Научная статья на тему 'Фольклор ва анъанавий мусиқа масалалари'

Фольклор ва анъанавий мусиқа масалалари Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
450
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
фольклор / анъанавий мусиқа / миллий ўзлик / халқ / маънавият / мумтоз мусиқа. / folklore / traditional music / national identity / folk / spirituality / classical music.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Тошпўлат Акбаров

1991 йилда эълон қилинган Мустакиллик Ўзбекистон тарихида янги саҳифа очди. Қисқа тарихий давр ичида мамлакатимизда давлат ва жамият қурилишининг мутлақо янги сиёсий асослари яратилиши билан биргаликда ижтимоий-иктисодий ва маънавий соҳалар ривожланишининг устувор йўналишлари белгилаб берилди. Биз маънавий қадриятларни тиклашни миллий ўзликни англашни ўсишидан, халқнинг маънавий сарчашмаларига, унинг илдизларига кайтишдан иборат узвий, табиий жараён деб ҳисоблаймиз” Халқ мусиқа ижодиёти, мумтоз мусиқа, созандалик, бастакорлик ва композиторлик ижодиёти, эстрада кисмларини ўз ичига олган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF FOLKLORE AND TRADITIONAL MUSIC

Independence declared in 1991 opened a new page in the history of Uzbekistan. In a short historical period, along with the creation of an entirely new political basis for the construction of the state and society in our country, the priorities for the development of socio-economic and spiritual spheres have been identified. We consider the restoration of spiritual values as an integral, natural process, consisting of the development of national identity, the return to the spiritual origins of the people, its roots.

Текст научной работы на тему «Фольклор ва анъанавий мусиқа масалалари»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (4) IV/2020 ISSN 2181-063X

ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ

Тошпулат Акбаров Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Аннотация: 1991 йилда эълон килинган Мустакиллик Узбекистон тарихида янги сахифа очди. К^иска тарихий давр ичида мамлакатимизда давлат ва жамият курилишининг мутлако янги сиёсий асослари яратилиши билан биргаликда ижтимоий-иктисодий ва маънавий сохалар ривожланишининг устувор йуналишлари белгилаб берилди. Биз маънавий кадриятларни тиклашни миллий узликни англашни усишидан, халкнинг маънавий сарчашмаларига, унинг илдизларига кайтишдан иборат узвий, табиий жараён деб хисоблаймиз" Халк мусика ижодиёти, мумтоз мусика, созандалик, бастакорлик ва композиторлик ижодиёти, эстрада кисмларини уз ичига олган.

Калит сузлар: фольклор, анъанавий мусика, миллий узлик, халк, маънавият, мумтоз мусика.

ISSUES OF FOLKLORE AND TRADITIONAL MUSIC

Toshpulat Akbarov Uzbek State Institute of Arts and Culture Fergana regional branch

Abstract: Independence declared in 1991 opened a new page in the history of Uzbekistan. In a short historical period, along with the creation of an entirely new political basis for the construction of the state and society in our country, the priorities for the development of socio-economic and spiritual spheres have been identified. We consider the restoration of spiritual values as an integral, natural process, consisting of the development of national identity, the return to the spiritual origins of the people, its roots.

Keywords: folklore, traditional music, national identity, folk, spirituality, classical music.

Узбек мусика маданияти кадимий ва ранго-ранг, айни пайтда янги замон анъаналарини узида мужассам этган холда ривож топмокда. Бунда аввало беназир халк мусикаси, мумтоз мусикий мерос, миллий бастакорлик хозирги замон бастакорлиги, шунингдек халк хаваскорлиги хамда жушкин оммабоп эстрада ижодиёти каби шаклан ва услубан нихоятда сержило жабхалар намоён

