Научная статья на тему 'АМИР ТЕМУР ВА АБДУЛЛАХОН – МУШТАРАК ТАҚДИР'

АМИР ТЕМУР ВА АБДУЛЛАХОН – МУШТАРАК ТАҚДИР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Замонов А.Т.

Мустақиллик йилларида шайбонийлар даври нисбатан камроқ ўрганилган даврлардан биридир. Шундай бўлсада, ўзбек тарихчилигида Шайбонийхон ва Абдуллахонларга нисбатан тўла бефарқлик ёки беписандлик ҳукм суряпти десак, хато бўлади. Умумий манзара ўзгармаётгани билан, янгича қарашларни илгари сурадиган тадқиқотчилар етарлича топилади. Совет даврида ва мустақиллик йилларида, шунингдек, хорижда ҳам Абдуллахон шахсига бағишланган махсус асар бўлмасада, у ёки бу тадқиқотлар доирасида маълум фаолияти тадқиқ этилган. Жумладан, совет даврида В.В.Бартольд, П.П.Иванов, А.А.Семёнов, М.А.Салахетдинова, Е.А.Давидович; мустақиллик йилларида Р.Г.Мукминова, Б.Аҳмедов, Ҳ.Ҳ.Тўраев, Г.А.Агзамова, А.Зиё, Г.Султонова, А.Жуманазар; хорижликлардан Мустафо Будак, Ремзи Килич, Гулай Карадағ Чинар, Абдукадир Мажид, Ҳамза Камол [1] каби олимлар ўз илмий тадқиқотларида Абдуллахон фаолиятининг баъзи жиҳатларига эътибор қаратиб ўтганлар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АМИР ТЕМУР ВА АБДУЛЛАХОН – МУШТАРАК ТАҚДИР»

АМИР ТЕМУР ВА АБДУЛЛАХОН - МУШТАРАК ТАВДИР

Замонов А.Т.

т.ф.ф.д. (PhD), профессор.

Тошкент Кимё халцаро университети "Тарих " булими мудири. https://doi.org/10.5281/zenodo.11173950 Мустакиллик йилларида шайбонийлар даври нисбатан камрок урганилган даврлардан биридир. Шундай булсада, узбек тарихчилигида Шайбонийхон ва Абдуллахонларга нисбатан тула бефарклик ёки беписандлик хукм суряпти десак, хато булади. Умумий манзара узгармаётгани билан, янгича карашларни илгари сурадиган тадкикотчилар етарлича топилади. Совет даврида ва мустакиллик йилларида, шунингдек, хорижда хам Абдуллахон шахсига багишланган махсус асар булмасада, у ёки бу тадкикотлар доирасида маълум фаолияти тадкик этилган. Жумладан, совет даврида В.В.Бартольд, П.П.Иванов, А.А.Семёнов, М.А.Салахетдинова, Е.А.Давидович; мустакиллик йилларида Р.Г.Мукминова, Б.Ахмедов, Х,.Х,.Тураев, Г.А.Агзамова, А.Зиё, Г.Султонова, А.Жуманазар; хорижликлардан Мустафо Будак, Ремзи Килич, Гулай Карадаг Чинар, Абдукадир Мажид, Хдмза Камол [1] каби олимлар уз илмий тадкикотларида Абдуллахон фаолиятининг баъзи жихатларига эътибор каратиб утганлар.

Кейинги пайтларда Абдуллахон шахсиятини кайта бахолашга хайрихохлар хам купайиб бормокда. Мисол учун, мазкур матнлар муаллифи 2006 йилдан буён шайбонийлар даври тарихи буйича илмий тадкикот олиб бораётган булса, хозирда "Абдуллахон даврида Бухоро хонлиги" мавзусида махсус илмий иш тайёрламокда. Шунингдек, Абдуллахон шахсияти масаласи бир-иккита тарихга кизикувчи хаваскор доирасидан чикиб, расмий медиага, газета-журнал ва сайтларга етиб келгани, бахсларга сабаб булаётгани силжиш борлигидан далолат. Айнан мана шундай бахсларда янгича карашлар асосланади ва сайкалланади. каби тадкикотчиларнинг илмий ишларида маълум даражада тилга олиб утилган.

