Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ АСОСЛАРИНИ МУСТАҲКАМЛАНИШИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ АСОСЛАРИНИ МУСТАҲКАМЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
107
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фуқаролик жамияти / ижтимоий институт / ижтимоий тузулма / сиёсий маданият / фуқаролик онги / жамоатчилик назорати / ижтимоий шериклик. / civil society / social institution / social structure / political culture / civic consciousness / public control / social partnership

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Қодиров, Нажмиддин Неъматович

Мазкур маколада мамлакатимизда мустақил тараққиётнинг дастлабки кунларидан бошлаб бугунги кунгача бўлган йилларда босқичма-босқич Республика ривожи ва уни жаҳон ҳамжамиятига изчил интеграцияси баробарида фуқаролик жамиятининг институционал асосларини мустаҳкамланиб бориши жараёнлари илмий тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STRENGTHENING INSTITUTIONAL FUNDAMENTALS OF CIVIL SOCIETY IN UZBEKISTAN

In this article, from the first days of independent development to the present day, the process of strengthening the institutional foundations of civil society along with the gradual development of the Republic and its consistent integration into the world community has been scientifically studied.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ АСОСЛАРИНИ МУСТАҲКАМЛАНИШИ»

R 0#

УЗБЕКИСТОНДА ФУЦАРОЛИК ЖАМИЯТИНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ АСОСЛАРИНИ МУСТА^КАМЛАНИШИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-457-466

Цодиров Нажмиддин Неъматович

тарих фанлари номзоди, доцент Тошкент давлат иктисодиёт университети "Умумий ва аник фанлар" кафедраси мудири e-mail: n. qodiro v@tsue.uz

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада мамлакатимизда мустацил тарацциётнинг дастлабки кунларидан бошлаб бугунги кунгача булган йилларда босцичма-босцич Республика ривожи ва уни жауон уамжамиятига изчил интеграцияси баробарида фуцаролик жамиятининг институционал асосларини мустаукамланиб бориши жараёнлари илмий тадциц этилган.

Калит сузлар: фуцаролик жамияти, ижтимоий институт, ижтимоий тузулма, сиёсий маданият, фуцаролик онги, жамоатчилик назорати, ижтимоий шериклик.

В данной статье с первых дней независимого развития и по сегодняшний день научно исследован процесс укрепления институциональных основ гражданского общества наряду с постепенным развитием Республики и его последовательной интеграции в мировое сообщество.

Ключевые слова: гражданское общесттво, социальный институт, социальная структура, политическая культура, гражданское сознание, общественный контроль, социальное партнерство.

In this article, from the first days of independent development to the present day, the process of strengthening the institutional foundations of civil society along with the gradual development of the Republic and its consistent integration into the world community has been scientifically studied.

Keywords: civil society, social institution, social structure, political culture, civic consciousness, public control, social partnership.

Мамлакатимиз мустакилликка эришганидан сунг ёшларнинг фаоллигини

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

оширишда фукаролик жамияти институтлари иштироки хамда уларнинг институцонал асосларини шаклланишининг долзарб муаммоларини холисона тарихий жихатларини урганиш, унинг ривожланиш тенденцияларини киёсий тахлил килиш хамда ижтимоий ахамиятини фактологик асослаш устувор илмий йуналишига айланди ва бу борада тарихчи олимлар томонидан муайян илмий тадкикотларга амалга оиширилди. Зеро, фукаролик жамияти институтларининг институционал асосларининг шаклланишини урганишга доир сиёсий карашлар тизимини илмий жихатдан тахлил ва тадкик килиш, уни амалий хаётга жорий этиш зарурати долзарб ахамиятга эгадир.

Фукаролик жамияти ва унинг институционал асосларини илмий урганиш муаммоси янги тараккиёт боскичида Узбекистон илмий ва сиёсий жамоатчилиги томонидан энг куп мурожаат этиладиган мавзулардан бири булиб колди. Узбекистонда фукаролик жамиятининг пайдо булиши ва ундан кейинги шаклланиши масалаларига билан боглик тадкикотларга булган кизикиш бу уларнинг назарий ва амалий жихатларининг долзарблиги билан боглик. Шунингдек, бу энг аввало, ижтимоий ва сиёсий хаётда "инсон омили"нинг ахамияти ортиб бориши, оддий фукаролар ва уларнинг ихтиёрий бирлашмаларининг жамият хаётининг барча сохаларидаги роли ортиб бориши билан изохланади.

