Научная статья на тему 'ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ РЕНЕССАНСИ – УЙҒОНИШ ДАВРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ'

ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ РЕНЕССАНСИ – УЙҒОНИШ ДАВРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бўриев О., Хўжаёров А.О.

Жаҳон халқларининг ижтимоий – иқтисодий тараққиёти мислсиз даражада ривожланиб, глобаллашув жараёнининг қамрови ғоят кенг кўламда кучайиб бораётган ҳозирги даврда инсоният келгуси ҳаётга, айниқса, жаҳон цивилизациясининг тақдири ва барқарорлигига улуғ аждодларимиз томонидан яратилган бебаҳо илмий – адабий, маънавий – маданий қадриятларни кенг кўламда ўрганиш ва тарғиб этиш билан бевосита боғлиқ бўлиб турибди. Ўрта асрларда яшаган буюк алломалар мислсиз даҳосининг маҳсули ўлароқ, юзага келган беқиёс илмий меросни янги тамойиллар асосида тадқиқ этиш, улар томонидан яратилган илмий кашфиётларнинг дунё томонидан ривожланган ўрнини белгилашда ва Шарқ халқлари илмий тафаккурининг жаҳоншумул аҳамиятини кўрсатиб бериш тақозо этилмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ РЕНЕССАНСИ – УЙҒОНИШ ДАВРИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ»

ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИ РЕНЕССАНСИ - УЙГОНИШ ДАВРИНИНГ УЗИГА ХОС ЖИХДТЛАРИ

Буриев О.

т.ф.н., профессор, Царши давлат университети Хужаёров А.О. катта уцитувчи, Осиё технологиялар университети https://doi.org/10.5281/zenodo.11126575

Жахон халкларининг ижтимоий - иктисодий тараккиёти мислсиз даражада ривожланиб, глобаллашув жараёнининг камрови гоят кенг куламда кучайиб бораётган хозирги даврда инсоният келгуси хаётга, айникса, жахон цивилизациясининг такдири ва баркарорлигига улуг аждодларимиз томонидан яратилган бебахо илмий - адабий, маънавий - маданий кадриятларни кенг куламда урганиш ва таргиб этиш билан бевосита боглик булиб турибди.

Урта асрларда яшаган буюк алломалар мислсиз дахосининг махсули уларок, юзага келган бекиёс илмий меросни янги тамойиллар асосида тадкик этиш, улар томонидан яратилган илмий кашфиётларнинг дунё томонидан ривожланган урнини белгилашда ва Шарк халклари илмий тафаккурининг жахоншумул ахамиятини курсатиб бериш такозо этилмокда.

"Шарк" географик тушунча сифатида, дунёнинг икки кутбидан бирини ифодалаши билан бирга кадимдан куплаб халк ва элатларнинг бетакрор маданияти хамда узига хос тамаддунини акс эттирувчи макон уларок, дунё тараккиётида алохида узига хос салохиятга эга хисобланади.

Кадимги Рим алломаларидан бири "Нур, зиё Шаркдан таралади", деган иборани куллаган. Юнон файласуфи Плутарх (мил. 46 - 127) хам "Тарих Шаркдан бошланади", деган калимани ишлатган, хаттоки олимлар шу номда салмокли асарлар хам яратишган.

Шарк Уйгониши Европада хам тан олинган. "Уша пайтда (XIII - XVI асрларда) жахолат чангалидаги Европанинг куп кисмида мусулмонлар илм чирогини ёкдилар...", испанлар ёзуви хам, шимолий орийлар ёзуви хам Осиёдан олинган; шимолий-гарбий ва шаркий Европа маданияти юнон-румо-араб уругларидан униб чиккандир" (Гердер). "Платон, Аристотель асарлари хам Европага дастлаб арабча таржима ва тахлиллар оркали кириб борганлар."Шаркликлар Гарбни Аристотель фалсафаси билан яратганлар" (Гегель).