Абдуллахон шахси уз даврида ва унинг вафотидан кейин хам муаррихлар томонидан "сохибкирон", "улуг хокон", "Бухоро давлатининг равнаки даври", "Туроннинг сунгги буюк хукмдори" каби таърифлар билан тавсифланиб келинди. Туркистон минтакаси ижтимоий-сиёсий жихатдан таназзулга юз тутган XIX асрда хам муаррихлар, жамоат арбоблари Амир Темур ва Абдуллахондек кучли хукмдорга эхтиёж сезиб, уз асарларида шундай хукмдорлар кайта келишига умид боглади. Жумладан, Ахмад Дониш (18271897) уз асарида шундай ёзади: "Х,ижрийнинг хар юзинчи, мингинчи

йилларида давлат ва жамиятни янгиловчи хукмдор вужудга келиб туради. Амир Темур Курагоний хижрий саккизинчи юз йиллик мужаддиди (янгиловчиси) сифатида вужудга келди. Ундан кейин ислом диёрининг хар бир гушасидан мужаддидлар чикдилар. Масалан, Султон Хусайн (Мирзо) туккизинчи миа (юз, аср) якинида Х,иротдан чикди. Абдуллохон мингинчи йил бошида Бухородан мужаддид булиб чикди" [4, Б. 17]. Бундан куринадики, адиб Россия империяси истибдоди даврида жамият шундай бир кудратли шахсга эхтиёж сезганини умид килиб кутган.

Турон тарихнавислигида марказлашган давлат курган, зафарли юришларни амалга оширган куплаб хукмдорларга нисбатан "сохибкирон" сифати кулланилиб келинган. Жумладан, муаррихлар куп лолларда Чингизхон, Амир Темур ва Абдуллахонларга нисбатан шу сифатни куллашган. Мустакиллик йилларида Узбекистонда Амир Темур омили алохида гояга айлангач, сохибкирон сузи факат Амир Темургагина кулланилган деган тушунча халкимиз онгига сингиб, "Сохибкирон" дейилганда факат Амир Темургина тушуниладиган булиб колди. Вахоланки, ХУ1-Х1Х аср манбаларида Амир Темур билан бир каторда Абдуллахонга хам "сохдбкирон" сифати ишлатилади. Хдгто, Абдуллахон исми урнига синоним сифатида хам "сохибкирон" сузи кулланилган.

Маълумки, Турон худудида йирик империя тузиб, марказлашган ва хар томонлама мустахкам давлат курган шахслар санокли. Шу масала хакида гап кетганда, албатта, Амир Темур мазкур вазифани бажарган йирик давлат арбоби сифатида эсланади. ХУ1-Х1Х аср манбаларида, кейинчалик, жадид намояндалари асарларида хам Амир Темур ва Абдуллахон бир каторда таърифланган, улар бир-бирларига киёсланган. Чунки, Турон худудини ягона марказ атрофида бирлаштирган, бу худудда энг йирик империя тузган махаллий давлат арбобларининг илк вакили Амир Темур булса, энг сунггиси Абдуллахон эди. Манбаларда баъзи кудратли давлат арбоблари айрим навбатчи иборалар билан бир-бирларига киёсланганлар. Масалан, Амир Темур тарихига багишланган "Зафарнома"лар, Абдуллахонга багишланган "Абдулланома", "Мусаххир ал-билод" асарларида хар иккала шахснинг давлати мустахкамлигини, конун-коидалар катъий урнатилганини изохлай туриб "агар куппа-кундузи ёппа-ёлгиз бир жон, бир тан куёшдек олтин табакни бошига куйиб шаркдан гарбга караб йул юрса, хеч кимса унга кузининг кирини хам ташлай олмайди" каби ибораларни келтиришади. Абдуллахон даврига оид манбаларнинг аксариятида ("Абдулланома", "Мусаххир ал-билод", "Равзат ар-ризвон") хоннинг мамлакатларни эгаллаш, элчилар ва хокимлар тайинлаш, кушинни бошкариш билан боглик тадбирлари

AMHP TeMypra KHec.aHagu. fflyHHHrgeK, MH..Hfi MycTaKH..HKHH op3y KH.raH ^agug aguS.apu (xycycaH, EexSygufi, OuTpar) x,aM y3 acap.apuga MaB^yg ucruSgoggaH KyTKa3aguraH Amhp TeMyp Ba ASgy.naxoH.ap Tapux KatpugaH KenuS, ^aMH^THH MycTaMnaKaHHnHK 3y.MugaH 030g этнmннн "Hnoxufi KygpargaH enBopuS" cypararaap.

