Научная статья на тему 'АМИР ТЕМУРНИНГ КИТОБХОНЛИК ОДОБИ ХУСУСИДА'

АМИР ТЕМУРНИНГ КИТОБХОНЛИК ОДОБИ ХУСУСИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
211
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
саҳоватпеша ҳукмдор / тарих / нодир ва ноёб қўлёзмалар / мутоола / машхур хаттотлар / миллий қадрият / аждодлар / мерос / мадраса / салтанат кутубхоналари

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Дилдорахон Тўйчиева

Ушбу мақолада буюк соҳибқирон бобомиз Амир Темур даврида ҳам кутубхона иши ва уни ривожланишига алоҳида эътибор қаратилганлиги, кутубхона масканлари зиё ва маънавият ўчоғи сифатида фаолият кўрсатиб, ўз даврининг ноёб ва нодир қўлёзма асарларни мукаммал сақланишига катта эътибор қаратилганлиги ҳақида маълумот берилади. Амир Темур ҳукмронлик қилган йилларда қўлёзма манбаларни сақлаш ва кутубхоналар ташкил этиш борасида қилинган ишлар, Амир Темур ўзи илмфан ҳомийси, саҳоватпеша ҳукмдор бўлганлиги, адабиёт ва санъатни яхши кўриб, давлат ишлари билан биргаликда кутубхоначилик ишига ҳам ўзининг муносиб ҳиссасиниқўшганини гувоҳи бўламиз.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АМИР ТЕМУРНИНГ КИТОБХОНЛИК ОДОБИ ХУСУСИДА»

АМИР ТЕМУРНИНГ КИТОБХОНЛИК ОДОБИ ХУСУСИДА

Дилдорахон Туйчиева УзДСМИ Фаргона минтакавий филиали

Аннотация: Ушбу маколада буюк сохибкирон бобомиз Амир Темур даврида хам кутубхона иши ва уни ривожланишига алохида эътибор каратилганлиги, кутубхона масканлари зиё ва маънавият учоги сифатида фаолият курсатиб, уз даврининг ноёб ва нодир кулёзма асарларни мукаммал сакланишига катта эътибор каратилганлиги хакида маълумот берилади. Амир Темур хукмронлик килган йилларда кулёзма манбаларни саклаш ва кутубхоналар ташкил этиш борасида килинган ишлар, Амир Темур узи илм-фан хомийси, саховатпеша хукмдор булганлиги, адабиёт ва санъатни яхши куриб, давлат ишлари билан биргаликда кутубхоначилик ишига хам узининг муносиб хиссасиникушганини гувохи буламиз.

Калит сузлар: саховатпеша хукмдор, тарих, нодир ва ноёб кулёзмалар, мутоола, машхур хаттотлар, миллий кадрият, аждодлар, мерос, мадраса, салтанат кутубхоналари.

ABOUT AMIR TEMUR'S LITERATURE ETHICS

Dildorahon Tuychieva Fergana regional branch of UzSIAC

Abstract: This article informs that during the reign of our great ancestor Amir Temur, special attention was paid to the work of the library and its development. During the reign of Amir Temur, the work done on the preservation of manuscripts and the establishment of libraries, we see that Amir Temur himself was a patron of science, a generous ruler, loved literature and art, and made a worthy contribution to the work of the library.

Keywords: generous ruler, history, rare and unique manuscripts, reading, famous calligraphers, national values, ancestors, heritage, madrassas, royal libraries.

Тарихда утган буюк шахслар хакида бирон суз айтиш, каттами кичикми илмий ёки адабий асар ёзиш ута мушкул. Айникса, Искандар Зулкарнайн, Юлий Цезарь, Чингизхон ва Амир Темурга ухшаш харбий ва сиёсий арбоблар хакида. Негаки, уларнинг хаёти, босиб утган йули, фаолияти мураккаб ва ута зиддиятлидир. Шунинг учун хам тарихда утган йирик шахсларнинг хаёти ва фаолиятига бахо берганда уларнинг хар бир ишини акл тарозусига солиб

