Научная статья на тему 'РЕЖИССЁРНИНГ РАССОМ БИЛАН ИШЛАШИ'

РЕЖИССЁРНИНГ РАССОМ БИЛАН ИШЛАШИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
92
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Театр / спектакль / абстракционизм / импрессионизм / сюрреализм / натурализм / кубизм / либос / Theater / performance / abstractionism / impressionism / surrealism / naturalism / cubism / dress

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ш.Ю.Усмонов

Ушбу мақолада режиссёрнинг рассом билан ишлаши ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DIRECTOR'S WORK WITH THE ARTIST

This article tells the story of the director’s work with an artist

Текст научной работы на тему «РЕЖИССЁРНИНГ РАССОМ БИЛАН ИШЛАШИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 6 / 2021 ISSN 2181-063X

PE^HCCEPHHHr PACCOM BHtfAH Hm^AmH

Ш.Ю.Усмонов

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада режиссёрнинг рассом билан ишлаши хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Театр, спектакль, абстракционизм, импрессионизм, сюрреализм, натурализм, кубизм, либос.

THE DIRECTOR'S WORK WITH THE ARTIST

Sh.Yu.Usmonov

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article tells the story of the director's work with an artist.

Keywords: Theater, performance, abstractionism, impressionism, surrealism, naturalism, cubism, dress.

Театр саньатининг спектакллари юксак даражада таьсирли булиши, унинг ижодкори, бошкарувчиси ижодий жамоани бирлаштирувчи рахнамога боглик. Рахнамо бу режиссёрдир. Куп йиллар театр саньатида режиссура мутахассислигига эхтиёж сезилиб келди. Режиссёр бу французча суз булиб, бошкарувчи, етакчи, узимизнинг жайдари тил билан айтганда карвонбоши деб аталади. Жонли кино пайдо булганидан кейин, тасвир мухрланиб уз ифодасини топа бошлаганидан кейин, айникса "кичик экран" саньати, ХХ аср мужизаси телевидение пайдо булганидан кейин мана шу карвонбошига эхтиёж янада кучайди. Йирик бадиий асарларни хох театрда булсин, хох кинода, хох телевидениеда режиссёрсиз тасаввур килиб булмай колди.

Мумтоз драматургия намуналарини, роман, кисса, новеллаларнинг адаптацияларини, ток-шоу, хордик дастурини, йирик тантана ва тадбирларни намойиш килишда режиссёрнинг урни ва роли бекиёс булиб колди. Шунинг учун хам бу касбни эгаллайдиган шахс унинг сир-асрорларини, конун-коидаларини, узлаштирган, мактабини урганган булиши лозим булиб колди. Бошкара олиш иктидори хаммага насиб килмаган, бу кобилиятни тарбиялаш, йулга солиш, йуналтириш мумкин. Режиссура асослари шу соха мутахассислигини эгаллаган талабаларга ёрдам беради. Режиссёрлик саньати хаётни театр, кино, телевидение саньати ифода воситалари оркали тасвирлаш бадиий иньикосидир. Фан билан

саньатнинг тафовути нима? Аслини олганда фан хаёт конуниятларини урганади, исботлайди, мантикий тахлил килади. Саньат эса уша конуниятларни тасвир оркали бадиий образларда курсатади, ишонтиради. Саньатнинг хам фаннинг хам асосий максади оддий хаёт, инсон идроки, унинг турмуш тарзи хисобланади. Факат саньатнинг фандан тафовути шуки, у инсонни урганади, инсоннинг хис туйгулари, кечинмалари, унинг рухияти билан шугулланади. Фан инсоннинг биологик хусусиятларини, жисмоний томонларини, психик холатларини урганади. Саньат шуларнинг барчасини бир куламда, бир вужуд киёфасини, унинг хаётдаги урнини курсатиб беради.

Режиссурада рассом билан ишлаш энг мухим даврлардан бири хисобланади. Биз биламиз рассомчилик санъати куп асрлик тарихга, жуда катта бой маданий ва маънавий меросга эга. Х,ар бир давр уз услубини, ифода усулини топади. Санъатда уйгониш даври, барокко, рококо, классицизм, готика ва бошка куп йуналишлар мавжуд.

