Научная статья на тему 'АМИР ТЕМУР ДАВРИДА ҲУНАРМАНДЧИЛИК ФАОЛИЯТИНИ ҚЎЛЛАБҚУВВАТЛАШ ВА КАДРЛАР СИЁСАТИ'

АМИР ТЕМУР ДАВРИДА ҲУНАРМАНДЧИЛИК ФАОЛИЯТИНИ ҚЎЛЛАБҚУВВАТЛАШ ВА КАДРЛАР СИЁСАТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
1391
132
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХIV­-ХV асрлар / Мовароуннаҳр / Амир Темур / Самарқанд / ҳунарманд / ҳунармандчилик турлари / ишлаб чиқариш / савдо муносабатлари. / XIV-­XV века / Мовароуннахр / Амир Темур / Самарканд / ремесленники / виды реме­ сел / производство / торговые отношения.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Хамидова Зулфия Аҳмаджоновна

Мақолада асосий эътибор Амир Темур даврида ҳунармандчиликни ривожлантириш шарт­ шароитлари, олиб борилган кенг қамровли ислоҳотлар ҳамда кадрлар сиёсати тарихий манбалар асосида таҳлил қилинади. Ушбу тадқиқотда асосан, мавжуд манбаларни давр ва макон жиҳатдан маз­ муни ва ёзилиш услубига қараб гуруҳлаб олинди, шунингдек, таҳлил ва синтез ҳамда тарихийлик усул­ ларидан фойдаланилди. Ушбу тадқиқотнинг афзаллиги шундаки, Амир Темур даврида ҳунармандчилик ривожланишининг ўзига хос хусусиятларига қизиқувчилар, шунингдек, тадқиқ қилаётган изланувчи­ лар учун келтирилган маълумотлар муҳим аҳамиятга эга ва фойдалидир, чунки бу мавзу доирасида бугунги кунгача халқаро ва маҳаллий доирада етарлича изланишлар олиб борилмаган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПОДДЕРЖКА РЕМЕСЛЕННИЧЕСТВА И КАДРОВАЯ ПОЛИТИКА В ЭПОХУ АМИРА ТЕМУРА

В статье, основываясь на исторических источниках, анализируются условия для развития ремесленничества во времена правления Амира Тимура, а также проведенные им обширные реформы и кадровая политика. Кроме того, в настоящем исследовании источники были сгруппированы по содержанию и методу написания, учитывая период и регионы, с использованием методов анализа и синтеза, а также исторических методов. Достоинством этого исследования является то, что пред­ставленная информация важна и полезна для исследователей, которые заинтересованы в особенностях развития ремесленничества во времена правления Амира Темура, поскольку до сих пор не было проведено достаточно исследований по этой теме на международном или местном уровне.

Текст научной работы на тему «АМИР ТЕМУР ДАВРИДА ҲУНАРМАНДЧИЛИК ФАОЛИЯТИНИ ҚЎЛЛАБҚУВВАТЛАШ ВА КАДРЛАР СИЁСАТИ»

Хамидова Зулфия А^маджоновна,

Тошкент давлат иктисодиёт университети таянч докторанти

АМИР ТЕМУР ДАВРИДА ^УНАРМАНДЧИЛИК ФАОЛИЯТИНИ КУЛЛАБ-КУВВАТЛАШ ВА КАДРЛАР СИЁСАТИ

УДК:330.81

ХАМИДОВА З.А. АМИР ТЕМУР ДАВРИДА ЦУНАРМАНДЧИЛИК ФАОЛИЯТИНИ КУЛЛАБ-КУВВАТЛАШ ВА КАДРЛАР СИЁСАТИ

Маколада асосий эътибор Амир Темур даврида хунармандчиликни ривожлантириш шарт-шароитлари, олиб борилган кенг камровли ислох,отлар х,амда кадрлар сиёсати тарихий манбалар асосида тах,лил килинади. Ушбу тадкикотда асосан, мавжуд манбаларни давр ва макон жих,атдан маз-муни ва ёзилиш услубига караб гурух,лаб олинди, шунингдек, тах,лил ва синтез х,амда тарихийлик усул-ларидан фойдаланилди. Ушбу тадкикотнинг афзаллиги шундаки, Амир Темур даврида хунармандчилик ривожланишининг узига хос хусусиятларига к,изик,увчилар, шунингдек, тадк,ик, килаётган изланувчи-лар учун келтирилган маълумотлар мух,им ах,амиятга эга ва фойдалидир, чунки бу мавзу доирасида бугунги кунгача халкаро ва мах,аллий доирада етарлича изланишлар олиб борилмаган.

Таянч иборалар: XIV-XV асрлар, Мовароуннах,р, Амир Темур, Самарканд, х,унарманд, хунармандчилик турлари, ишлаб чикариш, савдо муносабатлари.

ХАМИДОВА З.А. ПОДДЕРЖКА РЕМЕСЛЕННИЧЕСТВА И КАДРОВАЯ ПОЛИТИКА В ЭПОХУ АМИРА ТЕМУРА

В статье, основываясь на исторических источниках, анализируются условия для развития ремесленничества во времена правления Амира Тимура, а также проведенные им обширные реформы и кадровая политика. Кроме того, в настоящем исследовании источники были сгруппированы по содержанию и методу написания, учитывая период и регионы, с использованием методов анализа и синтеза, а также исторических методов. Достоинством этого исследования является то, что представленная информация важна и полезна для исследователей, которые заинтересованы в особенностях развития ремесленничества во времена правления Амира Темура, поскольку до сих пор не было проведено достаточно исследований по этой теме на международном или местном уровне.

Ключевые слова: XIV-XV века, Мовароуннахр, Амир Темур, Самарканд, ремесленники, виды ремесел, производство, торговые отношения.

KHAMIDOVA Z.A. CRAFTSMANSHIP AND PERSONNEL POLICY IN SUPPORT OF AMIR TEMUR

The article is focused on the historical context of the craftsmanship, large-scale reforms and human resource policies of the reign of Amir Temur. In the present study, the sources were grouped in terms of content and method of writing, periodically and spatially, as well as using methods of analysis and synthesis as well as historicity. The advantage of this study is that the information provided by the researchers and those who are interested in the peculiarities of handicraft development in the Amir Temur period is of great importance and useful because there has not been enough research on this topic in the international and local levels.

Keywords: XIV-XV centuries, Movarounnahr, Amir Temur, Samarkand, crafts, types of crafts, production, trade relations.

Кириш.