карамок, уша давр ва замон шароитидан келиб чикиб бахоламок ва албатта, узларидан аввал утган хукмдорларга нисбатан килган улуг ишларига караб хукм чикармок жоиз. Минг афсуски, биз буюк сиймоларни узимиз яшаган янги даврнинг конунларига кура назардан утказамиз. Якин-якинларгача шундай холат хукм сурди. Айникса, Амир Темурга нисбатан...1

Агар биз тарихни улкан бир дарахт деб тасаввур килсак, уша тарихга дахлдор хар кандай асар унга мазмун берувчи илдизга ухшайди. Уша илдизлар канчалик мукаммал манбаларга таяниб ихтиро килинган булса, уша дарахт миллатнинг чунг маънавий бойлиги сифатида узининг бор буй-басти билан дунё маърифатпарварлик айвонида махобатли кур тукиб туради. Биз фикримизни асосли ва мазмунли ифодалаш умидида узбек халкининг буюк манбашунос олими академик Бурибой Ахмедовнинг "Амир Темур" асарида келтирилган мисолларга таянган холда сохибкирон бобомиз Амир Темурнинг китобатчилик санъатига оид фазилатлари хусусида фикр юритишга жазм этдик. Максадимиз Амир Темур шахсини урганиш баробарида олимнинг машаккатли, аммо шарафли тадкикотларини бахоли кудрат давом эттиришдир.

Мустакиллик шарофати билан Амир Темур мероси халкка такдим этилди. Унинг давлат арбоби сифатида олиб борган ишлари юзасидан куплаб илмий ва бадиий асарлар юзага келди.

Тарихдан бизга маълумки, Амир Темур уз даврида хам кутубхона масканлари зиё ва маънавият учоги сифатида фаолият курсатган. Уз даврининг ноёб ва нодир кулёзма асарларни мукаммал сакланишига сохибкирон Амир Темур алохида эътибор каратган. Бу эса кейинги даврлар учун хам куп асрлик тарихга эга булган ноёб ва нодир тарихий кулёзма асарлар фондларининг шаклланиши, илм-фаннинг турли йуналишларига оид асарларнинг мавжуд булганлиги янги кутубхоналарнинг ташкил этилишига асосий омил сифатида туртки булди.

Чунки китоб инсоният дахоси яратган энг буюк кашфиётлардан биридир. У кадим замонлардан буён ижтимоий хаётда жуда мухим урин эгаллаб келган. Агар китоб булмаса, биз аждодларимизнинг турмуш тарзи, хаёти, маданияти, тили кабилар хакида маълумот ололмас эдик. Китоб - буюк куч, асрлар садосини авлодларга етказувчи манба, инсон хаётини чарогон этувчи нур, инсониятга маънавият-маърифат зиёсини асрлар давомида сочувчи куёш; ижтимоий-сиёсий, илмий эстетик карашларни шакллантириш воситаси; билимлар таргиботи ва тарбия куроли. Китобнинг таърифи хакида тинмай ёзиш мумкин2.

1 Ахмедов Б. Амир Темур. - Тошкент: Абдулла ^одирий номидаги халк мероси нашриёти. 1995, 4-бет.

2 Йулдошев И.Ж. Узбек китобатчилик терминологияси. - "Фан", 2004. 3-бет.

