Научная статья на тему 'Люсьен Керен во взглядах узбекского ученого'

Люсьен Керен во взглядах узбекского ученого Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
182
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
школа Темуроведения / Указ / «Государство Амира Темура» / репрессия / научное наследие / преподаватель / «Люсьен Керен – ученыйтемуровед» / произведения Акмаля Саидова / всесторонний анализ / примечание. / School of Temurid studies / Decree / “The State of Amir Temur” / repression / scientific heritage / teacher / “Lucien Keren – Temurid studies scientist / Akmal Saidov works / comprehensive analysis / note.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Эргаш Юсупов

В статье рецензируются вновь созданные работы французских и узбекских ученых историографической школы Амира Темура и Темуридов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Lucien Keren in the views of an uzbek scientist

The article reviews the newly created works of French and Uzbek scientists of the historiographic school of history of Amir Temur and the Temurids.

Текст научной работы на тему «Люсьен Керен во взглядах узбекского ученого»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Lucien Keren in the views of an uzbek scientist

Ergash YUSUPOV1

Andijan State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 15 June 2021

Keywords:

School of Temurid studies, Decree,

"The State of Amir Temur", repression, scientific heritage, teacher,

"Lucien Keren - Temurid studies scientist, Akmal Saidov works, comprehensive analysis, note.

The article reviews the newly created works of French and Uzbek scientists of the historiographic school of history of Amir Temur and the Temurids.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Люсьен Керен узбек олими нигохдда

_ АННОТАЦИЯ_

Кал1ит сузлар: Мацолада француз ва узбек олимлари томонидан Амир

Темуршун°слик Темур ва Темурийлар тарихшунослиги мактабида янгитдан

фармон „ яратилган асарлар такриз килинади.

Амир Темур салтанати , r г г > ^

катагон,

илмий мерос,

яловбардор,

"Люсьен Керен -

темуршунос олим",

Акмал Саидов асарлари,

теран тахлил,

изохлар.

1 Associate Professor of the Department of History of Uzbekistan Andijan State University, Andijan, Uzbekistan.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Люсьен Керен во взглядах узбекского ученого

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

школа Темуроведения, Указ,

«Государство Амира

В статье рецензируются вновь созданные работы французских и узбекских ученых историографической школы Амира Темура и Темуридов.

Темура»,

репрессия,

научное наследие,

преподаватель,

«Люсьен Керен - ученый-

темуровед»,

произведения Акмаля

Саидова,

всесторонний анализ, примечание.

Миллий-маданий меросни тиклаш долзарб ахамият касб этаётган хозирги кунда Амир Темур ва Темурийларнинг жахон цивилизацияси тарихида тутган урнини урганишгина эмас, балки узбек маданиятининг Шарк ва умумжахон маданияти тарихидаги урни ва ролини бахолаш учун хам зарур.

Сохиб;ирон Амир Темурнинг марказлашган буюк Темурийлар салтанатига асос солиши, Мирзо Улугбек даврида фан ва маданият равна;и, Хусайн Бой;аронинг адабиёт ва санъат, илм ва хунар ахлига рахнамолиги, Захириддин Мухаммад Бобур, Хумоюн, Акбаршох, Шох Жахонларнинг турли дин ва мазхабдаги хал;ларни бирлаштириб, энг инсонпарвар давлатни вужудга келтириш йулидаги ислохотлари улкан ахамиятга молик. Амир Темур ха;идаги ёзма манбаларни урганиб борсангиз, шуро мафкураси фа;ат бизгагина Сохиб;ирон номини ман ;илиб куйгани маълум булади. Биринчи Президентимиз Ислом Каримов Амир Темурни миллий кахрамонимиз, буюк жахоншумул сиймолардан бири сифатида хал;имизга кайтаришдек савобли ишнинг бошида турди.

Бугунги кунда Амир Темурга багишланган асарлар сони Европа тилларида 900 дан зиёд, Шар; тилларда эса 1000дан ортди. Кейинги йилларда яна 400 дан орти; тад;и;отлар ани;ланди [4. Б. 15-19]. Бу йуналишда Э.М. Лангле, Х. Мозер, В. Жерар, Л. Керен, Ф. Брессанд каби француз олимлари фаолияти уларо; Францияда темуршунослик мактаби шаклланди ва тара;;ий топди. Унинг карвонбошиси фидойи олим, проф. Люсьен Керен (1920-2013 йй.) 1996 йилда Узбекистоннинг Биринчи Президенти И.А. Каримов фармонига кура, "Шухрат" медали билан такдирланган, Франция Президенти Жак Ширак эса уни юксак иззат-икром рамзи булган "Эхтиром легиони" ордени билан сийлаган эди.

