Научная статья на тему 'МУСИҚАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ'

МУСИҚАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
713
201
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Театр / мақом / қиссахонлик / воизлик / мусиқали драма / сўз ҳатти-ҳаракати. / Theater / status / storytelling / preaching / musical drama / word action

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Умидахон Болтабоева

Ушбу мақолада мусиқали драма театрларининг ривожланишида тарихий асарларнинг роли ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF HISTORICAL WORKS IN THE DEVELOPMENT OF MUSICAL DRAMA THEATERS

This article discusses the role of historical works in the development of musical drama theaters.

Текст научной работы на тему «МУСИҚАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ»

МУСЩАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ

Умидахон Болтабоева

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада мусикали драма театрларининг ривожланишида тарихий асарларнинг роли хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Театр, маком, киссахонлик, воизлик, мусикали драма, суз хатти-харакати.

THE ROLE OF HISTORICAL WORKS IN THE DEVELOPMENT OF

MUSICAL DRAMA THEATERS

Umidaxon Boltaboeva

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article discusses the role of historical works in the development of musical drama theaters.

Keywords: Theater, status, storytelling, preaching, musical drama, word action.

Театр юксак таъсир воситасига эга санъат туридир. Табиий равишда бир миллатнинг тарихи, маданияти, урф-одатлари ва кадриятларини саклаб колиш ва кейинги авлод вакилларига таъсирчан шаклда етказиш учун айнан спектакллардан фойдаланиш лозим.

Театрнинг маданий макомини белгилаш, бу борада айнан анъанавий ва миллий тенденциялар хусусида фикр юритиш уртага ташланган масаланинг метадологиясига таъсир этади. Миллий ва классик асарларнинг узига хос воситалари булган тарихий жараёнлар, спектакллар, адабий асос ва ижодий синтез каби масалаларни онгли равишда тахлил килиш хар бир санъаткор ёки ижодкор учун долзарб вазифадир.

Умуман олганда театрда тарихий ва миллий асарларга мурожаат этиш, уларни кенг жамоатчиликка топшириш масалаларига оид уммий тажрибалар ва эндиликдаги карашлар хусусида узига хос тизим ва коидалар, амалий тажрибадан утган вазиятлар кейинги авлод театри ривожи учун уз хиссасини кушади.

Театр жуда кадим замонларда пайдо булган. Ибтидоий жамиятдаги мехнат ва дунёкарашлар билан боглик маросимлар ва уйинлардаёк театрнинг бошка бир

киёфани гавдалантириш, таклид килиш, никоб, «эзгу» ва «ёвуз» кучларнинг узаро тортишувини курсатиш, диалог каби унсурлари пайдо булиб, мукаммаллашиб борган. Театрнинг соф томоша шаклида куриниши дастлаб кадимги Шаркда юз берган. Х,индистон, Урта Осиё, Хитой, Индонезия, Япония, Корея, Бирма, Вьетнамда театр томошаларининг хилма-хил шакллари яратилган. Театр милоддан аввалги V асрда Юнонистонда пайдо булган. Юнон театри давлат томонидан уюштириладиган байрамларда курсатилган.

Шундан бошлаб театр санъати жуда катта тараккиёт йулини босиб утган. Драматургия, актёр ижрочилиги ривожланиб борган. Режиссёрлик пайдо булган. Усти очик майдон театрлари урнини усти ёпик театр бинолари эгаллаган. Сахнанинг куриниши, техникаси узгариб борган. Ижрочилик, сахналаштириш услублари янгиланиб турган.

Узбек театри хам узок тарихга эга булиб, унинг дастлабки куринишлари ибтидоий жамоа даврига бориб такалади.Милоддан аввалги VII - V асрларда аждодларимиз зардуштийлик (оташпарастлик) билан боглик холда узига хос театр яратганлар. Милоддан аввалги V асрда Ойхоним, Шахри Гулгула, Нусай шахарларида юнон шаклидаги махсус театр бинолари курилган ва уларда кадимги юнон драматурги Еврипид трагедиялари уйналган. Кушон давлатида Будда дини билан боглик булган турли театрлашган томошалар расм булган. Махаллий театр, айникса, V- VII асрларда яхши ривожланган. Юртимиздан чиккан чолгучилар, уйинчилар, раккосалар, хонандалар Буюк Ипак йули оркали кушни юртларга сафар киладилар. Хитой йилномаларининг курсатишича, санъаткорларимиз шаханшох саройида мустахкам урнашадилар.