Х,акикатдан хам китоб бизни узок тарих билан учраштиради. Келажак хаётимиз учун янги-янги инновацион кашфиётлар яратишга туртки булади. Биз Амир Темур давлати ва шахсан Темур шахси хакида фикр юритар эканмиз, унинг китоб мутолаасига накадар эътиборли шахс булганлигини академик Бурибой Ахмедовнинг "Амир Темур" асарида келтирилган куйидаги матн оркали гувох буламиз: " Амир Темур пойтахтда карийб уч ой истикомат килди. Куз оёклаб, кишнинг иси хам келиб колди. Шу пайт у Богу бехиштда, ташки деворлари Табриздан келтирилган ок мармар билан копланган саройда турарди. Туман ого учун 1378 йили бунёд этилган бу ажойиб чорбог Самарканднинг кунботар тарафида жойлашган эди. Х,азрат сохибкирон бир куни кечкурун кутубхона доругаси мавлоно Орифни чакиртириб колди. Китобдор сохибкирон бекорга йуклатмаслигини яхши биларди. Биронта китоб керак булиб колгандирки, йуклатган. Ва яна унинг купрок тарих китобларга кизикишини яхши биларди. Шунннг учун хам эхтиётдан тарих китоблардан битта-иккитасини: «Тарихи Табарий таржимаси», «Табакоги Носирий», «Мажмуъ ал-ансоб» ва Рашидиддиннинг «Жомиъ ут-таворих»ни узи билан бирга олиб келди ва хазрат сохибкироннинг олдига, хон устига куйди. Темурбек китобларнинг у ер, бу еридан вараклаб куриб, хаммасини четга суриб куйди. Китобдор бир кадар ташвиш чекди, «аълохазратнинг кунглидагини топиб келмадим, чамаси», деб. Бир фурсат утиб хазрат сохибкирон «Мен бу китобларни биламен», деб колдилар. Китобдор даст урнидан турди ва таъзим килиб хонадан чикди. Анча вактдан кейин у катта бир китобни култиклаганича халлослаб яна хонага кириб келди ва таъзим килиб китобни хазрат сохибкироннинг олдига куйди. Амир Темур китобни бошдан вараклай кетди ва нихоят, туртинчи сахифасидан унинг номини топди.

— Х,а, мен излагон китоб шу, мавлоно, «Тарихи жахонкушой». Сохибкирони аъзам, Чингизхони муаззамнинг тарихи. Таълиф килгон киши Алоуддин Отамалики Жувайний эркан. Мана бу уринда ёзилибдур, - Амир Темур китобнинг уша варагини курсатди. Сунг яна китобдорга мурожаат килди:

— Асли эронлик булса керак. Аммо наслу насабидин хабарим йук.

Буни китобдор тафсилотлари билан айтиб берди:

— Шундай, аълохазрат. Хоразмшох Алоуддин Мухаммаднинг Хуросондаги ноиби Бахоуддин Мухаммаднинг кенжа углидур ул. Бир вактлар Элхон Абакахоннинг Ирок ва Хузистондаги ноиби хам булгон. Шу ерга келганда «яна ортикча гаплар айтаётган булмай» деган мулохаза билан хазрат сохибкиронга аста назар ташлаб куйди. Х,икоясини диккат билан тинглаб ултирганидан ишонч хосил килиб, сузида давом этди. Лекин Темурбекни купрок подшох ва хукмдорларнинг эл-юрт ободонлиги йулида килган

юмушлари кизиктиришини билгани учун Жувайнийларнинг хайр-эхсони хакида купрок сузлади.

— Мана шу муаррих Жувайний, аълохазрат, куп ободонликлар хам кдлгон. Масалан, уз киссасидин ун минг динор сарфлаб, Фрот дарёсидин Нажиф ила Куфага нахр чикориб, утмишда какраб ётгон ул вилоятлардоги куп ерларни сероб килгон.

Шу ерда Амир Темур огир тин олди, сунг китобдорга маъюс бир тарзда арз-хол килди:

— Кани энди, мавлоно, Жувайнийдек хокимлар ва ноиблар купрок булса. Афсуски, ундог эрмас. Аларнинг купчилиги факат хамёнини каппайтириш пайида буладурлар. Хркимлик курсисида махкамрок урнашиб олгунча тиришиб-тирмашиб мехнат киладурлар, локин кейин... - Темурбек буёгини айтмади. Факат бош чайкади, сунг кушиб куйди:

— Локин аларнинг орасида яхшилари, халол-поклари хам куп3. Демак, Амир Темур шахсининг буюкликка ундаган омил хам китоб булган, десак муболага булмайди. Амир Темур хукумронлик килган йилларда (1370-1405) кулёзма манбаларни саклаш ва кутубхоналар ташкил этиш борасида катта гамхурлик килинди. Амир Темур илм-фан хомийси, саховатпеша хукмдор булганлиги боис хам у адабиёт ва санъатни яхши курган. Манбаларда кайд этилишича, унинг хукмронлик килган даврининг биринчи ярмида забт килинган худудларда тупланган китоблар ва кулёзмаларни узининг она юрти Шахрисабзга юборилган. Ушбу келтирилган кулёзма манбалар жамланмаси натижасида саройда махсус кулёзмалар кутубхонаси ташкил этилган. Айникса, мамлакат пойтахти булган Самарканддаги сарой кутубхонаси машхур булиб, бу ерда юнон, лотин, араб, арман, форс ва бошка тилларга оид ноёб ва нодир хисобланган кулёзма асарлар сакланарди.