Узбекистон мустакиллигини хар томонлама мустахкамлаш унинг умумбашарият тан олган маънавиятини тиклаш ва янги давр талаблари асосида юксак даражага кутаришни талаб килади. Бу эса мустакил Узбекистон тарихининг барча даврларини чукур урганиш, тарихий хакикатни юзага чикаришни так,озо этади. Ватанимиз тарихининг ана шундай даврларидан бири - жахон тарихида муносиб из колдирган Амир Темур ва Темурийлар давридир. Бу даврда аждодларимиз томонидан яратилган буюк илмий мерос жахон цивилизациясига мухим хисса булиб кушилган ва улар илгари сурган шундай ик,тисодий Fоялар мав-жудки, уларни урганиш, умумлаштиришнинг хам назарий, хам амалий ахамияти жуда долзарб масала хисобланади.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёев таъкидлаганидек: «... Бу хакда суз юритганда, айтиш лозимки, биз улуF бобола-римизнинг муносиб давомчилари буладиган етук инсонларни тарбиялаш масаласига, афсуски, етар-лича ахамият бермадик. Холбуки, интеллектуал ва маданий салохиятнинг кандай ноёб бойлик экани, нодир талант эгаларини тарбиялаб камолга етказиш хал килувчи ахамиятга эга эканини уну-тишга х,аккимиз йук. Ривожланган мамлакатлар бугунги юксак тараккиёт даражасига айнан шунинг хисобидан етгани - бу хам хакикат»1. Биргина мисол, тарихга мурожаат киладиган булсак, мам-лакатимизга чет эл инвестицияларини жалб килиш масаласи Амир Темур замонида хам кун тартибига долзарб вазифа сифатида куйилганини куришимиз мумкин. Масалан, Сохибкирон бобомизнинг 1402 йилда Франция кироли Карл VI га йуллаган мак-тубида, жумладан, шундай дейилади: «Сиз, аъло хазратлари, уз савдогарларингизни бизнинг мам-лакатимизга юборсангиз. Биз уз томонимиздан уларнинг иззат-хурматини саклаш, уларга хеч ким зурлик курсатиб, зиён-захмат етказмаслигини таъ-минлаймиз. Чунки дунё савдо ахли билан обод ва фаровондир». Каранг, бу хикматли сузлар бугунги халкаро муносабатларда хам узининг ахамияти ва кимматини йукотмаган. Улар худди шу бугун айтилгандек жарангламокда»2. Марказий Осиё, хусусан Мовароуннахр ва Хуросон халк,лари

1 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 22.12.2017.

2 Ш.М.Мирзиёев. Узбекистон манфаатларини халкаро микёсда катъий химоя килиш - дипломатик корпуси-мизнинг асосий вазифасидир. 2018 йил 12 январь.

тарихида XIV асрнинг иккинчи ярми ва XV аср Амир Темур ва унинг ворислари - Темурийлар сулоласи хукмронлигида мамлакатнинг сиёсий, ижтимоий-ик,тисодий ва маданий тарак,к,иёт даври булди.

Афсуски, шуролар даврида Темур ва Темурийлар тарихига нисбатан сакланиб келган салбий ёндашув, Марказий Осиё халк,ларининг ижтимоий, иктисодий ва маданий хаётида содир булган юксалиш жараёнларини кенг куламда, холисона ёритишга туск,инлик к,илди. Узбекистон Республикаси мустак,ил булиши шарофати билан Темур ва Темурийлар даври тарихига ва бу даврда бунёд этилган к,адриятларимизга нисбатан муносабат ижобий томонга узгарди. Бу борадаги тадк,ик,отлар туфайли манбалардан янги-янги маълумотлар тупланиб, Темурийлар даври тарихи сахифалари тулдирилиб ва ойдинлаштирилиб борилмокда.

Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти И.А. Каримов уз асарида «Амир Темур шахсини идрок этиш - тарихни идрок этиш демак-дир. Амир Темурни англаш - узлигимизни англаш демакдир. Амир Темурни улумаш - тарих каърига чукур илдиз отган томирларимизга, маданияти-мизга, кудратимизга асосланиб, буюк келажаги-мизни, ишончимизни мустахкамлаш демакдир. Шахсан мен Сохибк,ирон бобомиз бизга мерос килиб колдирган «Тузуклар»ни ук,исам, худдики узимга к,андайдир катта рухий куч-к,увват топган-дек буламан. Мен уз иш фаолиятимда бу китобга такрор-такрор мурожаат к,илиб, ундаги хеч к,ачон эскирмайдиган хаёт хикматларининг к,анчалик туFри эканига куп бор ишонч хосил к,илганман. Унинг давлатни ок,илона бошк,ариш, ута мушкул ва имконсиз вазиятда хам туFри йул, тадбир топа олиш к,обилияти, ноёб ак,л-заковати хар кандай одамни хайратга солади. Сохибкироннинг давлат бошкаруви борасидаги улкан салохияти, махорати, билим ва тажрибаларини урганишда, умуман айт-ганда, хаёт сирларини англаб етишда «Темур тузуклари» бебахо кулланма булиб хизмат килади» [1].

Амир Темур давлатчилигининг марказида халк ва давлат манфаати, инсон омили тургани боис, бу даврда шаклланган сиёсий удум ва анъаналар-нинг ижобий жихатларидан бугунги кунда хам кенг фойдаланиш халкнинг фаровон турмушини таъминлашда мухим ахамият касб этади. Амир Темур даврида тадбиркорлик фаолияти, хусусан хунармандчиликни ривожлантириш борасидаги олиб борган ислохотларининг узига хос хусуси-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

ятларини тах,лил этиш, унинг тараккиётига замин яратган омилларни тушуниб етиш бугунги кун учун муносиб жих,атларидан фойдаланишда дол-зарб ах,амиятга эга. Шу боисдан Амир Темурнинг бу борада олиб борган иктисодий сиёсатининг узига хос хусусиятларини, мавжуд ижтимоий тизимни тулаконли очиб бериш ва тах,лил этиш мух,им масала х,исобланиб, алох,ида долзарблик касб этади.

Мавзуга оид адабиётлар та^лили.

Амир Темурнинг дунёдаги энг кучли ва катта салтанатлардан бирини барпо этганлиги, х,арбий санъати, давлатни кандай асосларга таяниб бошкарганлиги, шунингдек, уз раиятининг фаро-вонлиги йулида олиб борган исло^отлари даврлар оша тадкикотчилар х,амда сиёсатчи, арбобларнинг диккат-эътиборини тортиб келган. Уларнинг кулами туFрисида умумий тасаввур уЙFотувчи библио-график илмий-тарихий тадкикотлар фикримизга далилдир. Жумладан, Э.В.Ртвеладзе, А.Х. Саидов жах,он микёсида Темур тарихининг урганилганлик даражасини аниклаш борасида изланишлар олиб бориб, «Амир Темур дунё фани кузгусида» номли библиографик асар чоп этди [2]. Ундаги маълу-мотларга кура, Амир Темурга баFишлаб яратилган жиддий асарлар сони Европа тилларида 700 дан зиёд, Шарк тилларида эса 900 дан купдир. Бу асар-ларда Амир Темур шахси ва салтанатининг сиёсий, ижтимоий-иктисодий, маданий х,аётига турлича муносабат билдирилган [3].

Асрлар оша Амир Темур гох, каттиккул ва зулм-кор, гох, адолатли ва талабчан хукмдор сифатида талк,ин этиб келинган. Бу каби турли бах,оларнинг пайдо булишига Амир Темур шахсига нисбатан ижобий ёки салбий муносабатда ёзиб колдирилган куплаб манбалар сабаб булган. Хусусан, Низомид-дин Шомий [4], Шарафиддин Али Яздий [5] каби муаллифлар уз асарларида Амир Темурнинг давлатни адолатли бошкаргани, халк, ва давлат ман-фаатлари йулида кенг куламли сиёсат юритгани ва бошка хислатларини ёзиб колдирган булса, Ибн Арабшох, [6] «Темур тарихида такдир ажойи-ботлари» номли асарида Амир Темур ва унинг фаолиятига салбий бах,о бериб утган.

