Научная статья на тему 'ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРИ ГУРУҲЛАРИДА САҲНАВИЙ НУТҚНИНГ АҲАМИЯТИ'

ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРИ ГУРУҲЛАРИДА САҲНАВИЙ НУТҚНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
215
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қўғирчоқ / нутқ / жонли сўз / регистр / микст / тақлид / талаффуз. / Puppet / speech / live word / register / mix / imitation / pronunciation

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — У.Болтабоева

Ушбу мақолада қўғирчоқ театри гуруҳлари да саҳнавий нутқнинг ўқитилиши ва унинг аҳамияти ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF STAGE SPEECH IN PUPPET THEATER GROUPS

This article discusses the teaching of stage speech in puppet theater groups and its importance.

Текст научной работы на тему «ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРИ ГУРУҲЛАРИДА САҲНАВИЙ НУТҚНИНГ АҲАМИЯТИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 5 / 2020 ISSN 2181-063X

КУГИРЧОК ТЕАТРИ ГУРУХЛАРИДА САХНАВИЙ НУТКНИНГ

АХАМИЯТИ

У.Болтабоева

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Аннотация: Ушбу маколада кугирчок театри гурухлари да сахнавий нуткнинг укитилиши ва унинг ахамияти хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Кугирчок, нутк, жонли суз, регистр, микст, таклид, талаффуз.

THE IMPORTANCE OF STAGE SPEECH IN PUPPET THEATER

GROUPS

U.Boltaboeva

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article discusses the teaching of stage speech in puppet theater groups and its importance.

Keywords: Puppet, speech, live word, register, mix, imitation, pronunciation.

Кугирчок театри - театр санъатининг энг кадимги турларидан биридир. Кугирчок театри илк бор турмушда куш ва хайвонларга таклид килиш, аждодлар рухига сигиниш натижаси окибатида, санъат сифатида пайдо булади ва хаётий шаклланишини эътиборга олинса, кугирчок театри театр санъатининг ибтидоси булиб чикади.

Манбалар урганилганда милоддан аввалги XVI асрдаёк Мисрга карашли бир неча худудларда кугирчок томошалари маълум булган. Кейинчалик бу томоша тури кадимги Юнонистон, Х,индистон ва Хитойда ривожланади. Осиёда кугирчок театри бой тарихга эга. Унинг тараккиёти ва шаклланиши тугрисида хали урганиладиган манба эканлиги маълум. Бизгача етиб келган маълумотларга караганда кугирчок томошаларида ёшу кари баравар иштирок этган ва бахраманд булган.

Урганилган маълумотларга караганда, кугирчок томошаларида кугирчоклар катта-кичик хажмли ёки ясси, кулда уйнатувчи, ип билан тепадан, сим билан пастдан бошкариладиган, соя тушадиган ва хилма-хил кахрамонлар-кугирчоклар билан ишлаш расм булган. Улар маърифий тарбиявий вазифаларни

бажаради. Туркистонда кугирчок соя театри ХУШ асрда пайдо булди. А.Навоий замонидаёк «ковурчок» сузи кулланилган.1

