Научная статья на тему 'АЛИШЕР НАВОИЙНИНГ МУСИҚА ИЖОДИЁТИДАГИ ЎРНИ'

АЛИШЕР НАВОИЙНИНГ МУСИҚА ИЖОДИЁТИДАГИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
212
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мусиқа санъати / ижод / мумтоз мақом санъати / куй / бастакорлик / ижрочилик

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зоҳиршох Аҳмедов, Хурсаной Умарова

Ушбу мақолада Амир Темур ва унинг салтанати ворислари темурийларнинг ҳунар ва санъат аҳлига хурмати, темурийлар замонида яшаб ижод килган йирик мусиқашунос Алишер Навоийнинг мусиқа ижодиётига қўшган ҳиссаси ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АЛИШЕР НАВОИЙНИНГ МУСИҚА ИЖОДИЁТИДАГИ ЎРНИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 2 / June 2022 ISSN 2181-063X

АЛИШЕР НАВОИЙНИНГ МУСИНА ИЖОДИЁТИДАГИ УРНИ

Зохиршох Ахмедов Хурсаной Умарова УзДСМИ ФМФ

Аннотация: Ушбу маколада Амир Темур ва унинг салтанати ворислари -темурийларнинг хунар ва санъат ахлига хурмати, темурийлар замонида яшаб ижод килган йирик мусикашунос Алишер Навоийнинг мусика ижодиётига кушган хиссаси хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Мусика санъати, ижод, мумтоз маком санъати, куй, бастакорлик, ижрочилик.

ALISHER NAVOI'S PLACE IN MUSIC

Zohirshox Ahmedov Khursanoy Umarova FRB UzSIAC

Abstract: This article tells about the contribution of the great musicologist Alisher Navoi, who lived in the time of the Temurids, to the musical creativity of Amir Temur and his heirs - the respect of the Temurids for the profession and art.

Keywords: Music, creativity, classical maqom art, melody, composition, performance.

Республикамизда руй бераётган янгилик ва улкан вокеалар уз кулами билан порлок келажагимизнинг йулчи юлдузи булиб яркираб нур сочмокда. Бой тарихий хазиналаримизнинг эшиклари истикдол туфайли очилмокда. Урта Осиё тарихида Темурийлар даври карийб беш юз йилдан зиёд жахон олимларининг диккат марказида булиб келган. Сохибкирон Амир Темур даврида Урта Осиёнинг мустакил бир давлат остига бирлаштирилиши, мамлакат ичида тинчлик урнатилиши мамлакатнинг иктисодий ва маданий тараккиётига улкан таъсир курсатди. Бу даврда Урта Осиёда майдонга келган буюк цивилизация буюк тарихий шахсларни - файласуф ва донишмандларни, шоир ва санъаткорларни, меъмор ва сохиби хунарларни етиштирди, улар уз навбатида жахон маданий тараккиётини бойитишга хисса кушганлар. Амир Темур ва унинг салтанати ворислари - темурийларнинг деярли хаммаси хунар ва санъат ахлига хурмат билан караганлар, уларнинг мехнати ва санъатини кадрлаганлар шу боис, улар подшохлигида маданий хает ва мухит тараккий этган. Улар даври нафакат

узбек халкининг, балки буткул Якин ва Урта Шарк элларининг айникса мусика санъати учун жадал равна; топган камолат чуккисига эришган, чинакам Уйгониш даври булган дейилади. Чунки бу халклар ягона давлатни ташкил этиб, узаро самарали маданий алокалар урнатибгина колмай, айни вактда Осиё ва Европанинг энг йирик мамлакатлари билан хам маънавий богланиш хосил килганлар.