Совет даврида темуршуносликка салбий таъ-сир курсатган омиллардан бири Фридрих Шлос-сернинг (1776-1861) «Бутун дунё тарихи» асаридир [7]. Совет даврида аксарият х,олларда Амир Темур фаолияти салбий жих,атдан талкин этилишига к,арамай, хорижий шарк ва тарбда бу мавзуга оид хакли, объектив тадкикотлар олиб борилган. Бу

борада Fарб олимларинг Амир Темур салтанати х,акидаги анча холис тадкикотларини алох,ида таъкидлаб утиш жоиз. Жумладан, Л.Керен ра^барлигида Франция Европа темуршунослиги-нинг йирик марказларидан бирига айланган «Темурийлар даври тарихи, санъатини урганиш ва француз-узбек маданий алокалари Уюшмаси» фаолият юритмокда. Шунингдек, уюшма асосида <^а Temuride» журнали таъсис этилди. Люсьен Керен куплаб тадкикотларида Амир Темурнинг тарихдаги буюк хизматлари, унинг давлатида адо-лат ва конун устуворлик килганлиги, «рах,бар булишдек туFма, аммо аклга сиFмайдиган табиий ва синоатли хислат сох,иби» булганини манбалар-даги маълумотлар, тарихий фактлар оркали очиб берган [8]. Унинг тадкикотлари илмий оммабоп характерга эга.

Шу билан бирга бир катор хорижлик олимлар тадкикотларида Амир Темур даврига оид бир канча тах,лиллар мавжуд, аммо уларда иктисодий ислох,отлар, жумладан х,унармандчилик фаолия-тининг х,олатига алох,ида эътибор берилмаган. Тадкикотчилар [9] орасида А.Вамбери, Х.Лемб, Р.Груссе, Х.Курдиан, Жан Пол Ру, Б.Ф.Манз, Х.Хукхем, М.Хайдер, Т.Нагель, М.Брион, М.Сзуппе, О.Бертон, К.З.Ашрафян, Ж.Мороци, П.Вин, К.Э.Эриксон, К.Гюрай, З.Ражкаи, Н.Арбабзадах, шунингдек, рус олимларидан С.Бородин, И.Я.Нерсесев, Г.Пугаченко ва бошкалар Амир Темур давлат тепасига келишидан аввал ЧиFатой улусида юз берган ижтимоий-иктисодий, сиёсий ва этник узгаришлар, Амир Темур давлатининг маъмурий бошкаруви хусусида кисман фикр-мулох,азалар билдириб утишган.

Узбекистонда х,ам утган йиллар давомида Амир Темур ва унинг даврига баFишланган катор илмий тадкикотлар олиб борилди [10]. Жумладан, С.Тошкандий, Б.Ах,медов, Т.Файзиев, И. Муминов, Му^аммад Али, Э. Азимов, А. Мух,аммаджонов, С. Саидкосимов ва А. Ах,медовлар, шунингдек, мустакилликка эришилгандан сунг Амир Темур х,аёти ва унинг давлатни бошкаришда олиб борган ижтимоий-иктисодий сиёсатини холис урганиш, тарFиб килишда кенг микёсда илмий-тарихий жих,атдан тадкик килишга Ш. Улжаева, С. Хидиров, Р. Алеуова, А. Туляганов, Х. Файзиев, Б. Усмонов, А. Рах,матуллаева, У. Никбаев кабилар уз муносиб хиссаларини кушганлар.

Ушбу тадкикотчилардан У.Никбаевнинг «Амир Темурнинг ижтимоий-иктисодий карашлари» номли илмий ишида Амир Темурнинг мамлакатда

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

олиб борган ижтимоий-иктисодий тадбирлари, бу даврда хунармандчилик, савдо-пул муноса-батлари, кишлок хужалигининг ривожланиши х,амда ташки иктисодий ислох,отлар ёритиб берил-ган.

Юкорида кайд этиб утилган олимларнинг асо-сий кисми тарихчи ва шаркшунослар булиб, Амир Темурнинг давлатни бошкаришдаги олиб борган иктисодий сиёсати деярли урганилмаган хамда иктисодий жихатдан тахлил этилмаганлиги, маз-кур мавзу доирасида изланишлар олиб боришга асос булди.

Тадк,ик,от методологияси.

Ушбу тадкикотда асосан, мавжуд манбаларни давр ва макон жихатдан мазмуни ва ёзилиш услу-бига, яъни илмий-тарихий хамда ишончлилигига караб ажратиб, гурухлаб олинди, шунингдек, тахлил ва синтез хамда тарихийлик усулларидан фойдаланилди, асосий эътибор бирламчи ахамиятга эга булган маълумотларга каратилди.

Тахлил ва натижалар.

Мамлакатни иктисодий жихатдан баркарор-лаштириш йулидаги стратегик ислохотлар зами-рида табиийки, турли йуналишлар буйича хунар-мандларга булган талаб юкори булган, лекин улка Чингизийлар кул остида турган йилларда хунар-мандчиликнинг куплаб мухим турлари билан шугулланувчи усталар жуда камайиб кетган эди. Буни хисобга олган Сохибкирон махсус одамлар тайинлаб, харбий юришлар даврида фатх этилган жойларда олим-у фузалолар билан бир каторда уз ишининг мохир усталари булган турли хил касб-хунар эгаларини аниклаб, уларни пойтахт Самаркандга жунатиш ва фаолият олиб бориш-лари учун зарур шароитлар яратиб беришни бую-ради.

Бу даврда Мовароуннахрга келтирилган куллар бахоси баланд булган. Хар бир матлуб булган под-шолик ва шахар хотин-кизлар ва куллардан ташк,ари, Темурга уз олимлари, мусаввирлари ва энг яхши уста-хунармандларини берарди. Мингга якин хунарманд узининг асбоб-ускуналари ва оила аъзолари билан тобе этилган мамлакатлар-дан Самаркандга олиб кетилганди. 1379 йили Гур-ганж босиб олинганида, бу ердаги хунарманд-ларнинг бари Темурнинг Ватани - Шахрисабзга келтирилганди. Шунингдек, чет эллардан юзлаб сохиби хунарлар, жумладан:

- Эрондан мусаввирлар, хаттотлар, созанда-лар, муаррихлар, меъморлар, курилиш ишлари

буйича хунармандлар билан бирга олимлар ва дин арбоблари;

- Кичик Осиёдан куролсозлар, тупчи мухан-дислар, кумушга ишлов берувчи усталар, Fиш терувчилар, аркон эшувчи усталар;

- Суриядан пиллакашлар, тикувчилар, тукув-чилар, сангтарошлар, дурадгорлар, чодир тикувчилар, камон-ёй ясовчи усталар, куролсозлар, калпок ясовчилар, мол табиблари, наккошлар, KирFийдорлар, шиша идишлар ва чинни ишлаб чикариш буйича мухандислар;

- Туркиядан заргарлар, мовут ишлаб чикарув-чилар, сангтарошлар, ук-ёй усталари;

- Халабдан машхур пахта йигирувчилар;

- Форс ва Озарбайжондан сангтарошлар;

- Хиндистондан энг малакали Fиш терувчи меъморлар, курувчилар, металл буйича усталар, сангтарошлар хамда заргарлар;

- Табриз ва Хоразмдан иморатсозлар ва наккошлар олиб келинди [11].