«Кугирчок» (ковурчок) сузи узбек кугир (ковур) хамда кушимча чок (суфикс) дан иборат, асли кугирмоч сузидан олинган. Кугирмоч аслида ковурилган бугдой, кучма маъноси - аклли, топкир, хам ширин забон, тили бийрон демакдир. Чок - кичрайтириш кушимчаси. Шунга кура «кугирчок» (ковурчок) - митти полвон, жажжи одамча деган маънони билдиради. Кабарчук (коварчог) атамаси хам деярли шундай узгаришга учраган, у кабарик (коварик) сузидан келиб чиккан булиб, кадок, кул, кучма маънода мехнаткаш, тиришкок маъносини англатади. «Чок» кичрайтириш белгиси булиб чайир мехнаткаш «уз максади сари тиришиб харакат килувчи одамча» демакдир.2 Бу атамалар (кабарчук, коварчог) маъносига кура бир-бирига якин, бирок бир хил эмас. Иккала холда хам атамалар кугирчок театрида кичкина булса хам, аклли, зукко, тиришкок, жасур кахрамонлар образида намоён булади. Бунда тил, сузнинг бийронлиги катта ахамият касб этади. Кугирчокларнинг турлари хилма-хил булиб, улар мушукка ухшаш юмшок ва майин, илонга ухшаб коматли, бургутга ухшаган шиддатли. Турли киёфадаги кугирчоклар оркали актёрлар мушук, бури, айик, тулки, карга ва хоказо образларни яратиш мумкин. Унинг учун актёр овоз устида ишлаганда юкори, урта ва кукрак регистрларидан фойдалана билиши керак. Хдйвон, куш ва хашоратларни имитациясини эгаллаш ва урганиш керак. Бунинг учун асосий регистрдан ташкари сунъий регистрдан хам фойдалана билиш керак.

Бундан ташкари кугирчок театри актёри предметларни (хасса, барг, чойнак), буюмларни, табиат ходисаларни (бурон, шамол, ёмгир ва хоказо) жонлантириб, уларни гапиртира олиши ва уша предмет, ходисага мос харакат ва овоз характерини топиш керак. Шунинг учун актёрда ижодий фантазия, тасаввур, эшитиш кобилияти (узини эшитиш) ута ривожланган булиши керак.

Турли киёфадаги кугирчокларни уйнатаётган актёрлар персонажнинг характер-хусусияти, катта-кичиклиги ва фазилатларига караб, нутк устида изланади, сузлашув сири устида тинмай иш олиб боради. Масалан, дагдага билан келиб, хамма ёкни остин-устин килиб юборишга кодир дахшатли дев киёфасидаги кугирчок сахнага кириб келиши олдидан шамол, бурон овози зални камраб олади. Шовкин билан бирга «ках-ках» уриб дев чикиб келади. Ана шу мухитга мос нутк куринишини актёр уз овози оркали ифода этади.

Драматик санъатдан сахнавий нуткни олиб куйилса, у уз фаолиятини тугатади, пантомима санъатига айланади. Драматик театрнинг асосий ифода воситаси жонли суз хисобланади. Ундан нуткни олиб ташлаш, бу демак

1 Крдиров М. Масхарабоз ва кизщчилик санъати. -Т.: Фан, 1974.

2 Кодиров М. Хал^ кугирчок театри. -Т., 1972.

операдан, мусикий театрдан кушикни, балетдан раксни олиб ташлаш билан баробар булади.

Кугирчок театридан кугирчокни олиб ташланса, демак у уз вазифасини бажара олмайди. Нутксиз у бемалол мавжудлигини намойиш кила олади. Аммо жонли суз кугирчок театрида хам асосий ифода воситаси булиб, унинг икки сабаби мавжуддир. Биринчидан, кугирчок театри санъатининг асоси булган кугирчокбозни инкор этмайди. Иккинчидан, сузнинг кугирчок театрини бойитишидадир.

Кугирчок театрида жонли суз, драматик театр санъатидек табиий тугилмайди. У узига хос пайдо булади. Чунки у кугирчокнинг ясама карама-карлишилигидан келиб чиккан холда пайдо булади. Кугирчокбоз узи номидан эмас, кугирчок номидан гапиради ва унинг курсатмасини бажаради. Ана шу боис кугирчок театрдан нутк шартлидир.

Кугирчок театри актёрининг нутки купрок тасвироналиги билан ифодаланади. Бу образда, нуткий характеристикада намоён булади.

