Научная статья на тему 'ЎРТА АСР ШАРҚ МАДАНИЯТИ ВА ЗАҲИРИДДИН МУҲАММАД БОБУР'

ЎРТА АСР ШАРҚ МАДАНИЯТИ ВА ЗАҲИРИДДИН МУҲАММАД БОБУР Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
341
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўрта аср / шарқ маданияти / таълим-тарбия / тиббиёт / адабиёт / medieval / oriental culture / education / medicine / literature

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Нозимахон Мирзаева

Ўрта асрлар Шарқ маданияти тарихи аввало шундан далолат берадики, маданият ва таълим-тарбия, тиббиёт, адабиёт, санъат ва архитектура соҳаларидаги беқиёс юксалиши, илмий мактабларнинг вужудга келиши, янгиянги истеъдодли авлодлар тўлқинининг пайдо бўлиши ва вояга етиши буларнинг барчаси, биринчи навбатда, иқтисодиёт, қишлоқ ва шаҳар хўжалигининг анча жадал ўсиши, ҳунармандлик ва савдо-сотиқнинг юксак даражада ривожланиши, йўллар қурилиши, янги карвон йўлларининг очилиши ва авваламбор нисбий барқарорликнинг таъминланиши билан бевосита боғлиқ бўлган. Шарқ оламида, хусусан Марказий Осиё халқлари ҳаётида ривожланган маданиятнинг мавжуд бўлгани ҳақида қадимги бақтрия, сўғд, ўрхун, хоразм ёзувларида битилган ёдгорликлар, деворий тасвирий санъат асарлари ва хайкалчалар, архитектура намуналари далолат беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MEDIEVAL EASTERN CULTURE AND ZAHIRIDDIN MUHAMMAD BOBUR

The history of medieval Eastern culture shows, first of all, the unprecedented rise of culture and education, medicine, literature, art and architecture, the emergence of scientific schools, the emergence and growth of a new wave of talented generations all this, the first in turn, it was directly related to the more rapid growth of the economy, agriculture and urbanization, the high development of handicrafts and trade, the construction of roads, the opening of new caravan routes and, above all, the provision of relative stability. The existence of a developed culture in the Eastern world, especially in the life of the peoples of Central Asia, is evidenced by the ancient Bactrian, Sogdian, Orkhon, Khorezmian inscriptions, murals and sculptures, architectural samples.

Текст научной работы на тему «ЎРТА АСР ШАРҚ МАДАНИЯТИ ВА ЗАҲИРИДДИН МУҲАММАД БОБУР»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 6 / 2021 ISSN 2181-063X

УРТА АСР ШАРЦ МАДАНИЯТИ ВА ЗАХИРИДДИН МУХДММАД

БОБУР

Нозимахон Мирзаева

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Урта асрлар Шарк маданияти тарихи аввало шундан далолат берадики, маданият ва таълим-тарбия, тиббиёт, адабиёт, санъат ва архитектура сохаларидаги бекиёс юксалиши, илмий мактабларнинг вужудга келиши, янги-янги истеъдодли авлодлар тулкинининг пайдо булиши ва вояга етиши -буларнинг барчаси, биринчи навбатда, иктисодиёт, кишлок ва шахар хужалигининг анча жадал усиши, хунармандлик ва савдо-сотикнинг юксак даражада ривожланиши, йуллар курилиши, янги карвон йулларининг очилиши ва авваламбор нисбий баркарорликнинг таъминланиши билан бевосита боглик булган. Шарк оламида, хусусан Марказий Осиё халклари хаётида ривожланган маданиятнинг мавжуд булгани хакида кадимги бактрия, сугд, урхун, хоразм ёзувларида битилган ёдгорликлар, деворий тасвирий санъат асарлари ва хайкалчалар, архитектура намуналари далолат беради.

Калит сузлар: урта аср, шарк маданияти, таълим-тарбия, тиббиёт, адабиёт

MEDIEVAL EASTERN CULTURE AND ZAHIRIDDIN MUHAMMAD

BOBUR

Nozimaxon Mirzaeva

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: The history of medieval Eastern culture shows, first of all, the unprecedented rise of culture and education, medicine, literature, art and architecture, the emergence of scientific schools, the emergence and growth of a new wave of talented generations - all this, the first in turn, it was directly related to the more rapid growth of the economy, agriculture and urbanization, the high development of handicrafts and trade, the construction of roads, the opening of new caravan routes and, above all, the provision of relative stability. The existence of a developed culture in the Eastern world, especially in the life of the peoples of Central Asia, is evidenced by the ancient Bactrian, Sogdian, Orkhon, Khorezmian inscriptions, murals and sculptures, architectural samples.