Уларнинг касб сирларидан махаллий ахоли хам бахраманд булиб, янги касб-хунарлар ривож топиб, хунармандчилик махсулотларининг тури купая бошлади. Бу хакда Шароффуддин Али Яздий турли юртлардан келтирилган баъзи уста-хунармандлар фаолиятини куйидагича тасвир-лайди: «Хазрат сохибкирон масжиди жумъа имо-ратини Самаркандда бунёд килFони Сохибкирон Хиндустон вилоятиFа кирFонда кофирлар била урушуб, бутларни синдуруб, оташкадаларни бузуб юрур эрди. Ул махалда ният килдиким, «Мундин саломат кайтиб СамаркандFа борсам, анда масжиди жумъа солFаймен». Бас, чун нусрат ва сао-дат била кайтиб Самаркандда тушти, хукм килдиким, масжиди жумъани бунёд килдилар. Якшанба куни, рамазон ойининг туртида, тарих саккиз юз бирда, тавушкон йилда (10.05.1399) яхши соатда устодлар тарх солдилар. Сангтарошлар Форс ва Озарбайжон ва Хиндустондин кел-туруб эрдилар, икки юз устодлар ишга машFул булуб, беш юз киши ^ка бориб тош кесмакка машFул булдилар. Хар ердаким, меъморлар ва хунармандлар бор эрди, барча анда келиб ишга машFул булдилар. Тош келтурмак учун туксон беш занжир пилким, Хиндустондин СамаркандFа кел-туруб эрдилар, ишга машFул килдиларким, к^дин тош келтурур эрдилар. Ва хар иш бошида бир шахзода била бир бекни мухассил куйди» [12].

Мунтазам равишда Самаркандга асирларни олиб келиш натижасида, ахоли зичлиги тобора ошиб, унинг этник таркиби мураккаблашиб

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

бopaди [13]. Aмиp Teмyp 6у билaн икки мaкcaдни: биp тoмoндaн уз пoйтaxтини бeзaтиш учун ÛŒë-нинг энг яxши ycтaлapими тyплaшми, иккинчи тoмoмдaм, вox1aлap вa шax1apлapми кeнгaйтиpиб, Мoвapoyннaхp ax1oлиcини кyпaйтиpишни кyзлaгaн эди.

Ибн Apaбшox1мимг тaъкидлaшичa, «Teмyp xap кaндaй хyнap ßa кacб бyлмacин, aгap yндa биpoн фaзилaт вa шaфoaт бyлca, шу кacб эгaлapигa Foятдa мeхp куй^н эди. У тaбиaтaн мacxapaбoз вa шoиp-лapни ëктиpмac, мyнaжжим-y тaбиблapни (узига) якин тутиб, yлap гaплapигa эътибop ^ap вa cyзлapими тимглapди. Уз фи^ини пeшлaш мaкcaдидa y мyттacил шaтpaнж yймapди. Teмyp тapиx (китoб)лapи, Xyдoнинг paхмaти вa caлaфлap хaкидaги хикoялapми дoимo - caфapдa хaм, xaдapдa хaм - укитиб, кунт билaн тимглap эди. Бyлapмимг хaммacи фopc тилидa эди. Ушбу Xикoялapнинг кaйтa-кaйтa тaкpopлaмиб укилиши, yлap мaFмaлapимимг унинг кyлoFигa мyттacил чaлиниши нaтижacидa Teмyp y (хикoя)лap жилo-вини кулига oлиб, бaтaмoм yзлaштиpиб, гyë уз мулки миcoли килиб oлгaм эди» [14].

Ушбу дaвpдa хyмapмaмдчилик фaoлиятини oлиб бopиш, унинг янги тypлapини йyлгa куйиш, aхoлининг мeхнaтгa лaëкaтли, лeкин ишcиз юpгaн киcмигa тypли кacб-хyмapлapми ypгaтиш, кepaк бyлca уз фaoлиятими бoшлaш учун дaвлaт xaзи-мacидaм capмoя aжpaтиш вa бoшкa кyлaй Luap^ шapoитлap яpaтиш йyлидa oдилoмa cиëcaт oлиб бopгaм. Буни 1-жaдвaлдa кypиш мумкин.

Шyбx1acиз хyмapмaмдчиликмимг юкcaлиши куп жихaтдaм ички вa тaшки caвдoмимг умумий Xoлaтигa бoFлик. Бу дaвpдa дaвлaт хyдyдлapи вa вилoятлapи бyйлaб кecиб yтгaм бapчa кapвoм йyллapидa кaтop кaттa-кичик paбoтлap [16] вa ëмлap [17] бapпo этилгaм, кapвoмcapoйлap вa xoмaкox1лap ^илган. Нaтижaдa кapвoмлap Kaтмoви жoмлaмиб ички caвдo бapкapopлaшгaм. Олиб бopилгaм иcлoхoтлap мaтижacидa хyмap-мaмдчилик фaoлияти ^нгайиб бopгaм, бу тaбиийки, aхoлимимг иш билaн бaмдлиги, дapo-мaдлapи кyпaйиб, фapoвoнлик дapaжacи oшишигa oлиб ^лган. Шyмимгдeк, мaхaллий бoзopмимг туйиниши нapxлapнинг тyшишигa caбaб бyлгaм. Нaтижaдa ички вa тaшки ички caвдo гaвжyмлa-шиб, шaхapлap билaм дeхкoмчилик вoхaлapи вa кyчмaнчи чopвaдop дaшт aхoлиcи ypтacидa caвдo-coтик aлoкaлapи ^нгайиб бopгaм. Мapкaзий шaхapлap мoл aйиpбoшлaш caвдocидa мухим poль yймaй бoшлaгaн.

Бyндaн тaшкapи, Aмиp Teмyp aхoлининг фapo-вoмлиги йyлидa ижтимoий инфpaтyзилмaнинг pивoжлaмишигa aлoхидa эътибop кapaтгaм. У узининг «Teмyp тyзyклapи»дa шyмдaй тaъкид-лaйди: «Aмp килдимки, xapoб булиб ëтгaн epлapдa кopизлap кypcинлap, бузулган кyпpиклapни тyзaт-cимлap, apиклap вa дapëлap ycтигa (янги) кyпpиклap кypcинлap, йул ycтидa xap мaнзилгoхгa paбoтлap бyнëд этcинлap. Янa aмp этдимки, rana-кичик xap биp шaхap, xap биp кишлoкдa мacжид, мaдpaca вa xoмaкoхлap бимo килcимлap, фaкиpy миcкинлapгa лaнгapxoнa [18] coлcинлap, кacaллap учун шифoxoмa кypдиpcимлap вa yлapдa ишлaш учун тaбиблap тaйимлacимлap, xap биp шaхapдa capoй вa кoзиxoнa кypcинлap. Ba paиятy зиpoaтни кУpиклoвчи кypчилap хaм тaйимлacимлap» [19].