Туркиянинг Бурна шахридаги машхур кутубхонадан Самаркандга купгина кимматли хисобланган нодир кулёзма асарлар келтирилган. Бурса кутубхонаси антик даврдаги машхур кутубхоналардан бири - Пергам кутубхонасининг меросхури эди. Ушбу кутубхонада Архимеднинг замондоши хисобланган математик Аполлоний хамда уз даврининг машхур файласуфларидан Антигон Каристский, Кичик Ненаф ва бошка купгина олимлар фаолият курсатган. Бурса кутубхонасида сакланаётган кадимги юнон мутафаккирларидан Птолемей, Гиппарх, Диафант ва бошка искандариялик муаллифларнинг асарлари Пергам кутубхонасидан келтирилган асарларнинг Амир Темурнинг сарой кутубхонасидан жой олганлиги сохибкиронни китобга ва ноёб кулёзма дурдоналарига булган кизикишидан далолат беради.

3 Ахмедов Б. Амир Темур. - Тошкент: Абдулла Крдирий номидаги халк мероси нашриёти. 1995, 320-бет. ГТТТУЙ^^Ш! 179

MaHSanapga KenrnpunumuHa, Amhp TeMyp KHToSra, khtoS Tynnamra Ba yHH TapTuS SunaH caKnamra SyroK caHtar gapa^acuga MyHocaSarga SynraH. YHHHr 6y $a3HnarngaH y epga xu3Marga ropraH KHToSgopnap xaM coxhSkhpoh ongunapuga y3 umnapugaH KyHrnu TynMafi xu^onarga Typap эgнnap. ^yHKH Amhp TeMyp KyTySxoHaga KaHna khtoS Sopnuru, KaHgaö MatnyMoTnapHH Kaöcu KHToSgaH onum MyMKHHnuruHH Ba Kaöcu Macanara oug ^HKpnap aÖHaH Kaöcu KHToSgaH ®:oh onraHnuruHH aHHK Ba thhhk Taxnunnap acocuga ucSoTnamra Kogup hhcoh эgнnap. Y3 HaBSaruga y3 Kyn ocTugaru Sapna xoguMnapgaH xaM rnyHgaö 3HÖpaKnHKHH TanaS KHnap, Ke3H KenraHga ynapra SyHra KaHgafi eHgamyBnap acocuga эpнmнm MyMKHHnuruHH эpннмacgaн yprarap эgн. Ey эca yHHHr Ba3upnap Ba KHToSgopnap SunaH SynuS yTaguraH cyxSarnap opacuga KenrupuS yTap эgнnap.

Amhp TeMyp KyrySxoHaHH gaBnar axaMuaTra MonuK Macana gapa^acuga TymyHraH Ba yHH TaKoMunnamTupum ynyH 6op KynHu yHra KaparraH. X,a3par coxhSkhpoh Ba3upnap, aMupnap, xoKHMnap xycycuga, ynapHHHr cu^arnapH Ba Ba3H^anapu xaKHga aHa Kyn rannapHH aÖTgu. Xuen yTuS KHToSgopgaH y3p cypagu:

— 3chm KypcuH, MaBnoHO, эзмanнк KunuS ch3hh xoprnuS KyöguM, naMacu. Ey rannapHH my epga TyxraraS, gyHeHHHr a^OHHÖOTnapugHH xaM cy3namcaK.