Будапешт кучаларини айланиб юрганимизда гид бизга шахарни таништирар экан, "Мана бу бино ренессанс даврида курилган, мана буниси рококо даврига хос. Булар практицизмга хос бинолар". Бир-биридан гузал, ташки куринишдаги махобат, кузни кувонтирадиган меъморчилик санъати намуналари олдида суппайиб, чузилиб кетган кераксиз, ортикча безакларга бой бино олдида хеч вакоси йук, гугурт кутисидай кад кутариб турган Хрушчев даврига мос янги курилган бино амалиёт даври санъати архитектураси эканлигини бизга намойиш килди. Парижда "Лувр", Олмонияда "Дрезден", Россияда "Эрмитаж", "Третяков" музей-галерияларини томоша килганда асрлар давомида рассомларимиз буюк санъат асарларини мерос колдирганлигининг гувохи буламиз. Мюнхен музейларининг бирида рассом Кандинскийнинг кургазмаси булаётган экан. Бир асари олдида кизик вокеа руй берди. Театршунос олим Сечин шу картина олдида тухтаб колди ва уни узок кузата бошлади. Унда инсон кузи атрофида бошка аъзолари булак-булак килиб жойлаштирилган ва яна кандайдир чизик, шакллар орасидан уша кузлар муралаб тургандай, мен учун тушунарсиз бир асар эди. Олимни кузата бошладим. У караб туриб афти бузариб кетди. Кейин бир-икки кадам нари борди-да термулиб турди. Атрофига караб яна четрокдан кузатди, куз олдимда унинг ранги окариб кетди. "Махкам, бу жуда гаройиб-ку" дея таажжубга тушди. Ёки Молевичнинг узок йиллар давомида хулосага келиб яратган "Кора квадрат"ини олайлик. Демак рассом чизгиларини тушуниш хам керак экан. Афсуски биз бу мактабни утамаганмиз. Хулоса килиб айтганда болаларга нафис санъатни, унинг турларини, абстракционизм, импрессионизм, сюрреализм, натурализм, кубизм каби катор йуналишлар бор эканлигини укиб олиши керак экан. Рассомчилик санъатининг кайси тури

булмасин, меъморий санъатдан тортиб мойбуёк, чизмачилик, графика ва бошка турлар изчил ифодасини топиши керак.

Режиссёр рассом билан ишлашда хар бир даврнинг узига хос хусусиятларини, курол-аслахаларини, кийим-кечак либосларини, урф-одатларини, ижтимоий хаётини чукур урганиши, яратган хар бир сахна ва экран асарида уларга эътибор бериши лозим. Рассомнинг бадиий безаги узининг ташки ифодаси хамда ички теранлиги билан ажралиб туриши керак. Театр санъатида машхур театр рассомлари режиссёр билан хамкорликнинг ажойиб намуналарини колдирган. Режиссёр режаси хамда рассом гоясининг уйгунлиги яхши натижаларга олиб келади. Буюк режиссёрлар К.С.Станиславский,

B.Мейерхольд, А.Таиров, Н.Акимов, Г.Товстоногов, В.Любимовлар рассом ижодига катта ахамият беришган. Рассомлардан Х,.Икромов, М.Мусаев,

C.Миленин, А.Рифтин каби театр рассомлари М.Уйгур, Т.Хужаев, А.Гинзбург каби режиссёрлар билан ажойиб сахна асарларини яратишган. Мен бундай хамкорликнинг энг яхши намунаси сифатида режиссёр Баходир Йулдошев билан рассом Георгий Брим ижодидан ёркин тимсолини келтиришим мумкин. Булар яратган сахна асарлари узининг хакикий услуби, йуналиши билан ажралиб туради. Спектакллари уз композицияси, ранг ва безак уйгунлиги, маслакдошлиги билан ажралиб туради. "Келинлар кузголони", "Маъмура кампир", "Искандар", "Кора камар", "Майсаранинг иши" каби катор сахна асарлари уз пластикаси, ижро услуби, образли ифодаси, талкини билан театр ижодининг гузал намуналари сифатида гавдаланади. Гуё сахна асари кушнинг икки канотидан юзага келган парвозга ухшайди.