AnSarra, SyHgaö Kuecnap 6e^H3 эмac. X,ap HKKuna gaBnar apSoSuHHHr xaeT fiy.H Taxgun KunuHca, KynnaS ^aSx,a.apgarH ^aonuaraga MyrnTapaK.HK.ap MaB^yg.

EupumuöaH, xap HKKHCHHHHr xaM gaB.aTHH.HKgarH ^aonuaraga aHHa yxmam.HK Ba aKHH.HK.ap MaB^yg: Amhp TeMyp xaM, ASgy..axoH x,aM xoKHMHATHH y3 OTacugaH Mepoc kh.hs 0.MaraH Ba y3.apu xapÖHH-cuecHH Kypam öy.H ÖH.aH gaB.aT Tenacura Ke.raH. Amhp TeMyp MoBapoyHHaxp xokhmhathhh эra..araн, ^HFaroö xoH.apugaH hkkh Ha^apu - CyroprarMHmxoH (1370-1388) Ba yHHHr yr.H Cy.T0H MaxMygxoH (1388-1402).apHH SupHH KeTHH "o.hh xyKMgop" cu^araga TaxTra HHKapuS, aMa.ga SomKapyB ^hhobhhh y3 Ky.uga caK.araH эgн. A6gy..ax0H x,aM 1557 hh. Eyxopo xpkhmhathhh эra..araн, gacT.aS aMaKucu nupMyxaMMagxoH (1557-1561), KeÖHH OTacu HcKaHgapxoH (1561-1583)hh TaxTra HHKapuS, aMa.ga gaBnarnu y3H SomKapraH эgн.

HKKumuöaH, xap hkkh maxc cuecuH MafigoHra Ke.raH BaKTga MaM.aKar TaHa33y.ra W3 TyTraH, napoKaHga.HK aB^; o.uS, SomSomgoK.HK KyHaöuS, KymHH gaB.aT.apHHHr Sockhhhh.hk ropumnapu, TanoH-Tapo^nap KynaöraH na..a эgн. y.ap (Amhp TeMyp Ba AögynnaxoH) Sy Kyparnga eHruS hhkhS (1370, 1557), KHCKa gaBp HHHga MapKa3.amraH gaB.ar SyHeg этa ongunap. fflyHHHrgeK, xap HKKHCHHHHr Ba^OTugaH KeÖHH (1405, 1598) y.ap Ty3raH hhphk HMnepua y3apo To^-y TaxT Ta.arn.ap Harn^acH napnanaHa Som.agu.

YuuHHuöaH, Amhp TeMypHHHr yH maöxra HucSaraH hx.och ^yga Sa.aHg эgн. Ey.ap fflaMCugguH Ky.o., CaMug EapaKa Ba 3aHHHggHH TaöoSogHHnapgHp. 1) fflaMCugguH Ky.o. (Ba^oTH 1370, Kern) Amhp TeMypHHHr oTacu Amhp Taparafi (Ba^oTH 1360)HHHr nupu эgн. y TeMypHHHr y3ura h.k Sop yHHHr nop.oK Ke.a^aru xaKugaru Samoparnu xaM amraH эgн. 2) Mup CaMug EapaKa (Ba^oTH 1404) Su.aH Amhp TeMyp h.k Sop 1370 hh. TepMH3 aKHHHga yHpamraH. Mup CaMug EapaKa Shphhhh yHpamyBgaeK Amhp TeMypra ca.TaHar thmco.h, 3a$ap Ba Fa.aSa.ap paM3H Sy.raH Horopa Ba SafipoK Tyx^a KH.raH эgн. 3) 3aHHHggHH TaöoSogHH xypocoH.HK hhphk mafix Ba mafix y.-HC.oM Sy.raH. TeMyp y3HHHHr XypocoHra KH.HHraH wpHmnapugaH Supu Horuga (1381) mafix Su.aH yHpamraH Ba yHra y3 эxтнрoмннн H3xop этнS, my BaKTgaH nup cu^aTuga ynyr.afi Som.araH.