Keywords: medieval, oriental culture, education, medicine, literature

II асрдан милодий XV асрга кадар кадимий халкаро транспорт артерияси вазифасини бажариб, Хитой, Х,индистон ва Марказий Осиё, Урта ва Якин Шарк, Уртаер денгизи минтакаси каби худуд ва мамлакатларни боглаб келган Буюк Ипак йулининг улкан, бекиёс ролини бахолашнинг узи кийин. Мазкур йул нафакат юкорида зикр этилган худудлар уртасида савдо-сотик алокаларини, балки китъалар ва давлатлар уртасида ахборот алмашувини таъминлашга хизмат килди, янги технология ва ишланмаларни (ипак, чинни буюмлар, порох, когоз ва бошка куплаб махсулотлар) тез таркалишида, кишлок хужалиги экинлари ва агротехнологияларнинг, шунингдек, маданий кадриятларнинг ривожланишида мухим восита вазифасини бажарди ва шу тарика цивилизациялараро мулокот ва технологиялар алмашуви учун шарт-шароитлар яратди. Бу даврларда турли мамлакатлар халкларининг илмий билим ва ютуклар билан бир-бирини бойитиб бориши алохида роль уйнади. Буюк Ипак йули оркали Европага, Европадан эса Осиёга Шарк ва гарб оламидаги улуг аллома ва мутафаккирлар фаолияти тугрисидаги маълумотлар етказилди. Сократ, Платон, Аристотель, Птоломей ва антик даврга мансуб бошка буюк алломаларнинг илмий асарлари, гоя ва кашфиётларини урганиш учун амалий имконият вужудга келди. Абу Абдуллох Рудакий, Фирдавсий, Низомий Ганжавий, Саъдий, Х,офиз Шерозий, Жомий, Алишер Навоий, Бобур ва бошка куплаб буюк файласуфлар, шоир ва маърифатпарварларнинг ижодий меросида донишмандлик ва борлик оламни гуманистик англашнинг жуда улкан, битмас-туганмас хазинаси сакланиб келмокда. Бу мерос хакикатан хам жахон ахамиятига молик бебахо бойлик хисобланади. Шу билан бирга, куплаб тадкикотчилар кайд этганидек, агар Европа Уйгониш даврининг натижалари сифатида адабиёт ва санъат асарлари, архитектура дурдоналари, тиббиёт ва инсонни англаш борасида янги кашфиётлар юзага келган булса, Шарк Уйгониш даврининг узига хос хусусияти, аввало, математика, астрономия, физика, химия, геодезия, фармакология, тиббиёт каби аник ва табиий фанларнинг, шунингдек, тарих, фалсафа ва адабиётнинг ривожланишида намоён булди. Аксарият таникли Гарб олимларининг эътирофларича, хозирги кунда бутун жахон, айникса, унинг энг ривожланган кисми мамлакатларида фойдаланилаётган илгор технологиялардан тортиб, кундалик энг зарур истеъмол буюмларининг дунё юзини куриши замирида мусулмон олимларининг илмий кашфиётлари ётибди. Хрзирги замон ракамли технологиялари ал-Хоразмийнинг алгоритмларисиз, замонавий тиббиёт буюк Ибн Синонинг "Тиб конунлари"сиз, арифметика, математика, астрономия, маъданшунослик Беруний дахоси яратган асарларсиз, фазо астрономияси Фаргоний хамда Мирзо Улугбекнинг машаккатли мехнатларисиз хозирги даражага етмаган, ета олмаган буларди. Колаверса, совун, калам, гул ёги,

хаммом, канализация каби оддий ва мухим ашёлар хам илк Мусулмон ренессанси пайтида кашф килинди хамда Испания оркали ва тижорат йули билан Европа ва дунё мамлакатларига таркалди.