Узбекистоннинг глобализация жараёнларига интеграциялашув даражаси хакидаги жамиятшунос олимлар мунозараларига карамасдан, жахонда жамиятнинг узлигини узгартириш муаммолари тобора долзарблашиб бормокда. Бу улар билан, аксинча, уларнинг тараккиётга хос булган карори билан, бугунги кунда мамлакатни ижтимоий иктисодий жихатдан янада ривожлантириш прогнозлари, дунёнинг муаммоларига жавоб бериш кобилияти, иктисодий, ижтимоий ва сиёсий модернизацияни амалга оширишларини англатади. Мамлакатимизда фукаролик жамияти тузилмаларини шакллантириш истикболлари, сиёсий институтларнинг фаолияти самарадорлиги, манфаатлар ва сиёсий иштирокни ифодалаш механизмларининг табиати ва ривожига боглик.

Фукаролик жамияти, мамлакатда демократия, хукукий давлат ва шахс эркинликларини таъминлашнинг мухим кафолати булиб, бу энг аввало ижтимоий муносабатлар жараёнида уз аксини топади. Бунда ижтимоий хаётнинг доимо тараккий этиб боришига катта эътибор каратилади. Асосий максад инсоннинг муносиб хаёт кечириши, барча хаётий орзу-максадлари шу жамиятдаги сиёсий ташкилотлар, ижтимоий институт, гурух, оила ва бошка

^aMoar SupnamManapu opKanu aManra omHpnnHmHHH TatMuHnamgaH uSopaT. By cnecHH TamKHnoTnap, h^thmohh HHCTHTyTnap Ba rypyxnap xap Sup HHCOHra y3H amaeTraH ^aMuaTga xoKHMH^THUHr MaHSau экaнпнгннн, xyKyK Ba эpкннпнкпapн, ^Samara Ba xapaKaTH, oSpycu WKcaK KagpuaT экaнпнгннн TymyHrapumra epgaM Sepagunap. HHCOHnap ym6y TamKunoT Ba SupnamManap opKanu y3napuHHHr cuecuH, HKTHCoguH, h^THMOHH, MatHaBuH, MagaHuH Ba SomKa MaKcagnapuHH aManra omupagunap [1;2].

A^ABHET^AP TA^^H^H BA METO^HAP

OyKaponuK ^aMuaTH 6o3op uKTHcogueTH Ba geMoKparaK xyKyKHH gaBnaT mapouTugaruHa gaBnaT Tacappy^uga SynMaraH TamKunoTnap, yromManap, эpкнн Ba TeHr xyKyK^u uHguBugnapHuHr y3apo nnropanroMura acocnaHraH MyHocaSaraap yHFyHnurugaH Tammn Tonagu [2; 28].

OyKaponuK ^aMuaTu ннcтнтyraapннннг ннcтнтyцнoнaп acocnapuHuHr maKnnaHumu Ba yHuHr caMapanu ^aonuaT wpuTumu, Ha^aKaT axpnuHuHr roKppu TapSuaBuH gapa^acuHu, SanKu yHuHr ^yKaponuK cuecuH MagaHuaTuHuHr WKcaKnuK gapa^acuHu xaM TanaS этagн. ByHuHr TamKapucuga 6y MyMKuH эмac Ba ^yKaponuK ^aMuaraHuHr MaB^ygnuru xap KaHgaH MatHoHu HyKoTagu. ffly caSaSnu MaMnaKaraMroga yHuHr puBo^naHum тенgенцнaпapн, HyHanumnapu ^yKaponuK ^aMuaTu, ^yKaponuK MagaHuaTu Ba ^yKaponuK oHru ypTacuga MaB^yg SynraH MyHocaSaraapHu эtтнSopgaн neTga KongupuS SynMaftgu.

