Научная статья на тему 'ТЕАТРДА САҲНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ'

ТЕАТРДА САҲНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
255
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Спектакль / режиссёр / рассом / грим / репертуар / декорация / безак. / Performance / director / painter / makeup / repertoire / decoration / decoration.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Б.Маматқулов

Ушбу мақолада бугунги кунда театрларимизда қўғирчоқ театри саҳналаштирувчи рассомининг вазифалари ва уларнинг режиссёр билан ҳамоҳанг ишлаши ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SECRETS OF THE PROFESSIONAL ARTIST IN THE THEATER

This article tells the story of the duties of a puppet theater staging artist in our theaters today and their coordinated work with the director.

Текст научной работы на тему «ТЕАТРДА САҲНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 5 / 2020 ISSN 2181-063X

ТЕАТРДА СА^НАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ

Б.Маматкулов

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Аннотация: Ушбу маколада бугунги кунда театрларимизда кугирчок театри сахналаштирувчи рассомининг вазифалари ва уларнинг режиссёр билан хамоханг ишлаши хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Спектакль, режиссёр, рассом, грим, репертуар, декорация, безак.

THE SECRETS OF THE PROFESSIONAL ARTIST IN THE THEATER

B.Mamatqulov

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article tells the story of the duties of a puppet theater staging artist in our theaters today and their coordinated work with the director.

Keywords: Performance, director, painter, makeup, repertoire, decoration, decoration.

Театр санъатининг илдизлари олис утмишга бориб такалади. Инсоният бор экан, хамиша жисмоний ва рухий мукаммалликка интилади. Бу эса, энг аввало нафосат билан, тугрироги, уни узида мужассамлаган санъат билан богликдир. У узида бадиий асар, унинг талкини, режиссураси, мусикаси, актёрлар ижроси, рассом махорати, сахна безаклари, либослар ва грим оркали томошабинларга маънавий озука багишлаб, уни фикрлашга ундайдиган, кураш ва интилишларига канот бахш этадиган санъатлар ичида алохида турлари хисобланади. Шу маънода, мамлакатимиз мустакиллигининг илк кунларидан театр санъатига алохида эътибор курсатилиб, хукумат томонидан гамхурлик килиб келинаётгани бежиз эмас.

Уз урнида театр хамиша маънавиятимизнинг юксалиши йулида хизмат киладиган, энг кучли ва энг таъсирчан санъат турларидан бири эканини вактлар ичра исбот килди. Диккатга сазовор томони шундаки, у доим халк хизматида булиш билан бирга унинг дарду-ташвишлари, муаммоларига ечимлар топиш, хал килиш йулларини курсатувчи маёк сифатида куринди.

Театр деган сехрли суз замирида факатгина эстетик завкланиш-томоша эмас, балки спектакллар оркали томошабинларни маънавий тарбиялаш юки мужассам.

Бугунги кунда театр санъатида мавжуд турли йуналиш ва услублардан унумли фойдаланиб, миллий анъаналарга ифодаловчи сахна асарлари яратиш, миллий маънавият йулида хизмат курсатиш санъат ахлининг энг устувор максади булиб намоён булади. Республика театрлари сахнасига янгича замон рухи кириб келди. Бу даврки, унда миллий кадриятларимиз, анъаналаримиз, якин ва йирок тарихнинг шонли сахифалари уз аксини топади. Халкимиз, энг аввало ёшларимиз калбида миллий гурур, ифтихор туйгуларини шакллантириш, уларни Она Ватанга мухаббат, умумбашарий кадриятларга хурмат, гуманизм гояларига садокат рухида тарбиялаш бош максадга айланди.

Биламизки, театр санъати бу - синтез санъат тури булиб, турли санъат йуналишларини бир максад атрофига жамлайди. Яъни жамоага рахбар булган режиссёр, драматург, сахна оператори, декоратор ва либослар буйича рассом, композитор, вахаказолардан иборат ижодий жамоани ташкил этади. Улар сафидаги спектаклнинг сахналаштирувчи рассом фаолиятига тухталиб утмокчимиз. Бу вазифа ижрочиси узи ким, унинг театрдаги хизмат функцияси нималардан иборат, спектаклнинг сахна юзини куришида кандай у амалга ошириши юзасидан фикрлашсак.

