Научная статья на тему 'ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ'

ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
105
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Синтез / образ / режиссёр / театр / кино / ғоя / рассом / композитор / Synthesis / image / director / theater / cinema / idea / artist / composer

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зохиджон Абдуназаров

Ушбу мақолада ижодий синтез жараёнларини ташкил этиш ва режиссёрнинг ижодий жараёнлари ҳақида ҳикоя қилинади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF THE DIRECTOR IN THE ORGANIZATION OF PROCESSES OF CREATIVE SYNTHESIS

This article describes the organization of creative synthesis processes and the creative processes of the director

Текст научной работы на тему «ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 6 / 2021 ISSN 2181-063X

ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА

РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ

Зохиджон Абдуназаров

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада ижодий синтез жараёнларини ташкил этиш ва режиссёрнинг ижодий жараёнлари хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Синтез, образ, режиссёр, театр, кино, гоя, рассом, композитор.

THE ROLE OF THE DIRECTOR IN THE ORGANIZATION OF PROCESSES OF CREATIVE SYNTHESIS

Zoxidjon Abdunazarov

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article describes the organization of creative synthesis processes and the creative processes of the director.

Keywords: Synthesis, image, director, theater, cinema, idea, artist, composer.

Санъатлар синтези - бир бадиий асар ёки яхлит ансамблни яратишда турли санъатлар ва санъат асарларининг узаро узвий богланиши; инсоннинг моддий ва маънавий мухитини эстетик жихатдан тузишга хизмат килади. Санъатлар синтези тушунчаси сифат жихатдан янги бадиийлик яратишни назарда тутади. Синтезда хар бири узининг чекланган ифода ва тасвирий имкониятига эга булган санъатлар бирлашуви натижасида ифодаси бекиёс янги бадиий асар юзага келади. Бадиий асар гояси, образ ва композицион бутунлиги, макон ва замонни яратишдаги умумий иштироки, кулами, ритмидаги монандлик санъатда уларни идрок этишни кучайтириб, сифат узгаришларини юзага келтиради; бадиий гоялар ривожига куп планлилик, серкирралик бахш этиб, инсонга хар тарафлама тула хиссий таъсир курсатади. Театр, кино ва унга якин фазовий санъатлар табиатан мужассамлаштирувчи булиб, булар драматург (сценарийнавис), актёр, режиссёр, рассом, кинода, шунингдек, оператор ижодини бирлаштиради; мусикали театрда драматик санъат, вокал ва чолгу асбоблари мусикаси, хореография ва бошкалар бир бутунликда намоён булади. Режиссёрлик санъати бадиий театр ёки кинематография асарларини янги бутунликка бирлаштиради.

Санъат тарихида синтезнинг хилма-хил турлари маълум. Тасвирий санъат, амалий санъат асарлари ва меъморлик хамиша узаро богланишга, бирлашишга мойилдир. Бунда ранг-тасвир, хайкалтарошлик асарлари уз вазифасини бажариш билан бирга меъморий образни бойитади. Бу нафис уйгунликда, одатда, амалий безак санъати, дастгох санъати асарлари (картина, хайкалча ва х-к.) иштирок этади. Синтез санъат турлари (масалан, кинода - хроника, репортаж ва хк. усулларни бадиий фильмда куллаш) ва санъатлараро (масалан, театр вокеаларига кинематография тасвирини киритиш) турли даражада амалга оширилади. Синтезда иштирок этаётган санъатлар орасидаги мувозанат турлича булади, санъатнинг бирига алокадор булган сифат хам (масалан, классицизмда нафис санъатларнинг мутаносиблиги, юнон санъатидаги "нафислик", барокко санъатидаги "тасвирийлик" ва бошкалар) умумий ахамият касб этади. Санъатнинг бир тури колганларини узига буйсундириб (масалан, Кадимги Миср меъморлиги хайкалтарошлик ва ранг-тасвирни) тулик хукмронлик килиши назарда тутилади. Рассом (хайкалтарош)нинг гояси туфайли санъат турлари узаро чатишиб кетиши бир-бирини тулдириши ва бир-бирига кескин карама-карши куйилиши мумкин.