Мусиканинг бошка санъатлар каторида мухим урин эгаллаш учун замин, Темурийлар хукмдорлиги мобайнида хонанда ва созандалар расмий-дипломатик, харбий ва бошка танталарнинг доимий катнашчиларига айланиб, халк томошалари, оммавий байрамлар уларсиз утмаслиги булган. Узбек халки мусикаси катори харбий-расмий мусика турлари, мумтоз маком санъати, минтаканинг бошка туркий хамда араб-, форсийзабон халкларининг мусикавий фольклори ривож топди. Энг мухими, мусикий анжомлар жасорат ва мардлик тимсолларига айланган. "Амр килдимки кайси бир амир бирон мамлакатни фатх этса, ё ганим лашкарини енгса, уни уч нарса билан мумтоз килсинлар: фахрли хитоб. туг ва ногора бериб, уни баходир деб атасинлар ", - деб ёзади Амир Темур. Амир Темурнинг узи мусиканинг хис-туйгуларга таъсир имкониятларидан бохабар булиб, амалиётда ундан мохирона фойдаланган. Х,еч бир саройда утказиладиган тантана мусикасиз булмаган. Х,арбий юришларда хам мусикий асбобларга булган ихлосини унутмаган. Унинг харбий амалиёт тарихига киритилган узининг катор кашфиётлари бор. Масалан, муъжаз шахар ёки кишлокка хужум бошлашдан олдин, у ерга эхтиёткорлик билан карнайчи ва ногорачилар киритилган. Эрта тонгда бехосдан бу асбобларнинг янграши ахолини довдиратиб, харбийларга катта ёрдам берган. Темурийлар даврида, саройларнинг бош дарвозалари тепасига махсус ногорахоналар куриш одатга кирган, бу хол мусика санъатига булган эътиборнинг яна бир ёркин далилидир. Маълумки, сарой мусикий гурухлари асосан карнайчи ва ногорачилардан иборат булган, етакчиларини "мехтар" деб аташган. Улар оммавий байрам ва тантаналарда фаол катнашганлар. Темур даврига хос булган маънавий кутаринкилик мусика санъатининг деярли барча жабхалари учун кенг имконият тугдириб берди: созандалик ва хонандалик, мусика таълими, бастакорлик ижоди, мусика илми буларнинг барчаси камол топди.

Асрлар давомида шаклланган анъанавий "устоз-шогирд" таълим тизими кенг кулоч ёзди. Мусика устозини хаммадан устун куйган, "устозлар устози" деб улуглаган Алишер Навоий (узи хам мусикий илмга эга булган, айрим мусикий асарлар хам яратган) узининг "Сабъаи-сайёр" асарида: Санъатим анда соз чолмок иши Билмайин мен киби ишимни киши Илми адвори фанни мусикий Мендан ул илм ахли тахкикий Шу боис Алишер Навоийнинг хаёти ва ижодий фаолиятида мусиканинг узига хос урин эгаллагани тасодиф эмас, бундан

TamKapu, HaBouH TaxamycuHUHr y3H xaM Hy$y3nu MycuKHH aTaMa "HaBo" cy3ugaH y3aK onraHgup. MycnKa acocnapuHH anu^So caSoKgapu SunaH Supra onraH, ycT03H y3 gaBpuHHHr HupuK MycuKamyHocu Ba SacTaKopu Xo;a EypxoH SynraH.

HaBOHH y3 acapnapuga ycTO3HHHHr H;ogHHH MaKOMnap maKunnaHumura SeBocuTa anoKacH SopnuruHH e3agu. ^yHKH "Hc^axoH" Kyöu, aHHKpoFH, MaKOM (napga th3hmh), amhp TeMyp Ba TeMypufinap gaBpugaru "^yBo3gaxMaKoM" TypKyMH TapKHÖHgarn ynuHHH эgн. HaBouHHHHr MycnKa MagaHuaTHHH H3Hun эtтнpo$ этнmнгa yHHHr Xo;a EypxoH Ky^uga TatnuM onraHH, yMpn gaBoMuga