Театр рассоми - сахналаштириувчи рассом. Бу касбнинг шундай сирлар борки, унда спектакль ечимини, гоявий-бадиий тавсифини керак булса хал килувчи урнини адолатли бахолаш учун хам бу касбий сир-синоатларида хабардор булмок лозим. Спектаклнинг бадиий безатилишини кандай яратиш керак? Драматург хулосаси, режиссёр ечимларини акс эттиришда рассомнинг дастхатини кандай ифодалаш мумкин?

Спектаклнинг сахнавий ифодаланиши, бадиий акс этишида хар бир рассомнинг узга хос ёндошув услуби булади. Бу эса куп йиллик тажриба, малака асносида шаклланади, фаркланади, аста секин бир карашда билиш, ажратиш мумкин булади. Кимнингдир ижодида ранг-баранг тасвирларни, гуё одатий-хаётий лавхаларни курск, бошкасида жиддий, жуда камтар, содда деталлар оркали ечимни учратамиз. Яна кимдир ута шартлиликда ечимларни амалга оширади. Бир суз билан рассомнинг шахсий ижоджий тасаввур ва фантазияси билан боглик. Яъни пьесани кандай идрок этганлигига, шу миллат анъаналарга каратган эътибори ва нихоят, унинг индевидуал истеъдоди, малакасига боглик булади. Куринадики, кимдир тарихий мавзуда, кимдир замонавий мавзуларда сахналаштириш махоратини узлиштирган булади.

Театр рассоми фаолиятида ижодий жараёнда кай йусинда кечади? Албатта, режиссёр ёки бошка ижодий жамоа катори пьесани кунт билан укишдан

бошланади. Адабий асар - драматургиянинг пойдевори спектакл ижодкорларининг барчаси учун ижодий изланиш заминидир. Бу мезон рассомга хам тула тааллукли булади.

Рассом биринчи галда пьеса гоясини теран тушуниб етиши, унда катнашадиган персонажларнинг фаолиятларини, характерларини урганиши лозим. Асар вокеалари кайси даврга мансуб булса, ундаги тарихий тенденцияларни, сахнавий вокеалар кечувчи вактни, ритмини хис этиши, сюжетда вокеалар узаро богланишларини англаб етиши зарур. Ушбу паллада у узини режиссёр урнида хис этади, фикран булгуси спектаклни куз олидга келтиради. Тасаввур ва тахаййул холати рассомга спектаклнинг умумий ечимини хис этишда мухим боскич хисобланади. Демак, театр рассоми фаолиятидаги биринчи шарт спектаклнинг яхлит тасвир килиш, унинг бадиий ечимини топиш ва сахналаштирувчи режиссёр билан ижодий хамкорликни киритиш лозим. Бу икки ижодкор шахс орасидаги узаро бир-бирини тушуниш, спектакл ютугини таъминлайдиган мухим фактордир. Шунинг учун хам улар хамфикрлиликка эришмоклари зарур.

Пьеса укиб, режиссёр билан булажак спектакл хакида бир ечимга, бир фикрга келиш, рассомдан умумий ечимга амал килган холда спектаклнинг эскизлари ва макетларини тайёрлашни талаб этади, бу эса спектаклнинг умумий тасвирий ечимини яратади. Спектаклнинг "50% мувоффакиятини рассомнинг истеъдоди хал килади" деган иборалар театр оламида куп учрайди. Бу ибора бироз муболагали булса-да, рассомнинг истеъдоти сахнани муъжизавий маконга айлантиришидан тан олиш лозим.