AHHU naHTga ^yKaponuK ^aMuaTu ннcтнтyraapннннг ннcтнтyцнoнaп acocnapuHu maKmaHumuga ^aMuaTHuHr ^m^MouM ннтегpaцнacн, ^yKaponuK TapTuSu Ba yMyMuft MaH^aarau aManra omupumga maxcnapHuHr yHFyHnuru ^yga MyxuMgup. OyKaponuK ^aMuaTu ннcтнтyraapннннг ннcтнтyцнoнaп acocnapuHu maKmaHumu ^apaeHuga ^yKaponuK oHru Typnu н^тнмoнн-мagaннн oMunnap Tatcupuga y3 Ma3MyHuHu yзгapтнpagн, 6y эca эpкнн ^yKaponuK FoacuHuHr puBo^naHumuga TaSuuH paBumga y3 aKcuHu Tonagu [3; 18]. YnapHuHr maKmaHumu geMoKparaK ucnoxpTnap gaBpuga Ba ^aMuaT TapaKKueTuHuHr aHru SocKunuga ^yKaponuK ^aMuaTu ннcтнтyraapннннг ннcтнтyцнoнaп acocnapuHu maK^naHumuHuHr, WKcanum ^apaeHuHuHr acocuft mapraapugaH Supura aftnaHgu.

OyKaponuK ^aMuaTuHu ннcтнтyцнoнaп acocnapuHu maKmaHumu gaBnaTHunuK Ba ^aMuaT TapaKueTuHuHr Tagpu^KH puBo^u 6unaH xaMHa^ac aManra omupunuS Sopungu. Уз6екнcтoнga xaM н^тнмoнн-cнecнн Ba нктнcogнн coxanapga TySgaH y3rapumnap cogup Syngu. ^aмнaтнмнзga puBo^naHaeTraH Ba TapaKKuH этaeтгaн aHru нктнcogнн тнзнм SunaH Sup KaTopga, $yкapoпapнмнзнннг cнecнн Ta^aKKypuga xaM WKcanum кyзaтнпgн. Y aHru

йуналиш ва инновацион компонентлар билан мунтазам бойиб борди. Шулардан келиб чикиб, мамлакатимизда фукаролик жамиятини шакллантиришда умумий тажрибаларга, миллий хусусиятларга асосланган ишлар амалга оширилди.

ХХ аср 90-йиллари бошидан бошлаб Узбекистон суверен давлатчилик асослари ва демократик принципларга асосланган фукаролик жамиятини барпо этишда узига хос, куп асрлик давлатчилик анъаналари, миллий идентикликни саклаган холда боскдчма-боскдч ислохотларни амалга ошириш йулини танлади. Собик иттифокнинг маъмурий-буйрукбозлик тузумидан халос булиш, янги тамоиллар асосида жамиятнинг институционал асосларини яратиш баробарида фукаролик жамияти, ахолини катта кисмини ташкил этувчи ёшларга оид давлат сиёсатини шакллантириш ишлари хам стратегик тенденцион рухда амалга оширила бошланди. Дастлаб, Узбекистон Республикасининг "Узбекистон республикасида ёшларга оид давлат сиёсатининг асослари тугрисида" [4; 1-9] ги конунини кабул килиниши бу борадаги ишларнинг тизимли амалга оширилишида бошлангич нукта булди. Айнан, мазкур конун доирасида ёшлар ижтимоий фаоллигини оширишда фукаролик жамияти институтларини иштирокининг хукукий асослари шаклланди ва белгилаб куйилди.

Мазкур конунни кабул килиниши натижасида Республика ёшларининг ижтимоий хамда маънавий, ахлокий камол топиши учун ижтимоий шарт-шароит яратилди.

Ёшларга оид сиёсат Узбекистон Республикаси давлат фаолиятининг устувор йуналиши булиб, унинг максади ёшларнинг ижтимоий шаклланиши ва камол топишига каратилган. Ёшларнинг иктидори жамият манфаатлари йулида имкони борича тула-тукис руёбга чикиши учун ижтимоий-иктисодий, хукукий, ташкилий жихатдан шарт-шароит яратиш хамда уларни кафолатлашига боглик.