MycnKa caHtara HaMoeHganapn önnaH gouMHH MynoKoTga SynraHnuru h^oshh Tatcnp этгaн. "^aTop co3napga axmn nonyp эpgн..." AnnoMaHHHr ^oMycnfi "XaMca"cnHn, Sem KymuK geS ugpoK этнm MyMKHH. ^tHu: "X,afipaTyn aöpop"-$anca$HH-axnoKnö Ma3MyHra эгa SynraH KymuK, "Oapxog Ba fflupuH" - ;acopaT Ba BaTaHnapBapnHK KymuFH, "^afinn Ba Ma;HyH" SeTaKpop ceBru KymuFH, "CaStan-caöep" - Ba^ogopnnK KymuFH, "Caggu HcKaHgapufi"- axnoKnö KymuK geö aTanumu MyMKHH. YMyMaH onraHga Änumep HaBouHHHHr metpnapuHH KymuK geö xaM $apa3 KHnca öynagn, nyHKH aKcapuarnra moup 3aMoHgomnapngaH TopTnö, SyryHru KyH H^ogKopnapnra Kagap MycnKa aparamraH, atHH ynapHH MycnKanamTupumraH. Änumep HaBonHHHHr MycnKa H;ogHeTHra öeBocnTa anoKagopnuruHH 3axupuggHH Eoöyp xaM эtтнpo$ этгaн. Änumep Hbohh HaKmnap (amyna-nonFy acapnapu) xaMga nempaBnap (nonFy acapnapn) Myarnu^H SynraHnuru "EoöypHoMa"ga KenTnpnnraH. ffloupHHHr Ty3HnnmH ;HxaragaH MypaKKaS SynraH SyHgaH acapnapra hmkohhh eTa onumu Ha^aKar fflapK SanKH FapS MagaHuaTH Tapuxuga xaM KaMgaH KaM ynpafigH. ffly gaBpgaru 24 ycyngaH - Sup KaHnacn YnyFSeK, 12Tacn - XycaÖH EoHKapo, 7Tacn - эca Änumep HaBonH KanaMnapura MaHcyS, geS TonunraH. "Ma;onncyH - Ha$ouc"ga HaBonH MycnKa SunaH myFynnaHraH moupnaHHHr HoMnapnHH KenTHpraH: xopa3MnuK ohhm Ba moup Xy;a ASygan Ba^ouö Xopa3MHH XB acpga MycnKa xaKnga pucona e3raH, naxgaBoH MyxaMMag, Xy;a ASgynno KaSu caHtaTKopnapHHHr MycnKa TapaKKneTura KymraH xuccanapu эtтнpo$ этнпagн. Ey acapga HaBonH y3 3aMoHacngarn энг Mamxyp co3aHga Ba SacTaKopnapgaH Xy;a rocy^ EypxoHHH xaM эcгa onnS yTagn. "X,onaTH naxnaBoH MyxaMMag" acapnHH y3 gaBpnHHHr SywK SacTaKopn yH hkkh MaKoMHHHr TaKoMunnaHnmnga KaTTa xncca KymraH MyxaMMaggHHHr MycnKa u;ogura SarumnaraH. Ey gaBpga HaBouHHHHr xoMufinuru opKacuga y3 caHtaTnapu SunaH myxpaT TonraHnap, ;yga Kyn HaKm Ba nempoBnap apaTraHnap. TeMypufinap 3aMoHuga amaS u;og KunraH «Ha Sup HupuK MycuKamyHoc Anumep HaBouHHHHr ycTo3H ASgypaxMoH ^oMHfigup. ^omhh MycuKHH acapnap Ba "PuconafiH MycuKu"HHHr Myannu^Hgup. ^oMHHHHHr puconacu acoc 3aMHH Ha3apuH Ma3MyHra эгa Syngu, hkkh KucMgaH uSopar "Hhmh Tatnu^", "hhmh HKot". AcapHHHr SupuHHH KucMuga, MycuKaHHHr KenuS HHKumu, "MycnKa" cy3HHHHr Ma3MyHH, caHtaTnapHHHr Sypnu KaSu MyaMMonap epuTHnagu.

