Научная статья на тему 'УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОҲИДА'

УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОҲИДА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
514
89
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
адабиёт / маданият / санъат / ренессанс / илм-фан / literature / culture / art / renaissance / science

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — К.Эргашев, Умидахон Болтабоева

Ушбу мақолада юртимизда бўлаётган ислоҳотлар, муҳтарам юртбошимизнинг ёшлар қаратаётган эътибори, уларга яратиб берилаётган шарт-шароитлар ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE THIRD RENESSANCE IN THE EYES OF YOUTH

This article tells about the reforms taking place in our country, the attention of the President to the youth, the conditions created for them

Текст научной работы на тему «УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОҲИДА»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 6 / 2021 ISSN 2181-063X

УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОХ^ИДА

К.Эргашев Умидахон Болтабоева

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада юртимизда булаётган ислохотлар, мухтарам юртбошимизнинг ёшлар каратаётган эътибори, уларга яратиб берилаётган шарт-шароитлар хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: адабиёт, маданият, санъат, ренессанс, илм-фан.

THE THIRD RENESSANCE IN THE EYES OF YOUTH

K.Ergashev Umidaxon Boltaboeva

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article tells about the reforms taking place in our country, the attention of the President to the youth, the conditions created for them.

Keywords: literature, culture, art, renaissance, science.

Х,ар бир давр тараккиётини белгилашда уз максади, тамойиллари, харакатлар стратегияси булади. Йигирма биринчи асрнинг иккинчи ун йиллиги арафасида, аникроги Узбекистон Республикаси Мустакиллигининг 29 йиллиги байрами муносабати билан Мамлакатимиз Президентининг байрам табригида хозирги даврда тараккиётимизнинг максади Учинчи Ренессансга каратилиши лозимлиги таъкидлаб утилди.

Узбекистонда муваффакиятли ривожланишнинг асоси шундаки, Президент Шавкат Мирзиёев ва республика хукумати ташаббуси билан сиёсий, иктисодий ва ижтимоий хукукларни таъминлашга каратилган барча йуналишларда боскичма-боскич ва изчил амалга оширилмокда

Шарк Уйгониш даврининг минтакамиздаги биринчи даври 9-12 асрларга тугри келиб, бу мусулмон Уйгониш давридир. Айнан уша пайтда буюк олимлар, энциклопедик билим эгалари, таникди мутафаккирлар пайдо булишди. Мухаммад Хоразмий, Абу Али ибн Сино, Абу Бакр Розий, Абу Райхон Беруний, Ахмад Фаргоний аник фанларнинг ривожланишига улкан ва бекиёс хисса кушдилар. Имом Бухорий, Х,аким Термизий, Бурхониддин Маргиноний, Абу Мансур Мотуридий, Абу Бакр аш-Шоший, Махмуд

Замахшарий ва бошка дунё тан олган аждодларимизнинг буюк асарлари инсон тафаккури хазинасини нихоятда бойитди, исломий ёки мусулмон хукукларини сифат жихатидан янги даражага кутарди.

Тарихий манбаларга кура Х аср охирига келиб Самаркандда 17 та мадраса булган. Улар Исломий таълимотлар билан бир каторда дунёвий илмлардан хам дарс бердилар. Бир пайтлар Умар Хайём нафакат шоир, балки файласуф ва астроном сифатида хам танилган Самаркандда тахсил олган.

Шарк Уйгониш даврининг иккинчи даври - Х1У-ХУ1 асрларда Темурийлар Уйгониши. Амир Темур яратган буюк империянинг урни ва ахамияти бекиёс: буюк Сохибкирон уз империясининг пойтахти - дунёнинг турли минтакаларидан келган олимлар, ёзувчилар, меъморлар ва хунармандлар йигилган. У илм-фан, таълим ва касбларни рагбатлантирди.