Конунда белгиланишича Узбекистон Республикасида ёшларга оид давлат сиёсати миллати, ирки, тили, дини, ижтимоий мавкеи, жинси, маълумоти ва сиёсий эътикодидан катъи назар, ёшлар тугрисида гамхурлик килиш кайд этилган. Шунингдек, ёшларни хукукий ва ижтимоий жихатдан химоя килиш, миллий, маданий анъаналарнинг авлоддан-авлодга утиши, авлодларнинг маънавий алокаси, ёшларнинг ташаббусларини куллаб-кувватлаш, ёшлар Узбекистон Республикаси Конституцияси ва конунлари доирасида уз манфаатларини амалга ошириш йулларини эркин танлай олишларига кафолат бериш, жамиятни ривожлантиришга, айникса республика ёшлари хаётига оид сиёсат ва дастурларни ишлаб чикиш хамда амалга оширишда ёшларнинг бевосита иштирок этиши, хукук ва бурчларнинг, эркинлик ва фукаролик

MactyguaTuHuHr 6npnHrHHH TatMuHgaHumuHu acocuft Kouga cu^araga SegrugaS 6epgu [1; 7].

Ma3Kyp KOHyH MoxuaTaH 6apno этнgaeтraн aHru gaBgaTHuguK mapouraapuga emgapHu xap TOMOHnaMa Kygga6-KyBBaTgam, ygapra ^aonuaTgapu HyHanumnapura Kapa6 mapT-mapoHT, xyKyKuft, h^thmohh, ukthcoahh HMKOHH^TnapHH aparangu. ^aMuaTga y3 ypHHHH Tonumra KyMaKgamumHuHr Metepuft MexaHH3Mnapu By^ygra Keggu xaMga 6y umgapHu aMagra omupugumuga Terumgu gaBgaT Myaccaca, TamKugoT, KopxoHgapu, HogaBgaT ceKTopHu MactygguruHu MycTaxKaMgagu. ffly 6ugaH 6up KaTopga, ym6y KoHyH ^yKapoguK ^aMuara uHCTuTynapu ^aoguaraHu ftygra KyHumga acoc ropuguK xy^^aT Basu^acuHu yTagu.

HATH^A^AP

EyryHru KyHra Kagap, HogaBgaT Hora^opaT TamKugoTgapu Ba ^yKapoguK ^aMuaTuHuHr 6om^a uHCTuTyTnapu ^aoguaT ropuTumu ynyH KoHyHHuguK acocgapu Ma3Kyp coxara KapaTugraH 200 gaH opTuK KoHyH xy^^araapu Ka6yg KuguHgu. Ygap ^yMgacura «^aMoaT SupgamMagapu Tyrpucuga^ru (1991 h.), «HogaBgaT Hora^opaT TamKugoTgapu Tyrpucuga^ru (1999 h.), «^aMoaT ^oHggapu Tyrpucuga^ru (2003 h.), «h^tumouh mepuKguK Tyrpucuga^ru (2014 h.), «^aMoaTHunuK Ha3opaTu Tyrpucuga^ru (2018 h.) KoHyHgap, "HogaBgaT Hora^opaT TamKugoTgapuHu gaBgaT ToMoHugaH Kygga6-KyBBaTgam, ygapHuHr ^aoguara эpкннgнrн, xyKyKgapu Ba KoHyHuft MaH^aaTgapu xuMoa KuguHumuHu TatMuHgamra oug KymuMHa nopa-Tag6upgap Tyrpucuga" (2021 H.)ru YsSeKucTOH PecnySguKacu npe3ugeHTu Kapop [5; 7] gapu Kupagu.

