Научная статья на тему 'ЁШЛАРИМИЗНИНГ ЭСТЕТИК БАРКАМОЛ БЎЛИБ УЛҒАЙИШИДА ЎЗБЕК ХАЛҚ ОҒЗАКИ ИЖОДИ НАМУНАЛАРИНИНГ ЎРНИ'

ЁШЛАРИМИЗНИНГ ЭСТЕТИК БАРКАМОЛ БЎЛИБ УЛҒАЙИШИДА ЎЗБЕК ХАЛҚ ОҒЗАКИ ИЖОДИ НАМУНАЛАРИНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
129
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Фольклор / маданият / маънавият / урф-одат / ривоят / афсона / истеъдод. / Folklore / culture / spirituality / tradition / legend / legend / talent

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Азизбек Ҳайдаров

Ушбу мақолада ёшларимизнинг эстетик баркамол бўлиб улғайишида ўзбек халқ оғзаки ижоди намуналарининг ўрни ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF UZBEK PEOPLE'S Oral Creativity IN THE AESTHETIC DEVELOPMENT OF OUR YOUTH

This article tells about the role of examples of Uzbek folklore in the aesthetic development of our youth

Текст научной работы на тему «ЁШЛАРИМИЗНИНГ ЭСТЕТИК БАРКАМОЛ БЎЛИБ УЛҒАЙИШИДА ЎЗБЕК ХАЛҚ ОҒЗАКИ ИЖОДИ НАМУНАЛАРИНИНГ ЎРНИ»

ЁШЛАРИМИЗНИНГ ЭСТЕТИК БАРКАМОЛ БУЛИБ УЛГАЙИШИДА УЗБЕК ХАЛК ОГЗАКИ ИЖОДИ НАМУНАЛАРИНИНГ УРНИ

Азизбек Хайдаров

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада ёшларимизнинг эстетик баркамол булиб улгайишида узбек халк огзаки ижоди намуналарининг урни хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Фольклор, маданият, маънавият, урф-одат, ривоят, афсона, истеъдод.

THE ROLE OF UZBEK PEOPLE'S Oral Creativity IN THE AESTHETIC

DEVELOPMENT OF OUR YOUTH

Azizbek Haydarov

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article tells about the role of examples of Uzbek folklore in the aesthetic development of our youth.

Keywords: Folklore, culture, spirituality, tradition, legend, legend, talent.

Узбек халк огзаки ижоди намуналари асрлар давомида авлоддан-авлодга утиб, янгиланиб, халк маданияти, маънавиятини уз мазмунида ифодалаб келаётган бебахо меросимиз хисобланади. Шунинг учун хам Мамлакатимиз рахбари Шавкат Миромонович Мирзиёевнинг республикамиздаги куйидаги: «Бизнинг хавас килса арзийдиган буюк тарихимиз бор. Хавас килса арзийдиган ижодий ташкилот ходимлари, адабиётчилар, санъат ахлига карата айтган улуг аждодларимиз бор. Хдвас килса арзийдиган бекиёс бойликларимиз бор. Ва мен ишонаман, насиб этса, хавас килса арзийдиган буюк келажагимиз, буюк адабиётимиз ва санъатимиз хам албатта булади», деган гаплари бевосита фольклорга хам таалуклидир (Мирзиёев, 2017).

Дархакикат, миллий кадриятларни хамиша кадрлаш, уларни хар томонлама урганиб, илмий тадкикотлар объектига айлантириш фольклоршуносликнинг устувор вазифаларидан биридир.

Мамлакатимизда бугунги санъат ва адабиётнинг юксак намуналари билан бирга, асрлар синовидан ёруг юз билан утиб келаётган бой маънавий меросни

хозирги ва келгуси авлодларга хамкор, хамнафас, хамкадам килиш йулида катта ишлар амалга оширилаётгани шу нуктаи назардан хам кадрлидир.

Шу муносабат билан таъкидлаш жоизки, Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2010 йил 7 октябрда кабул килган «2010 - 2020 йилларда номоддий маданий мерос объектларини мухофаза килиш, асраш, таргиб килиш ва улардан фойдаланиш давлат дастурини тасдиклаш тугрисидаги карор изчиллик билан амалга ошириб борилмокда. Бу эса миллий фольклор санъатимиз хазиналари хозирги ва келажак авлод маънавий камол топишида янада самарали хисса кушиши учун катта имкониятлар яратади.

Фольклор хаёт хикматлари бадиий хазинасидир. Буни далилловчи мисолларни куплаб келтиришимиз мумкин.