Унинг набираси, таникли математик, астроном, укитувчи ва шоир, энциклопедик олим Мирзо Улугбек энг мухим расадхоналардан бирига асос солган, бой кутубхона курган ва Самарканд олимлар мактабини яратган. Унинг бутун хаётидаги таникли асари - "Зиж Улугбек" ("Зижжи-Курагоний") юлдузлар каталоги бутун инсоният учун иш булди. У мамлакатда олий таълим тизимини ривожлантириш тугрисида гамхурлик килди. У куплаб олимлар ишлаган Самарканд, Гиждувон ва Бухорода бир канча мадрасаларни курдирган. У одамларни фанларни урганишга даъват этди, математик, астрономия, физика, кимё, геодезия, фармакология, тиббиёт, тарих, фалсафа ва адабиёт каби ижтимоий, гуманитар, аник ва табиий фанларнинг мадрасаларида укитишни йулга куйди. У пайгамбаримиз Мухаммаднинг: "Илмга интилиш хар бир мусулмон ва мусулмон аёлнинг бурчидир" деган машхур хадисини доимий равишда амалга оширди.

Биринчи ва Иккинчи Ренессанс мамлакатимизда качон булиб утганлиги, ана шу Ренессанслар туфайли бизнинг халкимиз жахон тамаддунига кандай хисса кушганлиги Президент Ш. Мирзиёевнинг 1-октябрь - Укитувчи ва мураббийлар кунига багишланган тантанали маросимдаги нуткида тула ва мукаммал шархлаб берилди. Унда шундай дейилган:

"Биз кенг куламли узгаришлар, жумладан, таълим ислохотлари оркали Узбекистонда янги Уйгониш даври, яъни Учинчи Ренессанс пойдеворини яратишни узимизга асосий максад килиб белгиладик. Бу хакда гапирар эканмиз, аввало учинчи Ренессанснинг мазмун-мохиятини хар биримиз, бутун жамиятимиз чукур англаб олиши керак".

Ренессанс сузи французча булиб, узбек тилида "кайта тугилиш" деган маънони англатса-да, менинг назаримда хаётда янги гояларни, илм-фан, тараккиётнинг барча сохаларида янгиликларни кайта куриб чикиш маъносини касб этади.Фаннинг буюк дахолари оламни ва одамни англаш учун неча минг

йиллардан бери илмий тадкикотлар олиб борганлар ва бу хануз давом этиб келмокда. Ренессанснинг асосий аломатлари инсонни улуглаш, унинг онгида янги бир узгаришларни яратиш, унинг аклий тафаккурини, онг имкониятларини янги бир уйгок туйгулар билан тулдиришдир.

Мамлакатимиз рахбари Ш.Мирзиёев нуткида буюк юнон олими Аристотелнинг "Ватан такдирини ёшлар тарбияси хал килади" деган сузларини куллаб, "Мен юкорида Аристотелнинг фикрларини бежиз эсламадим. Хдммангизга яхши маълум, антик даврда Юнонистонда ёнган илм шуъласи туккизинчи-ун иккинчи асрларда Марказий Осиё худудида кайта порлади. Бу даврда юртимиз худудида биринчи Ренессанс юзага келди ва у бутун дунё тан оладиган машхур дахоларни етиштириб берди.

Мовароуннахр - Туркистон - Марказий Осиёдаги иккинчи Ренессанс ун туртинчи асрнинг охирги чораги ва ун олтинчи аср бошлари Амир Темур ва Темурийлар даврида юз берди. Узининг муайян жихатлари билан Биринчи ренессанснинг янги тарихий шароитлардаги куриниши булган бу давр хам дунё цивилизациясига кушган муносиб хиссаси билан эътирофлидир.

Илк урта асрларда буюк аждодларимизнинг тарих, география, фалсафа, маданият ва санъат, меъморчилик, давлат ва ижтимоий курилиш, хукукшунослик сохасидаги буюк илмий гоялари ва кашфиётлари, шунингдек математика, астрономия, физика, кимё, геодезия, минералогия, фармакология, тиббиёт дунё фанлари ва цивилизацияси ривожидаги туб узгаришларга хисса кушди.