MaBnoHO Opu$ xa3par coxuSKupoHHHHr KyHrnugaruHH TonraHgafi Syngu. Y KHTOÖnapHH BapaKnaraHga, xuen 6om naÖKaS KyöraH эgн. ^eMaK, yHH KyKcapofigaru KyrySxoHaHHHr yMyMHH axBonu KH3HKTHpagu. KuToSnap Supo3 HaM Tennuö KonraH. ^eMaK, KyKcapoöga KyryöxoHa ynyH a^parnnraH xoHanap 3axnuK KHnuS KonraH. KHTo6gop SyHH aHnagaH Sepu aÖTMOKHH SynuS ropraH, neKHH ^ypcara SynMaraH эgн. KyHrnugaruHH SyryH aÖTgu:

— XoHanap 3axnuK KunuS Kongu, atnoxa3par. YMyMaH, khtoS ynyH geBopnapu MapMap SupnaH KonnoHFoH xoHanap Tyrpu KenMac эpкaн, Ha3apuMga. Apna gapaxTuguH acanFoH caHgyKnap xaM eramMafigyp.

X,a3par coxhökhpoh my ToSgaeK Ba3upu at3aMHH naKupTupuS, KyrySxoHa Ba KHToönap xycycuga yHra Karop TonmupuKnap Sepgu. Y hhkhS KeTran, KHToSgopra Mypo^aaT этgн:

— Cu3, MaBnoHo, KyTySxoHa xycycuga He $HKp Synca, TopTHHMaö KenuS aÖTHHr. KhtoS, TaKcupuM, SeSaxo xa3HHa. Ep KHMupnaS Kacpnap KynaS Tymumu, a3HM maxapnap Sup 3yMga öyK SynuS KeTumu MyMKHH, Haxpnap H3guH hhkhS KypuS Konum xonnapu xaM SynFoH, xa3HHaHu KapoK^u onuS KeTuS, gaBnaT Sup $ynyccu3 Konumu xaM MyMKHH. AnapHH BaKTH SunaH THKnaS onca Synyp. Ammo khtoS öyK SynuS KeTca, yHH xen KanoH THKnaS SynMafigyp. Eu3 KyTySxoHa xycycuga aHa Sa$yp®;a yönaS KypypMH3.

ffly öunaH KHToögop öunaH öynraH cyxöar oxupnagu. MaBnoHO Opu$ ^OTuxa yKHÖ ypHugaH Typgu Ba xa3par coxhökupoh öunaH xafipnamuö yHHHr xy3ypugaH HHKgu4,

Amhp TeMypHHHr khtoö caKnam Kougacu Ba y ^OHHHHr 030ganuru öopacugaru öyHgafi Kapamnapu xap KaHgafi hhcohhh khtoö caKnam MagaHuaTura KH3HKHfflHHH yfiFOTagu, anöarTa.

Amhp TeMyp Ba TeMypuröoganap gaBpuga Typnu coxanapga KaHnagaH-KaHna WTyK^ap Kynra KupuTunraH öynca, HHCOHHHHr unMHfi Ba öaguHfi Ta^aKKypu Haru^acu öynMum KHToönapHH aparum, ynapHH Kynupum, caKnam coxacuga xaM KaTTa umnap aManra omupunraH. Ey gaBpga xaT Ba khtoö Kynupum, yHH öe3aKnap öunaH 3HHHarnam öunaH öoFnuK öynraH Mamxyp cufiMonap, xaTTOTnap eTumuö HHKgunap. YnapgaH, Mup Anu Taöproufi, CynTOH Anu Mamxagufi, Mup Anu XupaBHH, Mup HMog, CynTOH MyxaMMag X,aHgoH, MaBnoHO Matpy^, Aögy^aMun kothö, ^apBem MyxaMMag CaMapKaHgufi, nup MyxaMMag Cy^u Eyxopufi Ba öomKanapHHHr HOMnapuHH xypMaT öunaH Tunra onuHagu. XaTTOTnap TOMOHugaH HacTanuK xaruga ^uKpnapHHHr ry3an Tap3ga öaeH KunuHumu MyronaaHH HuxoaTga ocoHnamTupumra epgaM öepraH. KuToönapHH MyKOBanam, onTHH cyBH Ba pacMnap (MHHuaTwpanap) öunaH öe3amHHHr Hogup caHtaTKopnapu - KaMonugguH Eex3og, MaxMyg My3axxuönap xaM aHa my gaBpga amaö u^og KunraH cufiMonapgaHgup. Y3 coxacuHHHr eTyK Myraxaccucu Ba ManaKanu xaTTOT Ba paccoMnap TOMOHugaH TafiepnaHraH Kyne3Manap MonuaBufi ^uxargaH HKTugopnu maxcnap öyropTMacu öunaH aManra omupunapgu eKH nogmoxnap KyryöxoHacu Komuga öa^apunap эgн. EyHgafi KHToönap xap ^uxargaH Hoeö Ba Hogup KHMMaröaxo xucoönaHapgu. Moxup xaTTOTnap TOMOHugaH KynupunraH KHToönapHHHr Hycxanapu ^yga KaM öynraH, xaTTOKH, öup HycxagaH öynraHnurH ynyH Myannu^HHHr y3 Kyne3Macu Tap3uga caKnaHraH.

