Научная статья на тему 'САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ'

САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
161
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кутубхона / зиёли / қўлёзма / фонд / library / intellectual / manuscript / fund

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Рўзиева Гулноза, Икромжон Ҳабибжонов

ХХ аср бошларидаги Бухоро зиёлиларининг атоқли вакилларидан бири Шарифжон Мухдум Садр Зиё номи ва тўлаган ноёб қўлёзма китоблар мажмуи алоҳида ҳурмат ва диққат – эътибор билан тилга олишга лойиқдир. Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик инстутининг қўлёзлалар жамғармасида сақланаётган Шариффжон Махмуд Садр Зиё шахсий кутубхонасининг қўлёзмалар тўплами бугунги кунда мазкур фондаги илмий қиммати ва ноёблик жиҳатидан бебаҳо қўлёзмаларнинг негизини ташкил этади. Шарифжон Махмуд Садр Зиё томонидан тузилган мазкур кутубхона эса Туронзамин маданиятига муҳум ҳодиса, ҳалқнинг маданий ўтмиши ва келажаги йўлида содир этилган юксак жасорат намунасидир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SADR ZIYO LIBRARY

The name of Sharifjon Mukhdum Sadr Ziyo, one of the most famous representatives of the Bukhara intelligentsia in the early twentieth century, and the unique collection of manuscripts paid for by him deserve special mention. The collection of manuscripts of Shariffjon Mahmud Sadr Ziyo's personal library, which is kept in the Manuscripts Fund of the Institute of Oriental Studies named after Abu Rayhan Beruni, today forms the basis of invaluable manuscripts in terms of scientific value and uniqueness of this fund. Founded by Sharifjon Mahmud Sadr Ziya, the library is an important event in the culture of Turanzamin, an example of high courage in the way of the cultural past and future of the people.

Текст научной работы на тему «САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 6 / 2021 ISSN 2181-063X

САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ

Рузиева Гулноза Икромжон Х,абибжонов

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: ХХ аср бошларидаги Бухоро зиёлиларининг атокли вакилларидан бири Шарифжон Мухдум Садр Зиё номи ва тулаган ноёб кулёзма китоблар мажмуи алохида хурмат ва диккат - эътибор билан тилга олишга лойикдир. Абу Райхон Беруний номидаги Шаркшунослик инстутининг кулёзлалар жамгармасида сакланаётган Шариффжон Махмуд Садр Зиё шахсий кутубхонасининг кулёзмалар туплами бугунги кунда мазкур фондаги илмий киммати ва ноёблик жихатидан бебахо кулёзмаларнинг негизини ташкил этади. Шарифжон Махмуд Садр Зиё томонидан тузилган мазкур кутубхона эса Туронзамин маданиятига мухум ходиса, халкнинг маданий утмиши ва келажаги йулида содир этилган юксак жасорат намунасидир.

Калит сузлар: кутубхона, зиёли, кулёзма, фонд

SADR ZIYO LIBRARY

Ruzieva Gulnoza Ikromjon Habibjonov

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: The name of Sharifjon Mukhdum Sadr Ziyo, one of the most famous representatives of the Bukhara intelligentsia in the early twentieth century, and the unique collection of manuscripts paid for by him deserve special mention. The collection of manuscripts of Shariffjon Mahmud Sadr Ziyo's personal library, which is kept in the Manuscripts Fund of the Institute of Oriental Studies named after Abu Rayhan Beruni, today forms the basis of invaluable manuscripts in terms of scientific value and uniqueness of this fund. Founded by Sharifjon Mahmud Sadr Ziya, the library is an important event in the culture of Turanzamin, an example of high courage in the way of the cultural past and future of the people.