1991 ftugga KaSyguHraH "Y36eKucToH PecnySguKacuga ®;aMoaT SupgamMagapu Tyrpucuga" YsSeKucTOH PecnySguKacuHuHr ^oHyHu [6; 1-8] ^yKapoguK ^aMuaTu cySteKTgapu ^aoguaraHu Tu3uMgu TamKug этнm MyxuM axaMuaT Kac6 этraн. XycycaH, gaBgaT Ba HogaBgaT ®;aMoaT SupgamMagapuHu TamKug этнgнmн, ygapHuHr ^aoguara Ba Typgapu, xyKyKuft acocgapuHu 6egruga6 6epgu. Ma3Kyp KoHyHra Kypa, ®;aMoaT SupgamMagapu ^yKapoguK, cuecuH, uKTucogufi, ^m^MouM xyKyKgap xaMga эpкннgнкgapнн pye6ra HuKapum Ba xuMoa Kugum TatKuggaHgu. OyKapogapHuHr ^aogguru Ba TamaSSycKopguruHu, gaBgaT Ba ^aMuaT umgapuHu SomKapumga ygapHuHr umTupoK этнmннн puBo^gaHTupum, Kac6-Kop Ba xaBacKopguK KrouKumgapuHu KoHgupum go3uMguru Kafig этнggн. ^aMuaTga Saguufi u^ogKopguKHu puBo^gaHTupum, axoguHuHr cuxaT-canoMaTnuruHu caKgam, xafipua ^aonuaTuga KaTHamum; мagaннн-мatpн^нн,

жисмоний тарбия-согломлаштириш ва спорт ишларини амалга ошириш вазифаси белгиланди. Атроф мухитни, маданий мерос объектларини мухофаза килиш, ватанпарварлик ва инсонпарварлик тарбияси, республикалараро ва халкаро алокаларни кенгайтириш, халклар уртасида тинчлик ва дустликни мустахкамлаш, конунда такикланмаган бошка фаолиятни амалга ошириш максадида тузилишини хукукий нуктаи-назардан мустахкамлади.

Фукаролик жамияти ривожи, унинг институларини шакллари, тузилмаларини такомиллашиб бориши, фаолияти доирасини тобора ижтимоий хаётнинг турли жабхаларига кириб бориши объектив жараёндир. Шунинг учун, жахон хамжамиятига интеграциялашиб бораётган фукаролик институларининг замонавий, биз учун янги булган ва миллийлик тамоилларимиздан тубдан фарк килувчи шакл ва турлари билан интгерациялашуви сохада хукукий асосларни такомиллашувини талаб этарди. Эндиликда, ушбу ижтимоий институлар, уларнинг фаолиятини тартибга солиш, ютукли тажрибаларни жамиятда куллаш, узлаштириш вакти келди ва 1999 йили 14 апрелда "Нодавлат нотижорат ташкилотлари тугрисида" Узбекистон Республикасининг ^онуни [7; 3-4] кабул килинди. Мазкур конун билан нодавлат нотижорат ташкилотларининг, халкаро хамда чет эл нодавлат нотижорат ташкилотлари ваколатхоналари ва филиалларининг Узбекистон Республикаси худудидаги фаолияти билан боглик муносабатларни тартибга солинди.

ХХ аср 90-йилларидан бошлаб Узбекистон халкаро муносабатларнинг мустакил субъекти сифатида жахон хамжамиятига тобора интеграциялашиб борди. Халкаро муносабатлар доирасида мамлакатимизнинг халкаро жамоат ташкилотлари, нодавлат ташкилотлар ва фондлари билан хамкорлик муносабатларини урнатилди. Жумладан, улар билан халкаро хукук меъёрлари асосида иш юритишни тизимлаштириш ва бунда давлат манфаатларини устуворлигини таъминлаш масаласи устувор ахамият касб этди. Крлаверса, ушбу жараёнда халкаро муносабатларда тарнсмиллий корпорациялар ва халкаро нодавлат нотижорат ташкилотларининг роли ошиб борди. Ана шундай шароитда жамоат фондларининг ташкил этилиши, фаолияти, кайта ташкил этилиши сохасидаги муносабатларни тартибга солиш [8;1 -10] зарурати вужудга келди. Шу максадда, кабул килинган «Жамоат фондлари тугрисида»ги Крнунда халкаро фондлар макоми, уларнинг давлат ташкилотлари билан муносабатлари, мазкур фондларнинг хукук ва ваколатлари белгиланди. Мазкур конун фукаролик жамиятини асосий белгиларидан бири булган нодавлат нотижорат ташкилотлар, халкаро хукукий муносабатларнинг субъекти булган халкаро

^oHgnapHuHr УзSeкнcтон xygygugaru ^aonuaTuHu нopмaтнвпamтнpgн.