^OMHHHHHr $HK;pHHa, MycuKaHuHr TapKuSufi KucMnapuHu ypraHum "aHaga ry3an Ba Ha^HC caHtar"aparam ynyH KepaKgup. PuconaHuHr hkkhhhh KucMuga yma gaBp MyTaxaccucnapu opacuga KeHr TapKanraH ycynnap Sara^cun epuTunraH. Puconaga 20gaH opTu; ycynnap xaKuga MatnyMoT 6op. ^OMHHHHHr aHru ycynnap aparumga "nerapa HyKguru", "uxTuep этгaн Kumu aHru ycyn apara onumn" xaKuga ^ukp roprnunraH. By pucona Anumep HaBofiu hhthmoch SunaH e3unraH geraH MatnyMOT xaM 6op. Ma3Kyp pucona u^ponu, SacTaKop, onuMnapgaH y3 maxcufi Ta^puSanapuHu umra conumra yHgap экaн. TeMyp Ba TeMypufinap gaBpuga MycuKufi u^og Ba u^poHuHr muggar SunaH puBo^naHuö Sopumu MycuKufi puconaHaBucnuKKa xaM Tatcup этмafi KonMagu. ffly gaBpra oug ;aTop puconanap caKgaHuö KonraH, ynap Mycu;a unMuHuHr w;opu caBuacugaH ganonar Sepagu, Mycu;aHuHr MyxuT TuMconnapu tu3umu, ypraHunaeTraH gaBpHuHr Mycu;a SunaH Sornu; öapna xycycuaraapu xaKuga MatnyMoraap MaB^yg. MacanaH, Зafiнyпo6нggнн an-XycafiHufiHuHr "KoHyH-u uhmu Ba aManu MycuKufi" puconacu Anumep HaBofiura SarumnaHraH. Puconaga Myarnu^ xan; nonry acSoSu - gyTopHu uhk 6op unMufi Tatpu^nafigu Ba yHu xotuh- Ku3nap opacuga KeHr TapKanraHnuruHu afiTagu. Ha^MugguH KaBKaSufi - fiupuK onuM Ba MycuKanu öynuö, ukku pucona -"Puconau MycuKufi", "Puconafiu gap SaeHu ^yBa3goxMa;oM"HuHr Myannu^ugup. KaBKaöufiHuHr ^uKpura Kypa, MycuKa - Ha^uc caHtaT öynuö, unoxufi cupnapra эгagнp. fflyHuHr ynyH yHu ugpoK этнm xaMMara xaM HacuS этaвepмafigн. KaBKaSufi KyfinapHu TacHu^nam SoSuga MycuKaHuHr MypaKKaS Ha3apufi MyaMMonapuHu Hacpufi ycnyöga u^oganam KaSu Kam^ueTnap apargu. TeMypufinap gaBpuHuHr Hy^y3nu MaHÖanapugaH aHa Supu XVI-XVII acpnapga amaS u^og этгaн Kyn Kuppanu onuM ^apBum Anu ^aHrufiHuHr "Tyx^aryc - cypyp", aHa Sup homu "Puconau MycuKufi" acapugupy unura ^aMu XII acp BoKenuruHu KaMparaH 6y acapga gaBpHuHr aHtaHaBufi MyaMMonapu KaTopu 350ra aKuH ÖacTaKop, xoHaHga, co3aHga Ba ynapHuHr xoMufinapu, TeMyp Ba TeMypufinap xaKuga xaM ^yga Kyn MatnyMoT öepunraH. AMup TeMyp Ba TeMypufinap gaBpu MycuKa acöoönapu Typnu TyMaHnuru Ba cepKuppanuru 6unaH a^panuö Typagu. MacanaH, yg (erongaH ^ofiganaHunraH gapaxT HoMura Kypa) co3uhu apaönap Ha^aKaT fflapKKa, 6anKM Fapöra xaM TapKaTumraH (hbwto, nroraa Ba SomKanap my acöoögaH Kenuö nuKKaH). By acSoS xaKuga "BoSypHoMa"ga xaM afiTunuS yTraH: "... BoSyp TypT-Sem KyH ucuTManaS, cyHr axmupoK 6ynagu, yHuHr KyHrnu MafiuH Sup Kyfi ucTaS, Hypynno TaMSypnuHu TaKnu^ Kunagu. Hypynno TaMSypnu KomuMga co3 nonagyp эgн, aHa Sup co3 xaM Sop эgн. BoSyp yHuHr u^pocuga gapgnu MaKoM KyfinapuHu TuHraaraH. YHuHr uxTuepugaru ukkuhhu co3Hu yg geS TaxMuH Kunum MyMKuH, nyHKu yma 3aMoH co3napu unuga yg xufina эtтн6opпн SynuS, capofi ateHnapura xu3MaT Kunumga yHgaH Te3 -Te3 ^ofiganaHuS TypumraH. ByHgaH TamKapu yg, MaKoM KyfinapuHu nanumra Ky^ KenraH Ba BoSyp xonaTura xaM moc TymraH. Hypynno