Х,акикдй театр рассоми сахна актёрларининг ижрочилиги, уйини макони эканлигини, бу макон жушкин хиссиётларга тула ва узининг бетакрор ифодавий кудратига эга эканлигини хеч качон ёдидан чикармайди. Сахна макони актёр ижросига кулайликлар тугдириши турли узгаришларга мосланган, узининг мухитига эга булишини рассом таъминлаши керак. Чукуррок карайдиган булсак, спектакл услубиятини белгилашда режиссйр максадини рассомнинг иши очиб беради. Спектаклнинг бадиий безалиши, жиддий, сипо ва махобатли, енгил ёки хушчакчак рухда булиши мумкин. Бунда жуда куп жихатларга эътибор каратиш керак булади. Спектакл декорацияси ундаги вокеаларнинг булиб утадиган макон, замон ва вактга хамоханг, монанд булиши талаб килинади, жанри ва персонажлар табиатини очишга хизмат килиши зарур. Театрлар репертуарида турли даврларга багишланган, турли мамлакатлар ва халклар хаётига оид асарлар сахналаштирилиши кузатилади. Шундай экан, театр рассоми умумий тарихни, тасвирий ва театр драматургия тарихини, этнография, айникса либослар тарихини пухта билиши керак.

Театр рассоми фаолиятига энг асосий курсатиб утилган сифатлар барча

турдаги театр рассомлари, шу жумладан, кугирчок театри рассоми учун хам бирдек зарур булиб, рассомнинг профессионаллиги даражасини курсатувчи белгилар хисобланади.

Мустакиллик даври театр санъати, хусусан, кугирчок театр санъати ривожида рассомларнинг тутган урни диккатга сазовор. Айтайлик, буни биргина Узбекистон давлат кугирчок театри репертуаридаги аксарият спектаклларни безаган рассомлар Вениамин Акудин, Сергей Седухин, Мутабар Рузметоваларнинг ижодий фаолияти салмокли булди деб айта оламиз. Колаверса, бу бу ижодкорлар фаолиятига кискача тухталиб утамиз.

Вениамин Акудин Узбекистон давлат кугирчок театридаги ижодий фаолияти бошида театрга Харьковдан таклиф этилган режиссёр Леонид Абрамович Хайт билан ишлаш бахтига мушарраф булди. Хайт билан биргаликда "Сембо", "Кувнок айикчалар", "Калтис уйин" каби кугирчок спектаклларининг сахналаштириш жараёнларидаги ижодий хамкорлик унинг шахси шаклланишида, профессионал махорати ошиб боришида яхшигина мактаб вазифасини утади. В.Акудинга берилган яна бир омад, бу талантли режиссёр В.С.Иогельсен билан хамкорликда ишлаши булди. У билан хамкорликда катта ёшдаги томошабинлар учун "Сохибжамол Галатея" ва болалар учун "Кор маликаси", "Дераза ва от" спектаклларини сахналаштирди. Уларнинг уч йил хамкорлиги, рассомда ижодий кувонч туйгулари билан тула из колдирди.

Вениамин Акудиннинг Республика кугирчок театри спектакллари учун яратган эскиз ва кугирчокларнинг узига хос жихатлари хакида О.Апухтиннинг "Эти забавные куклы» маколасида куйидагича таъриф келтирилади: "Семург", "Алпомиш", "Сохибжамол Галатея", "Кирол Тик-Так" ва "Мурод исмли шум бола", "Сохибжамол Василиса", "Бахт излаган Х,асан" каби спектаклларига чизилган эскиз ва кугирчоклар ясалишида, В.Акудиннинг персонажларнинг узига хос хусусиятларини, кахрамоннинг психологиясини, иложи борича, унинг аник ташки куриниши оркали ифодалашга интилиши кузга ташланади. Акудин ясаган кугирчоклар доимо аник, рангли шакл-шамойилига эгадирлар1.

Спектакл эскизлари устида иш олиб боришда аввало, унинг умумий бадиий образи, услуби аниклаб олиниб, декорация эскизлари чизилади ва шу декорация эскизларидан келиб чиккан холда, спектакл персоналарининг чизмалари яратилади. Шу боскичларга доимо амал килиб келган В.Акудин шубхасиз, профессионал театр-декоратив рассоми булди.