Маълумки, ёш авлодни юксак ахлокий фазилатларга эга булиб етишувида энг яхши урф-одатлар, удумлар, анъаналар, халк одобномасининг ахамияти катта. Чунки кимда - ким ёшликдан халкимизнинг асрлар мобайнида синовдан утган, халкчил хаётий одатларининг пандномасини яхши узлаштириб олса, ота-боболаримизнинг панд насихатларига ва угитларига кулок солса, ундай инсон элда баланд обру топади.

Биз, ушбу карашлардан келиб чиккан холда мухим бир нарсага эътиборимизни каратмокчимиз. Маълумки, фольклор халк хаётининг барча катламлари билан узвий холда яшаб келади, уни тингловчилардан айрим холда тасаввур хам килиб булмайди. Достон, эртак ёки халк кушигининг тингловчиси айни вактда фольклор ташувчиси хамдир. Яъни фольклор факат достончи, эртакчи, кушикчи умуман айтганда ижрочи билангина эмас, фольклор ташувчилари булган тингловчилари билан хам тирикдир. Муайян бир фольклор асарини тинглаётган тингловчи уни узлаштиради, кайта-кайта эшитавергач, унинг маълум кисмларини ижро этиш малакасини хам хосил килади. Хатто, энг истеъдодли ва зукко тингловчилар, хозирги кун ибораси билан айтсак фольклор танкидчиси даражасига кутарилади. Устоз фольклоршуносларимиз асарларида кайд этилганидек, камолга етган шогирдларни мустакил достон айтишга йуллашдан олдин улар катта шоирларнинг имтихонидан утган. Бу катта шоирлар билан биргаликда тингловчилар хам уз бахоларини берган. Шундай экан, фольклорга хос ноёб хусусият сифатида бу ижодий жараёнда ижрочи-ижодкорлар билан бир пайтда тингловчилар хам иштирок этганлигини, тингловчилар халкнинг асрлар давомида ижро этилиб, сайкал топиб келаётган намуналарини бедахл саклашга, ривожлантиришга хисса кушганларини айтиб утиш зарур булади.

Зеро, Эргаш Жуманбулбул угли «Узбекларда сузга синчи куп булар»(Булбул тароналари,1973: 112) - деб бежиз айтмайди.

Буюк достончимиз халкимиз орасида сузнинг синчилари куп эканлигини нима учун алохида таъкидлаб айтади? Шунинг учун-ки: сузнинг синчиси бузгунчи сузни кабул килмайди, инкор килади, узининг ва бошкаларнинг маънавий шикастланишига йул куймайди.

Бу фазилатга биз бугунги кунда алохида эътибор беришимиз керак. Мамлакатимизда соглом, маънан етук, хар томонлама уйгун ривожланган, эстетик баркамол шахсни тарбиялашга харакат килинаётганининг хам сабаби шу. Ёшларимиз эстетик баркамол булса, унга «Оммавий маданият» хеч качон уз таъсирини утказа олмайди. Бинобарин, фольклорнинг факат истеъмолчининг эмас, ижоддошни хам тарбиялаш тажрибасидан урнак олишимиз керак.

Юртимиз буйлаб хали хам фольклор булоклари кайнаб ётибди. Жахон хамжамияти бизнинг дурдоналаримизга ихлос ва хавас билан караётгани, урганаётгани хеч кимга сир эмас.

Журналист Абдулла Холмирзаев Сурхондарёда хануз давом этиб келаётган, лекин хозирча илмий эътиборга тушмаган «Бадаш» санъати хакида макола эълон килди. Муаллиф Бадаш асосан Навруз ва Хосил байрамларида, суннат ва никох туйларида доира, чонковуз, думбира сибизга, дутор каби созлар ёрдамида ижро этилишини, жур булаётган созга нисбатан уни доира, чонковуз ёки думбира бадаши деб атаганларини, шу тарика бадашнинг 70 га якин тури мавжуд булганинини, шулардан 50 га якин бадаш турлари туйларда ижро этилганини курсатиб утар экан, шундай деб ёзади:

«Кизикарли жихати: доира чалишни билмаган аёлнинг у кадар обру эътибори булмаган, шу сабабли кизлар болаликдан доира чалишга ургатиб борилган. Аксарият аёллар 50 га якин бадаш сузини билганлар, шунга мос ракс ижро этганлар» (Холмирзаев, 2014).

Ахир бу эстетик баркамол инсон дегани-ку! Эстетик баркамол аёл эстетик баркамол авлодни тарбиялайди.