булади. Кушни Ва узок хорижий мамлакатлар билан маданий-мусикий алокаларни узаро бойитиш йулида ривожлантириш саъй-харакатлари хам долзарб ахамиятга эга булди. Бугунги узбек мусика санъатининг жахон сахналарида эришаётган ютуклари тахсинга сазовордир. Бунга, хусусан, Узбекистан композиторлари асарларининг йирик ва нуфузли хорижий ижрочи жамоалари репертуарларидан урин олиши, етук санъаткорларимиз - Тургун Алиматов АКШда, Абдухошим Исмоилов АКШ, Франция, Германияда, Муножот Йулчиева Францияда, Юлдуз Усмонова Голландия ва Германияда, Насиба Абдуллаева ва "Ялла" ансамбли АКШда, Миллий симфоник оркестри Туркияда, "Сугдиёна" узбек халк чолгулари камер оркестри Испания, Голландия, Германия мамлакатларида муваффакият козонган гастрол ва концертлари ёркин мисолдир. Шунингдек элликдан ортик ёш истеъдодли созанда ва хонандалар нуфузли Халкаро танловларнинг совриндорлари булишди. Улар орасида пианино ижрочилари - Улугбек Полвонов (Португалия, 1991; Италия, 1996; Германия, 1996; Грузия, 1997; АКШ, 1998), Гулнора Алимова (Франция, 1993; Португалия, 1994; АКШ, 1995), Наргиза Алимова (Италия, 1996; Белоруссия, 1996; Шимолий Корея, 1997), Ирина Гульзарова (Италия, 1997; Италия, 1999; Украина, 2000), Рустам Абдуллаев (Греция, 2000), хонандалар - Анна Гузаирова (Италия, 1993), Саида Мамадалиева (Шимолий Корея, 1996), Севара Назархонова (Болгария, 1999), камонли торли чолгу ижрочилари - Дилшод Назаров (виолончель, Франция, 1999), Суннат Иброхимов (виолончель, Козогистон, 2001), Марина Саркисова (скрипка, Туркия, 2000), Анастасия Юденич (скрипка, Франция, 2001), дамли чолгу ижрочиси - Али Измайлов (Козогистон, 1995) ва бошкалар бор.

Маълумки, узбек халкининг маънавий гузаллиги асрлар каъридан келаётган куй-охангларида узининг ажойиб, бетакрор бадиий инъикосини топган. Уламоларимиз берган таърифлардан бирига кура, мусика - инсон рухининг озигидир. Бинобарин, миллий мусика куп асрлар давомида аждодларимиз бой маънавиятининг, теран тафаккурининг, баркамол рухиятининг садолардаги жонли ифодаси ва, айни пайтда, янги, буюк давлат бунёдкори булмиш жамиятимизнинг рух, куввати ва жон озигидир. Мустакиллик йиллари узбек анъанавий мусикасига эътибор янада кучайди. Миллий кадриятлар, урф-одатлар ва маросимларнинг тикланиши мусика сохасида хам анча узгаришларга сабаб булди. Кадимий миллий мусикамиздаги бой бадиий-тасвирий воситалар билан бир каторда, янги жанр ва турларини узлаштириш натижасида узбек мусика санъати яна хам юксак даражага кутарилди. Шу боисдан республика микёсида куплаб курик-танловлар ташкил килинмокда.

Турфа махаллий анъаналар ва хилма-хил куринишларни уз ичига олган узбек мусика мероси шу кунга кадар икки асосий катламда етиб келган булиб, бири "халк мусикаси"ёки "мусикий фольклор", яна бири эса "мумтоз-касбий" ёки "устозона" мусика деб юритилади. Уларнинг хар кайсиси "куп ва хуб" бадиий баркамол айтим хамда чолгу намуналаридан иборат. Айни вактда кадимий ва бой мусикий меросимиз янги даврларда карор топган бастакорлик анъаналарини хам узида мужассам этган холда ривож топмокда. Бунда аввало беназир мусикий фольклорнинг сержило ва ранг-баранг турлари намоён.

Айни пайтда, мусикий фольклорнинг халк маънавий хаёти ва турмуш тарзидаги табиий куриниши хам давом этмокда. Бу вазиятни ойдинлаштиришда санъатшунос олимларимизнинг илмий-амалий сафарлари, хусусан, 1991 - 1992 йиллари Жиззах вилоятига, 1991-2001 йиллари - Тошкент вилоятига, 1991, 1997-1999 йиллари Кашкадарё - Сурхондарё вилоятларига, 1993 йили - Фаргона водийсига, 1995 йили Сирдарё - Жиззах вилоятларига, 1998 йили Жиззах ва Самарканд вилоятларига, 1999 - 2000 йиллари Бухоро вилояти ва Коракалпогистон автоном республикаси худудларига уюштирган мусикий фольклор - экспедициялари катта ахамиятга эга булди. Бу мехнатнинг натижаси уларок бугунги кунга келиб Республикамиз худудларида кушик, терма, лапар-айтишув ва ялла тусидаги жанрлар энг оммавий айтимлардан эканлиги маълум булди. Зеро, бу турдаги маросим ёки муайян вазият билан богланган айтимлардан "Ёр-ёр", "Келин салом" ва "Рамазон" кушиклари хам шу курсаткични деярли такрорлайди. Шу билан бирга ашула ва карсак жанрлари маълум худудларда, яъни ашула Фаргона водийси, Тошкент, Бухоро, Самарканд, Хива ва Урганч шахарларида, карсак жанри эса асосан Сурхондарё, Кашкадарё, Бухоро, Самарканд, Жиззах худудларида яшовчи ахоли орасида ижро этилган.