2010 fiungaru кoнцепцнaнн [9; 1-21] KaSyn кнпнннmн УзSeкнcтонga ^yKaponuK ^aMuaTu ннcтнтyтпapн aHru puBo^naHum SocKunga puBo^naHum capu KagaM кУнгaнпнгннн aHraaTagu. MaB^yg HogaB-aT Hora^opaT TamKunoTnap Ba gaBnaT тamкнпoтпapн ypTacuga xaMKopnuKHu puBo^-am^um зapypaтн By^ygra Kengu. MaHa my вaзн$aпapнн Sa^apunumuHu xyKyKuH мyвo$нкgamтнpнпнmнгa 2014 fiunga KaSyn KunuHraH «H^raMouH mepuK-uK тyFpнcнga»гн KoHyH [10;1 -17] Sa^apgu. OyKaponuK ^aMuaTu ннcтнтyтпapннннг ^aonuaTuga MyBo^uKnamrapyB, ynapHuHr Ba gaB-ar тamкнпoтпapннннг yзapo xaMKopnuKgaru ^aonuaTuHu TamKun этнm, Sy t^um-m ^aonuaTHu KoHyHuH acocnapuHu maKmaHumuga «^aMoarHunuK нaзopaтн тyFpнcнga»гн KoHyH [11; 19] MyxuM pont yHHagu.

MaM-aKaTga ^yKaponuK ^aMuaTu ннcтнтyraapннн Ky^naS-KyBBaraam, y-ap ^aonuaTuHu puBo^-am^um ynyH mapT-mapouraap aparum umnapu ronun gaBoM эттнpнпмoкga. XycycaH, 2021 fiunga KaSyn KunuHraH "HogaBnar Hora^opar тamкнпoтпapннн gaB-ar TOMoHugaH Ky—aS-KyBBaraam, y-apHuHr ^aonuaTu эpкннпнгн, xyKyK-apu Ba KoHyHuH MaH^aaraapu xuMoa кнпнннmннн TatMuH-amra oug KymuMna nopa-TagSupnap тyFpнcнga"гн УзSeкнcтoн PecnySnuKacu Пpeзнgeнтн Kapopu [5; 1-7] MyxuM ypuH TyTagu.

MYXOKAMA BA TAX^HMAP

TapaKKueTHuHr aHru SocKunuga HogaB-ar Hora^opar тamкнпoтпapн Ba ^yKaponuK ^aMuaTuHuHr SomKa ннcтнтyraapн geMoKparuK xyKyKuH gaB-ar Sapno этнm, ^aMuaTga KoHyH ycTyBopnuruHu TatMuH-am xaMga MaM-aKaTHuHr н^тнмoнн-cнecнн Ba coцнaп-нктнcogнн canoxuaTuHu omupum fiynuga MyxuM axaMuaT KacS этмoкцa.

PecnySnuKaMroga aManra omupunaeTraH ucnoxoraapga $aon нmтнpoкнн Ba xaMKop cu^arnga HogaB-ar Hora^opar тamкнпoтпapннннг ponuHu aHaga omupum, y-apHuHr xyKyK-apu Ba KoHyHuH MaH^aaraapu xuMoacuHu MycTaxKaM-am, gaB-ar TOMoHugaH Ky—aS-KyBBaraam KynaMuHu KeHraHTupum xaMga y-ap ^aonuaTu ynyH зapyp Sy-raH Ky^afi mapT-mapouT-ap aparum ucnoxoTnapHuHr ycTyBop HyHanumu xucoSnaHagu.