Юкорида биз овоз созлаш, регистрларни муфассал эгаллашдан театр санъатининг конуниятларини асос килиб олган булсак кугирчок театр актёрининг овоз созлашда унинг нутки устида ишлаганда сунъий регистрни эгаллаш йуналишида иш олиб бориш керак. Сунъий регистрдаги овоз созлаш жараёнида овоз пайлари 70% (фоиз) иштирок этмайди. Товуш овоз пайлари оркасидан бурун оркали бош регистрга урилади.

Сунъий регистр бу фальцет ва микст булиб фальцет - калбаки овоз булиб, бош регистрдан хам юкорида жаранглайди.

Микст - бу фальцет ва кукрак овозини коришмасидир. Хдйвонлар, кушлар, хашаротлар имитацияси учун биз сунъий регистрдан фойдаланамиз. Агар асосий регистрда ишланса, овоз пайларига юк тушиб, овоз бугилиб ишдан чикиши мумкин, чунки бу холатда овоз пайлари (талаффузда) бир-бирига жипслашади ва тулик иш холатида булишади.

Сунъий талаффузда эса улар бир-бирига жипслашмайди, орада ёруглик булади ва ундан хамиша хаво утиб бош суягига урилиб овоз чикади. Шу пайтда овоз пайлари бушашган холатда булиб, жуда оз кисми иш холатида булади. Шунинг учун имитация пайтида сунъий регистрдан фойдаланилганда овоз пайларига катта юк тушмайди.

Юкоридаги фикрларни амалий машгулотларда янада муваффассал узлаштириш учун аввало:

1. Сунъий регистрда овоз йуналишини топиш; Фальцет бу - у-у-товушли овозни юкорига, бурун оркали бошга йуналтириш. Кейин уша товушни симоб сингари миядан ковгача туширилади - бу микст.

2. Сунъий регистрда унли товушларни талаффуз этиш;

3. HMurauua MamKgapu;

4. TaKguggap;

EyHgaH TamKapu KyFupnoK Tearpu aKTepu npegMeTgapHH (xacca, nofiHaK, crag yfina Ba xoKa3o) SyroMgapHH TaSuar xogucagapuHH (SypoH, maMog, eMFup, tomhh, gapaxT, öapr) ;oHgaHTHpu6, ranupTupa ogumu MyMKHH. X,ap Sup TagaSa WKopngarn, npegMeT xpgucara xoc xapaKTep Ba obo3hh Tonumu mapT.

Kyfiuga ÖH3 нмнтaцнoн MamKgapra Mypo;aaT KuguS KypaMH3:

X,afiBoHgapHHHr obo3hhh нмнтaцнa Kugum opKagu napTHepra Tatcup этнm Ky3ga TyTugagu.

KumgoKgaru TOHr MamKH.

Xypo3 - Ehfh3 KapH xypo3HHHr khhkhphfh.

KypSaKa - «ToHr oTgu» Kypuggafigu.

KypSaKa OHa SogagapuHH TOHru SagaH TapSuara naKupanra. «EagaH TapSua ynyH ca^gaHHHr». ^uBHHgapHUHr OBO3H nafigo Sygagu Ba Kynaagu, ygap Ha$c gapgu SugaH yHMOKganap. ^uBHHgapHUHr obo3hhh nurupraagap SyFuS Tamgamagu. Acag apugapuHHHr OBO3napn ygap «KeHramra» fiuFugaanTugap. Kymgap yfiFOHa Somgafigugap Ba SogagapuHH TapSuacu SugaH myFyggaHa Somgafigugap.

Xypo3 khhkhphfh KafiTapugagu.

«BnpHH-KeTHH ca^naHHHr».

«EupuHHH» - «hkkhhhh».

ToByKgap nafigo Sygagugap. OHa ToByK ;y;agapHH cafipra oguS HHKagu. TaKa, cepKa, Kyfi, Ky3HnoKgapHH Matpamu. Curup эгacннн naKupaanTH «Ma». X,yKH3HH SyKupumu. ^apBo3aHH FunupgaS onugumu. HTgap xypumu. MoggapHHHr Matpamgapu. Eapna xafiBoHgapHH xafigaS HHKapumagu. Ygap ceKHH y3oKgamagugap. HTHHHr xypumu nacaagu. Fo3gap «Fa-FagamuS» - oBKar TagaS KHgMoKgagap. KypKagap Saxcgamaamu.