Аник фанлар ва уларни урганиш усулларини, дехкончилик ва чорвачилик ишларини, денгизда сузиш, харбий техникани Европага Шаркдан олиб ривожлантирди."Математика, кимё, алгебра сохасида мусулмонларнинг хизматлари буюк... бу фанларда мусулмонлар Европанинг муаллимлари булиб колдилар" (Гердер).

Европа Уйгониш даври адиблари А.Данте, Петрарка, Ж.Бокаччо Шарк илм-фан, адабий асарларидан илхомланишган А.Данте "Базм", "Илохий комедия" асарларида Ибн Сино ва Ибн Рушдни уз устозлари каторида эхтиром билан тилга олади. Ахмад Фаргоний асарларидан фойдаланганини айтади [1].

Рус адиби В.Сулгинский ёзадики: 'Тарб - окил, Шарк - донишманд, Гарб - кенглик, Шарк - теранлик, Гарб - харакат билан яшаган, Шарк эса орзу-умид билан." Агар Гарбнинг атокли инсонлари фаол булсалар, Шаркда улар файласуфлардир. Олимлар Шарк афсоналарида нафакат чукур фалсафий тизимлар, балки хамма фалсафий омиллар, хинд-европа мифологиясининг ифодасини топдилар. Гарбга нисбатан бир неча аср олдин Шаркда Ер юзидаги хамма жонзотларнинг эволюцияси хакидаги таълимот ишлаб чикилган эди [2]. Бир пайтлар Шарк дунёга донги таралган олимлар, шоирлар хамда файласуфлар ватани дейилган.

Марказий Осиё халкларининг иктисодий-маданий омиллари эзгулик, бунёдкорлик ва умуминсоний тараккиётга хизмат килиб, улар минтакамиз цивилизациясининг бош гояси сифатида бугунги кунда хам амалда булиб, келмокда ва аждодларимиз асос солган улмас гоялар изчил давом этмокда. Чунки, хар кандай цивилизация купдан-куп халклар, миллатлар, элатлар фаолияти самарали таъсирининг махсули хисобланади.

Сунгги даврда Марказий Осиё ва кушни худудларда олиб борилган тарихий, археологик ва этнографик тадкикотлар мазкур минтакада кадимги Шарк цивилизациясининг шаклланиши ва ривожланишида узига хос урин тутганлигини курсатувчи куплаб ашёвий далилларни юзага чикарди. Уларга асосланиб, "Марказий Осиё цивилизацияси", "Урта Осиё цивилизацияси", "Турон ёки Туркистон цивилизацияси" каби тарихий тушунчалар илмий тадкикотларда кенг фойдаланилмокда [3].

Турон цивилизацияси пайгамбар Заратуштра давридан (милоддан аввалги VIII - VII асрлар) то Мухаммад пайгамбар замонасигача (VII - VIII асрлар) бир неча бор юксалиши билан бирга инкирозли пайтларни хам бошидан кечирган. Шунга карамасдан кадимги цивилизация уз ривожида узлуксиз давом этган. Кадимги юнон тарихчиси Диодор: "Бактрия минг шахарли мамлакат", деб бежиз айтмаган эди. IX - XII асрларда кудратли Сомонийлар, Корахонийлар ва Хоразмшохлар даврида бутун Шаркда булгани

каби Туронда хам буюк Уйгониш - Ренессанс юз берган. IX - XII асрларда Шаркдаги Уйгониш даври маданияти уз навбатида Мовароуннахр улкасига катта таъсир курсатган [4].

"Ренессанс" сузи - французча "Renaître" - кайта юзага келмок, янгидан тугилмок, - деган маъноларни англатади [5]. "Мусулмон - Шарк Ренессанси" тушунчалари тарих фанига таникли олмон шаркшуноси Адам Мец томонидан ХХ аср бошларида киритилган. Олим "Шарк" тушунчасини тарихий мазмунда ишлатиб, Урта ер денгизидан то субконтинентгача булган юртларни ва унинг IX - XII асрлардаги маданиятининг юксакларга кутарилганлигини кузда тутган. Мазкур улкалар кадимий цивилизация бешигидир [6].