Ибтидоий жамоа тузумида санъатлар турларга булинмаган, коришик холда булиб, инсон фаолияти ва унинг маросимлари билан бевосита кушилиб кетган. Санъатлар уз хусусиятлари ва узига хослигини намоён этиб булина бошлаганда тескари жараён - уларнинг синтезига интилиш юзага келди. ^адимги Шарк маданиятидан бошлаб ибодатхона диний маросимлари билан ягона гояга буйсундирилган меъморий элементлар, тасвирий ва амалий безак санъати, огзаки ва ёзма ижодиёт, шунингдек, маросим харакатлари Санъатлар синтезининг дастлабки куринишлари сифатида майдонга чикди. Махобатли Миср эхромлари меъморий унсурларнинг рамзий куринишларига юнон маданияти инсоннинг юксаклигини ифодаловчи меъморлик ва хайкалтарьошликнинг уйгун холдаги бирикувини карамакарши куйди. Уйгониш даврида санъатнинг булиниши юзага кедди; синтезнинг хар бир санъатнинг уз мустакиллигига асосланган янги шакллари пайдо булди. Уйгониш даври усталари (Браманте, Рафаэл, Микеланжело ва бошкалар) ижодида санъатнинг яхлит, уйгунлашган ансамблга бирикишининг умумий коидалари алохида тулаконли ишлаб чикилди. ХХ асрда синтезга оид мухим ишлар илгор ижтимоий ва инкилобий харакатлар таъсирида (Д.Ривера, Д.Сикейрос, Х.Ороско ва бошкалар) жамоат курилишлари, меъморий иншоотлар ва кургазмалар мажмуалари яратилиши, шунингдек, маълум гояларга йуналтирилган байрамлар, халк юришлари, фестиваллар ва х.к.ни безаш билан боглик.

Шаркда (Кддимги Х,индистон, Хитой), жумладан, Урта Осиёда кадимдан яратилган ибодатхона, саройлар, бутун бир шахарлар - Холчаён, Варахша,

Тупроккалъа, Афросиёб саройлари синтезнинг хилма-хиллигини курсатади. Навоий театри, Мукимий театри, Тошкент метрополитени бекатлари, Халкдар дустлиги саройи, Темурийлар тарихи давлат музейи, Бухорий ёдгорлик мажмуи ва бошка бинолар чинакам халк санъатининг ажойиб уйгунлашган санъат намунасидир.

Театр санъатидаги синтез жараёнлари эса бевосита мухим ва фавкулодда катта амалий жараёндир. Театрда дунёга келадиган спектакль бевосита жуда куп ижодкорларнинг бир максаддаги изланишлари махсули. Спектакль, уни яратадиган ижодкорларнинг хамкорлиги, индивудиал интилишлари, бахслари ва карашларининг бахамжихатлиги ва керакли бир нуктага йигилиб, бир-бирларига мос келиши натижасида юзага келадиган ходиса. Ижодий синтез жараёнида режиссёр, ижодкорларнинг фикрларини, хис-туйгуларини керакли томонга йуналтирувчи ягона бирлаштирувчи куч хисобланади.

Театр санъатининг ривожланиш тарихига назар ташласанганда, маълум буладики, режиссёрлик касби анча кейин шаклланган. Актёрларнинг томошага тайёргарлик куришларида оддий назоратчи сифатида сахна ортида утирган бу киши хозирга келиб, театрнинг хакикий сехргари ва шу билан бирга мутафаккири даражасига кутарилди. Режиссёр театрнинг ташкилотчиси, унинг гоявий, методик, эстетик йуналишининг, ягона ижодий истикболини белгиловчи лидери ва тарбиячиси. Унинг кулида театрнинг мураккаб механизмининг калити бор ва у бутун жамоанинг ижодий истакларини бирлаштириб, уларни амалга оширувчи йулбошчи.

Режиссёр сузининг мохиятини тахлил килишдаёк аслида бу сохадагилар бошкарувчи эканлигини пайкаб олиш мумкин.