Aмиp Teмyp дaвлaтми бoшкapишдa вa ax,o-лининг фapoвoнлиги йyлидa узи мoхиpoнa cиëcaт oлиб бopиш билaм биpгa уз вopиcлapидaм хaм буни кaттиккУллик билaм тaлaб килгaм. Xaттoки, уз мaнcaбини cyиcтeъмoл килгaнлapини жaзoлa-TaK Xaзpaт coхибкиpoн LUoxpyx миpзoни Caмap-Kaнднинг зaбти учун йибapгoни Зул^^ oйининг йигиpми биpидa (17.09.1394) coхибкиpoни кoмкop шaхзoдa LUoxpyx миpзoми Caмapкaнддa йибap-диким, aндa бopиб зaбтиFa мaшFyл бyлFaй sa дoд aдли билa мaшFyл булуб, pa'oë, фyкapo вa мacoкин aхвoллapидин Foфил бyлмaFaй дeб, шaхзoдaFa куб пaнд cyзлap вa нacихaтлap килди. Ba aввaл нacихaт cyзи бу эpдиким, «Aндa бopcaмг, узунгдин Foфил бyлмaFил 8a paъият aх8oлидин xaбapдop булгил. Иккинчи улким, тoaт вa ибoдaтдa шмиллик KилFaйceм. Xap вилoятдaким, дeвoм вa зoбит вa дapyFa кУйcaмг, мумин вa мycyлмoм кишини куйгил вa aндoк кишини кyймaFилким, мycyлмoн-лapFa зулм килгaй. Aгap билcaнг зулм килиб тypyp, ул зoлимми тиpик кУймa». Шax1зoдa бу мacихaт-лapни кaбyл килиб, Caмapкaнд copи мyтaвaжжиx1 булди. ... Шax1зoдa юpyб ^ш вилoятиFa тушди. Cyлaймoмшoхбeк Caмapкaмддим пeшкaшлap билaм yтpy8 чикиб, шaхapми oйнa бoFлaдилap. Ba хyнapмaндлap aжoйиб вa Fapoйиб нимaлap яcaб, юз тaъжил билa шaхзoдa шaхapFa киpиб, caлтaнaт тaxтидa yлтypди вa дoди aдл билa мaшFyл булуб, Caмapкaмд шaхpими фиpдaвc бapимдeк opocтa килди. Шox1зoдa хукм килдиким, шaхapдa мyнoди Kилcyнлapким, xap epдa ким дoдxoх бyлFaй, бapчa эшикигa кeлcyн, тo дoдини тoбкaй. Xap кимгa-ким, зулм вa жaфo тeгиб эpди, бopиб дoдини тoпиб, xoтиpи тилaгaмдeк иши кифoят бyлyp эpди. Ba oлaм эли бу жих^тдин xyшхoл бyлдилap вa aндoк

ИКТИМД BA MОЛИЯ I ЭKОHОMИKA И ФИHAHCЫ 2019, 12(132)

1-жадвал. «Темур тузуклари»дан Амир Темурнинг олиб борган ижтимоий-иктисодий

ислох,отларига доир иктибослар [15].

1. Салтанатимни ун икки тоифадаги кишилар билан мустахкамладим. ... Ун биринчи тоифа - касбу хунар эгаларидир; буларнинг хар тоифа ва синфидан булганларини давлатхонамга олиб келиб, уз урдамдан урин белгиладимки, сафарда ва турFунликда сипохимга керак яроклар ва бошка жихозларни хозирладилар

2. Тажрибамда курилганким, азми катъий, тадбиркор, хушёр, мард ва шижоатли бир киши мингта тадбирсиз, локайд кишидан яхширокдир

3. Золимдан мазлумнинг хаккини олдим. Золим етказган моддий ва жисмоний зарарларни исботлаганимдан кейин, уни шариатга мувофик иккиси уртасида мухокама килдим ва бир гунохкорнинг урнига бошкасига жабр-зулм етказмадим

4. Хар бир диёр ахолисининг ахволидан огох булиб турдим. Хар бир мамлакатнинг ахволини, сипоху раият кайфиятини, туриш-турмушини, килиш-килмишларини, булар урталаридаги алокаларни хатга битиб, менга билдириб туришлари учун диёнатли, туFри ёзувчи кишиларни белгиладим. Бордию эгри ёзганлари менга билдирилса, уларни жазоладим

5. Хар бир мамлакатнинг раияти билан булган муомалада, уларга нисбатан холислик билан иш тутсинлар. Агар касбу хунар ва маърифат ахлларидан булсалар, бундайларга салтанат корхоналаридан юмуш берилсин. Булардан бошка билагида кучи бор факир-мискинлар эса уз ахволи ва касбу корига караб иш тутсинлар

6. Сармояси кулидан кетиб колган савдогарга уз сармоясини кайтадан тиклаб олиши учун хазинадан етарли микдорда олтин берилсин. Дехконлар ва раиятдан кайси бирининг дехкончилик килишга курби етмай колган булса, унга экин-тикин учун зарур уруF, асбоб (мехнат куроли) тайёрлаб берилсин

7. Хар бир мамлакат фатх этилгач, у ернинг гадоларини туплаб, кундалик емиш-ичмишлар билан таъминлаб, уларга бирон иш берсинлар. Хамда барчаси тамFалансинлар, токи бошка гадолик килмасинлар. Агар тамFадан кейин хам гадолик килгудек булсалар, уларни узок мамлакатларга сотиб юборсинлар ёки хайдасинлар

шодмон ва хуш булдиларким, сифат килса булмас [20].

Шунингдек, манбаларда таъкидланишича, Амир Темур томонидан утказилган байрамларда, хунарманд ва савдо ах,ли уз кургазмалари билан катнашган ва уз хунарларини намойиш этишган, бу эса уз урнида, хунармандчилик махсулотла-рининг савдосини ривожлантиришга катта ёрдам берган [21]. Вакти-вакти билан утказиб турилган бундай маросимлар бир томондан хукмрон синф-лар шухратини намойиш килишга каратилган булса, иккинчидан мехнаткаш халк оммасининг иштирок этиши билан бу тантаналар оммавий тус олган.

Темур уз раиятларидан зулму кулфатни кутариб, солиFу туловларни бекор килишни ва барча халойикка фазлу-эхсон билан муомила этишни буюриб, шахар олдидан хар бир хосу авомгаю катта кичикка холи-кудрати етгунча зебу-зийнатга бурканиб, Самарканд этагидаги Конигилга чикиб, тоифа-тоифасига караб тартиб билан чодир-утовларини тикишни амр килган. Тантаналар пай-тида хар бир хунар ахли ва санъаткор уз санътини намойиш килишда жидду жахд курсатиб, бир

камиш тукувчи факат камишдан мукаммал асбоб-анжомию курол яроFи билан жихозланган бир суворий жангчини ясаб намойиш килишган. Хунарманд уни шу кадар мохирлик билан камо-лига етказган эдики, деб ёзади тарихчи, хатто тирноFи, киприкларини хам камишдан яккол тас-вирлаган эди [22]. Ибн Арабшохнинг бу тантана-ларда турли туман хунар ва санъат ахлларининг хам уз санъатларини намойиш этганликларини зикр килишидан, бу турдаги маросимлар уша давр хунармандчилиги ва санъати эришган ютукларнинг узига хос бир куриниши булганлигини хам англа-тади.

Самаркандга йиFиб келтирилган хунарманд-ларнинг сони, манбаларда таъкидланишича 150 мингдан зиёд эди. Булар орасида турк, араб, мавр ва бошка элатлар, насроний арман, католик юнон-лар, наскотинлар, якобитлар ва утга топинувчи узига хос мазхабдаги насронийлар хам бор эди. Улар шахар ва кишлокларга жойлаштирилиб, хунармандлар махаллалари ташкил этилган [23].

Хунармандларнинг худудларда жойлашуви хам фаолият олиб бориши хунармандчиликнинг тез суръатлар билан ривожланиб бориши хамда маъ-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 12(132)

1-чизма. Худудлар буйича хунармандчилик турларига ихтисослашув [24].