Театр санъати, бир мунча бошка шаклларда булса-да, мусулмонлик даврида хам яшаб келган. Хусусан, ¡Х-ХП хамда XIV-XV асрларда Мовароуннахр, Хоразм ва Фаргона улкаларида санъат, шу жумладан театр санъати узига хос шаклларда тараккий этди. ^иссахонлар, воизлар, маддохларнинг маъракалари, масхара, таклидчи, зарифларнинг чикишлари ахоли маданий хаётида мухим урин тутган. Айникса, Амир Темур, Темурийлар даврида томоша санъатлари, хар хил байрамлар кенг расм булган. Театрнинг уч тури яхши шаклланган: хикоя театри (киссахонлик, воизлик, маддохлик); кулгу театри (масхара, таклид, зарофат); кугирчок театри (чодир жамол, чодир хаёл, фонус хаёл). Самарканд, Шахрисабз ва Х,иротда утказилган байрамларда кадимий никоблар билан уйналадиган томошалар хам тикланган.

XVI асрдан Бухоро амирлиги, Хива ва Кукон хонликлари вужудга келгач, томоша санъатида хам узгаришлар юз берди. Бир-биридан фарк килувчи Бухоро масхарабозлиги, Хоразм масхарабозлиги, Фаргона кизикчилиги майдонга келди. Фанда булар анъанавий узбек театри, деб ном олган.

Анъанавий театрнинг шакллари, намуналари бутун XX аср давомида яшаб, бизнинг давримизгача етиб келган. Шу кунларда хам уз уюшмаларига эга булган ёхуд якка холда ижод килувчи бир катор истеъдодли кизикчилар булиб, улар маълум даражада кадимги театр анъаналарини давом эттириб келмокдалар.

XX аср бошидан жадидлар янги узбек театрини яратиш харакатига тушдилар. Натижада 1914-йилда Самарканд ва Тошкентда Махмудхужа Бехбудийнинг «Падаркуш» номли драмасини сахналаштириш билан иш бошлаган янги театрлар майдонга келди. Узбек давлат академик театри «Турон» театри негизида майдонга келган. Кейинрок Узбек мусикали театри (1929), Навоий номидаги Узбек давлат катта академик опера ва балет театри (1939), Мукимий номидаги Узбек давлат мусикали драма ва комедия театри (1939), 20-30-йилларда вилоят театрлари, Кукон ва Каттакургон шахар театрлари ташкил топди. Тошкентда Абдулла Каххор номида сатира театри бор. Кискаси, хозир жонажон мамлакатимизда 37 та театр, театр студиялари, 40 дан зиёд халк театри ишлаб турибди. Давлат театрларида турт мингдан ортик малакали санъаткорлар ишлайди.

Театрлар орасида бугунги кунда мусикали драма театрининг урни алохида ажралиб туради. Сабаби, бу театрда сахналаштирилган асарларда айнан асар бадиияти нафакат суз ва хатти-харакатга, балки мусика ва арияларга курилади. Бу томошабин учун шубхасиз илик таъсир килади. Бу театрдаги ижодкорларнинг эса айнан профессионал санъаткор сифатида шаклланишига туртки булади.

Мусикали драма - 1) мусика (вокал ва чолгу) хамда суз санъатига асосланган сахна асари, мусикали театр жанри. Илк намуналари Шаркда (масалан, V аср Хиндистон, XII аср Хитой)да шаклланган. Мазкур жанр Озарбайжонда XX аср бошида, Урта Осиёда 1920 йилларда вужудга келган. Мусикали драмада сахна вокеалари, кахрамонларнинг ички кечинма ва холатлари, узаро муносабатлари суз, мусика, драматик харакат, шунингдек, ракс оркали ифодаланади, мусика ва суз бир-бирини тулдириб, асар мазмунини очишга хизмат килади. Узбекистонда мусикали драма жанри 1910-20 йиллардан миллий адабий-бадиий томоша санъати ва мусика мероси заминида шакллана бошлади. Унинг таркиб топишида узбек халк томошаларида мусикадан фойдаланиш тажрибалари, шунингдек, озарбайжон театрининг мусикали драматик спектакллари мухим рол уйнади. Хдмзанинг "Хой, ишчилар", "Кармок", "Кузгунлар" каби инсценировкалари, "Фаргона фожиаси" тетралогияси; Гулом Зафарийнинг "Х,алима" пьесаси; Хуршиднинг Навоий достонлари асосида яратилган "Фарход ва Ширин", "Лайли ва Мажнун" асарларида Мусикали драманинг узига хос жихатлари мустахкамлана бошлади. Узбек мусикали драмаси уз тараккиётида бир неча даврни босиб утди. Даставвал пьесага мос мусика материали халк ижодидан саралаб олинган булса, 1930 йилларнинг бошида С.Абдулланинг "Пуртана",