ASgy..axoH xaM y3 ^aonuaTHga yH gHH y.aMocura ux.oc kh.hS, goHMo y.apHHHr MatHaBHfi Ky..aS-KyBBaT.oBH Su.aH MaMnaKarnu MycTaxKaM.amra

харакат килган. 1) Хожа Ислом Жуйборий (1493-1563)га дастлаб Искандархон, кейин эса унинг угли Абдуллахон мурид тутинган. 1557 йил Абдуллахон томонидан Бухоронинг узил-кесил эгалланиши хам шу уламонинг кумагида амалга ошган эди. 2) Хожа Ислом вафот этгач, Абдуллахон унинг угли Хожа Саъд Жуйборийни давлатнинг шайх ул-исломи даражасига кутариб, хожа вафот этгунга кадар (1589) унинг маънавий таъсирида булган. 3) Абдуллахон карманалик Косим Шайх Азизон (ваф. 1581)га хам каттик ихлос килган ва шайх хоннинг кушни давлатлар (Хоразм, Козок хонлиги) билан содир булган купгина сиёсий низоларини дипломатик йул билан бартараф этилишида фаол катнашган. Шунингдек, хукмдорлар давлат ва жамият бошкарувида доимо бу уламоларнинг мададига таянган.

Туртинчидан, хар икки хукмдордан хам битта манзилда, деярли бир хил мазмундаги ёдгорлик сакланиб колган. Тугрироги, бу масалада Абдуллахон Амир Темурга таклид килган. Хрзирги Козогистон Республикасидаги Улуггог дарасида (Жезказгандан 100 км шимолда, Сарису дарёси шимолида жойлашган тог) иккала хукмдорнинг тошга уйиб ёздирган "зафарнома"си топилган (Россиянинг Эрмитаж музейида сакланади). 1391 йил Амир Темур Тухтамишхонга карши юриши чогида Улугтогга етиб келиб, бир кун ичида унинг тепасига туг урнатиб, кароргох курдирган ва кушинга атрофдан тош туплаб келтиришни хамда минорасимон иншоот куришни буюрган. Тоштарошлар харсанг тошга 2 тилда - араб ва кадимги уйгур тилида битик ёзганлар. Битик 11 сатрдан иборат булиб, 8 сатри кадимги уйгур ва 3 сатри араб харфидадир. Туркий ёзувда накш килинган хотиранинг матни куйидагича: «Тарих етти юз туксон учинда, куй йили ёз (куклам) ойи ораси Туроннинг султони Темурбек уч юз минг черик билан ислом учун Булгор хони Тухтамишхонга карши юрди. Бу ерга етиб, белги булсин деб бу тепани курди. Тангри нусрат бергай, иншааллох. Тангри эл кишига рахмат килгай, бизни дуо била ёд килгай» [3, Б. 505-506].

Орадан 200 йил утгач, Дашти Кипчокка, Бобо султонга карши юриш килган Абдуллахон хам утмишдошидан урнак олиб, Амир Темур курдирган минора каршисида, Улугтог сафаридан ёдгорлик сифатида масжид курдирган. Бу хакда Х,офиз Таниш Бухорий шундай ёзади: «Уша куни (1582 йил 3 май) намози пешингача тухтаб лашкарга буюрдики, «Куп тош тупласинлар». Буйрукни бажариб тупланган тошдан олийшаън у маконда бир масжид бино килдилар. Шу билан рузгор сахифаларида у баландкадр шохдан бир ёдгорлик колдирдилар. Шундай ишни фирдавсмакон, дину дунё кутби шахриёр Амир Темур Курагон... хам килган эди» [5, Б.71].

Бешинчидан, маълумки, Амир Темур уз фаолияти даврида нафакат Мовароуннахрда, балки давлат таркибига кирган Хуросон, Эрон, Якин Шарк ва Кавказ худудларида хам куплаб иншоотлар курдирган. Айникса, Мовароуннахр марказий шахарлари - Самарканд ва Кеш кенг бунёдкорлик майдонига айланган, Шаркнинг куплаб уста-бинокорлари масжид, мадраса, хонакох, макбара, минора каби иншоотлар курилишида иштирок этган. Абдуллахон даврида хам Мовароуннахрда юзлаб иншоотлар курилдики, уларнинг баландлиги ва хашаматидаги улугворлик Амир Темур иншоотларига етмасада, микдор жихатидан бутун темурийлар курдирган иморатлар сонидан куп эди. Шу жихатдан хам, уларнинг меъморчиликка кушган хиссасини бахолаган академик В.В.Бартольд хакли равишда Амир Темурни "Урта Осиёнинг биринчи бунёдкори" деган булса, Абдуллахонни "Урта Осиёнинг иккинчи бунёдкори" деб таърифлайди [3, Б.58, 102].