лум бир турдаги мах,сулотларни ишлаб чик,аришга ихтисослашувига олиб келди. Баъзи хунарманд-чилик турлари бошка турларига нисбатан ривож-ланиб борди (1-чизма). Чизмада худудлар кеси-мида асосан кандай махсулотлар ишлаб чикарилганлигини куриш мумкин.

Бу даврда мамлакат сиёсий хаётида хукм сур-ган сиёсий осойишталик, шунингдек, махаллий хунармандлар билан бир каторда забт этилган мамлакатлардан Мавороуннахрга, асосан Самар-кандга келтирилган мутахассис хунармандлар, меъморлар, наккошлар куплаб иншоотларнинг барпо этилишига сабаб булди. Уларнинг мехнати ва ноёб санъати билан бунёд этилган Масжиди Жомеъ, Шохизинда, Гури Амир, Бибихоним ва бошка куплаб шарк меъморчилик санъатининг ажойиб намуналари булган мухташам иморатлар хукмрон табакаларнинг уз давлати кудратини намойиш килишга жон-жахди билан киришган-лигини билдирса, феодал тузум остида маданий бойлик яратиб, кейинги авлодларга мерос колдирган уша халклар муштарак ижодининг самарасини хам ифодалайди. Ибн Арабшох уша пайтда Самарканд этакларида бир канча кишлок-лар бунёд этилиб, уларнинг Шаркнинг Миср (К,охира), Димашк (Дамашк), БаFдод, Султония ва Шероз каби машхур шахарлар номи билан атал-ганлигини хикоя килади. Шу билан бирга бошка замондошларидан фаркли уларок баъзи хунармандлар хакида хам маълумот бериб утган. Мохир

Хунармандлар ва халк оммасининг пешона тери билан Самарканд атрофида бунёд килинган бу кишлокларга донгдор шахарларни номини беришда кузда тутилган асосий максад, гуё у шахарларни Самаркандга нисбатан оддий бир кишлок мисолида «тасаввур» килиш эди [25].

ХШ-ХМ асрларда давлатга карашли йирик хунармандчилик устахоналарида куллар мехна-тидан фойдаланилган. Манбаларда таъкидлани-шича, шахарнинг четида алохида каср булиб, унда подшохнинг хазинаси сакланиши билан бирга харбий фаолият учун ихтисослашган буюмлар, яъни совут, дубулFа, камон, найза ва бошкаларни ясовчи мингга якин хунарманд асирлар ишлаган. Улар томонидан ясалган курол-аслахаларни харбий юришларда иштирок этувчи эътиборли киши-лардан тортиб оддий аскарларгача тартиб буйича булиб берилган [26].

Бу мисоллардан куринадики, Амир Темур хукм-ронлиги даврида хунармандчилик жуда юксалиб, бу соханинг нозик сирларини узлаштирган, махоратли хунармандлар купайган. Уша пайтда хунармандчиликнинг 500 га якин тури мавжуд булган. Жумладан, сохалар кесимида мавжуд булган бир катор хунармандчиликнинг асосий йуналишларига изох берсак:

1. Харбий фаолият учун ихтисослашган хунармандчилик турлари: совутсозлик, эгар-жабдук ясаш, камонсозик, чодир ясовчилар, лочиндор-лар.

2. Курилиш сохаси учун ихтисослашган хунар-мандчилик турлари: буёк, тайёрлаш, ёFоч уйма-корлиги, бинокорлик, меъморчилик, сангтарош-лик, ганч уймакорлиги, наккошлик, шишасозлик, аркон эшиш.

3. Кундалик рузFор ва бошка эхтиёж учун буюмлар тайёрлашга ихтисослашган хунарманд-чилик турлари: кулолчилик, темирчилик, игнасоз-лик, пичоксозлик, чилангарлик, тери ошлаш ва чарм пишириш, этикдузлик ва музадузлик (пой-абзал таъмирловчилар), атторлик моллари тайёрлаш, совунгарлик.

4. Кийим-кечак ва баъзи буюмлар учун ихтисослашган хунармандчилик турлари: пахта, ипак ва жундан турли матолар тукиш, зардузлик, газ-ламаларга гул босиш, читгарлик, тикувчилик, каш-тачилик, кимматбахо металлардан буюм ясаш.

5. Турли давлат ахамиятига эга ва бошка соха-ларга ихтисослашган хунармандчилик: танга зарб этиш, хуснихат битиш, китоблар учун мукова тайёрлаш, мусика асбобларини ясаш, зировор ва дориворлар тайёрлаш, турли хил ширинликлар тайёрлаш каби ва бошка турлари мавжуд бул-ган.

Шуни хам таъкидлаб утиш керакки, хунарманд-лар шахарнинг маданиятли табакаси гурухига мансуб булган. XIV аср XVI бошларида яшаган шоирлар, мусикачи-ю созандалар, муаррихлар-нинг бир кисми бадавлат хунармандлар ва майда савдогарлар орасидан етишиб чиккан. Бу хакда бир катор тарихий манбаларда укиш мум-кин [27].

Хулоса ва таклифлар.

Хулоса урнида шуни таъкидлаш мумкинки, утган йиллар давомида, асосан шуро даврида Амир Темур шахси ва унинг ижтимоий-иктисодий ва сиёсий ислохотларига танкидий ёндашувлар кузатилганига карамай, уни холисона тадкик килган махаллий ва хорижий тадкикотчиларнинг хамда бевосита унга замондош булган тарихчи-лар, олимлар, шунингдек хорижий давлатларнинг расмий вакиллари хисобланган элчиларнинг асар-ларида Амир Темурнинг нафакат харбий сохада, балки ижтимоий-иктисодий сохаларда хам кенг куламли стратегик ислохотлар утказганлигига асарларни урганиш жараёнида ишонч хосил килиш мумкин. У нафакат хунармандлар, балки олимлар, файласуфлар, дин пешволари ва хар кандай фойда келтирувчи касб эгаларини кадр-лади. Натижада бу давр УЙFониш даври сифатида эътироф этилди. Бугунги кунда, бой меъроси-мизни, хусусан Амир Темур ва Темурийлар олиб борган ижтимоий-иктисодий ислохотларни атрофлича урганиб, бу борада мавжуд аксарият халкаро доирадаги манбаларни таржима килиб, тадкикотчилар ва китобхонларга етказиш мухим ахамият касб этади. Бу сиёсий вазият туфайли уз вактида кур-курона кораланган аждодларимиз-нинг фаолиятини ижобий жихатдан кайта куришга кенг имкон беради. Шунингдек, илмий-тарихий изланишларга кизикувчилар доирасини кенгай-тирса, ажаб эмас.

Адабиётлар руйхати:

1. Каримов И.А. Демократик ислохотларни янада чукурлаштириш ва фукаролик жамия-тини шакллантириш — мамлакатимиз тараккиётининг асосий мезонидир. - Т.: «Узбекистан», 2011. -151-153-6.

2. Ртвеладзе Э.В., Саидов А.Х. Амир Темур в зеркале мировой науки. - Т.: Издательский дом «Мир экономики и права», 1999. -С. 352.