"Тарих Шаркдан бошланади" деб тарихчиларнинг таъкидлашига сабаб шуки, шу юртларда милоддан аввалги III минг йиликларда илк шахарлар, давлатлар, фан, маданият ва жахон динлари шаклланган. Элам, Шумер, Сакистон, Белужистон, Хараппа, Турон цивилизацияси учоклари бунёдга келган. Турон кадимги жахон цивилизациясининг ажралмас кисмидир.

Уйгониш даври - Ренессанс - Марказий Осиё, Эрон, Хитой (X - XII ва XV асрлар), Гарбий Европада юз берган алохида маданий ва тафаккур тараккиёт даври хисобланади. "Ренессанс" атамаси дастлаб Италиядаги маданий ва маънавий юксалиш (XIV - XVI асрлар)га нисбатан кулланилган. Уни урта асрчилик тургунлигидан янги даврга утиш боскичи, деб бахолаганлар.

Маданият тарихида "Уйгониш (Ренессанс)", деган тушунча мавжуд булиб, уни купрок урта аср Европасига нисбатан, асосан XIX асрдан ишлатиб келинган. У ижтимоий - маънавий хаётнинг барча жабхаларидаги жонланишни, кутарилишнинг бир пайтда, бирваракайига тугри келишини кузда тутади. Масалан, Испанияда XIV - XVI асрларда шундай булган [7].

Собик Совет даврида тарих ва укув адабиётларида факат Гарб Уйгониш даври хакида гап борарди. Шаркдаги Уйгониш жараёни хакида лом-лим дейилмаганди. Чунки тарих фанида европоцентризм гояси хукмрон, Гарб илгор, Шарк колок акидаси устувор эди. Вахоланки, уша даврда олмон олими А.Мец, рус олими Н.И.Конрадлар Шарк Ренессанси хакида холисона фикрларини билдиришди. Узбек олимларидан И.Муминов, М.М.Хайруллаев, Ф.Сулаймонова, БДосимовлар хам Шарк Уйгониш даври хакидаги теран фикрлари баён этилган салмокли асарларини яратишди.

^озирги даврда жахонга "хали хануз уз таъсирини утказаётган Урта Осиё цивилизацияси асосчиси", колаверса тарихда хам учмас из колдирган буюк давлат арбоби, музаффар саркарда, мохир дипломат, илм-фан хомийси, бобокалонимиз Амир Темур асос солган салтанат узига хос салмокли уринга

эгagнр. "XV acp TaKgupuHH öenrunaö öepraH öyroK chhmo" - Coxhökhpoh Ba yHHHr BopncnapH TypKucTOH, XypocoH, Oopc, 03apÖ0H^0H Ba Apaö gyHecuga öup apHM acpra akhh xyKM cypuö, MapKa3namraH canoxHATnu TypKufi gaBnaT TamKun этнmгaн эgн.

"TypKHCTOHHHHr cyraraH TOFnapugaH öupH", - Amhp TeMyp acoc conraH TaMaggyH XIV - XVI acpnap TypoH TapuxuHHHr "ohthh gaBpu" - YfiFoHum gaBpHHHHr anoxuga öockh^h "MycynMOH - PeHeccaHcu" (A.Me^, "fflapK YHFOHHmn" (H.H.KoHpag), xo3upga "TeMypHÖnap PeHeccaHcu" HOMnapn öunaH ^axoHga эtтнрo$ этнпgн Ba Tapuxra aöagufi MyxpnaHgu. Mamxyp $paH^3 ohhmh ^wcteH Kэрэн TatKugnaraHugeK: "... eBponanuK H^ogKopnap amhp TeMypHH fflapK PeHeccaHcuHHHr öyHegKopu cu^arnga KagpnaögHnap". TaHHKgu $paH^3 ohhmh B.OypHto e3aguKH, "XX acpHHHr oxupuga Y3ÖeKHCTOH PeHeccaHCu" TeMypHHHr AHru эрacн öenrucu ocTuga TypuögH" [9].