Маколанинг давомини укийлик,

«Бадаш айтадиган аёл кизил сатиндан парпар куйлак ва лозим кийиб, касаба деб аталадиган бош кийими устидан ок шалпат румол ёпинган. Оёкларида садаф тугмали ковуш булган. Беш пояли исирга осилган кулок атрофидаги соч гажакдор килиб куйилган» (Холмирзаев, 2014).

Демак, маънан гузал инсон ташки жихатдан хам гузал булишга эришган. Хар бир ижрочи аёл жонли санъат асари, жонли бадиий образ булиб яшаган.

Демак, биз ёшларни тарбиялаш жараёнида уларни фаол, ижодкор килиб камол топтиришга эришишимиз зарур. Халкимизнинг неча минг йиллик ижодий тажрибаси фольклор мисолида бугун хам тулаконли руёбга чикиши мухим.

Ана шу маънода энг катта тадбирларимизда хам богча боласидан ториб мактаб укувчилари, академик лицейлар ва касб-хунар коллежлари укувчилари,

олий укув юртлари талабалари умуман болалар ва ёшлар хаваскорлар сифатида иштирок этаётганлари, куп холларда махоратлари билан хамманинг кунглини ром килаётгани республикамизда ёшлар тарбияси тугри йулга куйилганини, бунда фольклор тажрибасидан хам самарали фойдалинаётганини курсатади. Фольклорга, миллий ва жахон маданиятига ошно ва ижодош булиб усаётган авлодимиз «Оммавий маданият»га хеч вакт алданмаслигиги ишонамиз.

Бу уринда таъкидлаб утиш жоизки, ёшларимиз бой маданиятимизнинг ташувчилари ва давомчилари сифатида узларини намоён килмокда. Масалан, филология факультетлари талабаларининг фольклор экспедициялари кашфиётларга бой булаётгани хам шуни курсатади. Фольклоршунос О.Мадаев бир маколасида Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети бакалавр боскичи талабалари Кашкадарё вилоятида утказган фольклор амалиёти натижаларини баён килади (Мадаев, 2012). Улар кишлокларда, хонадонларда булиб, ёшу кари билан сухбатлашиб, фольклорнинг турли жанрларига оид намуналарни эшитиб ёзиб олганлар. Булар орасида ривоятлар, афсоналар, эртаклар, ёр-ёрлар, келин саломлар, тез айтишлар, мехнат кушиклари, «Алпомиш», «Равшан», «Далли» достонларининг эртак вариантлари, топишмоклар, марсиялар, дуолар (эхсон дуоси, дастурхон дуоси, сафар дуоси, келин-куёв дуоси, ковун-тарвуз дуоси, имтихон дуоси) мавжудлигини таъкидлар экан, макола муаллифи: «Шунингдек, фольклоршуносликда кам кайд этилган «Чурия», «Хуш-хуш», «Шамол чакириш», «Шамол тухтатиш», «Ёмгир чакириш» кушиклари борлиги аникланди», - деб ёзади. Айни вактда у уз мулохазалари таркибида бир «Х,уш-хуш» кушиги, уч макол, турт топишмок, бир йиги-айтим, икки латифанома хикоя ёки кулки-хикоя матнини тулик келтиради. Назаримизда, бу хисобот маколанинг магзи куйидаги жумлаларда мужассамлашган: «Фольклоршунос олимларнинг асарларида ХХ аср охири ва ХХ1 аср бошларида халк огзаки ижоди тараккиётида таназзул жараёни руй бераётгани хакида айрим мулохазалар бор. Аммо вилоят кишлокларида истикомат килувчи ахоли билан бевосита алока боглаш бу хакда катъий хукм чикаришга хали эрта эканини курсатмокда».

Энг мухими, талабалар фольклор намуналарини жонли тарзда - кунгли мехрга тула азиз инсонлар сиймосида куриб танидилар. Энди улар фольклор асарининг когозга туширилган матнини укиганларида хам унинг жонли ижродаги жозибасини хис кила оладилар.

Кенг оммалашган ижро намуналари эса катта эстетик таъсир кучига эга булиши мумкин.