Кугирчок театр рассомининг драматик театр рассомидан асосий фарки, кугирчок театрида рассом, спектаклнинг декоратив ечимидан ташкари, унда иштирок этувчи персонажлар образини хам ярата билмоклигидадир.

^'Правда Востока", 02.01. 1972 йил

[МЖ^Н

Кугирчок театр рассомининг дунёкараши ва билим доираси, драматик театр рассоминикидан кура кенгрок булмоги лозим. Узлаштирилаётган асарнинг узига хос жихатлари, давр ва тарихий маълумотлардан ташкари, рассом кугирчок театрининг узига хос техник жихатлари хусусидаги билимлардан хабардор булмоклиги лозим. Бу билимлар доирасига турли-туман кугирчок системаларидаги конструктив узига хосликлар, кугирчокларни ясаш технологияси услублари, уларнинг анатомик хусусиятларини билиш кабилар киради.

Булажак спектакль хакида купрок маълумотга эга булиш максадида, рассом режиссёрлик ечими ва драматургик асарни ипидан игнасигача урганиб чикиши керак хамда режиссёр билан илк учрашув чогиданок тиришкок сухбатдош булмоги лозим. Агарда режиссёрлик ечимига карама-карши булган жихатлар юзага келса, рассом уз фикрларининг тугри эканини мантикан исботлай билиши керак. Рассом доимо режиссёр билан бахслашишга тайёр булмоги лозим, чунки, айрим пайтларда, унинг техник жабхадаги (сахна, ёритиш ускуналари, хом ашё ва хк.) узига хос хусусиятлардан хабари купрок булади"2.

Хулоса килиб шуни айтиб утиш жоизки хар бир асар сахнага куйилишидан олдин режиссёр атрофида хар бир сохасининг етук мутаххасислари тупланиб хамжихатликда ишласа шундагина сахна юзини кураётган асарлар томошабинга манзур булади ва улар рухиятига кириб бора олади.

Фойдаланган адабиётлар

1. Кодиров М.Х., Кодирова С.М. "Кугирчок театри тарихи" Талкин Тошкент-2006

2. Ашурова М.Х,. Кугирчок театри санъати актёрлик мактаби. Дарслик-Т.,

2007

3. "Правда Востока", 02.01. 1972 йил

4. Т.Смолякова «Технология изготовления театральной кукли» Учебник Т.2007.

5. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

6. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

7. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

2Седухин С.М. билан мавзу юзасидан утказилган сухбатдан. Тошкент шахри 05.07. 2008 йил.

I 53 http://oac.dsmi-qf.uz

8. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

9. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

10. Усмонов Ш. САХДАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

11. Усмонов Ш. Илм даргохдга бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

12. Умарова Х,., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

13. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

14. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. -№. Conference. - С. 4-4.

15. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДЩ^АТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

16. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148152.

18. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

19. Юлдашева С. Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

20. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

21. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

22. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Ахмедов Р. Миллий мусикдй ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

24. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

25. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

26. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

27. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

References

1. Кодиров М.Х., Кодирова С.М. "Кугирчок театри тарихи" Талкин Тошкент-2006

2. Ашурова М.Х,. Кугирчок театри санъати актёрлик мактаби. Дарслик-Т.,

2007

3. "Правда Востока", 02.01. 1972 йил

4. Т.Смолякова «Технология изготовления театральной кукли» Учебник Т.2007.

5. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

6. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

7. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

8. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

9. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

10. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

11. Усмонов Ш. Илм даргохига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

12. Умарова Х., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

13. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education

//ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

14. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. -№. Conference. - С. 4-4.

15. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДЩ^АТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

16. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148152.

18. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

19. Юлдашева С. Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

20. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

21. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

22. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

24. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

25. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

26. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

27. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.