М.Мухамедов ва К.Яшиннинг "Ичкарида" каби замонавий асарлари сахналаштирилганида халк мусика мероси намуналарини кайта ишлашга ургу берилган. Узбек бастакор ва композиторлари Мусикали драма мусикасининг ифодавий имкониятларини кенгайтиришди. "Лайли ва Мажнун" (Навоийнинг шу номли достони асосида Хуршид либреттоси; Т.Содиков ва Н.Миронов мусикаси), "Фарход ва Ширин" (Навоий-Хуршид, В. Успенский), "Гулсара" (К.Яшин; Р.Глиэр) каби Мусикали драмалар шулар жумласидандир. Мусикали драманинг адабий ва мусика жихатидан юксалишида драматурглардан К.Яшин, С.Абдулла ва бастакор Т.Жалиловнинг хизматлари катта. Улар каламига мансуб "Нурхон", "Равшан ва Зулхумор" (К.Яшин; Т.Жалилов), "Тохир ва Зухра", "Алпомиш", "Мукимий", "Гул ва Навруз" (С.Абдулла, Т.Жалилов) каби етук Мусикали драмалар мавжуд. 1950 йиллардан бошлаб бу жанрда мустакил ижод килувчи узбек композиторлари етишиб чикди: М.Левиев, А.Мухамедов, С.Бобоев, Х,.Рахимов. И.Акбаров, Д.Зокиров, Д.Соаткулов, С.Жалил, М.Юсупов, С.Хдйитбоев, М.Бафоев, М.Махмудов, Ф.Олимов ва бошкалар. Улар узбек мусика мероси, Европа профессионал мусика услуби, ифода воситалари ва шакллари (жумладан, ария, дуэт ва бошка ансамбллар, хор ва ракс сахналари) га таяниб, уз Мусикали драмаларида хакикий мусикий драматургия хосил килишга интилишди. Драматург, композитор ва ижрочиларнинг малакаси ошиши натижасида Мусикали драма замонавий профессионал мусикали драматик жанр даражасига кутарилди ва узига хос хусусиятларига эга булди. "Ватан ишки" (3. Фатхуллин, Ш. Саъдулла; С.Бобоев), "Момо ер" (Ч.Айтматов киссаси асосида Т.Тула инсценировкаси; И.Акбаров мусикаси), "Навоий Астрободда" (И.Махсумов; Ю.Ражабий, С.Жалил), "Прометей" (Ю.Марсинкявичюс; М.Бафоев), "Юсуф ва Зулайхо" (Р.Бобожон; Ф.Олимов), "Кумуш шахар маликаси" (И.Султон; Ик.Акбаров) каби Мусикали драмалар бунга мисолдир. Соф драма каби Мусикали драма хам мусикали драма, мусикали фожиа, мусикали комедия каби турларни уз ичига олади. Узбек композиторлари ижодидан катта урин олган мусикали комедияни мусикашунослар мустакил жанр сифатида тадкик киладилар.1

Узбек театрининг вужудга келиши ва шаклланиши жараёнида бевосита мусикали драма театрлари улкан ютук булди. Бугунги кунга келиб бутун Республикамизда мусикали драма театрлари мавжуд. Уларнинг хар бирини узига хос босиб утган йули, тарихи мавжуд. Жумладан, пойтахтимизда жойлашган Мукимий номидаги Узбек давлат мусикали драма театри - Узбекистоннинг йирик театрларидан бири. 1939 йил 30-ноябрда комик актёр М.Мирокилов ташаббуси билан Республика комедия ва сатира театри сифатида ташкил этилиб, фаолиятини "Бурунги козилар ёки Майсаранинг иши" (Хдмза) спектакли (реж.

:Жабборов А., Мусикий драма ва комедия жанрлари Узбекистон композиторларининг ижодиётида, Т., 2000. ПМ^^^в 91 http://oac.dsmi-qf.uz

М.Мирокилов) билан бошлаган. Ижодий гурух 45 кишидан иборат булиб, Миршохид Мирокилов - бадиий рахбар, Ф.Умаров, Б.Хужаев - режиссёрлар; М.Кузнетсова, С.Хужаев, А.Бакиров, М.Ёкубова, М.Холмухамедов, А.Болтаев, О.Фаёзова, А.Юсупов, У.Абдуллаев, М.Гофуров, М.Миртолипов, З.Шерматова сингари актёрлар ташкил этди. "Ужар хоним" (Лопе де Вега), "Ошиклар" (Б.Халил), "Козихона" (Г.Гафуров) каби спектакллар театрнинг дастлабки спектакллари булди.