^eMaK, KHTOÖHHHr axaMuaTHHH axmu aHrnaraH a^gognapuMH3 khtoö aparum umura - KHTOÖaTHunuKKa anoxuga эtтнöoр öunaH KapamraH. XV-XVI acpnapga YpTa Ocuega khtoöarnunuK xyHapMaHgnunuKHHHr öup coxacu cu^arnga TaKOMun Tongu. Ey coxa Ha^uc caHtaTHHHr WKcaK gapa^acu cu^aTuga TaHungu. EyHga ynyF coxuÖKupoH ÖOÖOMH3 Amhp TeMyp Ba yHHHr aBnognapu, KonaBepca, cy3 MynKHHHHr cynTOHH, öywK Myra^aKKup, unM Ba $aH axnuHHHr xomhhch Mup

Anumep HaBOHH xa3paTnapuHHHr xH3MarnapH öeKuecgup. MatnyMKH, TeMypufinap gaBpuga khtoö e3um Ba yHH öe3am caHtaru xap KanoHrugaH xaM KaTTa paFÖar Kypgu. fflyHHHr ynyH xaM öyryH gyHeHH Hena acpnap gaBOMuga non Kongupuö KenaeTraH fflapK KHToöaTHHnurHHHHr энг HO3HK Ba KHMMaTnu gypgoHanapu aHa my gaBpnapga apaTungu. TeMyp Ba YnyFöeK gaBpuga xaTTOT, My3axxuö, HaKKom, MycaBBup xaMga caxxo^napHHHr WKcaK Maxoparu öe3aKnu Kyne3ManapHHHr my

4 AxMegoB E. Amhp TeMyp. - TomKeHr: Aögynna ^ogupHH HOMugaru xanK Mepocu HampueTH. 1995, 323-öeT. I icclT^^^^H http://oac.dsmi-qf.uz

Kagap ry3an HaMyHanapu aparungHKH, ynap xaHy3ra Kagap ^yMnau ^axoHHH non KongupuS Kenagu5.

CanraHar KyTySxoHanapu Ba Mamxyp cufiMonap KyTySxoHanapu anoxuga MaH3unga, ynapHH caKgoBHH, aHrucHHH KynupaguraH, 3apap eTKa3HnraH (SapaKnapu fiyKonraH eKH carpnapu ynraH) KHToSnapHH TatMHpnoBHH Maxcyc MyTaxaccucnap SunaH TatMHHnaHraHnap. XaTTo KHToSnap y3ura xoc TapTuS SunaH caKnaHraH. YHHHr SomKapyBHucu KHToSgop geS aranraH. Mamxyp Magpacanapga xaM KyTySxoHa ynyH anoxuga xy^panap a^parnnraH Ba yHHHr Mactyn xoguMnapu xaM SynraH.