MymyKnagapHH эpгamтнpн6 oHa MymyK, Kyem Ta^TugaH Saxpa ogum ynyH TamKapura HHKgu. Ygap opacuga Saxc-rapramyB SomgaHgu. ^TKroraH MymyKna Konagu. 3Twg MamK mupMa opKacuga Sa^apugagu. EyguS yTaeTraH BoKeagapHH «ToBymgap» (HMHTauua) opKagu SuguS ogum Ha3apga TyTugagu. AHa myHgafi MamKgap Ma;Myacura «X,afiBoHoT SoFuga», «ToFgaru ToHr», «OepMaga» KaSugap Kupagu. EyHga KyFupnoK TeaTp aKTepuHHHr obo3 guana3oHHHH ycTupum, obo3 oxaHruHH, paHr-SapaHrguruHH Ba hhkh HyTKgaH ^ofigagaHum ynyH Sa^apugagu.

AHa myHgafi MamKgapgaH ^Trog) cyHrpa KucKa metpufi MoHogorgapra yTum KepaK. ffletpgap xafiBoHgap TugugaH e3ugraH Sygumu KepaK.

KyFupnoK TeaTpga x,aM, cy3 - oSpa3HH TaaHnugup, arap gpaMaTHK TeaTpga W3HHHr MHMHKacu, Ky3gap ^hkphh u^oga этa ogca, KyFupnoKga эca W3 MacKacu

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 5 / 2020 ISSN 2181-063X

узгармайди ва унинг урнини турли регистрдаги жарангдор овоз, аник дикция ва жонли суз эгаллайди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Никольсная С.Т. Техника речи. -М., 1978.

2. Носирова А. Жонли суз санъати асослари. -Т., 2003.

3. Савкова З. Как сделать голос сценичным. -М., 1968.

4. Сайфуддинов А. Адабий асар ва ижрочилик махорати. -Т., 1980.

5. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №. 3.

6. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

7. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

8. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

9. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

10. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

11. Усмонов Ш. Илм даргохига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

12. Умарова Х,., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

13. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

14. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. - №. Conference. - С. 4-4.

15. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДИККАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

16. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №№. 1. - С. 148-152.

18. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

19. Юлдашева С. Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

20. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

21. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

22. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

24. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

25. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

26. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

27. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

References

1. Никольсная С.Т. Техника речи. -М., 1978.

2. Носирова А. Жонли суз санъати асослари. -Т., 2003.

3. Савкова З. Как сделать голос сценичным. -М., 1968.

4. Сайфуддинов А. Адабий асар ва ижрочилик махорати. -Т., 1980.

5. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №№. 3.

6. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

7. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

8. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

9. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

10. ycmohob m. CAXpA^A TAmKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

11. Ycmohob m. Hhm gaproxnra 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

12. YMapoBa X,., Ycmohob m. CaHtaTra 6arHmnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

13. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

14. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. - №. Conference. - C. 4-4.

15. A6gyHa3apoB 3. MHT-THH YHHH.TAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP.TAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX^Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

16. A6gyHa3apoB 3. THMCO.T.TAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148-152.

18. ro^garneBa C. KHTo6-KyHran Hnporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

19. rongarneBa C. khto6 MyTonaacHHH maKHnnaHTHpnmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonnaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

20. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

21. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

22. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. AxMegoB P. Mnnnnn MycHKnn h^pohhhhk cantarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

24. MngarneB K., 3raM6epgneB X. Pe^nccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

25. TanaöoeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

26. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

27. AKÖapoB T. OO.HBK.nOP BA AHBAHABHH MYCH^A MACA.TA.nAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.