1940 йил театр мусикали драма ва комедия театри номи билан кайта ташкил булди. Т.Жалилов - бадиий рахбар, А.Азимов - бош режиссёр этиб тайинланди.

Театрнинг биринчи катта иши "Тохир ва Зухра" (С.Абдулла, Т.Жалилов, 1941) мусикали драмаси булди. Халк бадиий анъаналарига якинлиги билан ажралиб турган бу спектаклнинг ютуги миллий мусика мероси намуналарида ва Т.Жалиловнинг узига хос оригинал куйларида намоён булди. 2-жахон уруши даврида театр узбек халкининг фронт оркасидаги мардонавор мехнати ва жасорати хакида хикоя килувчи "бурбон Умаров" (С.Абдулла, Чустий; Т. Жалилов), "Касос" (Ш.Туйгун, А. Умарий; Ю.Ражабий, Б.Надеждин), "Офтобхон" (К.Яшин; Х.Тухтасинов) каби спектакллар билан уз репертуарини бойитди. Уша йиллар сахналаштирилган "Нурхон" (К.Яшин; Т.Жалилов) узбек мусикали драма жанрининг юксак намунасига айланди.

Эътибор каратадиган булсак, мусикали драма театрининг дастлабки фаолияти ва ривожланишида айнан тарихий асарларнинг урни бекиёс. Боиси, тарихий асарлардаги айни хакикатлар доим томошабинларни бефарк колдирмаган. Уз тарихини, миллатини ва тарихий хакикатларини инсон онги ва калдбига жо этиш борасида театр узининг самарали таъсирини курсатар эди. Бирок, урушдан кейинги йиллар театр репертуарида кичик мавзуларга мурожаат этиш, сохта жушкинлик кайфияти етакчилик килди. Спектакллар сахналаштириш ва ижро махорати жихатидан анча саёзлиги натижасида театр мавкеи анча тушиб кетди ва купгина ижодкорлар театрни ташлаб кетди. 40-йилларнинг охири - 50-йилларнинг бошларига келиб театр хаёти анча жонланди, чунки театр 1948 йил Тошсовет номидаги Янгийул мусикали драма театри билан бирлаштирилди ва театр жамоаси янги бинога кучиб утди.

Театрнинг ижодий таркиби Р.Хдмроев (1959-76 йилларда бош режиссёр), Х,.Умаров, М.Исроилов, УДорабоев, М.Орифбоев, кейинчалик С.Пулатов, Б.Ихтиёров, Х,.Шарипов, М.Ихтиёрова, Н.Пулатова, Ф.Ахмедов, Т.Назарова, М.Миртолипов, В.Райкова каби актёр ва режиссёрлар билан мустахкамланди. Натижада "Алпомиш" (С.Абдулла; Т.Жалилов), "Фарход ва Ширин" (К.Яшин; Ю.Ражабий, Г.Мушел), "Мукимий" (С.Абдулла; Т.Жалилов, Г.Мушел), "Сурмахон" (Б.Рахмонов; Т.Жалилов, Л.Степанов), "Равшан ва Зулхумор" (К.Яшин; Т.Жалилов, Г.Мушел) сингари спектакллар билан театр уз мавкеини

кутариб олди. Эътибор каратадиган булсак, театрнинг мавкеи яна тарихий ва анъанавий йуналишдаги сахна асарлари хисобига узини тиклаган.

50-60-йилларга келиб мусикали драмалар яратишда нафакат бастакорлар, балки композиторлар хам фаол катнаша бошладилар. "Олтин кул" (Уйгун; М.Левиев), "Ватан ишки" (Ш.Саъдулла, З.Фатхуллин; С.Бобоев), "Тошболта ошик" (Х,.Гулом; М.Левиев), "Момо ер" (Ч.Айтматов; И.Акбаров), "Нодира" (Х.Раззоков; К.Жабборов, С.Хдйитбоев) ва бошкалар шулар жумласидан. Бу спектакллардан кейин турли мавзудаги асарларни мусикий ва сахна талкинини хал этишда театрнинг ижодий имкониятлари кенглиги намоён булди. Шу даврда яратилган энг яхши спектаклларнинг сахна юзини куришида Маннон Уйгур, Я.Бобожонов, М.Мухамедов, З.Кобулов, Э.Юнгвалд-Хил-кевич, Р.Хдмроев, М.Миртолипов каби режиссёрлар, Ф.Шамсутдинов, Н.Гинзбург , Ф.Назаров, Г.Дониях сингари дирижёрлар, Г.Визель, Ш.Шорахимов, З.Гойибов, П.Ковал ва бошка рассомлар, В.Губская, Е.Барановский, Н.Гордон, Р.Вахобов, Р.Каримова каби балетмейстерларнинг хизматлари катта булди. Ички кечинмаларни етказиш билан бирга хонандалик ва драматик махорат уйгунлиги Х.Ахмедов, М.Гафуров, Ф.Рахматова, Э.Жалиловалар ижросида, ифода воситаларининг хис-туйгуга тулалиги, бир образдан иккинчи образга тез ута билиш санъати Л.Саримсоковада, бетакрор колорит, узига хос халк юмори билан йугрилган ижро С.Хужаевда, киноя, яхлитлик, ижро маданияти Х,.Умаровда алохдда ажралиб турди.