3. N. Rowe. Tamerlane: A Tragedy. As it is Acted at the New Theater in Little Lincoln's-Inn-Fields. By His Majesty's Servants. London. J. Tonson Printer. 1701. - 72 p.; W. Davy, J. White, W. Hunter. Institutes Political and Military. (written by Timur) Oxford : At the Clarendon Press, 1783. -408 p.; N. Manucci. History of the Mogul Dynasty in India: From Its Foundation by Tamerlane, in the Year 1399, to the Accession of Aurengzebe, in the Year 1657. London. J.M. Richardson. 1825. -324 p.; Ch. Stewart. The Mulfuzat Timury, or Autobiographical Memoirs of the Moghul Emperor Timur. Holborn(London). Oriental translation committee. 1830. - 165 p.; Грановский Т.Н. Сочинения. М., 1866. Часть I; Тимур / Полное собрание сочинений. - СПб., 1905. Т. И. - С.341 -359; Бартольд В.В. 1. Тамерлан - покоритель Азии. «Ломоносов», 2014. -С. 36.//2. Тамерлан:

эпоха, личность, деяния. - Москва, «Наука». 1966, -С. 785; А.Ю.Якубовский. 1. Самарканд при Тимуре И Тимуридах. - Ленинград, 1933. -С. 67.

4. Низомиддин Шомий. Зафарнома. - Т.: «Узбекистан», 1996. -528-б.

5. Шарафиддин Али Яздий. Зафарнома. - Т.: «Камалак», 1994. -288-б.

6. Ибн Арабшох,. Ажоиб ул-макдур фи ахбори Темур. - Т.: «Мехнат», 1992. -326-б.

7. Шлоссер Ф. Всемирная история. - Санкт-Петербургь. Иосафата Огризко. 1863.

8. Л.Керен. Амир Темур салтанати. - Т.: «Узбекистан», 2018. -248-б.

9. A.Vambery. Travels in Central Asia being the account of a journey from Teheran across the Turkoman desert on the Eastern Shore of the Caspian to Khiva, Bokhara, and Samarcand. London. John Murray, Albemarle street. 1864. -463 p.// H. Lamb. Tamerlane The Earth Shaker. Great Britain. The Burlhigh Press. 1929. - 318 p.// R. Grousset. L'Empire des steppes, Attila, Gengis-Khan, Tamerlan. — P.: Payot, 1938. - 620 p.// H. Kurdian. A Few Corrections on Guy Le Strange's «Clavijo, Embassy to Tamerlane (1403-1406)». Source: Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland, No. 4 (Oct., 1938),pp. 555-560 Published by: Cambridge University PressStable URL: http://www.jstor.org/stable/25201780.// Ру Жан-Поль. Тамерлан. - М.: Молодая Гвардия. 2007.

- 172 стр.// B.F. Manz. 1. Temur and the Problem of a Conqueror's Legacy. Source: Journal of the Royal Asiatic Society, Third Series, Vol. 8, No. 1 (Apr., 1998), pp.21 -41. Published by: Cambridge University Press on behalf of the Royal Asiatic Society of GreatBritain and Ireland. Stable URL: http://www.jstor.org/stable/25183464.; 2. B.F. Manz. Administration And The Delegation Of Authority In Temur's Dominions. Source: Central Asiatic Journal, Vol. 20, No. 3 (1976), pp. 191207. Published by: Harrassowitz Verlag. Stable URL: http://www.jstor.org/stable/41927147.// Х. Хукхем. Етти ик,лим султони. - Т.: Адолат. 1999, - 320 бет.// M. Haider. 1. Timur's Methods Of Administration. Proceedings of the Indian History Congress. Vol. 38 (1977), pp. 698-706. Published by: Indian History Congress. https://www.jstor.org/stable/44139136.; 2. Timur's religious policy. Proceedings of the Indian History Congress. Vol. 37 (1976), pp. 425-428. Published by: Indian History Congress. https://www.jstor.org/stable/44139004.// Н. Тильман. Тимур-завоеватель и исламский мир позднего средневековья. Ростов-на-Дону. Феникс. 1997. - 640 стр.// М. Брион. Менким, Сохибкирон - Жахонгир Темур. - Т.: Янги аср авлоди. 2014. - 572 б.// M. Szuppe. L'héritage timouride : Iran - Asie centrale - Inde, XVe-XVIIIe siècles. 3/4 | 1997. https://journals. openedition.org/asiecentrale/447.// A.Burton. Descendants et successeurs de Timour : la rivalité territoriale entre les régimes ouzbek, safavide et moghol. L'héritage timouride : Iran - Asie centrale

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- Inde, XVe-XVIIIe siècles. // Le cadre événementiel. 1997. 3/4. p 23-39.// K. Z. Ashrafyan. Central Asia under Timur from 1370 to the early fifteenth century. 323-349 pp. https://en.unesco.org/ silkroad/knowledge-bank/central-asia-under-timur-1370-early-fefteenth-century.// Дж. Мароцци. Тамерлан: завоеватель мира. - 215 стр. www.royallib.com. // P. Wing. The Jalayirids. Edinburgh University Press. (2016). Stable URL: https://www.jstor.org/stable/10.3366/j.ctt1bgzbrm.10.// Ch.E.Eirkson. Ideas of empire in early Ming China: the legacy of the Mongol empire in Chinese imperial visions, 1368-1500. Submitted to the Graduate Faculty of The Kenneth P. Dietrich School of Arts and Sciences in partial fulfillment of the requirements for the degree of Doctor of Philosophy. University of Pittsburgh 2018. // К.Гюрай. Отношения Эмира Тимура с Европой до и после битвы при Анкаре. Золотоордынское обозрение. № 3. 2015. Университет Гази, Анкара, Турция. -С. 9. // Z. Rajkai. Japanese and Chinese research on the Timurid—Ming Chinese contacts.// K. Z. Ashrafyan. Central Asia under Timur From 1370 To The Early Fifteenth Century. p 325-349 https://ru.unesco.org/silkroad/node/451. // С. Бородин. Звезды над Самаркандом. Книга 1. Хромой Тимур. Государственное издательство Узбекской ССР. 1955. -С. 486. // Я.Нерсесов. Великий Тамерлан. «Сотрясатель вселенной». -149 ар. www.royallib.com. // Г.Пугаченко. Зодчество Центральной Азии. ХВ век. Ведущие тенденции и черты. - Т.: Издательство литератури и искусства имени Гафура Гуляма. 1976. -С. 115.

10. Салохиддин Тошкандий. «Темурнома». - Т.: «Чулпон», 1991. -352-б. // Б.Ахмедов.

1. Амир Темур. - Т.: Абдулла Кодирий номидаги халк мероси нашриёти, 1995. -640-б.

2. Узбекистан тарихи манбалари (Кадимги ва урта асрлар). - Т.: «Узбекистан», 2001. -352-б.

3. Амир Темур угитлари. - Т.: «Узбекистон», 2007. -29-б. 4. Амир Темур ва УлуFбек замон-дошлари хотирасида. - Т.: «Укитувчи», 1996. -312-б. // Т.Файзиев. 1.Темурийлар шажараси.