Ba HuxoaT, AMup TeMypHHHr BaraHH, xanKH Ba Tapux onguga KunraH aHa Sup KaTTa xu3MaTH SopKH, yHH afiTMafi SynMafigu. Y BaraHH Ba xanKHHu SyTyH gyHe onguga ynyFnagu! TypKHcTOH 3aMUHUHH HcnaHHa, HTanua, Opaнцнa, AHrnua, Pycua, XuTofi KaSu gaBnarnap TaHugunap Ba TaH ongunap. Eu3 SyHH yma MaMnaKaT nogmoxnapu SunaH xa3par coxhSkhpoh ypTacugaru e3umManapgaH Ba yma 3aMoHnapgaH KonraH Tapuxufi KHToSnapgaH axmu SunaMH3. Yma MaKTySnapgaH Sup khcmh Su3HHHr 3aMoHaMH3rana eTuS KenraH Ba xo3up ^oHgoHgaru Mamxyp EpuTaHua My3efiuga, napu^HHHr Munnufi KyTySxoHacuga, HTanuaga caKnaHMoKga. Eat3H MaKTySnapHHHr Hycxanapu, Kyn xonnapga ynapHHHr KucKana Ma3MyHH Hu3oMugguH ffloMufi, fflapa^ugguH Anu ^3gufi Ba hSh ApaSmoxHHHr KHToSnapuga KenTupunraH. X,a3par coxuSKupoHHHHr Beнeцнa Ba reHya go^napu SunaH e3umManapu xaKuga эca HTanuanuK Tapuxnu MapuHo CaHygoHHHr (XV-XVI a.) «Beнeцнa go^napuHHHr xaeTH» geraH KHToSuga KHMMarnu MatnyMoraap caKnaHuS KonraH. AMup TeMypHHHr Opaнцнa nogmoxnapu SunaH onuS SopraH e3umManapu xaKuga XIX acpga yTraH Mamxyp $paнцyз mapKmyHocu CunBecTp ge Cacu, HHrnu3 onuMH E. EpeTmHefigep, эpoнnнк Mup3a MyxaMMagxoH Ka3BHHHfi Ba SomKa onuMnapHHHr acapnapuga KHMMarnu MatnyMoraapHH ynparaMH3. AMup TeMyp gaBnaTHHHHr TamKH cuecarH xaKuga yTa MyxuM MatnyMoraap ynparaMH3. AMup TeMyp gaBnaTHHHHr TamKH cuecarH xaKuga yTa MyxuM MatnyMoraap 1404 fiunu yHHHr capofiuga KapufiS yn ofi TypuS KeTraH KacTunua Kuponu reHpux III HHHr эnннcн Pyu roHcanec ge KnaBuxoHHHr эcganнкnapнga MaB^yg. AMup TeMyp gaBnaTHHHHr TamKH cuecarH Ba ^axoHga TyTraH MaBKeuHH Sy MaKTySnapcH3 TacaBByp KunuS SynMafigu, anSarra. YnapHH Maxcyc ypraHMoK 3apyp. MeHHMna SyHra BaKT eTgu...6

OoHganaHH^raH agaßneT^ap

1. Mup3ueeB ffl.M. AgaSueT Ba caHtar, MagaHuaTHH puBo^naHTupum -xanKHMH3 MatHaBufi onaMHHH WKcanTupumHHHr MycTaxKaM nofigeBopugup.

5 HyngomeB H.^. Y3ÖeK KHroöaTHHnHK TepMUHonornacn. - "®aH", 2004. 3-6eT.

6 AxMegoB E. Amhp TeMyp. - TomKeHr: ASgynna ^ognpufi HoMugaru xanK Mepocu HampueTH. 1995, 582-SeT.

(Президент Мирзиёев Шавкат Миромоновичнинг Узбекистан ижодкор зиёлилари вакиллари билан учрашувдаги маърузалари). - "Халк сузи" газетаси, 2017 йил, 4 август.

2. Темур Тузуклари. - Тошкент, Адабиёт ва санъат нашриёти, 1996-йил. - Б.

344.

3. Ахмедов Б. Тарихдан сабоклар. - Тошкент, "Укитувчи" 1994. - Б 430.

4. Ахмедов Б. Амир Темур. - Тошкент: Абдулла Кодирий номидаги халк мероси нашриёти. 1995. - Б 640.

5. Йулдошев И.Ж. Узбек китобатчилик терминологияси. - "Фан", 2004. - Б

214.

6. Имомназаров М. Миллий маънавиятимиз назариясига чизгилар.-Тошкент, Шарк, 1998. 240 б.

7. Yuldasheva, S. (2021). The Emergence of Libraries as a Hotbed of Spirituality and Enlightenment. International Journal of Culture and Modernity, 10, 43-51.

8. Юлдашева, С. Н. (2020). СОЦИОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ АУДИТОРИИ. ТИПОЛОГИЯ ЧИТАТЕЛЕЙ. Oriental Art and Culture, (V).