Бежиз эмаски, номоддий маданий мерос, жумладан, мусика фольклорини бутун хилма-хиллиги ва айни пайтда бу хилма-хиллик уйгунлигида кабул килиш иштиёки кучаяётгани яккол сезилмокда. «Одноклассники.ги» фильмида

(режиссёр Х,илол Насимов) чанковуз куйлари миллий маънавиятимизнинг тимсоли сифатида намоён булиши - бунинг бир далили, деб уйлаймиз. Разолат боткогига ботган, уз ватандошларини пуллашни касб-кор килиб олган Бури навбатдаги курбон - уз кизи эканини билиб колади. У ёрдамга шошилади... Кизини бало чангалидан кутказгандек, уни уз панохига олгандек булади. Лекин руй берган мудхиш - хайвонлар хам содир этмайдиган вокеа... унинг бундай деб уйлашига заррача имкон колдирмаган. Ана шунда бу бадбахтинг кон-конида, балки инстинктив туб-тубларида сакланиб колган ор-номус, инсонийлик хисси колдиклари ларзага келади, тилга киради. Кизи билан юзма-юз булганида, узининг канчалик тубанлигини сезгандир бу кимса... У, инстинктив тарзда, халк куйидан нажот кутади - чанковуз чалади, чалаверади, чалаверади... Чанковуз куйлари кизининг дардларини аритаётгандек, узининг суниб битган инсонийлик туйгуларини яллиглантираётгандек булади... Бу куйлар халк маънавиятининг жонли ифодаси булиб, рухни поклайди, йикилганларни оёкка тургазади, юриб бораётганларни каноатлантиради. Чанковуз куйлари сахнаси «Одноклассники.ги» фильмининг ахлокий-эстетик мужассамлигидир. Бу сахнани йук деб тасаввур килсак, мазкур фильм таровати йуколгандек булиб колади.

Хулоса урнида айтиб утишни истардикки, мамалакатимизда соглом авлод маънавиятини шакллантириш ва тобора бойитиб бориши йулида олиб борилаётган эзгу ишлар самарали булишини таъминлашга, - кайси сохада ишлашимиздан катъи назар, - барчамиз баб-баравар бурчлимиз.

Фольклор кахрамонлари бадиий образлар булиб яшаш билан бирга, халкимизни намоён килувчи тимсоллар ва рамзларга хам айланган. Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримов таъкидлаганидек «Миллий тимсоллар ва рамзларнинг хар бири миллий гуруримизни юксалтиришга хизмат килади. Уларнинг хар бири катта бир дарсликдир».

Фойдаланилган адабиётлар

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

3. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

6. ycmohob m. CAX^A^A TAm^H ^HEOArA AKTEPHHHr MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Ycmohob m. Hhm gaproxura 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. YMapoBa X,., Ycmohob m. CaHtaTra SarnrnnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. - №2. Conference. - C. 4-4.

11. A6gyHa3apoB 3. MHT-THH YHHH.TAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP.TAPHH TACABBYPH BA ^H^KATHHH ^APX-TAm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. A6gyHa3apoB 3. THMCO.T.TAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148-152.

14. rongameBa C. KHTo6-KyHrnn Hnporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. rongarneBa C. khto6 MyTonaacHHH maKHnnanrapHmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonnaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. AxMegoB P. Mh.mhh MycHKnn h^pohhhhk cantarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^nccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture.

- 2020. - №. IV.

23. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. Омоновна X. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КИЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АХДМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУГБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. СHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САДНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture.

- 2020. - №. IV.

38. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРА^^ИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

References

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

3. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

6. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Усмонов Ш. Илм даргохдга бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. Умарова Х., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. - №2. Conference. - С. 4-4.

11. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДЩ^АТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №№. 1. - C. 148-152.

14. rongameBa C. KHTo6-KyHrnn Hnporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. rongarneBa C. KHTO6 MyTonaacHHH maKHnnanrapHmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonHtfra //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. AxMegoB P. mh.mhh MycHKUH h^pohhhhk cantarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^nccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Tana6oeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. AK6apoB T. OOTEKTOP BA AHEAHABHH MYCHKA MACATATAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. OMOHOBHa X. C. TAPHXHH KY-E3MA MAHEATAPHH KOHCЕPBATЦH£-PЕCTABPAЦH£ KHTHm ^APAEHTAPH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. YEAH X. H. T. THTmYHOCTHK^A COTH^-EO^XOHA TEPMHHOTOrH£CHHHHT TA^KH^H //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. YE^H X. H. T. Y3EEK COTHK TEPMHHTAPHHHHr AOOHKCAЦH£ YCYTH EHTAH ^CATHmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Mnp3aeBa H., Ac^apoBa M. W-nOH H^O^H^A MHTTHH YHFOHHm XAPAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. TypcyHOB E. TOTFY H^PO^HTHrH TAPHXHrA EHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АХДМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУЕБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. СHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САХНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАНКИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.