Француз темуршунослари яратган асарлар каторида проф.Л.Кереннинг китоб ва ма;олалари алохида урин тутади. Хассос олим Люсьен Керен уз тад;и;отларида Амир Темур ва Темурийлар даври тарихий манбалари - Шарофиддин Али Яздий, Ибн Арабшох, Гиёсиддин Али, Хондамир, Захириддин Мухаммад Бобур солнома-лари, Руи Гонсалес де Клавихо кундаликлари, архив хужжатлари хамда Европа шаркшунослари асарларини тан;идий ну;таи назардан урганиб чи;;ан. Уз навбатида, монографик характердаги асарлар, эссе ва этюдлар мукояса ;илиб асосли тарози босадиган далиллар илмий мушохадага тортилган. Натижада, Амир

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Teмypнинг мyкaммaл тapжимaи xoли вa oбpaзини яpaтишгa мyвaффaк булинган. Goxибкиpoн фaoлияти тepaн xaмдa xoлиc бaxoлaнгaн [5. Б. 79-86]. Haфcилaмбp, Фpaнциядa Л.Kepeн Teмypийлap дaвpи тapиxи билaн жиддий шyFyллaнaётгaн биp дaвpдa биздa Aмиp Teмyp вa вopиcлapи дaвpи тapиxи тинимcиз кopaлaнaётгaн, 6уюк бoбoкaлoнимиз ёмoнoтлик;к;a чикapилиб, y зoтнинг нoмигa "зoлим", '^^инч^', "caвoдcиз" кaби нoxoлиc ёpли;лap ёпиштиpилaётгaн, aкaдeмик И. Myминoв габи миллaт фидoйилapигa тyxмaт тoшлapи oтилaётгaн, тeмyp-шyнocлик йуталиши жoнкyяpлapи K^aro^a yчpaётгaн эди.

"Aмиp Teмyp caлтaнaти"дa Goxибкиpoннинг тapжимaи xoли, caлтaнaт тapиxи coлнoмaлapи тули; кaмpaб oлингaн. Acapдa Aмиp Teмyp дaвлaтининг тaкдиpи, xycycaн Teмypийлap cyлoлacи, яъни Шoxpyx Mиpзo. Mиpзo УлyFбeк, Зaxиpиддин Myxaммaд Бoбyp xaёти вa фaoлияти xaкидa бoй тapиxий мaълyмoтлap xaмдa Teмypийлap шaжapacи бepилгaн [3. Б. 224]. УлyFбeкнинг 6УТУН дyнё микёcидa yнгa шyxpaт кeлтиpгaн acocий acapи "Зижи УлyFбeк", "Зижи cyлтoний" вa "Зижи жaдиди Kypaгoний" нoмлapи билaн мaълyм, "Бoбypнoмa" эca Бoбypмиpзoгa иккинчи xaётни бaxш этгaн acapдиp.

Уpтa Шapкнинг мaдaний мapкaзлapидaн биpи булган X,иpoт шaxpи энг aввaлo, Xycaйн Бoйкapo. Aлишep Haвoийлap нoми билaн бoFлик. Улap мaъpифий дaвлaт яpaтишдaги Aмиp Teмyp aнъaнaлapини дaвoм эттиpиб, тapaккий йулини тyтдилap. Haвoий эca бутун Moвapayннaxp, Xypocoн, Xopaзмдa caнъaт вa aдaбиёт xoмийcи булиб тaнилди. Жaвoxapлaл Hepy эътиpoф этгaнидeк, Шимoлий Хинд^^н мaдaнияти тyшкyнликкa yчpaгaн, унинг ижтимoий xaётидa кoтиб кoлгaн диний aкидaлap xyкмpoн булган биp шapoитдa Бoбypийлap иcлoм вa унинг мaдaниятини X,индиcтoндa ^нг тapкaтдилap Зaxиpиддин Myxaммaд Бoбyp вa Бoбypийлap "X,индиcтoнгa "capoй oдoб-axлoк кoидaлapини, нaзoкaтлиликни oлиб кeлдилap".

Олимнинг йиpик acapлapидaн янa биpи "Gaмapкaндгa, Aмиp Teмyp дaвpигa caёxaт" [2. P. 354] булиб, бу мyкaммaл тaдкикoтгa Юpтбoшимиз юкcaк бaxo бepгaн эди. Китобнинг учинчи нaшpи Aмиp Teмyp шaxcигa кaттa ;изи;иш yЙFoтгaни, шyбxacиз. Acap япoн тилигa xaм тapжимa килингaн вa 2006 йилдa нaшp этилгaн.

