguH yHHHr xH3Marara Kupagu. fflyHgaH эbтн6opaн y ^anonHggHHHHHr HrnoH^HH Myno3HMnapugaH öupura afinaHHÖ, to 1231-HHnrana, atHH ^anonugguH MaHryöepgHHHHr ^o^uanu Ba^oTHgaH cyHr HacaBuH xH3MaTHH öomKa xyKMgopnap Kyn ocTHga gaBoM эттнpн6 1249 Hunga X,anaö maxpuga gyHegaH Ky3 WMgu.

HacaBHHHHHr ^anonugguH MaHryöepguHH a^HHgaH ÖHnraH,acapuga öaeH этнпгaн Bo^ea xogucanapHHHr aKcapu^Tuga öeBocHTa umTupoK этгaн eKH moxug KHmunapHHHr xaöapnapura Ta^HraH^Hr MyxHMH xonucoHa Ba xaKKoHHH cy3 aHTumra HHTHHraHKH öynap acapHHHr hhmhh KHMMara xaMga umoH^nunuK gapa^acHHH omupagu. HacaBuH y3 acapHHH ÖHTHmra ^anonugguH Ba^oTHgaH KapuHHÖ 10 hhh yTraHgaH cyHr 1241 HungaH KupumraH Ba TaÖHHHKH ^pkhh $HKp ÖHHgupum HMKoHHra xaM эгa эgн.

HacaBHHHHHr "CupoT ac -CynTOH ^anonugguH MaHryöyp"HHHr apaöuH acn MaTHH Ba Typnu THnnapra KHHHHraH Tap^HManapu öup Hena öop gyHe w3hhh Kypgu. XycycaH, y TaHHKHH map^myHoc ohhm 3.M.EyHHeToB ToMoHHgaH pyc THHHra yrpHHHÖ, hkkh MapTa (hkkhhhh apaöna MaTH öunaH öupra) non этнпgн. Acap y3ÖeK ranuga xaM K.MareKyöoB Tap^HMacuga "CynTOH ^anonugguH MaHryöepgu" homh öunaH hkkh MapTa Hamp этнпгaн.

Apaö THHHgaru MyxHM MaHÖanapgaH «Ha öupu Höh an-Acup homh öunaH MamxyHp TapuxHaBc H33oguH AöynxacaH Ahh höh MyxaMMag an-^asupuH pa^aM этгaн "an-KoMHn ^H-T-Tapux" ( Tapux xa^uga MyKaMMan khtoö ) caHHoMacugup.

"ah-komhh ^H-T-Tapux"^KHH Ba YpTa fflapK MaMnaKaraapu TapuxHHHHr hchom Tap^anumugaH to 1231 Hunrana öynraH gaBpgaH öaxc wpHTyBHH энг KHMMaTHH MaHÖanapgaH öupu caHanagu. Yh hkkh ^unggaH uöopaT öy acapHHHr oxupru ^ungugaH Myryn öockhhh öunaH öofhhk Bo^eanap öaeHH xaM ®;oH onraH.

Myannu^ ^anonuggHH MaHryöepgHHHHr ^aonuaTHra KeHr ypHH a^paTagu Ba KynHHna y3HHHHr MyxHM Ba aHHK MatnyMoTnapu öunaH öom^a MaHÖanapHH

сезиларли даражада тулдиради. Солнома матни бир неча бар нашр этилган .Айрим тилларга килинган парча таржималари хам мавжуд . Асар Урта Осиё тарихига оид кисмининг П.Булгаков бажарган.Рус тилига таржимаси 2006 йили Тошкентда ва Ш.Камолиддинов томонидан нашр этилди.

Асар ХХ аср бошларида Хива хони Мухамммад Рахимхон II Феруз фармойиши билан тулалигича узбек тилига таржима килинди.

Биз суз юритаётган даврга оид мухим хамда батафсил манбаларнинг учинчиси Алоуддин Атомалик Жувайнийнинг "тарихий жахонгушой" (жахон фотихи тарихи) асаридир. Жувайнийлар хонодонининг бир неча вакиллари Хоразимшохнинг арконларидан булган. Жумладан Бахауддин ибн Али Жувайний 1192 йилда Султон Алоуддин Такаш (хукумронлик даври 1172 -1200) хизматига киради. Унинг набираси Алауддин Атомалик Жувайнинг бобоси Шамсиддин Мухаммад (хукумронлик даври 1200-1220), кейинчалик Жалолиддин Мангубердининг бош вазири сифатида фаолият курсатган. Аммо унинг угли Бахоуддин тахминан 1232 йилда бир гурух аслзодалар билан бирга мугуллар хизматига киришга мажбур булади ва угли Алоуддинннинг хам хизматга жалб этади.

"Тарихи Жахонгушой 1252-1260 йиллар оралигида форс тилида таълиф этилган, уч жилддан иборат.