TeMypufinap PeHeccaHcu - MycynMOH PeHeccaHcu fflapK TaMaggyHH To^ugaru ^aBoxupnapgaH öupu caHanagu. TeMypuönap PeHeccaHcuHH ypraHumra öaFumnaHraH öat3H TagKUKoraap aparangu [10].

PeHeceaHeHHHr acocufi anoMaraapu: Ta^aKKypga Ba hhmhh u^ogga gornaTH3M, ®:axonaT Ba MyTaaccuönuKHH epuö yTuö, hhcohhh ynyFnam, yHHHr ucTetgogu, aKgufi-^uKpufi HMKoHH^raapuhh W3ara HHKapum; aHTHK gaBp (mhoh-Phm) MagaHH^Tura KafiTuö, yHH THKnam; öoSrnum; nepKOB cxonacTHKacugaH KyTynuö, agaöueT Ba caHtaTga gyHeBufi ry3annuK, xaeT TapoHanapuHH kh3fhh Kyfinam, hhcoh эркн, xyp^HKpnunuK ynyH Kypamum, öyHHHr Hara^acu ynapoK, H^ogufi KygpaT Ba Ta^aKKyp KynuHH HaMofium этagнгaн ynyFBop öaguHfi acapnap, canoöarau ÖHHonap aparangu, unM-^aH puBO^naHTupungu [11].

Ammo PeHeccaHc, a^hh YfiFOHum ^aKaT EBpona xogucacu эмac. AyHe MagaHH^THHH äxhht onuö ypraHraH onuMnapHHHr umu myHH KypcaraguKH, Ocue MapKa3ugaru TypKHCTOH, XypocoH Ba 3poHga HTanuara KaparaHga öup Hena acp onguH (IX - XII acpnap) yrnaH MagaHufi KyTapunum W3 öepraH, unM-^aH, $anca$a, agaöueT Ky^nu puBo^naHuö, hhfop HHcoHnapBapnuK Foanapu ^mh^t ^hkphhh öaHg этгaн, aKgufi Ba u^ogufi ^aonnuK rypKuparaH. Ey gyHe unMuga "MycynMoH PeHeccaHcu" eKH "fflapK YfiFoHHmu" homh öunaH aTanuö KenuHMoKga [12].

fflapK YfiFoHum gaBpuga xaM ynyF annoManap, KoMycufi öhhhm coxuönapu, Mamxyp MyTa^aKKupnap eTumuö HHKKaH. Ahhk ^aHnap coxacuga MyxaMMag Xopa3MHfi, Aöy EaKp Po3ufi, Aöy PafixoH EepyHHfi, AxMag OapFoHHH, YMap ^afieM, Mup3o YnyFÖeK, ^anca^a coxacuga Aöy Hacp Oopoöufi, Aöy Anu höh Chho, Höh Pymg, MyxaMMag Fa33onuH, A3H3ugguH Haca^ufi, metpu^Tga Aöy Aögynno PygaKufi, AöynKocuM OupgaBcufi, fflepo3ufi, Hh3omhh

Гaнжaвий, Абдypaxмон Жомий, Алишер Швоий, paссомчиликдa Kaмолиддин Беxзодлap бapaкaди ижод кдлишгон [13].