70-80-йилларга келиб театрнинг муваффакиятли спектакллари асосан таржима асарлардан иборат булди. "Конли туй" (Гарсия Лорка; И.Акбаров), "Режа" (Р.Тагор; М.Бафоев), "Прометей" (Ю.Марсинкявичус; М.Бафоев), "Жон кизлар" (К.Шангитбоев, К.Бойсеитов; А.Мухамедов), "Малиновкада туй" (Л.Юхвид; Б.Александров), "Момо ер" (Ч.Айтматов; И.Акбаров), "Ун иккинчи кеча" (У.Шекспир), "Хонума хоним" (А.Сагарели; Г.Канчели) каби мусикали драмалар шулар жумласидан.

Мураккаб фалсафий мавзулар ёритилган бу спектаклларда мусиканинг роли кутарилиши билан бирга хор, балет Мукимий театри биноси вазифалари кенгайтирилди, метафора, символика, шартли театр кулланмаларидан кенг фойдаланилди, шунингдек, бой сахна композицияси, образлар талкинида мусикий куп овозлилик кулланилди.

1972 йилдан театр Узбек давлат мусикий театрига айлантиридди. "Зулдир" (А.Иброхимов; М.Бафоев), "Х,ийлаи шаръий" (Р.Гунтекин; М.Махмудов) каби сатирик комедияларда мусикада хам, актёрлар ижросида хам хазил-мутойиба, узига хос уткир киноя, истехзо устунлик килди. Лекин 70-80-йиллар тажрибаси шуни курсатдики, театр репертуари уша даврда яратилган адабий асарлардан анча оркада колиб кетди. Сахна ривожланиши жуда паст булиб, мураккаб

MaB3ynapgaH KoHungu, MaarnHH KoMeguanap aparumra, Sup xun Konuggru cneKTaKrnap caxHanamTupumra эtтнSop Kaparangu. EyHra KaTTa aBnog ypHura KenraH em H^ogKopnapHHHr MycTa^un u^ogra xanu Tafiep эмacпнкпapн ca6a6 Syngu.

80-fiunnap oxupu - 90-nunnapHHHr Somnapuga TeaTp penepTyapuHH KynpoK эpтaк Ba a^coHanap эгaмagн. 'Tyn Ba HaBpy3", 'TOcy$ Ba 3ynafixo", "TyaKym SoaKum", "fflaHTOH Ba Mypugnap" KaSunap mynap ^yMnacugaH. fflyHHHrgeK, gon3ap6 MaB3ynap, KafiTa Kypum Ba Kama KypumgaH KefiuHru gaBp eprnunraH cneKTaKnnap xaM caxHanamTupungu. ^eKHH cneKTaKrnapga h^thmohh xogucanap nyKyp Taxnun KunuHMaraH xonga, W3aKH xan этнпgн. 3aMOHaBHfi Maumufi MaB3y MycuKanu KOMeguanap ("KyeBnap KOHKypcu", M^una^py3ra 4 omuK" Ba SomKanap) SunaHruHa nerapanaHuS Kongu.

3tTuSop KapaTaguraH SyncaK, MycTaKunnuK fiunnapura Kagap MycuKanu gpaMa Tearpnapu MyBa^aKuaTuHu afiHaH Tapuxufi acapnap, gocTOHnap, Munnufi pyxgaru TOMomanap TatMuHnagu. By y3 ypHuga uHCOHnap TapSuacu Ba Ta^aKKypuga anoxuga ypuH эгaмafigн. A3an-a3angaH Tapuxufi ^aHpnap, Tapuxufi acapnap caHtaTHuHr xap Sup Typuga KaTTa axaMuaT Ko3oHraH.

Tapuxufi ®;aHp, Tapuxufi MaB3ygaru acapnap - agaSueT Ba caHtargaru acocufi ^aHp eKu MaB3ynapgaH Supu; Tapuxufi yTMum MaB3yuga e3unraH acapnap TypKyMu.