Шу билан бирга, Республикамиз мусикасида тавсиф этилган туртта асосий махаллий услуб - Фаргона-Тошкент, Бухоро-Самарканд, Сурхондарё -Кашкадарё ва Хоразм мусикий анъаналарининг узаро якинлашуви хам етакчи тамойиллардан эканлиги маълум булди. Бунга вилоятлараро ахоли миграцияларининг фаоллашганлиги, ахоли турмуш тарзининг узаро якинлашуви, шунингдек оммавий ахборот воситалари, айникса радио, телевидение ва бошка овоз таратиш техник воситалари оркали маданий кийматлар алмашинувининг жадаллашганлиги каби мухим омиллар сифатида курсатилиши мумкин. Айни пайтда, юкорида кайд этилган махаллий мусикий услубларнинг айрим хусусиятларини инъикоси этган Жиззах вилояти халк мусикаси хам эътиборни узига тортмокда. Зеро бу худудга Республикамизнинг турли вилоятларидан (Самарканд, Тошкент, Фаргона, Хоразм ва б.) янги ерларни узлаштириш максадида миграция килинган дехкон оилалари узлари

билан бирга махаллий мусикий анъаналарни хам олиб келган эдилар. Натижада уларнинг ёнма-ён хаёти ва узаро таъсирланиш жараёнлари бошланди. Эътироф этиш керакки, бизнинг давримизга кадар етиб келган мусикий фольклор намуналари купрок вилоятларнинг кишлок туманларида узининг табиий хаётини давом эттириб келаётган булса-да, бирок шахар мухити, турли ижтимоий гурухларнинг маънавий талаб-эхтиёжлари таъсирида хилма-хил тус олмокда. Алхусус, бугунги шахар фольклорининг ажралмас кухна кисмини "Ёр-ёр," "Келин салом", "Алла" каби хозирда хам асл киёфасини деярли саклаган оилавий маросим кушиклари, шунингдек оханг ва суз "матн"лари маълум узгаришларга юз тутган "Рамазон" айтими сингари карийиб санокли намуналар ташкил этади. Долган купгина маросим ва номаросим айтим-куйлари эндиликда тобора "сахна фольклори"га айланиб бораётганлигини курамиз. Бу жабхада яъни халк айтими ва куйларини тингловчига сахна оркали етказиш борасида хам бир неча куринишлар юзага келганки, уларни куйидаги турларга булиш мумкин: Фольклор намуналарини табиий асл холига мос кайта садолантириш; Мусикий фольклорни "сахна талаблари"га мувофик кайта ишлов асосида ижро этиш; Халк айтимлари ва куйларини эстрада йусинида ижро этиш. Мусикий фольклорнинг эстрада киёфасига тобора жадал кириб бориш тамойили жахоннинг карийб барча йирик марказий шахарларига хос жараён булиб колмокда. Бизда эса бу жараён яна ёш эстрада сохасининг миллийлашуви билан хам богликдир. Ва куп холларда, айнан шундай бадиий жараёнлар воситасида ёш авлод вакилларининг турфа мусикий фольклор билан "илк танишувлари" руй бермокда. Бинобарин, халкимизнинг мавсумий маросим кушикларидан тортиб то кушик, терма, лапар, ялла, ашула сингари айтимларигача ("Ёмгир ёгалок", "Бойчечак", "Марварид", "Ум-у фу", "Мажнунтол" ва б) уз даврасига тортаётган ушбу эстрада йуналиши мусикий фольклорнинг шахар шароитида узгача яшаш шакли ва таргиботи сифатида бахоланиши мумкин. Бирок шу асосда мусикий диди ва тинглов малакаси хосил булган ёшларнинг аксарияти фольклор кийматини унинг асл табиий.