Keywords: library, intellectual, manuscript, fund

1920 йил охирида Туркистон АССР Х,алк маорифи комиссрлигигида Бухорода Шарк кулёзмаларининг учта йирик кутубхонаси борлиги хакида маълумот пайда булди. Абдурауф Фитрат бошчилигидаги филолог-

шаркшунослардан тузилган комиссия 1921 йилнинг бошида Бухорога келади ва куйдаги хабарни йуллайди: «Биз Бухорога келиб, уз ишимизни бошладик. Бухорода энг машхур, энг бой уч кутубна бор экан. Биринчиси-мархум Козикалон (Мулла Бурхониддин Садр козиул кузот. Изох бизники- Э.О.) нинг кутубхонаси, икикинчиси-шахзода Мухаммад Сиддикхон (Бухоро амири Музаффарнинг угли- Э.О.) кутубхонаси, учинчиси кози Мухаммад Шариф Садр деган бир кишининг кутубхонаси".

Бизнинг замонимизгача шулардан Шарифжон Махмуд Садр Зиёга тегишли битта кутубхона мажмуигина бутун сакланиб колган. Кутубхонанинг фонди ва кулёзмаларининг каталоги илк бор шаркшунос олим У.Х,амрооев томонидан 1963 йилда тахлил килинган [1] Маззкур олимнинг маколасига хамда Садриддин Айнийнинг хотирасига суяниб (бу хотиранинг учдан бир кисми Шарифжон Зиёга багишланган) юкорида зирк этилган улкан хуусусий китоб мажмини китобшунослик нуктаи назаридан бахолаш масаласига диккатимизни каратамиз.

Эгаллаган лавозимига кура Садр козикалон, адабий тахаллуси Зиё булган Мирза Мухдум Шарифжон махдум 1872 йили Бухорода тугилиб, шу шахарда вояга етган. Унинг отаси Бухоро козикалони домулла Абдушукур Садр (1889 йилда вафот этган) таникли илохиётчи олим, адабиёт билимдони, Оят тахаллуси билан битилган адабий машклари билан хам танилган киши эди.

Мухаммад Шарифжон бошлангич таълимни миллий диний мактабда, мадраса таълимини эса, отасининг рухий ва илмий устозлиги остида олди. Илохиёт билан бир каторда у мумтоз адабиёт, Туронзамин ва унга кушни улкалар халклари тарихи билан чукур танишиб борди. Форс тилидан ташкари, араб ва туркий тилини мукаммал билар эди. Мухаммад Шарифжон XIX асрнинг йирик олими ва маърифатчиси Ахмад Дониш (1827-1897) билан якин алокада булган. Унинг якин дустлари доираси Исо махдум, Яхё Хожи, Мулла Шариф Соат, истеъдодли шоир Ахмад Донишнинг шогирди Кори Абдулмажид Зуфунун (1903 йили вафот этган), уз замонасининг машхур тарихчиси Мирзо Абдулазим Сомий (1907 йили вафот этган), XIX асрнинг иккинчи ярмида кузга куринган шоир ва олим Мухаммад кори Рахматулло Возех (1893 йили вафот этган), Шамсиддин махдум Шохин (1894 йили вафот этган), Садриддин Айнийнинг мадрасадош дусти Мухаммад Сиддик Хдйрат (1902 йили вафот этган), шоир Сиддик Хожи Гулшаний (1910 йили вафот этган) ва бошка куплаб фозил кишилардан иборат эди.

XIX асрнинг 90- йиллари урталарида Шарифжон Махдум хонадонида тожик ва узбек адабиётни мумтоз вакили булиб етишган Садриддин Айний яшаган эди. У уз эсдаликларида Шарифжон Махдумнинг уйида хар хафта сешанба, чоршанба, пайшанба кунлари шоирлар, адабиёт мухлислари,

китобсеварлар, кизик хикояларни айтиб берувчи нокиллар йигилишарди, деб хотирлайди. «Бу одамларнинг барчаси Шарифжон Махдум мажлисларини безаган энг яхши гуллар, мен эса шу гуллар атридан бахраманд эдим" [2], деб ёзади С.Айний. у адабиёт ва тарихнинг хакикий билимдонлари фикирларига чанкоклик билан кулок солар, халк зукколиги рухини узга сингдирар, чин маънодаги окиллар сухбатидан иброт оларди.