Baguufi agaSueTHuHr acocufi Basu^anapugaH Supu Tapuxufi yTMumga cogup SynraH BoKeanap, akuh eKu onuc yTMumga amaraH Tapuxufi maxcnapra SarumnaHraH acapnap aparumgup. HnMufi TagKuKoraapgaH ^apKgu ynapoK, e3yBnu eKu moup Tapuxufi MaB3ygaru acapga Tapux xaKuKarura cyaHraH xonga TyKuMagaH xaM caMapanu ^ofiganaHagu. E3yBnu eKu moup Tapuxufi maxcnap SunaH Supra my maxcnap oSpa3uHu epKuH My^accaMnaHTupum, TacBup этнпaeтгaн gaBp MaH3apacuHu KeHr Ba arpo^nuHa epuTum MaKcaguga TyKuMa KaxpaMoHnap oSpa3uHu acapra onuS Kupagu. Tapuxufi MaB3yga acap e3yBnu Myarnu^gaH TacBup этнпaeтгaн gaBp xaeTuHu eKu Tapuxufi maxcHuHr xaeTu Ba ^aonuaTuHu Tapux xy^^araapu (apxuB MaTepuannapu, xorapanap Ba x.K.) acocuga ypraHum, my gaBpHuHr Tapuxufi KonopuTuHu xaKKoHufi u^oganam, nepcoHa^nap HyTKuga yma gaBp Kumunapu Tunura xoc xycycuaTnapHu aKc эттнpнm Tana6 этнпagн. E3yBnu eKu moupHuHr Tapuxufi MaB3yra Mypo®;aaT этнmgaн MaKcagu, KuTo6xoHnapHu Tapuxufi yTMumgaru MyxuM BoKeanap, Tapuxufi maxcnap xaeTu Ba ^aonuaTu 6unaH TaHumTupum, ynapga y3 xanKuHuHr Tapuxufi yTMumura HucSaTaH xypMaT TyfirycuHu yfiroTum Ba my e'n SunaH Matpu^arau aBnogHu TapSuanam; 3aMoHgomnapHu Tapuxufi yTMum BoKeanapugaH, Tapuxufi maxcnapHuHr xaeTu Ba ^aonuaTugaru uSpaTnu ToMoHnapgaH caSoK onumra yHgam; SyryHru BoKenuKgaru afipuM Hoxym BoKea Ba xogucanapra Tapuxufi yTMum BoKeanapuHu TacBupnam opKanu MyHocaSaT Sungupumgup.

Тарихий утмиш мавзуи асосан насрнинг роман, кисса ва хикоя, драматургиянинг трагедия ва драма, шунингдек, шеъриятнинг достон, баллада, лирик шеър каби жанрларида ёритилади. Жахон адабиётида тарихий утмиш мавзуи У. Шекспир трагедиялари, В.Скотт, Ж.Голсуорси, Л.Н. Толстой ва бошка ёзувчиларнинг романларида катта махорат билан ёритилган.

Жахон адабиётидаги тарихий утмиш хаётидан олинган айрим асарлар, мас., А.Дюма романлари ёки А.С.Пушкиннинг "кичик трагедиялар"ида тарихий хакикатдан чекиниш, хатто тарихий хакикатга зид ходисаларни тасвирлаш холлари учрайди. А.С.Пушкин "Мотсарт ва Салери" асарида буюк немис композиторини Салери томонидан захарланган, деб Мотсартнинг улими сабабини мутлако нотугри талкин килган. Бундай холлар жахон адабиётида шу вактгача ёзувчининг бадиий нияти билан боглик холда изохлаб келинади. Аммо Тарихий жанрнинг тараккий этиши билан ёзувчи ёки шоирдан тарих хакикатига содиклик талаб этила бошлади.