Уша даврларнинг анъаналарига кура, маърифатпарвар мутафаккир ва файласуфлар, олимлар ва шоирлар одатда хукмдорлар ва султонлар саройларида панох топганлар. Улар орасида IX-XI асрларда Хивада ташкил этилган Маъмун академияси ва "Байтулхикма", яъни "Донишмандлар уйи" деган ном билан шухрат козонган Багдод академиясида, шунингдек, XV асрда Самаркандда шаклланган Мирзо Улугбекнинг илмий мактабида самарали мехнат килган бир гурух олимлар бутун дунёга донг таратдилар Шарк алломалари ва мутафаккирларининг бутун бир авлоди хакида суз юритар эканмиз, Амир Темур ва Темурийлар даври деб ном олган давр хакида, номи илм-маърифат осмонида бамисоли ёркин юлдуз булиб порлаб келаётган Мирзо Улугбек ва унинг Козизода Румий, Али Кушчи сингари куплаб сафдошлари ва шогирдлари хусусида эсламасдан утолмаймиз, 40 йил Самаркандда хукмдорлик килган Мирзо Улугбек астрономия сохасидаги буюк аллома сифатида шухрат козонган. Замонавий математика, тригонометрия ва география фанлари тараккиётига бекиёс хисса кушган Мухаммад ибн Мусо ал-Хоразмий, Ахмад Фаргоний томонидан IX асрда яратилган "Астрономия асослари" асари, улуг комусий аллома Абу Райхон Берунийнинг илмий дахоси билан яратилган мислсиз кашфиётларини, тиббиёт тарихида энг машхур булган, "Тиб конунлари" деб аталган узининг бебахо фундаментал асари билан Ибн Сино кейинги бир неча юз йиллар учун тиббиёт фанлари тараккиётининг асосий йуналишларини олдиндан белгилаб берди. Комусий аллома Абу Наср Форобийни замондошлари, универсал билимларга эга булгани боис, "Шарк Аристотели" деб атаганлар. Буюк аждодларимиз фаолияти, хаёти, улмас мероси юксак марраларни кузлаган ёшларимиз учун ибрат мактабидир.

Захириддин Мухаммад Бобур Урта аср Шарк маданияти, адабиёти ва шеъриятида узига хос урин эгаллаган адиб, шоир, олим булиши билан бирга йирик давлат арбоби ва саркарда хамдир. Бобур кенг дунёкараши ва мукаммал акл-заковати билан Х,индистонда Бобурийлар сулоласига асос солиб, бу мамлакат тарихида давлат арбоби сифатида номи колган булса, сержило узбек тилида ёзилган "Бобурнома" асари билан жахоннинг машхур тарихнавис олимлари каторидан хам жой олди. Унинг нафис хазал ва рубоийлари туркий шеъриятининг энг нодир дурдоналари булиб "Мубаййин", ("Баён этилган"), "Хатти Бобурий", "Х,арб иши", Аруз хакидаги рисолалари эса ислом конуншунослиги, шеърият ва тил назарияси сохаларига мансуб хисса булиб кушилди. Захириддин Мухаммад Бобур 1483 йилнинг 14 февралида Андижонда, Фаргона улусининг хокими Умар Шайх Мирзо оиласида дунёга

келди. Бу даврда Марказий Осиё ва Хуросонда турли хокимлар, ака-укалар, тога-жиянлар, амакиваччалар уртасида хокимият - улуг боболари Амир Темур тузган йирик давлатга эгалик килиш учун кураш нихоят кескинлашган эди.

Адабиёт, нафис санъат, табиат гузаллигига ёшлигидан мехр куйган Захириддин, барча Темурий шахзодалар каби бу илмларнинг асосини отаси саройида, етук устозлар рахбарлигида эгаллади. Бирок унинг беташвиш ёшлиги узокка чузилмади. 1494 йили отадан етим колди. 12 ёшида отаси урнига Фаргона улусининг хокими этиб кутарилган Бобур каламни киличга алмаштириб, Андижон тахти учун укаси Жахонгир Мирзо, амакиси Султон Ахмад Мирзо, тогаси Султон Махмудхон ва бошка ракибларга карши курашишга мажбур булди. Бобур укаси Жахонгир Мирзо билан муросага келиш учун унга ён беришга - Фаргона улусини иккига таксимлаб, ярмини укасига топширишга карор килди. Узи эса Самарканд учун олиб борилаётган курашга киришиб кетди. Бир неча йил давом этган бу кураш киргин-баротдан бошка бирор натижа бермади: унда катта харбий куч билан аралашган Шайбонийхоннинг кули баланд келди ва Бобур Самаркандни ташлаб кетишга мажбур булди. 1504 йили Шайбонийхон Андижонни хам кулга киритгандан сунг, Бобур жанубга караб йул олди. Кобул улусида уз хокимиятини урнатди. 1505-1515 йилларда у Марказий Осиёга кайтишга бир неча бор уриниб курди. Аммо бу уринишлардан хеч кандай натижа чикмади. Сунг уз мавкеини янада мустахкамлаш максадида, 1519-1525 йиллар давомида Х,индистонни кулга киритиш учун бир неча бор жанглар олиб борди. 1526 йил апрел ойида Панипатда Х,индистон султони Иброхим Луди билан ва 1527 йили март ойида Читора хокими Рано Санго билан булган жангларда Бобурнинг кули баланд келди. Тарихий маълумотларнинг баён килишича, Бобурнинг Х,индистонга юришида Дехли хукмдори Иброхим Султон сиёсатидан норози булган Панжоб хокимлари хам Бобурни куллаганлар ва Сикри жангидаги бу галаба Бобурга Х,индистонда уз хукмронлигини узил-кесил урнатиш ва Бобурийлар сулоласини барпо этиш имкониятини берди. Оврупо тарихчилигида «Буюк мугуллар» номи билан «галлати машхур» булган, аслида «Бобурийлар сулоласи» Х,индистонда 300 йилдан ортик хукмронлик килди. Бобур ^индистонда катта хажмдаги давлат ишлари билан бир каторда узининг адабий-бадиий фаолиятини хам давом эттирди ва юкорида зикр этилган асарларини яратди. Бобурнинг бутун жахон оммасига машхур булган шох асари «Бобурнома»дир. Маълумки, унда Бобур яшаган давр оралигида Мовароуннахр, Хуросон, Эрон ва Х,индистон халклари тарихи ёритилган. Асар асосан уч кисмдан иборат булиб, унинг биринчи кисми - XV асрнинг иккинчи ярмида Марказий Осиёда руй берган вокеаларни; иккинчи кисми - XV асрнинг охири ва XVI асрнинг биринчи ярмида Кобул улуси, яъни Афгонистонда руй берган вокеаларни; учинчи кисми