Teмypшyнoc oлим илмий мepocини ypгaниш вa Узбeкиcтoндa тapFиб килишдa тaникли дaвлaт вa жaмoaт apбoби, aкaдeмик Aкмaл Gaидoвнинг xизмaтлapи бeнaзиp. XУKУKшyнoc oлим 1995 йилдaн бoшлaб Узбeкиcтoн Рecпyбликacининг Фpaнциядaги фaвкyлoддa вa мyxтop элчиcи xaмдa унинг ЮHЕСKOдaги вaкили cифaтидa фaoлият юpитди. Фpaнцyз тeмypшyнocлигининг ялoвбapдopи Л. Kepeн yзбeк oлими Aкмaл Gaидoв билaн xaмкopликдa биp кaнчa caлмoкли тaдкикoтлapни aмaлгa oшиpди. ^a^p китoб вa мaкoлaлap нaшp эттиpди, кyплaб илмий aнжyмaнлap yюштиpди: 30 дaн opтик мoнoгpaфия, pиcoлa вa мaкoлaлap нaшp юзини кypди. Aйни пaйтдa xaм aкaдeмик Aкмaл Gaидoв бу coxaдa caмapaли илмий тaдкикoт ишлapини oлиб бopмoкдa.

Aмиp Teмypининг бyнёдкopлик дaxocини, дaлиллap acocидa ypгaниш мaкcaдидa, уз xaëra, ижoдий фaoлиятини тyлa caфapбap этган aтoкли фpaнцyз oлими билaн ижoдий xaмкopлиги унинг ижoд нaмyнaлapини yзбeк xaлки xaмдa жaxoнгa eткaзишдa жyнкyяp oлим A.Gaидoв шижoaт нaмyнacини ^pca^^

"Люcьeн Kepeн - тeмypшyнoc oлим"[6] китoби oлти киcмдaн ибopaт булиб, "Люcьeн Kepeн фpaнцyз вa yзбeк зaмoндoшлapи нигoxидa" бoбидa "Люcьeн Kepeннинг "Aмиp Teмyp caлтaнaти" китoбигa cyзбoши" (Луи Бaзeн), "Teмypийлap

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

яратган боглар" (Фредерик Брессанд), "Давлатларимиз уртасидаги азалий дустона муносабатлар учун Амир Темур олдида карздормиз" (Франсуа Готье), "Амир Темур номи Францияда" (Жан Клод Ришар), "Амир Темур -илм-фан ва санъат хомийси, узидан бой маданий мерос колдирган тарихий шахс" (Жак Анри Эльс), "Амир Темур хаётини чукур ихлос ва садокат билан урганган олим" (Б.Аъламов), "Амир Темур ва темурийлар тарихининг катта билимдони ва хассос таргиботчиси" (А. Бердимуродов), "Люсьен Керендан узбек халкига чексиз мухаббат, улкан илмий мерос колди" (А. Мелибоев), "Биринчи Президентимиз Ислом Каримов эхтиромини козонган француз олими" (Ш. Миноваров), "Французларнинг узбеклар калбидан мангу жой олган зиёли фарзанди" (Р. Шамсутдинов) каби хотиралари берилганлиги асарнинг кийматини янада оширган.

"Люсьен Керен илмий ижодий фаолиятидан намуналар"га олимнинг "Амир Темур ва унинг саройи хакида хотиралар", "Архиепископ Иоанн. Амир Темур ва унинг саройи хакида хотиралар", "Темур хокон салтанати", "Амир Темур, Боязид ва насроний кироллар", "Амир Темур ва Ибн Халдун", "Темурийлар давлатининг асосчиси ва хукмдори Темурбек элчи Клавихо нигохида", "Улугбек ва Самарканд астрономия мактаби (XV аср)" каби булимлар,, Амир Темурга багишланган сахна асари хам киритилган.

Л.Керен ва А.Саидов хамкорлигида"Амир Темур ва Франция" [1. Б. 560] номли рисола тайёрланган. Ушбу рисола тулдирилган холда 2016 йили Узбекистон Республикаси мустакиллигининг 25 йиллиги ва Амир Темур таваллудининг 680 йиллигига багишланиб кайта нашр этилди. Ушбу асарда Сохибкирон илм-фан, санъат хомийси, узидан бой мерос колдирган тарихий шахс сифатида хакконий бахоланган. Асарнинг Францияда, куплаб мамлакатлар хамда юртимиздаги нашрларда босилиб чикканлиги хам теран тахлил этилган. Шунингдек, нафакат Л.Керен хаёти ва илмий мероси, балки XIV-XVI асарлардаги француз, колаверса, жахон темуршунослигига оид маълумотлар хам келтирилганлиги диккатга сазовордир.