Xa^H^a^a ypтa aсpлapдa Мовapоyннaxpдa дyнёвий Ba диний илмлapнинг олaмшyмyл тapaккиётигa, ypтa aсpлap Ренессaнсигa aсос солинишигa 6У yлкa axолисининг кaттa кисми шaxapлapдa яшaши, шaxapлapдa инсонлapнинг илмий, мaдaний, мaънaвий xaмдa диний фaолиятлapи учун яpaтилгaн мухит, Сомонийлap Ba Kоpaхонийлap сyлолaдapи хукмронлиги дaвpидa бу yлкaдa бир ^4a юз йил дaвом этгaн тинчлик Ba aсойиштaлик сaбaб бyлгaн.

Тypонзaминдa УЙFOниш дaвpининг биринчи боск;ичидa - XI - XII aсpлapдa xaм мaдaният юкори чуккисига кyтapилгaнини aдоxидa тaъкидлaш лозим. Олимлapнинг фикpичa, "Мусулмон Ренессaнси" Мaъмyн aкaдемиясидaн бошлaниб, Мирзо УлyFбек aкaдемияси билaн тyгaйдигaн етти aсpлик дaвpни к;aмpaб олaди. Тapих зapвapaкдapигa нaзap тaшлaсaк, жaмиятнинг pивожигa, хaдкдap тaкдиpидa буюк дaxолapнинг хизмaтлapи бекиёс ypиндa тypгaнлигигa гувох бyлaмиз. Кишилик тapaккиётини бaтaмом янги йyнaдишгa солa олaдигaн дaxолap инсоният тapихидa ниxоятдa там yчpaйди, aдбaттa.

Тypонзaминнинг сyнмaс юлдyзлapидaн бири Амир Темур aнa шyндaй буюк дaxолapдaн хисоблжиб, ул зот дунёнинг уч кит^си - Осиё, Еврота, Афpикaдa кенг кyлaмли сиёсaт юpгизгaни, Уз фaолияти билaн кyплaб хaдкдap, миллaтлapнинг дapдигa дapмон булган осойиштaдик, илму мaъpифaт, мaдaният,ободончиликдap олиб кирганлиги билaн мyътaбapдиp. Дaвp тaк;aзосигa кypa, буюк зотнинг зиммaсигa нихоятдa мaсъyлиятли вaзифaдapни бaжapиш xaм тушган эди. Сохибкирон буни шapaф билж yддaсидaн чикиб, мyFyл боскинчилapидaн aсоpaт булиб колг^ xyдyдлap вa хapобaлap ypнидa обод вa кyдpaтли буюк дaвлaт бapпо этгaн.

Амир Темур шaхси билaн к;aнчa Fypypлaнсaк, фaхpy ифтихор этсaк, шyнгa муносибдир. Бинобapин, aйнaн буюк Сохибкирон уз фaолияти билaн Тypондa УЙFOниш дaвpини бошлaб беpгaн, бугунги сaодaтли кyнлapимизнинг тaмaл тошини куйган. Темypийлap сyлолaсининг pyйхaти 193 нaфap шaхзодa вa 300 дж зиёд мaдикaдaн ибоpaт этанлигининг узи хaйpaтомyз мaълyмот! Бу сyлолa жaми 488 йил хукмронлик кдлганини тaъpифлaшгa тил ожиз. Бинобapин, тapихдa бу ß^ap узок яшaгaн сyлолa бyлгaн эмaс [14].

XIV - XV aсpлapдa эсa УЙFOниш - Ренессaнс дaвpининг иккинчи боскичи бошлaнгaн. Бунинг боиси шуки, Амир Темур дaвpидa УЙFOниш жapaёнининг юз беришига aсосий омил бу дaвpдa инсоннинг xap томонлaмa pивождaнишигa вa xap бир кишит уз кобилиятини туга нaмоён килишга кул^ шapт-шapоитлap яpaтилгaн эди.