Режиссёр (лот. - бошкараман) - спектакль; фильм, теле ва радио курсатув ва эшиттиришларини, эстрада ва сирк дастурларини сахналаштирувчи шахс. Уз ижодий уйлари, максади асосида томошанинг барча иштирокчилари - актёр, рассом, композитор, кинода оператор ишини бирлаштириб, янги томошавий вокелик яратади.1

Демак, режиссёр - ижодий жараённинг саркори, яратувчиси, аввал бошида бу ижод жараёни гоясини бегиловчи, уни ягона тугри йулга бошлаб борувчи, атрофидаги бошка хамма ижодкорларни уз карашларига, фикрига, гоясига ишонтира оладиган, мафтун кила оладиган ижодкор. Режиссёр атрофидагиларни илхомлантиради ва улардан илхомланади. У спектакль яратиш жараёнида нафакат жамоани ижодий бошкаради, балки сахна санъатининг умумий вазифалари ва ягона ижодий услубияти (методи) асосида жамоани тарбиялайди.

1 Узбекистон миллий энсеклопедияси. 7-жилд. Т.: Узбекистон миллий энсеклопедияси давлат илмий нашриёти, 2000. 291-б.

Режиссёрлик санъати - гармоник бир бутун ва муайян яхлитликка эга булган томоша, куриниш яратиш санъати (театр, кино, тельефильм, сирк ва эстрадада). Режиссёр сахна асари ёки кинофильм яратиш жараёнида ижодий ходимлар - актёр, яккахон, рассом, композиторга (кино ва телевидениеда операторларга хам) ва ёрдамчи ходимларга рахбарлик килади. 2 Режиссёрлик сохаси кенг камровли соха, жуда куплаб санъат турларини режиссёрсиз тасаввур этиб булмайди. Уларнинг хар бири уз сохасинг хусусиятларидан келиб чикиб уз фаолиятларини ташкил этадилар.

Режиссёрлик санъатининг бевосита ижодий синтез жараёнини ташкил килиши ва бу жараённинг амалда содир булиши куйидаги амалий боскичларни камраб олади:

1. Драматург билан ишлаш

- пьеса танлаш;

- танланган пьеса гояси, жанри ва бадиий хусусиятлари, тасвирланаётган давр, муаллифнинг ижобий услубини урганиш.

2. Актёр билан ишлаш

- хар бир персонаж характери ва умуман, спектакль талабига монанд актёрлар танлаш;

- актёрлар учун танланган пьеса юзасидан тахлилий курсатмалар бериш;

- спектакль тайёр булгунга кадар репетиция жараёнларини бошкариш.

3. Рассом билан ишлаш

- сахна декорацияси мухокамаси;

- реквизитлар ва сахна жойлашуви мухокамаси;

- либослар билан ишлаш.

4. Композитор билан ишлаш

- асарнинг мусикий безаклари мухокамаси;

- ария ва кушиклар мухокамаси.

5. Техниклар билан ишлаш

- сахна ёритиш ва сахнани бадиий бойитиш ишлари;

- овоз ва шовкинлар билан ишлаш.

6. Индивидуал ишлаш

- сахнавий ритм ва суръатни белгилаш;

- мизансахналар яратиш;

- асар талкини учун сахна воситаларини излаш ва хоказо.

В.И.Немирович Данченко таъбири билан айтганда, реалистик спектаклдаги

яхлит ва чукур хакконийлик бир-бири билан узвий богланган "уч хакикат"

2 Узбекистон миллий энсеклопедияси. 7-жилд. Т.: Узбекистон миллий энсеклопедияси давлат илмий нашриёти, 2000. 291-б.

(хаётий, ижтимоий ва сахнавий) асосида яратилади. Режиссёр улардан хеч бирини эътибордан четда колдирмаслиги керак.

Узбекистоннинг мустакиллигидан сунг театр санъатида хам туб узгаришлар руй берди. Сахна воситалари билан тарихни ёритиш буюк аждодларимиз -алломалар, шоирлар ва давлат арбоблари шахсларини гавдалантиришга эътибор кучайди. Замонавий мавзуларни акс эттиришда эса миллий воситалар кенг куллана бошлади. Бу режиссёрларнинг янги талкин ва янгича ёндашувлар нуктаи назаридан фикрлашга ва аижод килишга ундаши табиий эди.