Жадид аждодларимиз хам зиёлилар эдилар: улар мадрасада тахсил олиб, мустакиллик, тараккиёт ва фаровонликка факат маърифат, билим эгаллаш ва илм-фанни чукур урганиш оркали эришилади, деб хисоблашган. Шунинг учун Махмудхужа Бехбудий шундай деган: "Мактаб дунёдаги энг буюк маскан".

Ва, афсуски, биз ушбу бой меросни куп йиллар давомида урганмаганмиз, буюк алломаларимиз ва мутафаккирларимиз бошлаган кашфиётларни мукаммалликка этказмаганмиз. Улар илм-фан йулидаги бурчларига, инсонпарварлик ва маърифатпарварлик гояларига доимо содик колишган.

Бугунги кунда уларнинг улкан илмий мероси европа ва дунёнинг бошка мамлакатларидан келган олимлар томонидан фаол урганилмокда. Бу хакда гап кетганда, 1994 йилда Узбекистон хукумати ва ЮНЕСКО ташаббуси билан Париждаги ушбу халкаро ташкилотнинг штаб-квартирасида Мирзо Улугбек таваллудининг 600 йиллиги кенг нишонланганини алохида таъкидлаш лозим. Мустакилликнинг биринчи давридаги биринчи йирик халкаро илмий конференцияга айланган ушбу нуфузли тадбир мисолида хам биз буюк аждодимизнинг илмий меросини дунёга тан олишнинг юкори даражасига амин булишимиз мумкин.

Тарихий хакикат шундаки, жахон цивилизациясига уз хиссасини кушган хар кандай мамлакат олимларининг сони Узбекистонда усган олимлар сони каби куп эмас. Бу билан фахрланишга бизнинг маънавий хукукимиз бор.

Мамлакатимизда инсон тарбиясига ижобий муносабат азалий анъаналарга эга. ИХ-Х асрлардан буён катта ва кичик шахарларда куплаб мактаб ва мадрасалар фаолият курсатган. Биринчи очик олий укув юртининг тарихи хам куп асрликдир.

Кейинги даврда тарихчилар, олимлар, олимлар, халкаро экспертлар хозирги Самарканд давлат университети пойдеворига биринчи тош Урта асрларда куйилганлигини ва университет Мадрасаи олий Мирзо Улугбек вориси эканлигини таъкидладилар.

Ушбу мадрасаларда тахсил олган буюк аждодлардан бизга 100 мингга якин кулёзма ва тошбосма мерос колган. Сунгги икки-уч йил ичида Президент ташаббуси билан республикага юзлаб кулёзмалар кайтарилди. Бундан ташкари, нуроний аждодларимизнинг куплаб китоблари топилиб, тегишли илмий муассасаларга утказилди.

Иктисодчиларнинг хисоб-китобларига кура, бугунги кунда дунё бойлигининг 16 фоизини ишлаб чикариш, 20 фоизини табиий ресурслар ташкил этади. Дунё ахолисига эга булган бойликларнинг колган 64 фоизи бевосита инсон салохияти, одамларнинг билим ва тажрибаси билан боглик. Шу маънода, ривожланган тараккиёт ёълидан бораётган ва хар жабхада юкори курсаткичларга эга булган мамлакатимиз хар томонлама етук, билимли ва тажрибали кадрларга мухтож.

Сунгги йилларда бир катор фармон ва фармонлар кабул килиниб, бунинг учун пойдевор яратилди. Мактабгача, умумий ва олий таълим тизими янгиланмокда.

Шуни алохида таъкидлаш керакки, Узбекистон Президенти, хусусан, 2017 йил сентябр ойида Ислом хамкорлик ташкилотининг (ИХ,Т) Фан ва технологиялар буйича биринчи саммитидаги нуткида мусулмон дунёсининг куплаб давлатлари эътиборини тортди. илм-фан ва технологиялар сохасида ривожланган давлатлардан сезиларли даражада ортда колмокда.