Amhp TeMyp öoöoKanoHHMH3 MaHa my TypoHga TyFHnraHH, MaHa my ropTga amaö, yHH eBgaH o3og KH^raHH, öywK gaBnar öapno этгaнн öunaH öapHaMH3 xaKgu paBumga $axpnaHaMH3. Ey ynyF 3othh эca öu3ra OnnoxHHHr y3H MHnnaTHMH3ra KapaM cu^arnga HHoaT этгaн. Coxhökhpoh öu3ra KongupraH Mepoc - öapHa aBnognapuMH3ra xu3Mar KH^aguraH aöagufi Mepoc xucoönaHagH.

Hkkhhhh fflapK PeHeccaHcu (XIV - XV acpnap) cy3cu3 Amhp TeMyp ^aonuaTH öunaH y3BHfi öoFHHKgup. Yn 3ot mpthmh3hh MyFynnapgaH o3og kh-^hö, 150 HunnuK HHFarofinap xyKMpoHnuru acopaTHHH TyraTraH. Ehphhhh YfiFoHHm gaBpuga эрнmнпгaн Hara^anapHH aHaga WKcaK gapa^ara KyTapuö, Kygparau gaBnar Ty3raH, unMy $aH, MagaHHaT Ba maxapco3HHK rynnaö amHaraH. ^axoH HHM-^aHH, MagaHuaT Ba cuecufi MapKa3H aHa TypoHra KyHraH. YpTa ep geHru3ugaH topthö, to X^HgucToHrana öynraH ropraapga MetMopnHK, MoHyMeHTan öe3aK, KynonHHnHK, xarroTnHK, ucTupoxar öoFnapu aparumga, Kypunum coxanapuga "TeMypufinap ycnyöu" homh öunaH aHru fiyHanum nafigo öynraH. Cup эмacкн,öy ®;apaeH Tapuxga 150 nun xyKM cypraH HHFarofinap xyKMpoHnuru gaBpugaH onguH öomnaHraH MycynMoH fflapKH цнвнпнзaцнacннннг gaBoMH öynuö, yHH aHaga öofiHTraH Ba TyngupraH.

TaHHKgu aMepuKanuK ohhm O.Orapp e3aguKu: "XIV acpga Fapöga TeMypnaHr (TaMepnaH) homh öunaH TaHunraH amhp TeMyp ^exnugaH YpTa Ep geHru3HHHHr mapKHfi coxHnnapurana öynraH gyHeHH öocuö onuö, y3HHHHr KafiTa THKnaHraH nofiTaxTH CaMapKaHgga ohhm Ba H^ogKopnapHH Tynnagu. Eup acpgaH cyHr Eoöyp OapFoHa BoguficugaH hhkhö, XuHgucTOHga MyFynnap cynonacura acoc congu. HKTugopnu e3yBHH öynraH Eoöyp Ba yHHHr aBnognapu MapKa3Hfi OcueHHHr KaguMru aHtaHacuHH TapK этмaгaн xonga y3 capofiura KenyBHH H^ogKopnapHH ^aM этgн" [15]. CaMapKaHgga maKrnaHraH "TeMypufinap PeHeccaHcu" Kyem Kaöu nopnaö fflapKy Fapö MaMnaKaraapura Tapangu.

XIV - XV acpnapga pyfi öepraH hkkhhhh fflapK PeHeccaHcu Hara^acuga gyHe axaMHaTHra mohhk Kynnaö onHMnap, $o3uny $y3anonap eTHmuö, HHKKaH. ffly caöaögaH xaM TapuxHHnap TypoHHHHr hkkhhhh YfiFoHHm gaBpuHH xaKgu paBHmga "TeMypufinap PeHeccaHcu" geö aTamMoKga. Ey Foa 2014 fiun 14 - 15 Mafiga CaMapKaHg maxpuga öynuö yTraH xa^Kapo hhmhh aH^yMaHga xaM aKgunnHK öunaH Ky^^aö KyBBaraaHgu. EyHH Y3öeKHcToH PecnyönHKacu öhphhhh npe3ugeHTH hchom KapuMoB xaM TatKHgnaraH эgн. TeMypufinap gaBpu xaKHKaTaH xaM unM-^aH, MagaHHaT Ba Matpu^aTHHHr öexag paBHaK TonumuHH TatMHHnaraH fflapK YfiFoHHm gaBpu эgн. ^o3upru nafiTga wpTHMH3 Ba xanKHMH3 MycTaKH^^HrHMH3 mapo^aTH öunaH yHHHHH YfiFoHHm gaBpu öycaFacuga Typuögu, geö afiTHm MyMKHH.