Режиссёрнинг вазифаларидан келиб чиккан холда эътироф этиш мумкинки, куйидаги уч мухим фаолият режиссуранинг асосидир:

- бошкарувчилик;

- ташкилотчилик;

- ижодкорлик.

Режиссёр учун бошкарувчи ва ташкилотчи сифатида фаолият юритиш маълум спектакль ижодий жамоасини назорат килиш ва спектакль ташкилий масалаларига муаллифлик килиш билан изохланади. Режиссёрнинг ижодкорлиги эса унинг маълум асарга кандай талкинда ёндашиши билан улчанади. Айнан спектаклдаги режиссёр талкини оркали томошанинг ахамияти, киймати ва томошавийлиги ошади. Шу асосда, режиссёр спектаклни сахналаштириш жараёнида хар бир компонент учун ижодий талкин нуктаи назаридан ёндашиши керак булади ва синтез жараёнининг хар бир аъзосида узига хос услуб ва талкин булиши лозим. Бунинг учун ижодкор бадиий фикрлай олиш кобилиятига эга булиши лозим. Сахна имкониятларини, унсурларини яхши билиш хар бир ижодий гурух аъзосининг бадиий фикрлаш кобилиятининг нишонаси. Бадиий фикрлаш интеллектуал фаолиятнинг шундай турики, у оркали санъат асари яратилади ва идрок килинади. Бу инсоннинг мутлако узгача фикрлаш кобилияти хисобланиб, кечиш жараёнининг характери билан, пиравард максади, социал вазифаси ва жамият хаётига кириб бориш услуби билан ажралиб туради.

Бадиий фикрлаш дунёни бадиий узлаштириш, урганиш, уни бадиий ифодалай олиш билан боглик. Бадиий фикр юритишнинг хусусияти дунёни хиссий-тимсолий тарзда англаш, тасаввур килиш, органик тарзда ислох килиш, синтезлашдан иборат.Бадиий фикрлашнинг асосий махсули ижодкорнинг эстетик хиссиётини, завклана олиш кобилиятининг кучи, тезлиги ва эмоционал активлиги хисобланади. Бадиий фикрлашнинг асосий аломати - бу гипотезалар билан, яъни булиши мумкин булган холатларни аник тасаввур кила олган холда фикрлай олиш хисобланади.

Бадиий фикр юритишнинг таркибий характери дунёни тулаконли, унинг бутун ранг-баранглигини хаёлан хис килиш, унинг янги кирраларини оча билиш, кутилмаган богланишларни кашф этиш билан боглик.

Режиссёрнинг бадиий фикрлаши унинг ягона уй-фикри ва уни амалга ошириши оркали, охир-окибат унинг бадиий ижоди махсули булмиш - бадиий яхлит спектаклда ифодаланади. Демак, ижодий синтез жараёнининг натижаси -спектакл ва спектакль - ижодий жамоанинг маънавий-рухий-мазмунли фикрларининг материаллашгани, амалда намоён булиши, ижодкорлар туплаган бадиий маълумотларнинг мужассамлашган манбайи ва захираси хисобланади. Хар бир одам, айникса, ёшлар спектакль ёки кино, мультфильм ёхуд компьютер уйини томошасидан аввало уз кахрамонини кидиради. Излаганини уйидан тополмаган одамнинг эса кучага чикиб кетиши тайин.

Бадиий жихатдан юксак пьеса ва спектакль яратиш хар доим долзарб масала булиб келган. Бугун хам шундай. Фаркли жихати - хозир санъат турлари орасида ракобат кучли, томошабин зийрак ва аклли. Инсон калби учун азалий кураш кескинлашган.