Адабиётлар:

1. Бартольд. В.В. Туркестан в эпохи монгольского нашествия / Соч. в 9 томах. Т. I. - М.: Восточной литературы, 1963; Бартольд. В.В. История культурной жизни Туркестана / Соч. в 9 томах. - Т. II. Ч.1.- М.: Восточной литературы, 1963; Давидович Е.А. Корпус золотых и серебряных монет Шейбанидов. XVI век. — М.: Наука. Главная редакция восточной литературы, 1992; Иванов П. П. Хозяйство Джуйбарских шейхов. К истории феодального землевладения в Средней Азии в XVI—XVII в., М.—Л., Изд-во АН СССР, 1954; Семёнов А.А. Очерк устроиства центрального административного управления Бухарского ханства позднейшего времени // Материалы по истории таджиков и узбеков Средней Азии. - Вып. II. - Сталинабад, 1954; Салахетдинова М. А. Неизвестный документ, составленный в связи с походом шейбанида Абдулла-хана II на Герат в 1578 г. // Письменные памятники и проблемы истории культуры народов Востока. XXII годичная научная сессия ЛО ИВ АН СССР (доклады и сообщения). 1988 г. Часть 1. М.: Наука, ГРВЛ, 1989; Салахетдинова М. А. Некоторые данные источников о борьбе Абдулла-хана II за власть в Бухаре // Письменные памятники и проблемы истории культуры народов Востока. X годичная научная сессия ЛО ИВ АН СССР (автоаннотации и краткие сообщения). М.: ГРВЛ, 1974. Ахмедов Б. Узбек улуси. - Т.: Нур, 1992. - 26-125-бетлар; Шу муаллиф. Тарихдан сабоклар. - Т.: Укитувчи, 1994; А.Зиё. Узбек давлатчилиги тарихи. - Т: Шарк, 2001; Х,.Тураев. Бухоро хонлигининг XVI-XVII асрлар ижтимоий-сиёсий ва маънавий-маданий хаётида Жуйбор хожаларининг тутган урни. Тарих фанлар докт., дис-я автореферати. Т., 2007; Г.Султонова XVI аср иккинчи ярмида Бухоро хонлигининг Козок ва Ёркент хонликлари билан алокалари: Тарих фан.

номзоди. диссертацияси. - Т., 2005; Замонов А. Т. Бухоро хонлигида кушин тузилиши ва харбий бошкарув. Тарих фанлари фалсафа докт (PhD)., диссертацияси ва монографияси. - Т., 2018; Г.Агзамова. XVI-XIX асрнинг биринчи ярмида Узбекистон шахарлари ва шахарлар хаёти. Тарих фан. докт., диссертацияси. - Т., 2000; Мукимов З. ^илич ва калам сохиблари. (Давлат арбоблари хакида тарихий лавхалар.) - Самарканд, 1996, 2008; Хосейниширази С. С. Военно-политические отношения Мавераннахра и Ирана в XVI в. Диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук. Душанбе, 2014; Budak M. Osmanli-Ozbek siyasi munasebetlerinin ba§lamasi // Avrasya Etudleri. - Ankara, 1996. - № 4.; Remzi Kilif. Osmanli siyasi ili§kilen (1530-1555) // Tarih konunlari. - №2. - Ankara, 2001; Abdulkadir Macit. §eybani hanligi (1500-1599). Istanbul, 2015.

2. Бартольд. В.В. Туркестан в эпохи монгольского нашествия / Соч. в 9 томах. Т. I. - М.: Восточной литературы, 1963.

3. Шарафуддин Али Йаздий. Зафарнома. / Сузбоши, табдил, изох ва курсаткичлар муаллифлари Ашраф Ахмад, Хдйдарбек Бобобеков. Т.: Янги аср авлоди, 2023.

4. Ахмад Дониш. Рисола ёхуд мангитлари хонадони салтанатининг кискача тарихи. / Таржима, изохлар ва кириш сузи муаллифи ^иёмиддин Йулдошев. Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси ДИН, 2014.

5. Х,офиз Таниш Бухорий. Абдулланома. / Форс тилидан С.Мирзаев ва Ю.^акимжонов таржимаси. Нашрга тай. Б.Ахмедов. 2-китоб. - Т.: Шарк, 2000.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.