Научная статья на тему 'ЧЎЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙҒОНИШ ҲАРАКАТИ'

ЧЎЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙҒОНИШ ҲАРАКАТИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
751
70
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қатағон / жадид / драматург / драма / жанр / ихтилоф / иттифоқ / repression / jadid / playwright / drama / genre / conflict / alliance

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Нозимахон Мирзаева, Асқарова Муножатхон

Ушбу мақолада Миллий уйғониш ҳаракати жараёни ва бу жараёнда жадид адабиёти вакиллари муносабати, маърифатпарвар олимларнинг мустабид тузумига қарши кураши, ҳалқи учун жонини фидо қилган шахслар тимсоли келтирилган. Жумладан ўзбек шеъриятининг йирик вакили шоир, ёзувчи, драматург, адабиётшунос олим Чўлпон ҳаёти ва ижоди унинг ёзган асарлари, шеърлари ўзбек ҳалқининг шу даврдаги ижтимоий ва маънавий ҳаётини тасвирлаб ёзган асарлари, жумладан “Туркистон қардошларимизга” номли шеъри келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NATIONAL AWAKENING MOVEMENT IN CHOLPON'S CREATION

This article describes the process of the National awakening movement and the attitude of the representatives of Jadid literature in this process, the struggle of enlightened scholars against the tyrannical regime, the image of those who sacrificed their lives for their people. In particular, the life and work of the great representative of Uzbek poetry, poet, writer, playwright, literary scholar Cholpon, his works describing the social and spiritual life of the Uzbek people at that time, including the poem "Turkistan to our brothers."

Текст научной работы на тему «ЧЎЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙҒОНИШ ҲАРАКАТИ»

' 'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 5 / 2020 ISSN 2181-063X

ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХДРАКАТИ

Нозимахон Мирзаева Аскарова Муножатхон Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Аннотатция: Ушбу маколада Миллий уйгониш харакати жараёни ва бу жараёнда жадид адабиёти вакиллари муносабати, маърифатпарвар олимларнинг мустабид тузумига карши кураши, халки учун жонини фидо килган шахслар тимсоли келтирилган. Жумладан узбек шеъриятининг йирик вакили шоир, ёзувчи, драматург, адабиётшунос олим Чулпон хаёти ва ижоди унинг ёзган асарлари, шеърлари узбек халкининг шу даврдаги ижтимоий ва маънавий хаётини тасвирлаб ёзган асарлари, жумладан "Туркистон кардошларимизга" номли шеъри келтирилган.

Калит сузлар: Катагон, жадид, драматург, драма, жанр, ихтилоф, иттифок.

NATIONAL AWAKENING MOVEMENT IN CHOLPON'S CREATION

Nozimaxon Mirzaeva Askarova Munojatxon

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article describes the process of the National awakening movement and the attitude of the representatives of Jadid literature in this process, the struggle of enlightened scholars against the tyrannical regime, the image of those who sacrificed their lives for their people. In particular, the life and work of the great representative of Uzbek poetry, poet, writer, playwright, literary scholar Cholpon, his works describing the social and spiritual life of the Uzbek people at that time, including the poem "Turkistan to our brothers."

Keywords: repression, jadid, playwright, drama, genre, conflict, alliance

Миллий уйгониш, миллатнинг узлигини англаш жараёнидир. Миллий уйгониш жараёни мазкур давр адабиётининг рухи ва мазмунини ташкил килади. Буни адабиётшунослар утган асрнинг 20-йилларидаёк эътироф этган эдилар. Миллий уйгониш даври биргина адабиёт доирасида колгани йук, ижтимоий турмушнинг барча катламларини камраб олди. XX асрнинг 20-40 йилларида Чулпон, Фитрат, Боту, Абдулла Кодирий, Усмон Носир, Отажон Хошим, Абдулла Авлоний, Мунаввар Кори, Элбек, Рафик Мумин сингари бир-