Узбек адабиётида замонавий тарихий асар биринчи марта Абдулла Кодирий томонидан яратилди. Ёзувчининг "Утган кунлар" романи билан узбек адабиётида тарихий роман жанри майдонга келди. Ойбек "Кутлуг кон" романида Кодирий бошлаб берган тарихий роман анъаналарини ривожлантирди ва "Навоий" романи билан тарихийбиографик роман жанрига тамал тошини куйди. Кейинчалик О.Ёкубов "Улугбек хазинаси", ХХ.Крдиров "Юлдузли тунлар", Мухаммад Али "Сарбадорлар" романлари билан тарихий роман жанрини янги боскичга олиб чикдилар. Драматургияда тарихий мавзуда асар ёзиш тажрибасини Фитрат "Абулфайзхон" трагедияси билан бошлаб берди. Кейинчалик шу жанрда Уйгун ва Иззан Султоннинг "Алишер Навоий", Х,амид Олимжонннт "Муканна", Шайхзоданинг "Жалолиддин Мангуберди" ва "Мирзо Улугбек", Абдулла Ориповнинг "Сохибкирон" сингари трагедиялари вужудга келди ва бу асарлар тарихий шахс образини яратишда драматургиянинг бадиий имкониятлари катта эканини намойиш этди. Шеъриятда эса турли даврларда Рафик, Муминнинг "Капчигай", Ойбекнинг "Навоий" ва "Х,амза", Султон Журанинг "Бруно", Усмон Азимнинг "Халил Султон", Азим Суюннинг "Сарбадорлар" сингари достонлари яратилиб, улар тарихий мавзудаги достонларнинг бадиий тамойилларини белгилаб берди.

Шоирлар тарихий утмиш манзараларини хаётий вокеалар ва кахрамонлар образи оркали тасвир этиш билан бирга куплаб эртакдостонлар хам яратдилар. Аммо уларни Тарихий жанрга киритиб булмайди. Негаки, тарихий мавзудаги хар кандай асарда тарихийлик асосий бадиий мезон булиши ва ёзувчи уз асарида тарих хакикатига катъий риоя килиши лозим. Мас., Навоийнинг "Садди Искандарий" достонида Искандар Зулкарнайн (Александр Македонский) образи мавжудлигига карамай, уни тарихий ёки тарихийбиографик асар, деб булмайди.

Тасвирий санъатда Тарихий жанр жамият тарихидаги ижтимоий сиёсий ахамиятга эга булган тарихий вокеалар ва арбобларни тасвирлашга асосланади. Одатда утмишни тасвирлайдиган Тарихий жанр, шунингдек, якин утмишда руй берган ва тарихий ахамияти замондошлар томонидан тан олинган вокеаларни акс эттиришни хам уз ичига олади; купинча маиший жанр, портрет, манзара каби бошка жанрлар билан, айникса, харбий вокеаларнинг тарихий мазмунини ёритувчи батал жанри билан чатишиб кетади. Тарихий жанр ривожи тарихий нуктаи назарлар, ижтимоийсиёсий карашлар тараккиёти билан, юксалиш даврлари эса ижтимоий карамакаршиликлар шароити, ижтимоий харакатлар, миллатларнинг узлигини англашининг усиши, санъатда илгор ижтимоий гояларни акс эттирилиши билан боглик. Тарихий жанрда купинча тарихий кучларнинг драматик тукнашуви, миллий озодлик курашлари, халкка тарихни харакатга келтирувчи фаол куч сифатида караш кабилар узининг бадиий ифодасини топади. Тарихий жанр кадимдан - ибтидоий жамоа давридан булиб утган мухим вокеаларни эслаш, хотирлаш ва шу хотираларни тасвирлаш заминида юзага келган. Олд Осиё, Кддимги Миср, Урта Осиё, Эрон худудларида харбий юришлар, подшо, харбий кумондонларнинг фаолиятини мадх этувчи куп жуссали мураккаб композицияли асарлар юзага келган; мамлакатлар ички хаёти, ташки алокалар, элчилар кабули ва бошка вокеалар рассомлар ва хайкалтарошларнинг асарларида уз ифодасини топди. Мусикали драма театрлаи фаолиятида мавжуд булган, тарихий, афсонавий ва хал ижодиёти намуналарига оид асарларнинг мавжудлиги шубхасиз кишини ватанпарварлик, миллий гурур, тарихий хакикатларга садокат ва инсонийлик нуктаи назаридан тарбиялайди. Биз юкорида санаб утган спектакллар "Тохир ва Зухра", "Лайли ва Мажнун", "Фарход ва Ширин", "Юсуф ва Зулайхо", "Равшан ва Зулхумор", "Гул ва Навруз", "Отабек ва Кумушбиби", "Алпомиш" хамда буюк сиймоларимиз Бобур, Алишер Навоий, Амир Темур, Ал-Фаргоний, Мирзо Улугбеклар хаёти ва ибратли умр йули хакидаги асарлар миллий театр санъатимизнинг буюк хазинаси ва йиллар давомида узининг тарбиявий ахамиятини йукотамайдиган улкан маданий меросдир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

3. BomaSoeBa Y. HyTK caHtarnHuHr y3ura xoc xycycuaraapu: MyaMMo Ba enuMnap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

6. YCMOHOB m. CAXHA^A TAmKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCABATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Ycmohob m. Hhm gaproxura Sup Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. YMapoBa X,., Ycmohob m. CaHtaTra SarumnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. - №. Conference. - C. 4-4.