XVI acpHHHr Shphhhh noparugaru ffluMonufi X,HHgucTOH xanKgapu Tapuxura SaFHmnaHraH. «EoSypHoMa»ga yma gaBpHHHr chöchh BoKeanapu MyKaMMan SaeH KunHHap экaн, y3 ropTH OaproHa BunoaTHHHHr cuecHH-uKTHcogHH axBonu, yHHHr noHTaxTH Ah^h^oh maxpu, MapKa3HH OcueHHHr HupuK maxapnapu: CaMapKaHg, Eyxopo, Kapmu, fflaxpucaS3, Ym, YpraHH, Yparena, TepMH3 Ba SomKa maxapnap xaKuga HuxoaTga Hogup MatnyMoTnap KenTupunraH.

EoSyp y3ÖeK agaSueTHga y3HHHHr ho3hk nupuK acapnapu SunaH xaM Mamxypgup. YHHHr xaeTH Ba agaSuH ^aonuaTH MoBapoyHHaxpga cuecuH xaeT HuxoaT MypaKKaSnamraH ^eogan rypyxnapHHHr SomSomgoKnHK xapaKarnapu aB^ura HHKKaH Ba TeMypuHnap gaBnaruHHHr HHKupo3H gaBoM этaeтгaн Sup gaBpra Tyrpu KenraH эgн. EyHgaH MypaKKaSnHKnap hhthkochhh «EoSypHoMa»ga KypraH SyncaK, moup pyxuaTHga KaHgafi aKC этгaнн эсa, yHHHr metpnapuga HaMoeH Synagu. MoBapoyHHaxpHH SupnamTHpumra ypuHHmnapu Haru^a SepMaran, EoSyp pyxaH KHHHHanraH, aMangopnapHHHr xueHarnapH Tatcupuga yMHgcu3nuKKa TymraH Ke3napgaru Kaö^HaTH metpnapuga aKC этгaн. KeÖHHnanHK y3 ropTHHH TapK этнS, A^fohhctoh Ba XuHgucTOHra W3 TyTraHga EoSyp metpuaTHga BaTaH TyfirycH, BaTaH cofhhhh, yHra KaHTHm yMugu MaB^ ypa Somnagu. Tonet HyKKH ^oHHMFa SanonHF Syngu, X,ap umHHKHM, afinagHM xaronHF Syngu, Y3 epuH KyfiuS X,HHg copu M3naHguM, EpaS, HeTaHHH, He W3 KoponHF Syngu.

EoSyp y3 nupuK metpnapuga xap gouM ogaMnapHH axmunuKKa, agonar, HHcoHnapBapnuKKa, WKcaK hhcohhh TyHFynapHH Kagpnamra naKupraH: X,ap KHMKH Ba^o Kunca, Ba^o TonKycugup, X,ap KHMKH ^a^o KHnca, ^a^o TonKycugup. 3xmu Kumu KypMaFaH eMoHnHF xapru3, X,ap KHMKH eMoH Synca, ®;a3o TonKycugup.