тамбурчи мохир созанда булган булиши керак, чунки юксак дидли, мусика илмидан воккиф шох олдида икки хил созда куй чалиш хар кимнинг кулидан келавермайди."

Мусикий амалиёти буткул ижодий жараённинг шиддат билан ривожланиши, авлоддан авлодга утиб сайкаллана борган мусика илмининг равнаки - бу жабхаларнинг хар бири учун алохида ва барчаси учун бирдай алломаларнинг майдонга келишига замин хозирлайди. Амир Темур саройида машхур мусикачи Хужа Абдулкодир Марогий ижод этгани маълум. Марогий бастакор сифатида 200 дан ортик асар яратган. Улар каторида куп кисмли туркум асарлар, шунингдек усулларнинг янги талкинлари - "Зарб ал -фатх", "Чохор зарб", "Майатайн", маком булимларидан "Тасниф-и Хужа" ва бошкалар. Урта асрлар анъанаси шахар ахолисининг касб-корига кура алохида жамоа (махалла) булиб яшашни такозо киларди. Халк ичида танилган санъаткорлар хокимлар фармонига кура, ёки узига кулайлик яратиш максадида касбдошлари билан бир жамоа булиб яшашни афзал курар эдилар. Шунга биноан "созандалар махалласи", "хонандалар мавзеси", "бастакорлар кучаси" жорий этилди. Бу касб сохибларининг алохида обру ва нуфузга сазовор булганлари атрофида махсус ижод ижро ва илмий мавкега эга илмий мактаблар шаклланди. Сохибкирон Амир Темур ва унинг бир неча погонадаги ворислари даврида мусика санъатининг барча (бастакорлик, ижрочилик, илм ва махсус таълим каби) жабхалари - уз тарихидаги энг юксак тараккиёт паллаларига кутарилганини биз, хар бир килинган иши, эришган муваффаккиятлари оркасидан килган оммавий сайилу томошаларида курсак булади. Бу мисралар билан биз яна ва яна шунга икрор булаверамиз, уларнинг халкига, санъатига, маданиятига булган эътиборининг кучлилигини лурсатади.

Тарихдан маълумки, Гарб ва Шарк давлатчилигида нотиклик санъати хар вакт сиёсий ва ижтимоий ахамият касб этган. Темур ва темурийлар давлатида хам нотиклик санъати - суз санъатига жиддий эътибор берилган. Амир Темур хам тенги йук нотик булган. "Темур хаёти" асарида Темурнинг нотиклигига катта бахо берилган, унинг овози "жарангдор ва ширали..." булганлиги хакида ёзилган. Темур нутк сузлаганда "карашлари утли, ёник, овози ёкимли, жарангдор". Утказган кенгаш ва курултойларда сузлаб, уз нотиклик санъати, яъни узининг таъсирчанлиги, мантик кучи, ихчамлиги, юксак маънавияти, ифодавий кудрати билан хаммани лол колдирган, сузлаган вактида кул харакатлари хам гоят аник, мазмунга мувофик булган. У уз нуткларида мунтазамликка, маънодорлик ва узвийликка алохида эътибор берган, унда баён килинган мураккаб фикрлар, далил ва исботлар билан ёритилиб ва ойдинлаштириб берилган. Сохибкирон нутклари ухшатишларга бой, макол ва маталларга урин-уринда муражаат килиши билан кизикарли булган,

тантанаворлик кашф этган. Уз мисолида у муомала маданиятини хам шакллантиришга замин яратган десак, эхтимолдан холи булмас. Чиройли гапириш, эътиборни жалб килиш учун энг юксак манбадир.