11. ASgyHasapoB 3. MHT-THH YHHH.TAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP.TAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX^Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. ASgyHasapoB 3. THMCO.T.TAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148-152.

14. rongameBa C. KuToS-KyHrun nuporu //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. rongameBa C. KUTOS MyTonaacuHu maKunnaHTupumga KyTySxoHanunuK ^aonuara //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. AxMegoB P. MannHH MycHKuö h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^HCcypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. TanaöoeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. AKÖapoB T. OO.EK.OP BA AHEAHABHH MYCH^A MACA.A.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. OMOHOBHa X. C. TAPHXHH KV^E3MA MAHEA.APHH KOHCEPBATUHfl-PECTABPAUHH ^H^Hm ^APAEH^APH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Yrnn X. H. T. THnmYHOCnHK^A CO^H^-EO^XOHA TEPMHHO-nOrH^CHHHHT TA^^H^H //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. YraH X. H. T. Y3EEK CO^HK TEPMHH.APHHHHr AOOHKCAЦH£ YCY.H EHHAH ^CA^HmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Mnp3aeBa H., Ac^apoBa M. W.nOH H^O^H^A MH..HHH YHFOHHm XAPAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. TypcyHOB E. TO.HFY H^PO^H.HrH TAPHXHTA EHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Fo^ypoBa E. AKTEPHHHT HYTKHHH TAKOMH..AmTHPHm^A HHHOBAqHOH TEXHO.OrH^.APHHHr AXAMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. nynaroB P. «MHP3O Y.YFEEK» TPArE^H^CHHHHr ^PATHHHmH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. MaMar^ynoB E. TEATP^A CAXHA^AmTHPYB^H PACCOMHHHT KACE CHP.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. AKSapoB T. OO.HBK.nOP BA AHLAHABHH MYCHKA MACA^A^APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. AcKapoBa M. Y3BEK A^ABHH TAHKH^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - C. 67-72

References

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 559-567.

3. BomaSoeBa Y. HyTK caHtarnHuHr y3ura xoc xycycuaraapu: MyaMMo Ba enuMnap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

6. YCMOHOB m. CAXHA^A TAffiKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCABATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Ycmohob m. Hhm gaproxura Sup Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. YMapoBa X., Ycmohob m. CaHtaTra SarumnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. - №2. Conference. - C. 4-4.

11. ASgyHasapoB 3. MHTTHH YHHHTAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEPTAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APXTAm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12. ASgyHasapoB 3. THMCOTTAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148-152.

14. rongameBa C. KuToS-KyHrun nuporu //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. rongameBa C. KUTOS MyTonaacuHu maKunnaHTupumga KyTySxoHanunuK ^aonuara //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. AxMegoB P. Munnun MycuKuS u^ponunuK caHtarura Sup Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. rongameB K., 3raMSepgueB X. Pe^uccypa: Kena Ba SyryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. TanaSoeB A. MaKoM caHtaruga cy3HuHr ypHu //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. AKSapoB T. OOTBKTOP BA AHLAHABHH MYCHKA MACATATAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. OMoHoBHa X. C. TAPHXHH KV-E3MA MAHBATAPHH KOHCЕPBATЦH£-PЕCTABPAЦH£ KHTHm ^APAEHTAPH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Yrnu X. H. T. TH-mYHOCTHK^A COTHK-BO^XOHA TEPMHHOTOTH^CHHHHT TA^KHKH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Yrnu X. H. T. Y3BEK COTHK TEPMHHTAPHHHHT AOOHKCAЦH£ YCYTH BHTAH ^CATHmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Mnp3aeBa H., Ac^apoBa M. W.mOH H^O^H^A MH..HHH YHFOHHffl XAPAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. TypcyHOB E. TO.HFY H®PO^H.nHrH TAPHXHrA EHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Fo^ypoBa E. AKTEPHHHT HYT^HHH TAKOMH.n.AfflTHPHfflAA HHHOВAЦHOH TEXHO.OrH£.APHHHr A^AMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. nynaroB P. «MHP3O Y.YFEEK» TPATE£H£CHHHHr ^PATHHHfflH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. MaMar^ynoB E. TEATP^A CA^HA^AfflTHPYB^H PACCOMHHHr KACE CHP.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. AK6apoB T. OO.EK.OP BA AHEAHABHH MYCH^A MACA.A.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Ac^apoBa M. Y3EEK A^AEHH TAH^H^H TAPA^^HETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - C. 67-72

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.