Учинчи ренессанс мамлакатимиздаги тарихий ва тадрижий анъаналарни давом эттира бориб, фан - техника, адабиёт ва санъат каби куплаб сохаларда янгича ёндашувларни талаб этади. Бу янгиликларни руёбга чикариш учун мамлакатимизда имкониятлар эшиги очик. Ёшларга куйиладиган ягона талаб -укиб, урганиш, изланиш, янгиликлар яратиш. Ватан такдири, келажаги булган ёшларга мактабгача таълим муассасасидан тортиб, олий укув юртларида хам, хаттоки жамиятнинг энг катта бугини булган махаллаларда хам шарт-шароитлар яратиб берилмокда.

Мен талаба сифатида уз фикрларимни баён килар эканман, мамлакатимизда маданият ва санъатни сохасини ривожлантириш, жахон микёсидаги илгор тажрибалар асосида олиб борилаётган ислохотларни давом эттириб, замонавий маданият ва санъат муассасаларини барпо этиш, уларнинг моддий-техник базасини мустахкамлаш, ижодкор зиёлиларни хар томонлама куллаб-кувватлаш буйича олиб борилаётган ишлардан хурсандман. Кадимдан адабиёт ва санъат бешиги сифатида эътироф этилган Кукон фарзанди эканлигимдан, Президентимиз Ш.Мирзиёев ахнамолигида ташкил этилган Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий филали талабаси эканлигимдан фахрланаман.

Учинчи Ренессансда"Ёшларни илм-фанга кизиктиришнинг ноанъанавий усуллари" буйича уз фикр-уйларимни ифодалашга харакат килдим. Бунда аввало аждодларимиз мероси ва буюк тарихимиз хакида билимларимизни оширишимиз, давр кахрамонларини тарих сахналарига олиб чикишимиз керак. Тарихий кахрамонлар, буюк алломалар ижодини чукур урганишимиз, улардан колган маънавий, маърифий, илмий, моддий бойликларни кадрлашимиз керак.

Шоир Чулпон ёзиб колдирганидек, "Адабиёт, маданият яшаса, миллат яшайди." деган фикрларни давом эттириб, ижтимоий хаётдаги хар бир холатни бадиий ифодалаб, салбий ва ижобий образлар оркали халкнинг маънавиятини юксалтиришга харакат килмогимиз керак. Сахна куринишлари ёшларнинг билим савияларини оширишга, уйготишга хизмат килиши керак деб уйлайман.Утган аср бошларида яшаб утган мутафаккирларимиздан бири Махмудхужа Бехбудий "Театр - бу ибратхонадир" деб бежиз айтмаган. Ибратхона булган театр сахналари мазмунли, халк ва давр талабидан келиб чикиб ёндашиладиган сахна асарлари билан, фойелар эса талабгор ёшлар ва томошабинлар билан тулдириларди. Бу жараёнда хам тингловчида, хам ижрочида сузлаш,тинглаш, ижро, истеъдод махорати ва театр маданияти ошиб боради. Мактаб ва укув юртларидаги дарсларда турли утиш услублари кулланилиб, Конференция, Сахнали дарс, "Аклий хужум", Бахс-дебат каби ноанъанавий методлардан фойдаланилса, укитувчи ва укувчи, талаба уртасидаги мутаносибликлар йуколиб, мехр-мухаббат, хурмат, окибат туйгулари хам кучаярди. Дарслар сифат-самарадорлиги ошиб борарди. Дарс жараёнида укитувчи уз фанидан билимини мукаммаллаштириш учун канча интилса, унинг тингловчилари яъни укувчиларида хам шу фанга кизикиш, укитувчига хурмат ошиб боради. Янги мавзуни узлаштириш учун куйиладиган кушимча талаблар "Билдим, биламан, билишга харакат киламан" деган гоя укувчида купрок китоб укишни, интернет ва бошка манбалардан фойдаланиш малакасини оширади. Утилаётган дарсларда эса талаба ёшларда тинглаш

маданияти, сахна ва нут; маданияти ортади. Тарихга, тарихий анъаналарга, миллий ва маданий кадриятларга кизикиш ошиб боради.