Шарифжон Махдум хонадонидаги маънавий мухут Садриддин Айний учун узга хос мактаб булди, шу ерда унинг адабий диди, ижодга ихлоси шакиллана бошлади. Шарифжон Махдум "Одамларга муомилада камтар, хеч кимга такаббур, менсимас карашда булмасди" Тез-тез у мумтоз шоирлардан бирортасинииг асарини укир экан, Садриддин ва у билан бирга истикомат килган Мирзо Абдулзохидни уз ёнига чакириб олар, укиётган асарининг мухим жойларини курсатар, асар нафосатидан биргаликда завкланар эди. «Баъзан, -деб ёзади Садриддин Айний, -бизларни овоз чикари укишга буюрар эди. Укишимиздаги талаффуз хатоларимизни тузатар, бизларга хали тушунарсиз булган нарсаларни тушунтирарди... Мен унга хурмат билан карардим, уни узимнинг биринчи маънавий устозим деб билардим».

Шарифжон Махдум Садр Зиё XIX аср охири ХХ арс бошларида кузга куринган фан ва маданият арбобларидан биргина эмас, балки катта китобсевар хам эди. Бир неча тарихий- маданий, тарихий- бадий асарлар унинг каламига мансуб. Шарифжон Махдум 1910 йилдан шеърий йулда «Тазкир ул-ашъор" номли тазкира яратган. Йигрмадан ортик асарни уз кули билан хуснихатда кучирган. Шарифжон Махдумнинг уз сузлари билан айтганда, унинг китобга мухаббати чексиз булган. Билимнинг турли сохаларига оид кулёзмаларни туплашга кучини хам, маблагини хам аямаган. «Х,ар качон, кимда булмасин, яхши китоб курсам, уни кулга киритишга харакат килдим", деб ёзади Шарифжон Махдум. [3]. Баъзи бир китоблар унга совга килинган. Шундай килиб, у илимнинг муайян сохалари буйича ноёб ёки турли замонларнинг машхур хаттотлари кучирган китобларнинг бекиёс хазинасини туплади. «Хрзирги вакитда, -деб ёзади кутибхонасининг каталогига кириш сузида Шарифжон Махдум,-турли давирларда яшаган машхур хаттотларнинг номлари номаълум булиб келмокда ва уларнинг номлари унитилиб юборилмокда. Энди бирор хаттотни биладиган ёхид унинг хатини танийдиган ва унинг кадр-кимматига етайдиган киши колмаяпди".

Шарифжон Махдум уз кутубхонасининг катологига кириш сузида хар бир кулёзманинг хислатлари, у ёки бу китобнинг кулгакиритилиши тарихи, унга маълум булган холларда кулёзманинг котиба хакида катта бир ихлос ва мухаббат билан тавсиф бериб утади. Купинча у кулидаги китобнинг (ёки нусханинг) канча пулга олинганини хам курсатади. Шарифжон Махдум китобга

capu^naraH MaSnaFuHu TaccaByp Kunnrn ynyH Sat3u Sup KuToSnapHuHur M3naS ohtuh cyMnap SunaHruHa эмac, Sarau MuHraaS ohtuh cyMnapga HapxnaHraHHHH KypcaraS yTum Ku^oagup. MacanaH, «Kanuna Ba ^uMHa»HuHr Ky^e3MacHHH ynyH y 15 MHHr ohtuh TaHra eKu 3000 pySnt capu^naraH. ^OMHHHHHr «X,a$T aBpaHr»u ynyH xaM y 3000 pySnt, «Baxp ap-pouK» KHTOÖuHHHr 7 ^ungnuK Kyne3Macu ynyH эca 30 MHHr TaHra (6000 pySnt) TynaraH.