Сохибкирон нафакат бархаёт инсонларга, балки утмишда яшаб утган алломалар ва азиз-авлиёлар хотираларини абадийлаштиришга гамхурлик курсатган, бу хол фукаролар онгида хамиша эзгу хизмат килганлар хеч качон унутилмайди, деган эзгу тушунчани шакллантирган.

Бу даврда шахарсозлик, меъморлик, тасвирий ва амалий санъат, наккошлик, зардузлик, металлга бадиий ишлов бериш, хаттотлик, илм-фан ва таълим-тарбия, адабиёт, китобат санъати ва кутубхоначилик, мусикашунослик каби сохалар нихоятда ривожланган. Туронзамин Ренессанси таъсири Хуросон ва Х,индистон, хаттоки, Европа мамлакатларига хам уз таъсирини курсатган. Европа халклари темурийлар Ренессансини теран тахлил килишган.

Амир Темур илм-фан ва маданият равнакига кенг имкониятлар яратган, дин пешволари, олимлар, санъатшунослар, ёзувчилар, шоирларга алохида гамхурлик курсатиб турган. Бу сиёсат натижасида Шарк Уйгониш даврининг иккинчи боскичига асос солган [16].

XIV асрдаги улкан ва ёркин сиймо - Амир Темур жахон тарихида кудратли ва гуллаб-яшнаган давлат барпо этиб, урта аср дунёсининг асл маданий ва маънавий марказларидан бирига айланган, инсон акли ва истеъдодини ноёб ижоди булиб, бугунги кунда хам сакланиб колган мислсиз меъморий обидалари билан машхур Самаркандни унинг пойтахтига айлантирган атокли саркарда ва давлат арбоби сифатида кирган.

Сохибкирон олимлар, файласуфлар, меъморлар, шоирлар, хофизу машшокларга гамхурлик килишда хам ном козонган. Темурийлар даври хакикатан хам илм-фан, маданият ва маорифнинг бехад равнак топганлигини таъминлаган Шарк Уйгониш даври эди. Шунингдек, муаррихлар бу даврни "Мовароуннахр (Турон) тарихининг олтин даври" деб хам бахолашмокда.

Куплаб тарихчи олимларнинг фикрича, Шарк, хусусан Марказий Осиё минтакаси IX - XII ва XIV - XV асрларда бамисоли пуртанадек отилиб чиккан икки кудратли илмий-маданий юксалишнинг манбаи хисобланиб, жахоннинг бошка минтакаларидаги Ренессанс жараёнларига ижобий таъсир курсатган. Шарк Уйгониш даври - Шарк Ренессанси сифатида дунё илмий жамоатчилиги томонидан хакли равишда тан олинган.

XVIII асрларгача европаликлар Амир Темур яратган Ренессансдан тула хабардор эмас эди. XVIII - ХХ асрларда жахоннинг купгина давлатлари Амир Темур яратган Ренессанс даври ютукларидан бахра ола бошлади. Шу сабабли европалик ижодкорлар уни Шарк Ренессанси бунёдкори сифатида кадрлайдилар. Шу билан бирга куплаб тадкикотчилар кайд этганидек, агар Европа Уйгониш даврининг натижалари сифатида адабиёт ва санъат асарлари, меъморлик дурдоналари, тиббиёт ва инсонни англаш борасида янги