биридан истеъдодли адиблар маърифат таргиботчиларини хам катагон тулкини узига тортди. Шунингдек, узбек романчиларининг отаси Абдулла Кодирий, истеъдодли ёзувчи Ойбек, Шухрат, Мирзакалон Исломий, Саид Ахмад, Шукурулло "Халк душмани" деб эълон килинди. Уларнинг асарлари ман килиниб, халкнинг маърифатпарвар фарзандлари камокка олиниб, сталинча лагерларга жунатилди. Миллий уйгониш минтакамизда жадидчилик шаклида намоён булди. Ва у 20-йилларнинг урталаригача давом этди. 1926-йилдан советлар унга карши кенг куламда кураш бошладилар. 1929-йилдан уларни жисмоний тугатиш йулга куйилди. Бинобарин, бу харакатнинг юзага келиши бевосита истило ва унинг окибатлари билан богланган булиб, унинг шаклланиш даврини 1865-1905 йиллар билан белгиламок керак булади. 1916-йилга келиб, жадидларимиз "кора халкни окартирмок ва кузини очмок чорасига" (Авлоний) киришдилар. Мамлакат хаётида учмас из колдирган. 1916-йил мардикорлар кузголонида жадидларимиз халк билан ёнма-ён турдилар. Афсуски, тарих истиклолни эгаллаш учун ноёб бир шароит яратган 1917-йилнинг февралига халкимиз лозим даражадаги тайёргарлик билан етиб кела олмади. Бутун Русия каби Туркистонни хам "большевик балоси" коплаб олди. Шунга карамай, тараккийпарвар фидойи зиёлиларимиз мустакиллик учун курашни тухтатмадилар ва 1917-йилнинг 27-ноябрида Туркистон мухторияти эълон килинди. "Миллатчи" дея ном олган миллатпарварларимизнинг омон колганлари тог-тошларга кочиб, курашни давом эттирдилар ва Ватан озодлиги йулида шахид кетдилар. Бу жараён 20-йилларнинг охиригача давом этди. Бинобарин, 1905-1929 йиллар жадидчилик (миллий уйгониш) харакатининг тараккиёт ва тугатилиш давридир. Миллий уйгониш (жадид) адабиёти XIX аср охирларида юзага келган мазкур харакат гояларининг адабий-бадиий ифодаси эди. Лекин гап шундаки, у жадидчиликнинг шунчаки бир кургазмаси булиб колмади, чинакам адабиётга айланди. У янги адабиётни бошлаб берди. Мазкур давр адабиётини миллий уйгониш нуктаи назарида урганиш бевосита мустакиллигимиз самараси булганидан ундаги миллий истиклол гоясининг шаклланиши ва тараккиёти масалалари хамиша диккат марказимизда турди.

Миллий уйгониш даврининг асрий давомчиси, узбек шеъриятининг машхур шоири, ёзувчиси, драматург, адабиётшунос олим "Чулпон" тахаллуси билан шухрат топган Абдулхамид Сулаймон. Чулпон XX аср узбек адабиётининг энг машхур намоёндаларидандир. Унинг хаёти ва ижодий фаолияти адабиётимизнинг энг ёркин сахифаларидан бирини ташкил килади. У бадиий ижоднинг деярли хамма тури билан фаол шугилланди. Шеър, хикоя, роман, драма, танкид, таржима каби бир катор жанрларда ижод этди. Лекин, биринчи навбатда, янги узбек шеъриятининг асосчиси булиб тарихга кирди. У анъанвий мумтоз шеъриятимизни ислох килди. "Чулпон" тахаллуси билан

шухрат топган Абдулхамид Сулаймон 1987 йилда Андижон шахрининг Катортерак махалласида зиёли оилада дунёга келди. Онаси уй бекаси, отаси Сулаймон Мулла Мухаммадюнус угли (1874-1929) баззоз эди. Баззоз-газламафуруш булган. Сулаймон баззоз замонасининг кузи очик зиёлиларидан булиб, "Расво" тахаллуси билан шеърлар ёзган, хатто девон тартиб килган. Улар хонадонида замоннинг олиму фозиллари тез-тез йигилиб турганлар. Чулпон аввал эски мактабда, сунгра Андижон ва Тошкентдаги обрули мадрасаларда тахсил олиб, турк, араб, форс тилларини мукаммал узлаштирди. Шар; ижтимоий-сиёсий карашларидан озикланди. Фирдавсий, Саъдий, Хофиз, Дехлавий, Низомий, Умар Хайём, Алишер Навоий, Абдулла Тукай каби буюк суз санъаткорлари ижодини мехр билан урганади. Шу билан бирга, Андижондаги рус-тузем мактабида рус тилини чукур узлаштириши натижасида жахон адабиёти дурдоналари билан якиндан танишиш имкониятига эга булади. Булажак шоирнинг шаклланишида мухим рол уйнаган ходисалардан бири унинг Заки Валидий (1890-1970) билан танишуви булди. 1912-йилда Заки Валидийнинг "Турк ва татар тарихи" номли китоби чоп этилган. Бу китоб киска муддат ичида шухрат топди. Миллий уйгониш даври узбек адабиёти кутубхонаси 275 тани ташкил килган. 15 ёшли Абдулхамид хам бу китобни укиб чикади. Бу мутолаадан таъсирланиб, муаллифга миннатдорчилик мактубини ёзади, Андижонга таклиф этади. Такдир такозоси билан Козон университети Заки Валидийни 1913 йилнинг охирларида Фаргона водийсига илмий сафарга юборади. Олим Андижонда экан Назир Туракул билан бирга Абдулхамидлар уйида буладилар ва бу алока Заки Валидий яширин фаолиятга утган 1920-йилга кадар давом этади. 20 йилларда нашр этилган хикоялари, хусусан узбек аёллари такдиридан суз очган "Кор куйнида лола", "Ойдин кечаларда", "Нонушта", "Гавхарой" каби бадиий хикоялари билан 10-йиллардаги асарларидан кескин ажралиб туради. Чулпон театрчилик билан хам шугилланган. Айникса Бухоро ва Москвада эканлигида бир катор драмалар ёзди. Чулпонннинг калби, орзу-армони шеъриятгина эмас, балки бутун ижодига синггиб кетган эди. Хдтто "Хамлет" ёки "Она" романи таржимасида хам Чулпоннинг эрк, адолат, одамийлик ва хакикатга булган чексиз ташналиги авж уради. Зероки, бундай асарлар худди шундай рух билан Чулпонни мафтун этган эди. Чулпон унлаб драмалар ёзди, куплари уз вактида сахналаштирилди. Афсуски, уларнинг талайгинаси босилмаган, кулёзмалари хам йук булиб кетган эди. "Бой", "Халил фаранг", "Чупон севгиси", "Чурининг исёни", "Узун кулок бобо" каби сахна асарларини ёзган. 1992 йилда Чулпоннинг "Замона хотини" (уз вактида "Муштимзур" сарлавхасида сахналаштирган) асари топилиб нашр этилди. Чулпон В. Яннинг "Хужум" пьесасини узбек тилига таржима килиш ва кайта ишлаш, тулдириш оркали хам узбек театри шухратини Москвада