fflapu^^öH MaxgyM KyTyöxoHacuHHHr «Ha Sup MaHSau yHHHr y3H TOMOHugaH eKH yHHHr SropTMacu SunaH KynupunraH KHTOÖnap SynraH my MatHoga AxMag ^OHumHHHr "Hogup yn- BaKoe" («Hogup BOKHanap») acapuHHHr KyHupunumu xaKHga CagpugguH Ahhuh эcgaпнкпapн guKKarra ca30B0pgup. OaH Ba agaSueTra anoKagop Kumunapra MatnyMKu, Ax,Mag ^OHumHHHr «Hogup yn-BaKoe" homhh fiupuK acapu SynraH. ^eKHH MeH SunraH Supop KHMcanaH MacKyp acapHHHr Hycxacu öyK эgн. KeÖHHpoK MatnyM öynguKH, AxMag ^OHum my KHTOÖHHHHr y3 Ky^u öunaH KynupunraH HycxacuHH CugguKxoH XumMarra coBFa KHnraH экaн. Ax,Mag AoHum acpnapuHuHr нmкн6oзн SynraH Cagp 3ue XumMOT öunaH amupuH MyHocaSaraapra KupumuS, my kutoShu yHgaH Hycxa KynupuS onum ynyH yHgupagu. "HaBogup yn-BaKoe" hu Kynupum Ba3u^acu xycHuxarn 6op Mup3O ASgynBoxug MyH3uMra (1935 huhu Ba^OT этгaн) Tonmupagu. Hm aKyHnaHran, fflapu^^OH MaxgyM KuroSuHuHr HycxacuHu A.^OHum gacxaruga KynupunraH Hycxa SunaH conumTupuS HuKumga umTupoK этнmнн CagpugguH AfiHugaH uhtumoc Kunagu.

Cagp 3ue KyTuSxoHacHu KypraH Ba yHgaH ^oöganaHraH CagpugguH Ahhuhhu Saxo Sepumuna, Sy Ma^Myaga $aH Ba MagaHuaTuHuHr tuhuk Ba ry3an xaT SunaH KynupunraH энг HoeS egropnuKnapu, xaTTo acap Myany^napuHuHr Kynnapu SunaH KynupunraH Hycxanapu Sop эgн. «fflapu^^oH MaxgyM KyTySxoHacu Eyxopoga энг Soh Ba энг axmu xycycuö KyTySxoHa эgн» geS e3agu CagpugguH Ahhuh. Xo3up fflapu^^öH MaxgyM KyTySxoHacuHuHr 300 ra «kuh, Sat3aH xap Sup ^unguga yHnaS HoeS acapnap SynraH KuToSnapu Y3SeKucTOH ^aHnap aKgeMuacu ASy PaöxpH BepyHufi HoMugaru fflapKmyHocnuK uHcTuTyTuHuHr Ky^e3Manap Ma^Myöu TapKuSuga caKgaHMoKga. KyTySxaHaHuHr kuhukpok SomKa Synaru To^mkuctoh OaHnap KageMuacu fflapKmyHocnuK SynuMu Ba e3Ma Mepoc ^oHguga TypuSgu.

fflapu^^oH MaxgyM KyTySxoHacuHuHr ^SeKucTOHgaru Kyne3Manapu 1936 nun yHuHr BopucnapugaH cotuS onraH. fflapu^^oH MaxgyM KyTySxoHacuHuHr TapKuSu SunaH TaHumraH Kumu, aBBano, KuToSceBapHuHr cepKuppa uhmuh кнзнкнm goupacu, ho3uk gugu xaöpaTra conagu. By xucnaraap KuToSxoHnapHuHr Ma3MyH Ba MaB3y paHr-SapaHrnuruga, $aH Ba MagaHuaT Tapuxu ynyH KKMMaTnu xaMga HoeSnuru y3 aKcuHu TonraH.