- Т.: «Ёзувчи», 1995. - 350 б. 2. Темурий маликалар. - Т.: Абдулла Кодирий номидаги халк мероси нашриёти, 1994. - 26-б.// И. Муминов. Амир Темурнинг Урта Осиё тарихида тутган урни ва роли. - Т.: «Фан», 1993. - 56 б. // Э.Азимов. Амир Темур салтанати. -Т.: F. Тулом номидаги Адабиёт ва санъат нашр. 1996. -88-б. // А. Мухаммаджонов. Амир Темур ва Тему-рийлар салтанати. - Т.: Комуслар бош тахририяти, 1994. -156-б.// С. Саидкосимов. А. Ахмедов, Б. Ахмедов ва бошк. Амир Темур жахон тарихида. - Т.: «Шарк», 2001. -304-б.// Ш.М.Улжаева. Амир Темур салтанатида миллий давлатчиликнинг ривожланиши: Тарих фанлари илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. - Т.: ТКТИ. 2008. -297-б. // С.Хидиров. Амир Темур давлатининг ташкил топиши ва давлат тузуми. Юридик фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун дисс. - Т.: ТДЮИ, 2002. -165-б. // Р.Алеуова. Амир Темурнинг маърифий-тарбиявий карашлари. Педагогика фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган дисс. - Т.: ТДПУ, 2006. -143-б.// А.Туляганов. Амир Темурнинг узбек давлатчи-лигининг ривожланишида тутган урни ва мавкеи. Юридик фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун дисс. - Т.: УРИИВА, 1996. -150-б. // Х.Файзиев. Темурийлар салтанатида Шохрухмирзонинг урни ва унинг ташки сиёсати. Узбекистон тарихи ихтисослиги буйича т.ф.н. илмий даражасини олиш учун дисс. - Т.: ТДШИ, 2011. -176-б.// Б.Усмонов. Амир Темур хаёти ва давлатчилик фаолиятининг Россия тарихшунослигида ёритилиши (XVIII-XX асрлар). Манбашунослик, тарихнавислик ва тарихий тадкикот усуллари. Тарих фанлари илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. -Т.: ФДУ. 2003. - 165 б. // А.Р.Рахматуллаева. Узбекистонда Амир Темур хаёти ва фаолияти тарихшунослиги (1991-2009): Тарихшунослик ва тарихий тадкикот усуллари т.ф.н. илмий даражасини олиш учун дисс. - Т.: ТДПУ. 2010. -147-б.// У. Никбаев. Амир Темурнинг ижтимоий-иктисодий карашлари. И.ф.н. илмий даражасини олиш учун дисс. - Т.: ТДШИ. 199. -150-б.

11. Ибн Арабшох. Амир Темур тарихи (ажойиб ал-макдур фи тарихи Таймур) I китоб. -Т.: «Мехнат», 2018. -49-б. 245-бет. // Шарафуддун Али Яздий. Зафарнома. - Т.: «Шарк», 1997. 155; 159; 243 // A.Vambery. History of Bokhara from the earliest period down to the present. London. Henry S. King & Co - 6 5 Corniiill & 12 Paternoster Row. 1873. 206-207 pp. // X.Xукхем. Етти иклим султони. - Т.: «Адолат», 1999. -170-б. // Рене Груссэ. Империя степей. Аттила, Чингизхан, Тамерлан. Перевод X. Xамраева. — Алматы, 2006. 592 с. - 461, - 478, - 480, - 494 стр.

12. Шарафуддун Али Яздий. Зафарнома. - Т.: Шарк. 1997. 221 -б.

13. Руи Гонсалес де Клавихо. Самаркандга - Амир Темур саройига саёхат кундалиги (14031406 йиллар). - Т.: «Узбекистон», 2010. -200-б.

14. Ибн Арабшох. Амир Темур тарихи (ажойиб ал-макдур фи тарихи Таймур) II китоб. Узбекистон Республикаси Фанлар Академияси. - Т.: «Фан», 2018. -144-б.

15. Амир Темурнинг «Темур тузуклари» асарини урганиш асосида муаллиф томонидан тузилган.

16. Работ - карвон куниб утадиган жой; карвонсарой. Низомиддин Шомий. Зафарнома.

- Т.: «Узбекистон», 1996. -514-б.

17. Ём (ёки ёмхона) - муFуллар ва темурийлар даврида тахминан хар бир кунлик йулда элчилар, чопарлар ва давлат арбобларининг тухташ жойи. Бу ерда озик-овкат, тунаш учун жой ва от-уловига ем-хашак берилган. Мазкур асар. 509-б.

18. Лангархона — йуловчилар куниб утадиган ер: мискин ва етим-есирга таом берила-диган жой; тарибхона. Xалкаро Амир Темур жамтармаси. Темур тузуклари. - Т.: «Узбекистон», 2011. -122-б.

19. Xалкаро Амир Темур жамFармаси. Темур тузуклари. - Т.: «Узбекистон», 2011. -122-б.

20. Шарафуддун Али Яздий. Зафарнома. - Т.: «Шарк», 1997. -172-б.

21. Руи Гонсалес де Клавихо. Самаркандга - Амир Темур саройига саёхат кундалиги (14031406 йиллар). - Т.: «Узбекистон», 2010. -261 -б, 174-бет. // Ибн Арабшох. Амир Темур тарихи

-- 18 MKTMCO^MET HA3APMACM BA MAKPOMKTMCO^MET / \

V ЭKОНОMMHЕCKAfl TEOPMfl M MAKPОЭKОНОMMKA

(axotfu6 an-MaKgyp Tapuxu TaMMyp) I kuto6. - T.: «MexHaT», 1992. 49-6. // LUapa^yggyH Am fl3gutf. 3a^apHoMa. - T.: «WapK», 1997. -141, 172, 290-6.

22. m6h Apa6wox. AMup TeMyp Tapuxu (axotfu6 an-MaKgyp Tapuxu TaMMyp) I kuto6. -T.: «MexHaT», 1992. -49-6.

23. Pyu roHcanec ge KnaBuxo. CaMapKaHgra - AMup TeMyp capofiura caexaT KyHganuru (14031406 Munnap). - T.: «Y36eKucToH», 2010. -200-6. // A. Vambery. History of Bokhara from the earliest period down to the present. London. Henry S. King & Co - 6 5 Corniiill & 12 Paternoster Row. 1873. 206-207 pp. // K.X. A6flypaxMOHOB. MexHaT UKTucogueTu: Ha3apuifl Ba aManueT. AapcnuK. - T.: «OaH», 2019. -50-6.

24. Pyu roHcanec ge KnaBuxo. CaMapKaHgra - AMup TeMyp capoMura caexaT KyHganuru (14031406 Munnap). - T.: «Y36eKucToH», 2010. -261-6, 174-6. // C. CaugKocuMoB (pax6ap), A.AxMegoB, B. AxMegoB Ba 6owKanap. AMup TeMyp xaxoH Tapuxuga. - T.: «WapK», 2001. --92-94-6. // K.X.A6gypaxMoHoB. MexHaT UKTucogueTu: Ha3apuifl Ba aManueT. ^apcnuiK. - T.: «OaH», 2019. -50-6.

25. m6h Apa6mox. AMup TeMyp Tapuxu (axotfu6 an-MaKgyp Tapuxu TaMMyp) II kuto6. Y36eKucToH Pecny6nuKacu OaHnap AKageMMflcM. - T.: «OaH», 2018. -156-6.

26. Pyu roHcanec ge KnaBuxo. CaMapKaHgra - AMup TeMyp capoMura caexaT KyHganuru (14031406 Munnap). - T.: «Y36eKucToH», 2010. -200-6. // C.CaugKocuMoB. A.AxMegoB, B.AxMegoB Ba 6owk. AMup TeMyp xaxoH Tapuxuga. - T.: «WapK», 2001. -304-6.

27. m6h Apa6mox. AMup TeMyp Tapuxu (axotfu6 an-MaKgyp Tapuxu TaMMyp) II kuto6. Y36eKucToH Pecny6nuKacu OaHnap AKageMMflcM. - T.: «OaH», 2018. -159-6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.