ёйилишига уз улушини кушди (1930 йилда Москвада узбек артистлари томонидан намойиш килинди ва ижобий бахоланди). 1921 йилда сахна юзини курган "Ёркиной" ни танкидчилик найза билан кутиб олган. Аслида эртак асосида ёзилган бу асарда зулм, адолатсизлик, эрксизлик, конхурлик каттик танкид килиниб, унга карши фаол курашган одамлар улугланган, адолатли, фозил тузум, адолатпарвар шох, чин севги-садокат гоялари олга сурилган эди. Чулпоннинг энг машхур насрий асари, шубхасиз, "Кеча ва кундуз" романидир. Чулпоннинг жамият, тузум кандай булиши керак, халк кандай яшаш кераклиги ва зулм, зуравонлик, тенгсизлик, мустакиллик хусусидаги карашлари унинг "Кеча ва кундуз" романида янада кенг, атрофлича уртага ташланди. Чулпон куни кеча факат рузгор ишлари билан банд булган, зулм камчисини уз елкасида синаб келган хотин-кизлар пешонасига XX аср шуълалари тушганини куриб, бехад кувонди. Ва худди шу мавзуда икки кисмдан иборат "Кеча ва кундуз" романини ёзишга киришди. Унинг бадиий ниятига кура, роман "Кеча ва кундуз" деб номланган икки китобдан иборат булиши лозим эди. Чулпон 1936 йилда шу асарнинг биринчи кисмини эълон килди. Чулпон асарини мудрок халкни Тонг юлдузи каби уйготишга даъват этади. Адибнинг "Кеча ва кундуз" романида халкнинг гафлат уйкусида ётган бир холати Раззок суфи, Зеби образлари оркали ёркин тасвир этилган. "Кеча ва кундуз" кишини уйга толдирадиган, кеча, бугун ва эрта хакида, инсон умрининг мазмуни тугрисида фикрлашга ундайдиган асар булиб, ёшларнинг маънавиятини шакллантиришда мухим урин тутади.

Чулпоннинг уз даврида тупламларда босилиб чиккан ва бугун маълум булган шеърлари у кадар куп эмас. Лекин улар узбек зиёлиларига чакмокдек таъсир килган ва бутун адабиётни уз измига олган эди. 20-йилларда узбек шеъриятининг чинакам Чулпон давридир. У шеъриятга жуда эрта кириб келди. Туркистон Миллий уйгониш харакати асримиз бошларида, Чулпон адабиёт оламига киргунига кадар бошланган. Бу харакатга 1914 йили келиб кушилган Чулпон тез орада шу буюк харакатнинг фаол арбобларидан бири даржасига эришди. Узбек халкининг шу даврдаги ижтимоий ва маънавий савиясини куз олдимизга келтирмокчи булсак, Чулпоннинг куйидаги сатрларини кайта укишимиз мумкин. Чулпон 1914-йили эълон килинган "Туркистон кардошларимизга" деган шеърида шундай сатрларни ёзган: Илму фан хунардан колди махрум бизни халк, Маърифатсизлик балосига йуликкан бизни халк... Мактаба йук бир тийини, шунча туйга минг сумлаб берар, Чорасиз мушкил касалга мубталодир бизни халк. Ибрат олмайдир бошига шунча кулфат келса хам, Мисли бир калтак йуколган курга ухшар бизни халк...