ХШ аср бошларидаги суронли вокеаларнинг замондоши сифатида асар ёзган тарихчилардан яна бири Минхожиддин ибн Сирожиддин Мухаммад Жузжоний (1193-1205) йилдан кейиндир. У 1256 йилда Х,индистонга бориб, у ерда Шамсиддин Элтутмиш (хкумронлик даври 1211-1235)ва унинг угли Носириддин Мухуаммадшох (хукумронлтгт даври 1246-1265) саройида турли лавозимларида хизматда булади ва 1260 йилда Носириддин Мухаммадшохга атаб "Табакати Носирий" (Носирга аталган табакалар) номли асар ёзади. Асарнинг 16-боби Хоразимшохлар тарихига сунги 23-бобига мугулар истилосига багишланган. Афсуски, бу тарихчининг Жалолиддин Мангуберди хакида маълумотлари жуда киска.

Машхур муаррих Элхонмар вазири Рашидиддин Фазлуллох (1274-1318)нинг 1300-1310 -йиллир орасида яратилган "Жоме ат-товарих (тарихлар туплами) солномаси мугуллар тарихига оид энг кимматли манбалардан бири сифатида эътироф этилади. Аммо Рашиддин Хоразимшохлар тарихи,мусулмон мамлакатларнинг мугуллар томонидан истило этилиши хамда Жалолиддин Мангубердининг хукумронлик даври вокеаларини асосан Жувайнийнинг хамда кисман Ибн ал-Асирнинг мазкур асарлари асосида баён этади ва айтарли янги маълумотлар бермайди.Худди шу фикрни суриялик тарихчи Абулфарож Бар Эбрий (1226-1286)нинг "Тарих Мухтасар ад-дувал" ("Сулоларнинг кискача тарихи") асарида хам куриш мумкин.

Ёзма манбаларнинг яна бир гурухи Нуриддин Зайдарий Мухаммад Х,алавий, Ибн Дибий, Сибт ибн ал-Жавзий асарлари борки, улар Султон Жалолиддин Мангубердининг Кавказорти ва Кичик Осиёдаги фаолияти, махаллий сулолалар билан муносабати каби мухим масалаларда юкорида санаб утилган асарларга кушимча равишда кимматли маълумотлар беради.

Биз Жалолиддин Мангубердининг хаёти ва фаолиятидан накл килувчи ассосий, энг муфассих асарларини санаб чикдик, холос. У хакдаги маълумотлар бошка мусулмон тарихчиларнинг асарларида,шунингдек хитой, мугул, арман ва бошка тиллардаги манбаларда хам учрайди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Бартольд В.В.Туркестан в эпоху монгольского нашествия. В.В.Бартольд Сочинения. Том.1.М:Наука1963

2. Буниётов З.Ануштегин -Хоразимшохлар давлати.(1097-1231).Рус тилидан Ашраф Ахмад ва Махкам Махмуд таржимаси.-Т.:Гофур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти,1998.

3. Ан-Насави, Шихаб ад-Дин Манкбурни ( Жизне описание султана Джалое ад-Дина Манкбурни) Перевод с арабского З.М Бунятова М.1996.

4. Ибн ал-Асир. Ал Камол фи-т-таьрихи. Полный свод. Истори. Избранный отрывки. Перевод с арабского языка П.Г.Булгакова. Дополнения к переводу Ш.С Камолиддина.- Т.: Узбекистан 2000.

5. Шихат ад-Дин Мухаммад ан -Насави. Жизне описание султана Джалие ад- Дина Манкбурны. Перевод с аратского З.М Бунитова .Баку: Элм,1973

6. Шахобиддина Мухаммад ан Насафий. Султон Жалолиддин Мангуберди хаёти тафсилотлари. Рус-тилидан К.Матёкубов таржимаси. 2-нашр -Т.:Узбекистон,2006.

References

1. Бартольд В.В.Туркестан в эпоху монгольского нашествия. В.В.Бартольд Сочинения. Том.1.М:Наука1963

2. Буниётов З.Ануштегин -Хоразимшохлар давлати.(1097-1231).Рус тилидан Ашраф Ахмад ва Махкам Махмуд таржимаси.-Т.:Гофур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти,1998.

3. Ан-Насави, Шихаб ад-Дин Манкбурни ( Жизне описание султана Джалое ад-Дина Манкбурни) Перевод с арабского З.М Бунятова М.1996.

4. Ибн ал-Асир. Ал Камол фи-т-таьрихи. Полный свод. Истори. Избранный отрывки. Перевод с арабского языка П.Г.Булгакова. Дополнения к переводу Ш.С Камолиддина.- Т.: Узбекистан 2000.

5. Шихат ад-Дин Мухаммад ан -Насави. Жизне описание султана Джалие ад- Дина Манкбурны. Перевод с аратского З.М Бунитова .Баку: Элм,1973

6. Шахрбиддина Мухаммад ан Насафий. Султон Жалолиддин Мангуберди хдёти тафсилотлари. Рус-тилидан К.Матёкубов таржимаси. 2-нашр -Т.:Узбекистон,2006.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.