Академик А.Х. Саидовнинг кенг китобхонларга мулжалланган мазкур китобида ярим асрдан зиёд умрини темурийлар даври тарихига багишлаган Л. Керен хаёти хамда алломанинг илмий ижодий фаолиятидан намуналар келтирилган. Асарда Амир Темур ва темурийлар тарихшунослиги буйича илмий билимлар тупланиши жараёни ёритилган. Ушбу контекстда мустакиллик даврида темуршунослик мактабида муаммонинг урганилиш даражаси, холати ва кулами аникланган. Л.Кереннинг Амир Темур хакида пурхикмат иборалари, олим хаёти ва илмий фаолиятининг мухим саналари, унинг темуршуносликка оид асосий асарлари руйхатининг келтирилганлиги хамда мазкур китоб аннотацияси, эпиграфия ва мундарижасининг француз тилида хам берилганлиги унинг янада мукаммал булишига хизмат килган, албатта. "Люсьен Керен - темуршунос олим" номли китоби замонавий темуршунликка кушилган мумтоз асарлардан бири саналади.

А. Саидовнинг хизматларидан бири тадкикотчилик амалиётида темур-шуносликда карор топган Франция олимлари, хусусан Люсьен Керен ижодини ёритиш оркали илмий тарихий билим чегараларини кенгайтириб, авлодлар узлигини англаш йулида бекиёс ахамият касб этади. Ушбу китоб нихоятда укимишли, далилларга бой, равон тарзда ёзилган булиб, иктибослар оркали

^aMHHT Ba нннoвaцнfl.ap - Oöm,ecTBo h нннoвaцнн - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

xopu^ufi aTaMa.apra 3apyp H3ox.ap xaM öepu.raH. ^yHHHrgeK, khtoö öoö.apugaru Ma^^yMOT^ap Kyn.aö u.MHfi Tyn.aM Ba MapKa3Hfi ^ypHa..apga MaK;o.a.ap Tap3uga gacT.aö öoch.hö HHKjapu.HÖ, a^^a^anoH KHToöxoH.apHHHr K;H3HK;HmH Ba э,bтнpo$нгa ca30B0p öy.raH. ,3,aB.aT Ba ^aMoaT apöoöu, eTyK ^y^y^myHOc Ba TeMypmyHOc o.hm, ^ugofiu hhcoh AKMa. CaugoBHHHr ymöy MyKaMMa. acapu $aH o^aMHHHHr My.Kura afi.aHgu.

OOHAAHAHH^rAH AßABHETflAP PYHXATH:

1. KepeH CaugoB A. AMup TeMyp Ba Opaнцнн / Ty.gHpH.raH Ba K;afiTa um.aHraH hkkhhhh Hamp. - TomKeHT. "Ago.aT", 2016. - B. 560.

2. Kehren L. La route de Samarkand au temps de Tamerlan. 3e edition - Paris: Imprimerie Nationale, 2006

3. Kehren L. Tamerlan - Tempire du Seigneur de Fer. Neuchatel, 1978; A KepeH AMup TeMyp Ma^TaHaTH / $paнцyз TH.ugaH Tap^HMoH Ba H3ox.ap Mya..H$H B. Эpмaтoв; Maxcyc Myxappup X. Cy.ToH; Cy3 öomu ^yu Ba3eH. - T.: Ma^HaBHAT, 1999.

4. CaugoB A.X. EBpona map^myHoc^uru x,aMga AMup TeMyp Ba TeMypufi.ap Tapuxu // TeMypufi.ap gaBpuga H.M-^aH Ba MagaHHAT. Xa.K;apo KoH^.Te3uc^apu. 2017 fiu.fi 13-14 ceHT^öpb. - TomKeHT: Akademnashr, 2017.

5. CaugoB A.X. EBpona xa.ocKopuHHHr cufiMocu - $paнцyз aguöu Huroxuga // AMup TeMyp Fapö aguö.apu Huroxuga. - T.: Davr press. 2016.

6. CaugoB A.X. ^rocbeH KepeH - TeMypmyHoc o.hm. - TomKeHT: Hy.noH HoMugaru HMHY, 2018.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.