Шундай килиб, XIV асрнинг иккинчи ярми XV асрда Темур ва темурийлар давлати даврида маданият, илм-фан билан бир каторда, узбек халки санъатининг хамма турлари равнак топди.Унинг намояндалари уз юксак ижодлари билан жахон маданияти ва санъати хазинасига катта хисса кушдилар. XV аср бошида Мовароуннахрда миллий бирликни юзага келтирган мустакил давлатга асос солган, урта аср уйгониш даври маданияти, илм-фани, санъати тараккиётига бебахо хисса кушган, унинг беназир хомийси булиб танилган Амир Темур номи асрлар оша авлодларнинг фахри ва ифтихори булиб колади. Темур ва темурийлар даври санъатини кенг микёсда урганиш хозирги замон санъат тараккиётида унинг бой анъаналаридан фойдаланиш йулларини излаш санъаткорлар ва санъатшунослик фанининг кадрли ва эъзозли вазифаларидан булиб колади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. А.Одилов. Узбек халк чолгуларида ижрочилик тарихи. Т., «Укитувчи», 1995.

2. С.Маннопов. Сунмас наволар. Фаргона, 2003.

3. С.Маннопов. Олий ва урта махсус билим юртларининг санъат булимлари учун миллий анъанавий кушикчилик ихтисосидан кулланма - дастур. Фаргона, 1994.

4. Рахимова, З. М. Темурийлар даври илмида мусиканинг санъат турига айланиши / З. М. Рахимова. - Т. - 2016.

5. Болтабоева У. Сахна нутки. Тошкент, ИННОВАТСИОН-ЗИЁ, 2019.

6. Madalievna, I. S., & Abdurahimovna, J. R. (2021). The Analogies Used in Mukimi's Works. European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630), 9, 95-99.

7. Abdurakhimovna, J. R. (2021, March). LEXICO-SEMANTIC PROPERTIES OF ANTHROPONYMS (On The Example Of Mukimi's Works). In E-Conference Globe (pp. 301-303).

8. Abdurakhimovna, R. J. (2021). Lexemas of meaning of clothes in mukimi's works. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 10(3), 199-202.

9. Juraeva, R. (2020, December). EMOTIONAL-EXPRESSIVES IN WORKS OF MUKUMIY. In Конференции.

10. Жамолиддинова, Д. М., & Тожибоева, Ш. Р. (2016). СЕМАНТИКО-ГРАММАТИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА ПАРАНТЕЗ. Ученый XXI века, 68.

11. Жамолиддинова, Д. М., & Тожибоева, Ш. Р. (2016). THE SEMANTIC AND GRAMMATICAL PROPERTIES OF PARANTEZ. Учёный XXI века, (4-1 (17)), 67-68.

12. Султонова, У. С. (2017). КИРИТИШ ВА КИРИТМА ТЕРМИНИ ХУСУСИДА АЙРИМ МУЛОХДЗАЛАР. Интернаука, 8(12 Часть 3), 62.

13. Jamoliddinova, D. M. (2020). TERMINOLOGY AND PROFESSIONAL VOCABULARY. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(10), 294-298.

14. Jamoliddinova, D. (2020). The poetical actualization of terms in the literary works (As the sample of the works of askad mukhtar, abdullah kahhor and ulmas umarbekov). International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 2597-2602.

15. Джамолиддинова, Д. М. (2020). ТЕРМИН ВА СУЗНИНГ ФАЩЛИ ХУСУСИЯТЛАРИ. МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА, 3(5).

16. Jamoliddinova, D. M. (2011). Semantic-grammatical and lingvopoetic features of parentheses units in artistic speech. Tashkent: Fan, 93.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.