Хаёт синовларида тобланган фидойи инсон образи жонли булса, томошабин унинг кечинмаларини узидан топа олса, шу образ халк калбидан чукур жой олади. Х,еч качон хато ё гунох иш килмайдиган, хар томонлама мукаммал одамни бош кахрамон, деб билиш дунё санъатида хам, томошабин тасаввурида хам аллакачон эскириб улгурди. Реал манзарани натураллаштириш ё бурттириш эмас, балки бадиий тахлил ва синтез оркали ифодалаш - бу хакикий санъатдир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Бехбудий Махмудхужа. Танланган асарлар. -Тошкент: Маънавият, 2006.

2. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №. 3.

3. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

4. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

5. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

6. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

7. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

8. Усмонов Ш. Илм даргохига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

9. YMapoBa X,., Ycmohob m. CaHtaTra SarnrnnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

10. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

11. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. - №2. Conference. - C. 4-4.

12. A6gyHa3apoB 3. MHTTHH YHHHTAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEPTAPHH TACABBYPH BA ^H^KATHHH ^APXTAm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. A6gyHa3apoB 3. THMCOTTAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

14. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148-152.

15. rongameBa C. KHTo6-KyHrnn Hnporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

16. rongarneBa C. KHTO6 MyTonaacHHH maKHnnanrapHmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonHATH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

17. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

18. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

20. AxMegoB P. Mnnnnn MycHKnn h^pohhhhk cantarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

21. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^nccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

22. Tana6oeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

23. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

24. AK6apoB T. OOTBKTOP BA AHLAHABHH MYCH^A MACATATAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

25. Омоновна Д. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КИЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКДКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУТКИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУГБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Qurbonova M. СНЕТ EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САДНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

38. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

39. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

40. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАНКИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

41. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

References

1. EexSygnn MaxMygxy^a. TannaHraH acapnap. -TomKeHT: MatHaBH^T, 2006.

2. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №. 3.

3. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 559-567.

4. EornaSoeBa Y. HyTK caHtaTHHHHr y3nra xoc xycycH^raapu: MyaMMO Ba enHMnap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

5. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

6. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

7. YCMOHOB m. CAXFA^A TAm^H KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

8. Ycmohob m. Hhm gaproxnra 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

9. YMapoBa X., Ycmohob m. CaHtaTra SarnmnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

10. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

11. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. - №2. Conference. - C. 4-4.

12. A6gyHa3apoB 3. MHTTHH YHHHTAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEPTAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APXTAffi //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. A6gyHa3apoB 3. THMCOTTAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

14. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №2. 1. - C. 148-152.

15. rongameBa C. KHTo6-KyHrnn Hnporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

16. rongameBa C. KHTO6 MyTonaacnHH maKHnnanrapumga KyTy6xoHaHHHHK ^aonnaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

17. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

18. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

20. AxMegoB P. Mh.mhh MycHKUH h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

21. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^nccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

22. Tana6oeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

23. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

24. AK6apoB T. OO.BK.OP BA AHBAHABHH MYCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

25. OMOHOBHa C. TAPHXHH KY.E3MA MAHBA.APHH KOHCЕPBATЦH£-PЕCTABPAЦH£ KHHHm ^APAEH^APH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Yon H. T. THnmYHOCnHK^A CO^HK-BO^XOHA TEPMHHO.OTH£CHHHHr TA^KHKH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Yrnn H. T. Y3BEK CO.HK TEPMHHHAPHHHHT AOOHKCAЦH£ YCY.H BH.AH ^CAHHmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Mnp3aeBa H., Ac^apoBa M. W.nOH H^O^H^A MH^^HH YHFOHHm XAPAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. TypcyHOB B. TO.HFY H^PO^RHHTH TAPHXHrA BHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Fo^ypoBa B. AKTEPHHHT HYTKHHH TAKOMHHHAmTHPHm^A HHHOBAЦHOH TEXHO.OTH^HAPHHHr A^AMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. nynaroB P. «MHP3O Y.YFBEK» TPATE^H^CHHHHT ^PATHHHmH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. MaMarKynoB B. TEATP^A CA^HAHAmTHPYB^H PACCOMHHHT KACB CHP.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

38. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O 'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. AK6apoB T. OO.BK.OP BA AHLAHABHH MYCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

40. AcKapoBa M. Y3BEK A^AEHH TAHKH^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

41. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - C. 67-72.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.