Ma3Kyp KyTySxoHa Kyne3Manapu opacuga KanoM (нпoxнeт)гa, ^ukx (uchom KoHyHmyHocnuru)ra, Tappuxura, TacaBBy^, TaSuTmyHocnuK, TaSSueT, ^anaKueT,

риёзиёт, адабиёт, адабиёт назаряси, сарфу навх (грамматика), мантик, фалсафа, ахлок, тарих ва географияга оид китоблар бор. Бундан ташкари, турли хил лугатлар, комуслар, маълумотнома китоблар хам бир талай. Бу кутубхонадан «Шарафномаи шохий» (Хофиз Таниш Бухорий асари, купрок «Абдулланома» номи билан машхур) китоби, Давлатшох Самаркандийнинг мухташам безакли «Тазкират уш-шуаро» асарининг нусхаси, XVII асрга оид «Мажмуат ур-расойили хукамо» илмий топлами (унинг таркибида турли мамлакатлар, хатто Юнонистон файласуфларининг 107 та асари жойлашган), Амир Хусрав Дехлавийнинг XIV асрда кучирилган «Хамса»си (унинг иккинчи, учунчи, туртинчи достонлари шоир Шамсиддин Мухаммад Хофизнинг уз кули билан кучирилган), Улугбекнинг собит юлдузлар жадвали-"Зижжи Улугбек" ("Зижжи жадиди Курагоний") асари, Алишер Навоийга ёзилган мактубларнинг ноёб кулёзма туплами - "Мажмуаи муросалот" ("Жунатмалар йигиндиси") кабилар Узбекистон маънавияти хазинасининг курки булиб сакланмокда.

Шарифжон Махмуд кутубханасининг кимматини янада оширган нарса ундаги китоб мажмуининги изохли каталоги ва тасвсифидир. Тавсифда хар бир китоб алохида таърифланган. Бу каталог Узбекистон Республикаси Фанлар кадкмияси Абу Райхон Беруний номидаги Шааркшунослик институти фондида 2460 раками остида сакланмокда. Хар бир кулёзманинг муфассал палеографик, кодикологик, геральдик (дастхатшунослик), библиографик ва тарихий-маданий тасифи берилган мазкур каталог профессионал узига холикларига эга булиш билан бир каторда, ХХ аср бошидаги йирик китоб мухлисининг юксак библиографик маданиятидан хам далолат беради. Ушбу каталогнинг узига хос кулёзмаси Кукон клхозига настаълик дастхати билан ёзилган. Сарлавхалар кизил ранг билан ажратилган. Муаллифнинг айрим изохларига караганда, руйхат ХХ асарнинг 20-йилларида тулдирилган. "УзССР Фанлар акдемияси Шарк кулёзмалари туплами" каталогида илмий тавсифлашда Шарифжон Махдумнинг мазкур руйхати «Кулёзмалар каталоги" деб номланган. У шунингдек, «Асоми ул-китоби китобханаи хусусийи Шарифжон Махдум» («Шарифжон Махдумнинг шахсий кутубхонасидаги китоблар руйхати") номи билан хам маълум муаллифнинг узи каталогга ном куймаган, шу боис юкорида зикр этилган номларни шартли деб хисоблаш керак. Уз шахсий кутубхонасидаги китоблар руйхатининг кириш кисмида Шарифжон Махдум узи тупланган адабий ва илмий асарларнинг ноёб кулёзмалари катта илмий ахмиятга эга экани, бу кулёзмаларда аксариятининг номи хозирги авлод вакиллари томинидан унутила бошланган мохир хаттотлари мехнати мужжассамлашгани тугрисида суз юритади. Каталогни тузишда муаллиф муайян хронологик ёки тематик принципга риоя килмаган. Маънавий маданият учун у ёки бу кулёзманинг ахамияти, унинг бадиий-эстетик фазилатлари, илмий

мазмуни, адабиёт ва фан тариида асарнинг урни ва ахамияти муаллиф учун бош мезон булиб хизмат килган.