кашфиётлар юзага келган булса, Шарк Уйгониш даврининг узига хос хусусияти, аввало, математика, астрономия, физика, химия, фармакология, тиббиёт каби аник ва табиий фанларнинг, шунингдек, тарих, фалсафа ва адабиётнинг ривожланишида намоён булди. Бу эса Европа дунёсида Уйгониш даврини бошлаб берганлигини ва бунинг оркасидан бир кадар амалий натижаларга эришганлигини бугун уларнинг узлари хам тан олишган. Чунки кадимда янграган "Нур, зиё Шаркдан таралади", "Тарих Шаркдан бошланади" деган эътирофлар бежиз эмаслигини бугун жахон жамоатчилиги хис этиб турибди.

Хуллас, башарият тарихининг буюк сиймоси Сохибкирон Амир Темур ва темурийлар даврида Туронзамин Ренессанси Уйгониш даврининг иккинчи боскичига тамал тоши куйилиб, бой маданий мерос яратилган эди. Ва нихоят ХХ аср 90-йиллари бошларида Ренессанснинг учинчи боскичи бошланиб кетган киска даврда асрларга татигулик бекиёс ва кенг камровли бунёдкорлик ишлари амалга оширилмокда.

Адабиётлар:

1. УзМЭ, 9-ж. - Т., УзМЭ ДИН, 2005. - 58 б.

2. Сулаймонова Ф. Шарк ва Гарб. - Т.: Узбекистон, 1997. - 399 б.

3. Мавлонов У. Марказий Осиёнинг кадимги йуллари. - Т.: Академия, 2008. - 3 б.

4. Хайруллаев М. Урта Осиёдаги Уйгониш даври маданияти. - Т.: Фан, 1994. - 10 б.

5. УзМЭ, 7-ж. - Т., УзМЭ ДИН, 2004. - 305 б.

6. Ширинов Т. Тарихимиз этюдлари. - Т.: Шарк, 2011. - 203 б.

7. ^осимов Б. Уйгонган миллат маърифати. - Т.: "Маънавият", 2011. - 141

б.

8. А.Мец. Мусулъманский Ренессанс. - М.: 1965; Конрад Н.И. Запад и Восток. - М.: 1972; М.Хайруллаев. Урта Осиёдаги Уйгониш даври маданияти. - Т.: 1994; Ф.Сулаймонова. Шарк ва Гарб. - Т.: 1997.; Ширинов -Т.: Тарихимиз этюдлари. - Т.: 2014. - 252-254 б.

9. Ртвеладзе Э.В., Саидов А.Х. Амир Темур в зеркале мировой науки. -Т.: 1999. - С. 20.

10. Буриев Очил. Темурийлар Ренессанси. - "Ижтимоий фикр. Инсон хукуклари" // 2016 йил 3-сон. - 125 б. Шу муаллиф. Темурийлар Ренессанси -Уйгониш даврида Туронда маданий юксалиш ва хозирги замон -Демократлаштириш ва инсон хукуклари // 2008 йил 4-сон. - 40-44 б. Шу муаллиф. Туроннинг олтин даври. - Т.: 2019.

11. Исмоилов И., Шаропов А. Тарих атамалари лугати. - Т.: 2013. - 10 б.

12. Мец А. Мусульманской Ренессанс. - М.: 1965.; Конрад Н.И. Запад и Восток. - М.: 1972. Сулаймонова Ф. Шарк ва Гарб. - Т.: 1997.

13. УзМЭ, 9- ж. - Т.: 2005. - 57 б.

14. Амир Темур Гарб адиблари нигохдда. - Т.: Dаvr press, 2016. - 196 б.

15. Фредерик Старр. Марказий Осиёнинг янгитдан кашф этилиши. -"Жах,он адабиёти", 2014 йил 6-сон. - 57-58 б

16. Саидов А. Амир Темур ва Султон Мирхдйдар ота. - Карши: Насаф, 2016. - 52 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.