Бадиий безак услубияти режиссёр режасининг устувор йуналишларидан хисобланади. Режиссёр рассом билан ишлар экан, асар негизида бикиниб ётган ягона тасвирий ифодани топиши, ташки образли ифодасини асар табиатидан кидириши лозим. Ифодали мизансахналар, актёрларни сахна кузгусида юкорига, ичкарига, олдига жойлаштириш, режиссёр режасини амалга ошириш рассомга боглик эканлигини унутмаслик керак. Актёр учун харакат нукталари, майдончалари канча куп булса, ифода имкониятлари кенгаяди. Вокеаларни качон, каерда кечиши режиссёр ва рассом талкинига боглик.

Такдир такозоси билан Олим Хужаев номидаги Сирдарё вилоят театрида В.Шекспирнинг "Ричард III" фожиасини Аскад Мухтор таржимасида сахналаштиришимга тугри келди. Куп йиллар театрда ишлаган рассом Анатолий Слугинни таклиф килдик. Бино йуклиги туфайли спектакл вилоят хокимияти мажлислар залида сахналаштириладиган булди. Вокеалар кирол Эдуард IV замонида Англияда кечади: гох Тауэр касрида, гох кучада, гох саройда, гох Бейнар касрида ва хоказо. Асар мураккаб, сахна эса чегараланган. Сахнавий ифодасини топиш мушкул эди. Асарда мажрухлик, нотукислик, тукисликка

карши курашади. Мен учун Глостер атрофида кечадиган котилликлар, содир буладиган фожиавий хатти-харакатлар, саройдаги ички низолар, вокеалар теранлиги, сикиклиги ахамиятли ва мухим эди. Рассом шароитдан келиб чикиб ягона йул топди. Бутун вокеалар бир жойда кора дагал матолар фонида турт одам бажарадиган кострукция - курилма атрофида кечадиган булди. Курилма тахталари кутарилганда кирол тахтига айланади, туширилганда дорга, бош оладиган кундага айланади. Бу курилмани хар хил холатга солиш мумкин эди. Тахт ва кунда, ёнма-ён, разолат хам шу ерда, адолат хам шу ерда. Рассом билан топилган сахнавий образли ифода асар вокеаларининг очилишида катта ёрдам берди. Кичик бир сахна майдонида ижро этиш мумкин булган спектакл дунёга келди.

Албатта рассом билан ишлаш жараёнида асар иштирокчиларининг ижтимоий келиб чикиши, уларнинг ким, кайси табакадан эканлиги, либослар ифодаси хам катта рол уйнайди.

Катнашувчиларнинг тутган урни, яшаш тарзи, узаро муносабатлари, урф-одатлари кайси аснода уз сахна ифодасини топиши кераклиги мухим ахамиятга эга. Кайси ранг, кайси меъморий услубда спектакл ечимини, шаклини изхор килади? Мана шу муаммолар режиссёр ва рассом муносабатлари орасида уз ривожини топади. Бадиий безакни яратишда ижодкорларга музейлар, кутубхоналар, суратли кургазмалар, кинохроника, матбуот, журнал, газета, тасвирга олинган расмлар ёрдам беради. Бу иконографик материалларни урганиш дейилади. Спектаклнинг образли ифодаси, характери, услуби, вокеалар кечиши, макон ва замон хамкорлиги жиддий изланишлар натижасида уз самарасини беради.

Миллий академик драма театрида Александр Гинзбург сахналаштирган Мухаммад Дибнинг "Хонадон" романи асосида "Жазоир-менинг ватаним", Робиндранат Тагорнинг "Х,алокат" романи асосида "Ганг дарёсининг кизи" спектакллари, Тошхужа Хужаев режиссёрлигидаги Ойбек романи асосида "Кутлуг кон", Моримото Каорининг "Угирланган умр", Чингиз Айтматовнинг "Сарвкомат дилбарим" спектакллари рассом билан хамкорликда яратилган, уз образли ифодасини топган энг яхши сахна асарларидир.