Каталог Куръони каримнинг юксак дид ва махорат билан безалган ва кучирилган беш нусхасининг тавсифи билан бошланади. Куръони каримнинг бошка икки нусхаси тавсифи каталогнинг бошка жойларида берилган. Фикх ва калом (мусулмон конуншунослиги ва теологияси)га, суфизм ва дин тарихига, билимнинг турли тармокларига оид китоблар ва бадиий адабиётларнинг тасифи кулёзманинг илмий ва эстетик ахмияти принципига асосан келтирилган.

Шарифжон Махдумниг кулёзмаларни тавсифлаш усули хам жуда узига хосдир. Тавсифларда у кулёзма номини, муаллиф ва хаттотнинг исм-шарифини келтирадим, когоз нави ва у ишлаб чикарилган жойни (Кукон, Самарканд, Бухоро, Х,ирот ва бошкалар) курсатади, муаллифнинг замондошлари, унинг якин ва узок кариндошлари хакида кизикарли маълумотлар келтирилади. Купинча китоб нархини, уни неча пулга сотиб олганини кайд этади. Алишер Навоий, Абдурахмон Жомий, Низомий, Улугбек, Бедил, Амир Хусрав Дехлавий, Ахмад Дониш каби машхур шоир ва олимларнииг асарларини тавсифлашда уларнинг хаёти ва ижодига оид маълумотларга батафсил тухталади, уларнинг асарларига тасиф бериб утади. Масалан, Мирзо Улугбек каламига мансуб "Зижжи жидиди Курагоний" асари кулёзмасининг ноёблиги тугирисида суз юритар экан, Шарифжон Махдум укувчини олим ва давлат арбобининг шахси билан таништиради, Улугбек билан бирга расадхона курилишида иштирок этган Козизода Румий Гиёсиддин Жамшид, Мавлон Али Кушчи каби олимлар хакида хикоя килган, Улугбекнинг юкорида зирк этилган астрономик жадвали хакида маълумотларини келтиради.

Фан адабиёт ва китобат маданияти намояндаларига нисбатан мухаббат ва хурмат хисси билан сугорилган Шарифжон Махдум Садир Зиё каталогида биттадан - бир неча унтагача асарни уз ичига олган уч юзга якин кулёзма хакида муфассал маълумот берилган. Мазкур каталогда кулёзмаларни тавсифлаш принциплари ва тузилишини чукур тахлил килиш, уни тузиш усулини "УзССР Фанлар акдемияси Шарк кулёзмалари туплами" каталогида кабул килинган кулёзмаларни тавсифлаш усули, принциплари ва таркибий унсурларига солиштириш "УзССР Фанлар акдемияси Шарк кулёзмалари туплами"нинг дастлабки беш жилдига киритилган кулёзмалар тавсифини тузгпн шаркшунос А.А.Семёнов Шарифжон Махдумнинг кулёзмаларини тавсифлаш усулини тулик узлаштирган, факат унинг унсурлари тартиби ва тузилишини бир хиллаштирган деб хулоса чикариш имконини беради. Шу боис биз бугун "УзССР Фанлар акдемияси Шарк кулёзмалари туплами"да кабул килинган Шарк кулёзмалари тавсифини тузиш усулининг асоий гояси,

пpннцнппapн Ba MeTOgonoruacH xaKgu paBurnga fflapu^OH MaxgyM Cagp 3uera Terumnu ge6 arna onaMH3.

Foydalanilgan adabiyotlar

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 559-567.

3. EornaSoeBa Y. HyTK caHtaTHHHHr y3ura xoc xycycutfraapu: MyaMMO Ba enuMnap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

6. YCMOHOB m. CAXHA^A TAmKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Ycmohob m. Hhm gaproxura 6up Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. YMapoBa X,., Ycmohob m. Cantarra SarurnnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. -№. Conference. - C. 4-4.

11. A6gyHa3apoB 3. MHT-THH YHHH.TAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP.TAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX^Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. A6gyHa3apoB 3. THMCO.T.TAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148152.