Х,ар шахарда ихтилофдан, жикка муштдан суз булур,

Иттифокдан суз очилса, мисли куён бизни халк.

Чулпон каламига мансуб бу шеър, Миллий уйгониш харакати намоёндалари уз олдиларига куйган олий максад, халкнинг кузларини очиш, халк бошини бириктириш ва миллий тараккиёт йулидан етаклашга хизмат килади. М.Бехбудий, Мунаввар Кори, А.Шукурий, А.Авлоний, Хамза сингари маърифатпарварлар таълим тизимини ислох килиб, янги усул мактабларига асос солдилар. Фитрат Туркияда ёзган асарлари билан Миллий уйгониш харакатининг дастур ул-амалини яратди. Шу йилларда майдонга келган жадид матбуоти, адабиёти ва театри халкни гафлат уйкусидан уйготишга унинг онгига миллий истиклол ва миллий тараккиёт гояларини куйишга катта эътибор берди. Чулпон жадид матбуоти, адабиёти ва театри олдига тарих томонидан куйилган ана шу улуг вазифани бажаришда, айникса, фаоллик курсатди.

Узбекистон Мустакил Республика деб эълон килингач, Чулпоннинг узбек маданияти ривожлантириш ва халк оммасини истиклол гояларига садокат рухида тарбиялаш ишига кушган хиссаси юксак бахоланди. Чулпонга Алишер Навоий номидаги Узбекистон Республикаси давлат мукофоти (1991) ва "Мустакиллик" ордени (1999) берилди. 1997 йил Чулпоннинг 100 йиллиги кенг нишонланиб, Андижонда Чулпон уй музейи ташлил этилди. Узбек миллий академик драма театрида Чулпон хаёти ва ижтимойи фаолияти хакида хикоя килувчи "Кундузсиз кечалар" (Усмон Азим асари) спектали сахналаштирилди.

Фойданилган адабиётлар

1. Шарофиддинов О., Чулпон, Т.,1991; Каримов Н., Чулпон , Т., 1991; Чулпоннинг бадиий олами, Т., 1993; Шарофиддинов О., Чулпонни англаш, Т., 1994.

2. Яна олдим сузимни, Т., 1991; Асарлари1-2ж., Адабиёт налир, Т.,1993.

3. Шарофиддинов О. Чулпонни англаш. Т.: Хазина, 1994.

4. Каримов Н. Чулпон. Т.: Фан, 1991.

5. Чулпоннинг бадиий олами (туплам). Т.: Фан, 1994.

6. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

7. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

8. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

9. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

10. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

11. ycmohob m. CAXpA^A TAmKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

12. Ycmohob m. Hhm gaproxura 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

13. YMapoBa X,., Ycmohob m. CaHtaTra 6arHmnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

14. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

15. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. -№. Conference. - C. 4-4.

16. A6gyHa3apoB 3. MHT-THH YHHH.TAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP.TAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX^Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. A6gyHa3apoB 3. THMCO.T.TAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

18. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148152.

19. rongameBa C. KHTo6-KyHran Hnporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

20. rongarneBa C. khto6 MyTonaacHHH maKHnnaHTHpnmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonnaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

22. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

24. AxMegoB P. Mh.mhh MycHKnn h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

25. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

26. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

27. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

28. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

References

1. Шарофиддинов О., Чулпон, Т.,1991; Каримов Н., Чулпон , Т., 1991; Чулпоннинг бадиий олами, Т., 1993; Шарофиддинов О., Чулпонни англаш, Т., 1994.

2. Яна олдим сузимни, Т., 1991; Асарлари1-2ж., Адабиёт налир, Т.,1993.

3. Шарофиддинов О. Чулпонни англаш. Т.: Хазина, 1994.

4. Каримов Н. Чулпон. Т.: Фан, 1991.

5. Чулпоннинг бадиий олами (туплам). Т.: Фан, 1994.

6. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

7. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

8. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

9. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

10. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

11. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

12. Усмонов Ш. Илм даргохдга бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

13. Умарова Х,., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

14. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education

//ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

15. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. -№. Conference. - С. 4-4.

16. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДЩКАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

18. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148152.

19. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

20. Юлдашева С. Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

22. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

24. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

25. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

26. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

27. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

28. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.