"X,aMMa y3 TapuxHHH ynyFnafigu. .HeKHH Su3HHHr wpTHMH3garugeK Soh yTMHm, SoSonapuMH3geK SywK annoManap xen Kaepga HyK. Ey MepocHH nyKyp ypraHHmHMH3, xanKHMH3ra, gyHera eTKa3a SunumHMH3 KepaK. Ey MapKa3ra KenraH ogaM ynKaH MepocHMH3 xaKuga Tyna TacaBBypra эгa Synumu, KaTTa MatHaBHaT onuS KeTHmu 3apyp", geraH эgн npe3ugeHTHMH3 HcnoM цнвнnнзaцнacн MapKa3ura Tampu^napugaH Supuga. fflyHgafi экaн Su3 emnap SywK MyTa$aKKHpnapuMH3HH Srorana KongupraH MatHaBHH MepocnapHHH KagpnamHMH3, эtзoзnamнмнз Ba ynapgaH oKunoHa ^ofiganaHuS Kena^aru SywK emnapra aHaga MyKaMMan Tap3ga eTKa3umHMH3 3apyp.

Oonga^aHH^raH aga6He™ap

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 559-567.

3. EornaSoeBa Y. HyTK caHtaTHHUHr y3ura xoc xycycutfraapu: MyaMMO Ba enuMnap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

6. YCMOHOB m. CAXHA^A TAmKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Ycmohob m. Hhm gaproxura Sup Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. YMapoBa X,., Ycmohob m. CantaTra SarurnnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. -№. Conference. - C. 4-4.

11. A6gyHa3apoB 3. MHT-THH YHHH.TAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP.TAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX^Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. A6gyHa3apoB 3. THMCO.T.TAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148152.

14. ro^garneBa C. KuTo6-KyHrun nuporu //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. rongarneBa C. KHTO6 MyTonaacuHH maKHnnaHTupumga KyTy6xoHaHunuK ^aonuaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. Омоновна Д. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КДЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙЕОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Турсунов Б. ЧОЛЕУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Еофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУЕБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. MauaTKynoB E. TEATP^A CA^HAHAmTHPYB^H PACCOMHHHT KACE CHPHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. AK6apoB T. OOHEKHOP BA AHEAHABHH MYCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Ac^apoBa M. Y3EEK A^AEHH TAH^H^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - C. 67-72

References

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 559-567.

3. Eoma6oeBa Y. HyTK caHtarnHUHr y3ura xoc xycycHaraapu: MyaMMO Ba enuMnap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

6. YCMOHOB m. CAXHA^A TAffiKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Ycmohob m. HnM gaproxura 6up Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. YMapoBa X., Ycmohob m. CaHtaTra 6arumnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. -№. Conference. - C. 4-4.

11. A6gyHa3apoB 3. MHT-THH YHHH.TAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP-HAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX^Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. A6gyHa3apoB 3. THMCO.T.TAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148152.

14. rongarneBa C. KuTo6-KyHrun nuporu //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. ro^garneBa C. KHTO6 MyTonaacuHH maKunnaHTupumga KyTy6xoHaHunuK ^aonuaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. AxMegoB P. Munnun MycuKun H^ponunuK caHtarara 6up Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. ro^garneB K., 3raM6epgueB X. Pe^uccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Tana6oeB A. Ma^OM caHtaraga cy3HuHr ypHu //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. AK6apoB T. OO.HBK.nOP BA AHBAHABHH MYCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. OMOHOBHa X. C. TAPHXHH K^^E3MA MAHBAHAPHH KOHCEPBATЦHa-PECTABPAЦH£ KHHHm ^APAEH^APH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. You X. H. T. TH^mYHOC^HK^A CO^HK-BO^XOHA TEPMHHO^OrH^CHHHHr TA^KHKH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Yrnu X. H. T. Y3BEK COHHK TEPMHHHAPHHHHr AOOHKCAЦH£ YCYHH BHHAH ^CAHHmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Mup3aeBa H., Ac^apoBa M. WHnOH H^O^H^A MHttnHH YHFOHHm XAPAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. TypcyHOB B. TOHFY H^PO^HnHFH TAPHXHrA BHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Fo^ypoBa B. AKTEPHHHT HYTKKHHH TAKOMHnHAmTHPHm^A HHHOBAЦHOH TEXHO^OrH^^APHHHr AXAMHOTH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. nynaTOB P. «MHP3O YHYFBEK» TPArE^H^CHHHHr ^PATHHHmH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. MaMaT^ynoB B. TEATP^A CAXHAHAfflTHPYB^H PACCOMHHHr KACB CHPHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. AK6apoB T. OO^BKHOP BA AHLAHABHH MYCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Ac^apoBa M. Y3BEK A^ABHH TAHKH^H TAPAKKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - C. 67-72

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.