14. ro^garneBa C. KHTo6-KyHrun nuporu //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. rongameBa C. KHTO6 MyTonaacHHH maKHnnaffrapHmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonHtfra //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. AxMegoB P. Mh.mhh MycHKUH h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^nccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Tana6oeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. AK6apoB T. OO.EK.OP BA AHEAHABHH MYCHKA MACA.A.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. OMOHOBHa C. TAPHXHH KY.E3MA MAHEA.APHH КOHCЕPBATЦH£-PЕCTABPAЦH£ KH.Hm ^APAEH^APH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. YOK H. T. TH^mYHOC^HK^A CO^H^-EO^XOHA TEPMHHO.OTH£CHHHHT TA^KH^H //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Yrnn H. T. Y3EEK CO.HK TEPMHTOAPHHHHT AOOHКCAЦH£ YCY.H EH.AH ^CA^HmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Mnp3aeBa H., Ac^apoBa M. W.nOH H^O^H^A MHn.HH YHFOHHm XAPAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. TypcyHOB E. TO.FY H^PO^^HnHTH TAPHXHrA EHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Fo^ypoBa E. AKTEPHHHT HYTKHHH TAKOMH..AmTHPHm^A HHHOBAЦHOH TEXHO.OTH^.APHHHT A^AMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. nynaTOB P. «MHP30 YHYFEEK» TPATE^H^CHHHHT ^PATHHHmH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. MaMaTKynoB E. TEATP^A CAXHAHAmTHPYB^H PACCOMHHHT KACE CHPHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. AK6apoB T. OOHEKHOP BA AHEAHABHH MYCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. AcKapoBa M. Y3EEK A^AEHH TAHKHAH TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - C. 67-72

References

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 559-567.

3. EonTa6oeBa Y. HyTK caHtaTHHHHr y3ura xoc xycycH^raapu: MyaMMO Ba enuMnap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

6. ycmohob m. CAXHA^A TAffiKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Ycmohob m. Hhm gaproxura 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. YMapoBa X,., Ycmohob m. CaHtaTra 6arHrnnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. -№. Conference. - C. 4-4.

11. A6gyHa3apoB 3. MH..HH YHHH.APHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP.APHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX.Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. A6gyHasapoB 3. THMCO..AP CHHMOCHHH ^PATHffi //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148152.

14. ro^garneBa C. KHTo6-KyHrnn HHporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. ro^garneBa C. KHTO6 MyTonaacHHH maKHnnaHTHpnmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonnaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. AxMegoB P. Mh.mhh MycHKUH h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^uccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Tana6oeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. AKÖapoB T. OO.EKTOP BA AHEAHABHH MYCH^A MACA.TA.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. OMOHOBHa X. C. TAPHXHH KV^E3MA MAHEA.APHH KOHCEPBATUHfl-PECTABPAUHH KHHHm ^APAEH^APH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. YFHH X. H. T. THnmYHOCnHK^A CO^H^-EO^XOHA TEPMHHO-nOrH^CHHHHT TA^^H^H //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

26. YFHH X. H. T. Y3EEK CO.HK TEPMHHTAPHHHHr AOOHKCAЦH£ YCY.H EHHAH ^CA^HmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Mnp3aeBa H., Ac^apoBa M. W.nOH H^O^H^A MH..THH YHFOHHm XAPAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. TypcyHOB E. TO.FY H^POTOTHrH TAPHXHTA EHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Fo^ypoBa E. AKTEPHHHT HYT^HHH TAKOMH..AmTHPHm^A HHHOBAqHOH TEXHO.OrH^.APHHHr AXAMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. nynaroB P. «MHP3O Y.YFEEK» TPArE^H^CHHHHr ^PATHTHmH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. MaMar^ynoB E. TEATP^A CAXHA^AmTHPYB^H PACCOMHHHr KACE CHP.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. AKÖapoB T. OO.BK.OP BA AHEAHABHH MYCH^A MACA.A.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Ac^apoBa M. Y3EEK A^AEHH TAH^H^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - C. 67-72

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.