9. Sohibaxon, Y. (2021). O'ZBEKISTONDA KUTUBXONACHILIK SOHASINING RIVOJI. Oriental Art and Culture, (7), 260-268.

10. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

11. Юлдашева, С. (2019). Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 59-62.

12. Yuldasheva, S., & Madumarova, M. (2020). TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS. European Journal of Arts, (1), 148-152.

13. Аскарова, М. (2020). УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ. Oriental Art and Culture, (V).

14. Мирзаева, Н., & Аскарова, М. (2020). ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ. Oriental Art and Culture, (V).

15. Аскарова, М. (2021). Адабий жараённинг зукко тадкикотчиси. Oriental Art and Culture, (7), 209-216.

16. Askarova, M. (2020). Homil yakubov's views on navoi studies. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 788-792.

17. Askarova, M. (2021). Homil Yakubov's views on Oybek lyrics. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24122415.

18. Nurxon, I., & Habibjonov, I. (2021). KITOB VA KITOBXONLIK-INSON MANAVIYATINING KOZGUSI. Oriental Art and Culture, (6).

19. угли Хабибжонов, И. Т. (2020). УЗБЕК СОЛЩ ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 200-206.

20. Хдбибжонов, И. Т. У. (2021). СОЛЩ-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИДА ДУБЛЕТЛИК ВА УНИ ТАРТИБГА СОЛИШ МАСАЛАЛАРИ. Scientific progress, 1(6), 842-846.

21. Ismoilova, N., & Habibjonov, I. (2021). Kitob va kitobxonlik-inson manaviyatining kozgusi. Oriental art and culture, 2(1), 159-166.

22. Habibjonov, I. (2020). Syntactic design of uzbek tax and customs terminology. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2910-2915.

23. Oglu, H. I. T. (2020). Formation of uzbek tax and customs terms (on the example of materials on the history of language). ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1308-1313.

24. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

25. Рузиева, Г., & Хабибжонов, И. (2021). САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ. Oriental Art and Culture, (6).

26. Normatova, M., & Ikromjon, X. (2021). "QUTADG'U BILIG" IKKI JAHONNI TUTISHGA OCHUVCHI YO'L. Oriental Art and Culture, (6).

27. Угли, Х. И. Т. (2020). ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛЩ-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДЖИКИ. Oriental Art and Culture, (V).

28. Solieva, H. O. (2021). THE ROLE OF READING IN THE FORMATION OF A PERSON'S OPERATIVE MEMORY AND MENTAL MATURITY. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(11), 178-185.

29. Солиева, Х. О. (2018). ВЗГЛЯДЫ ИБН СИНО НА МЕДИЦИНСКОЕ ВОСПИТАНИЕ МОЛОДЁЖИ. Актуальные научные исследования в современном мире, (5-6), 56-60.

30. Омоновна, С. Х. (2018). «Бебош бола» синдроми ёхуд нега болалар асабийлашади?. Современное образование (Узбекистан), (11).

31. Омоновна, С. Х. (2018). Укувчилар тарбиясини шакллантиришда ота-оналарга педагогик билим бериш тизимининг ахамияти. Современное образование (Узбекистан), (5).

32. Омоновна, С. Х. (2019). Агар бола сизни «Эшитмаса»... Современное образование (Узбекистан), (4 (77)), 58-63.

33. OMOHOBHa, X. C. (2020). TAPHXHH KV^E3MÄ MAHEAHAPHH КOHCЕPBAТЦH£-PЕCTÄBPAЦH£ KHHHm ^APAEHHAPH XYCYCH^A. Oriental Art and Culture, (V).

34. OMOHOBHa, C. X,. (2021). rnoöarnamyB ^apaeHuga axöopoT OKUMHHUHr ernnap MatHaBHATura Tatcupu xycycuga. Oriental Art and Culture, (7), 217-224.

35. OMOHOBHa, C. X. (2021). MagaHHAT Ba MatHaBHAT Macananapuga Tapuxufi ungronap ronapu. Oriental Art and Culture, (7), 244-253.

36. napnueB, A. (2021). ^A^H^^H OEH^OH MAXMY^OBHHHr OAOHH^TH^ArH ^HrH ^HPPAHAP. Oriental Art and Culture, (6).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.