Талаба ёшлар Учинчи Ренессанс шаклланиши ва ривожланиши учун доимо харакатда, укиш, урганиш, изланиш учун интилишда булишлари керак деб хисоблайман. Бунинг учун бизга имкониятлар яратиб берилган. Ватанга фидойи, ватанпарвар, уз юртини севадиган, унинг утмишини яхши биладиган ва ;адрлайдиган муносиб ёшлар керак. Ренессанс даври фарзандлари илмли, билимли жахон цивилизацияси ютукларини яхши биладиган, замон талабларини тушунадиган, фан-техника билан сирдош, унинг сир-асрорларидан огох ёшлар булиши керак.

Фикримни куйидаги шеърий сатрлар билан ифодалагим келди:

Биз баркамол ёш авлод,

Юрт шаънини саклаймиз.

Ватанга булиб канот,

Берган тузин оклаймиз.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

3. Болтабоева У. Нут; санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

6. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Усмонов Ш. Илм даргохига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. Умарова Х., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. -№. Conference. - С. 4-4.

11. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДИККАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148152.

14. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. Юлдашева С. Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. Омоновна Х. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КДЯИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКЩИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУТКИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУЕБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. СНЕТ EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САДНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72

References

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 559-567.

3. EornaSoeBa Y. HyTK caHtaTHHUHr y3ura xoc xycycutfraapu: MyaMMO Ba enuMnap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

6. YCMOHOB m. CAXHA^A TAmKH KHEOArA AKTEPHHHr MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Ycmohob m. Hhm gaproxura Sup Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. YMapoBa X,., Ycmohob m. CantaTra SarurnnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. -№. Conference. - C. 4-4.

11. A6gyHa3apoB 3. MHT-THH YHHH.TAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP.TAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX^Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. A6gyHa3apoB 3. THMCO.T.TAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148152.

14. ro^garneBa C. KuTo6-KyHrun nuporu //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. rongarneBa C. KHTO6 MyTonaacuHH maKHnnaHTupumga KyTy6xoHaHunuK ^aonuaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. AxMegoB P. Mh.mhh MycHKUH h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^nccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Tana6oeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. AK6apoB T. OO-HEKHOP BA AHEAHABHH MYCH^A MACA.TA.nAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. OMOHOBHa C. TAPHXHH KY.TE3MA MAHEA.TAPHH KOHCEPBATЦH£-PECTABPAЦH£ ^HTHm ^APAEH^APH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Yon H. T. THnmYHOCnHK^A CO^H^-EO^XOHA TEPMHHO-nOrH^CHHHHT TA^^H^H //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Yrnn H. T. Y3EEK CO.THK TEPMHHTAPHHHHr AOOHKCAЦH£ YCY.TH EHTAH ^CA^HmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Mnp3aeBa H., Ac^apoBa M. W.mOH H^O^H^A MHTTHH YHFOHHm XAPAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. TypcyHOB E. TO.TFY H^PO^H^HrH TAPHXHrA EHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Fo^ypoBa E. AKTEPHHHT HYT^HHH TAKOMHTTAmTHPHmAA HHHOBAqHOH TEXHO^OrH^^APHHHr A^AMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. nynaroB P. «MHP3O Y.TYFEEK» TPArE^H^CHHHHr ^PATHTHmH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. MaMaT^ynoB E. TEATP^A CAXHAHAmTHPYB^H PACCOMHHHr KACE CHPHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. AK6apoB T. OOHEKHOP BA AHEAHABHH MYCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Ac^apoBa M. Y3EEK A^AEHH TAHKH^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - C. 67-72

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.