Авваламбор таъкидлаш зарурки, сунгги ун йиллик мобайнида фольклор-этнографик ижодий жамоаларининг фаолияти янги, юкори боскичга кутарилди. Зеро, Мустакил Узбекистонимизда илк бор нишонланган Навруз, шунингдек Мустакиллик байрамларидан бошлаб фольклор-этнографик ансамблларининг "катта сахна" майдонларига чикишлари анъана тусини ола бошлади. Бу уринда Мустакиллигимизнинг дастлабки йиллариданок алохида эътибор билан утказиб келинаётган фольклор жамоалари билан бир каторда яккахон кушик, лапар, ялла ва ашула ижрочиларининг, шунингдек оилавий ансамблларининг анъанавий республика курик-танловлари хам мухим рагбатлантирувчи омиллардан булиб колмокда. Эндиликда турли авлод вакилларидан иборат

мусика ва ракс дасталарини республикамизда куплаб учратиш мумкин. Жумладан, бугунги кунга келиб фольклор-этнографик ансамблларининг умумий сони 300 дан ортиб кетганлиги кайд килинмокда. Мухими, бундай ансамбллар уз бисотидаги махаллий мехнат айтимлари, мавсумий-маросим кушиклари, туй маросими кушиклари, шунингдек лапар, ялла, хажвий кушик ва ашулаларни сахнавнй куринишларда махорат билан ижро этиб келмокда. "Беш карсак", "Бойсун", "Гулёр", "Омонёр", "Гулчехралар", "Достон", "Бесперде", "Орзу", "Ёр-ёр", "Чавки", "Мохи ситора" ва бошка куплаб ансамбллар миллий-бадиий меросни, унут булаётган анъаналарни урганиб ва узлаштириб, сунгра уларни томошабинларга "тортик" .Миллий мусикамиз мавкейини халк орасида янада оширишга оммавий ахборот воситалари хам салмокли хисса кушмокда. Радио ва телевидениенинг хафталик курсатувлари каторидан жой олган халк ижодиёти билан боглик турли мавзудаги янги курсатувларнинг пайдо булиши ("Бахшилар лапизи", "Дастма-даст" "Соз урганиш мактаби", "Мерос") бунинг ёркин далилидир. Мусика ижодкорлиги барча йуналишларининг пойдевори хисобланмиш халк мусикаси эркин ва тулаконли ривож топгани сари унинг шифобахш маънавий таъсири ажойиб бадиий ютукларда тобора намоён булмокда. Халк мусикаси намуналари хозирда мавжуд барча замонавий мусика ижодкорлиги - бастакорлик композиторлик оммавий эстрада сохалари учун бебахо манба, миллий ижтимоий охангларнинг "соф булок"лари булиб колажак.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

2. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

3. Исмоилов Ш. О. У., Ахмедова М. М. ИЗУЧЕНИЕ ОСНОВНЫХ АСПЕКТОВ СОВРЕМЕННОЙ ПРОЗЫ ВО ВРЕМЯ ДИСТАНЦИОННОГО ОБУЧЕНИЯ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 4.

4. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДИККАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

5. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

6. Тургунбоева А., Жураева С. ПЕДАГОГИК ПЕРЦЕПЦИЯ МЕХАНИЗМЛАРИНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

7. Жолымбетова Ш. А. ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АНТОНИМОВ В ПОЭЗИИ Г. ДАВЛЕТОВОЙ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 3.

8. Рахматов Ж. Ю. ТАСВИРИЙ САНЪАТ ДАРСЛАРИДА БАДИИЙ АСАРЛАРГА ИЛЛЮСТРАТИВ РАСМ ИШЛАШНИ УРГАТИШ МЕТОДИКАСИ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 4.

9. Abdusharipovna R. S., Ravshanbekovich R. K. GROUP MEMBER ROLES //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

10. Safarova M., Umarova M. THE PECULIARITIES OF LITERARY HERO IN COMPARISON WITH WALTER SCOTT AND ABDULLA KADIRIIS WORKS //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

11. Оманкулова Ш. БУЛАЖАК МУСЩА ТАЪЛИМИ УКИТУВЧИЛАРИНИ МОДУЛЛИ УКИТИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ АСОСИДА КАСБИЙ КОМПЕТЕНТЛИЛИГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. Behzod M., Sadokat O. THE ROLE OF PEDAGOGICAL TECHNOLOGY IN TEAM BUILDING AND CREATIVE ACTIVITIES //Science and Education. -2020. - Т. 1. - №. 1.