Купинча рассом ва режиссёр хамкорлиги эскиз ва макетлардан бошланади. Келгуси сахна асари стол атрофида макет ва эскиз мухокама килиниб, уйланган мизансахналар, либослар куриниши, нур билан ёритилиши, сахнанинг ранг ифодаси, спектакл суръати картиналарнинг жойлашишига богликлиги макет ва эскизларда уйлаб чикилади. Жихоз ва ашёларнинг жойлашиши актёр ижросига ёрдам бериши керак. Умуман сахнадаги барча шарт-шароит актёрнинг киёфа яратишига имкон тугдириши лозим. Пардозу андоз, кийим-кечак, ясама жихоздан тортиб хакикийсигача, барча-барчаси режиссёр режасининг руёбга

чикишига, актёрнинг ижросига каратилиши керак. Рассомнинг барча изланишлари асарнинг магзини тасвирда ифодалашга, ечимининг топилишига каратилиши лозим. Аллома режиссёр Питер Брук "сахнавий макон бушлиги" муъжизаларга бой эканлигини кайд килади. Немирович-Данченко эса "битта шолча тушаб томоша курсатиш мумкин" дейди. Муъжизакор сахнанинг имконияти кенг. Режиссёр ва рассом хамкорлиги - мана шу имкониятлардан унумли фойдаланиб санъат асарларини яратишдир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Бехбудий Махмудхужа. Танланган асарлар. -Тошкент: Маънавият, 2006.

2. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №. 3.

3. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

4. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

5. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

6. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

7. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

8. Усмонов Ш. Илм даргохига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

9. Умарова Х., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

10. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

11. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. - №. Conference. - С. 4-4.

12. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДЩКАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. A6gyHa3apoB 3. THMCO——AP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

14. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148-152.

15. rongameBa C. KHTo6-KyHrHn HHporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

16. rongarneBa C. KHTO6 MyTonaacHHH maKHnnaHTHpnmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonnaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

17. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

18. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

20. AxMegoB P. Mh.mhh MycHKUH h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

21. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^ccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

22. Tana6oeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

23. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

24. AK6apoB T. OO—EK—OP BA AHEAHABHH MYCH^A MACA—A—APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

25. OMOHOBHa C. TAPHXHH KY—E3MA MAHEA—APHH KOHCEPBATUHH-PECTABPAUHH ^HHHm ^APAEHHAPH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. YOK H. T. TH-mYHOCHHK^A COHHK-EO^XOHA TEPMHHOHOrH^CHHHHr TA^^H^H //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Yrnn H. T. Y3EEK CO—H^ TEPMHHHAPHHHHr AOOHKCAЦH£ YCY—H EH—AH ^CA—HmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Mnp3aeBa H., Ac^apoBa M. W—nOH H^O^H^A MH—HHH YHFOHHm XAPAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. TypcyHOB E. qOHFY H^PO^H—HTH TAPHXHrA EHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Еофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АХДМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУЕБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САХНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

38. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

40. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

41. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

References

1. Бехбудий Махмудхужа. Танланган асарлар. -Тошкент: Маънавият, 2006.

2. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №. 3.

3. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

4. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

5. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

6. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

7. YCMOHOB m. CA^HA^A TAmKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

8. Ycmohob m. Hhm gaproxnra 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

9. YMapoBa X,., Ycmohob m. CaHtaTra SarnrnnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

10. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

11. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. - №2. Conference. - C. 4-4.

12. A6gyHa3apoB 3. MH——HH YHHH—APHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP—APHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX—Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. A6gyHa3apoB 3. THMCO——AP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

14. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148-152.

15. ro^garneBa C. KHTo6-KyHran Hnporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

16. rongarneBa C. KHTO6 MyTonaacnHH maKHnnanrapHmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonHATH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

17. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

18. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

20. AxMegoB P. Mnnnnn MycHKnn h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

21. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

22. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

23. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

24. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

25. Омоновна Д. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КДЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

30. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУТКИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУЕБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Qurbonova M. GHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САДНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

38. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. AKÔapoB T. OO.HBK.nOP BA AHBAHABHH MYCHKA MACA.TA.nAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

40. Ac^apoBa M. Y3BEK A^AEHH TAH^H^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

41. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - C. 67-72.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.