13. Исматова Д. Т. ОТА-ОНАЛИК МАЪСУЛИЯТИНИНГ ФАРЗАНДЛАР ТАРБИЯСИГА ПСИХОЛОГИК ТАЪСИРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. III.

14. Хусанов Б. ЭСТЕТИК ТАРБИЯ КЛАСТЕРИНИНГ ТАЪЛИМИЙ АСОСЛАРИ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

15. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

16. Юнусалиева Ё. М. ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МЕЖДУНАРОДНОГО ОПЫТА В ОБЛАСТИ ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБРАЗОВАНИЯ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 2.

17. Рахматуллаева Ш., Болтабоева У., Каримов Б. Фольклор санъати ва халк достонлари: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

18. Tursunbaevna B. X. THE PLACE OF MUSIC IN UPBRINGING OF YOUNG PEOPLE //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

19. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

20. Shovkieva S. THE ROLE OF EDUCATION AND CUSTOMS IN IMPROVING YOUTH'S MORALE AND TO COUNTERING THREATS //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

21. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

References

1. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

2. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

3. Исмоилов Ш. О. У., Ахмедова М. М. ИЗУЧЕНИЕ ОСНОВНЫХ АСПЕКТОВ СОВРЕМЕННОЙ ПРОЗЫ ВО ВРЕМЯ ДИСТАНЦИОННОГО ОБУЧЕНИЯ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 4.

4. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДИККАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

5. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

6. Тургунбоева А., Жураева С. ПЕДАГОГИК ПЕРЦЕПЦИЯ МЕХАНИЗМЛАРИНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

7. Жолымбетова Ш. А. ИСПОЛЬЗОВАНИЕ АНТОНИМОВ В ПОЭЗИИ Г. ДАВЛЕТОВОЙ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 3.

8. Рахматов Ж. Ю. ТАСВИРИЙ САНЪАТ ДАРСЛАРИДА БАДИИЙ АСАРЛАРГА ИЛЛЮСТРАТИВ РАСМ ИШЛАШНИ УРГАТИШ МЕТОДИКАСИ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 4.

9. Abdusharipovna R. S., Ravshanbekovich R. K. GROUP MEMBER ROLES //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

10. Safarova M., Umarova M. THE PECULIARITIES OF LITERARY HERO IN COMPARISON WITH WALTER SCOTT AND ABDULLA KADIRIIS WORKS //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

11. Оманкулова Ш. БУЛАЖАК МУСИКА ТАЪЛИМИ УКИТУВЧИЛАРИНИ МОДУЛЛИ УКИТИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ АСОСИДА КАСБИЙ КОМПЕТЕНТЛИЛИГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. Behzod M., Sadokat O. THE ROLE OF PEDAGOGICAL TECHNOLOGY IN TEAM BUILDING AND CREATIVE ACTIVITIES //Science and Education. -2020. - Т. 1. - №. 1.

13. Исматова Д. Т. ОТА-ОНАЛИК МАЪСУЛИЯТИНИНГ ФАРЗАНДЛАР ТАРБИЯСИГА ПСИХОЛОГИК ТАЪСИРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. III.

14. Хусанов Б. ЭСТЕТИК ТАРБИЯ КЛАСТЕРИНИНГ ТАЪЛИМИЙ АСОСЛАРИ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

15. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

16. Юнусалиева Ё. М. ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МЕЖДУНАРОДНОГО ОПЫТА В ОБЛАСТИ ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБРАЗОВАНИЯ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 2.

17. Рахматуллаева Ш., Болтабоева У., Каримов Б. Фольклор санъати ва халк достонлари: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

18. Tursunbaevna B. X. THE PLACE OF MUSIC IN UPBRINGING OF YOUNG PEOPLE //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

19. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

20. Shovkieva S. THE ROLE OF EDUCATION AND CUSTOMS IN IMPROVING YOUTH'S MORALE AND TO COUNTERING THREATS //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

21. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.