KpnaBepca, 2017 — 2021 fiunnapga УзSeкнcтoн PecnySnuKacuHu pнвo^пaнтнpнmнннг SemTa ycTyBop HyHanumu SyHuna X,apaKaraap cTpaTeruacuga ^yKaponuK ^aMuaTu ннcтнтyтпapннн puBo^-am^um, y-apHuHr н^тнмoнн Ba cue^M ^aonnuruHu omupum gaB-ar Ba ^aMuaT KypunumuHu

такомиллаштиришнинг асосий йуналиши сифатида белгиланган. Мазкур ишларни амалга ошириш буйича салмокли ишлар амалга оширилмокда.

2008 йилда кабул килинган «Нодавлат нотижорат ташкилотлари ва фукаролик жамиятининг бошка институтларини куллаб-кувватлашни кучайтириш чора-тадбилари тугрисида»ги Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси палаталарининг кушма карори катта ахамиятга эга булди. Шу асосида Парламент хузурида нодавлат нотижорат ташкилотлари ва фукаролик жамиятининг бошка институтларини куллаб-кувватлаш Жамоат фондининг ташкил этилиб, Фонд маблагларини бошкариш буйича Парламент комиссияси тузилиши узига хос ижобий ходисадир. Мазкур Фонд томонидан нодавлат нотижорат ташкилотлар фаолиятини куллаб-кувватлаш буйича молиялаштириш 2008 йил 2,5 млрд сумдан 2017 йилда 16 млрд сумгача ошиб борди [12;1]. Албатта, молиялаштиришнинг бу хажми эхтиёжни кондиради деб таъкидлаш уринсиз. Бирок, мазкур молиялаштириш механизмининг жорий этилиши ННТ лар ривожига, улар фаолиятини амалда катта натижаларга сабаб булишига олиб келди.

Мустакиллик йилларида узини узи бошкарув - махаллалар фаолиятининг хукукий асосларини мустахкамлаш ва янада ривожлантиришга эътибор каратилди. Бу институтнинг мамлакат сиёсий, иктисодий ва маънавий хаётининг ажралмас бугини сифатида шакллантириш, унинг учун зарур моддий ва молиявий шарт-шароитлар яратилди. Бугунги кунда, республикада махаллалар сони 10 минга якинни ташкил этмокда [13;1].

Шунингдек, мамлакатда нодавлат нотижорат ташкилотлари сон жахатдан хам усиб борди ва 2018 йил холатига Узбекистонда 9 мингдан ортик нодавлат нотижорат ташкилоти мавжуд булиб, шундан 30 таси халкаро ва хорижий нохукумат ташкилотларининг филиал ва ваколатхоналари эди [14;1].1991-2018 йилларда давомида Узбекистонда нодавлат нотижорат ташкилотлари сони 95 тадан 9235 тагагача ошиб борган [15;2]. Хусусан 2019 йил 1 январь холатига 9 860 та хамда 2019 йил 1 октябрь холатига 10462 та ННТ руйхатидан утказилган [16;1].

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, куплаб халкаро экспертлар мустакиллик даврида Узбекистонда демократик ислохотлар натижасида фукаролик жамияти институтларининг институционал асосларини маълум маънода, тулаконли шаклланганлигига ва унинг бугунги холати ва унинг истикболига шубха билан карашмокда. Буни мамлакатимизда демократия ва демократик принципларнинг

464

мавжудлиги билан боглашмокда. Бунга сабаб сиёсий демократик эркинликлар даражасини ифодаловчи белгиловчи турли халкаро рейтингларда мамлакатимиз хам етакчи уринларда эмаслигидир. Баъзилар буни хокимият ва бизнеснинг "бирлашуви" билан тушунтирса, бошкалар эса уни миллий менталитетнинг узига хос жихатлари билан изохлашади. Жуда оммалашган нуктаи назар шуки, Узбекистонда Марказий ва Шаркий Европа мамлакатларидан фаркли равишда ХХ аср охирида демократияга утиш "кадриятлар инкилоби" билан бирга булмаган. Аксарият юртдошларимиз асосан Шимолий Америка ва Гарбий Европадаги демократик сиёсий режимлар, мамлакатимизда мавжуд булган катагонлик тузумдан кура иктисодий ривожланиш ва ижтимоий кафолатлар жихатидан самаралирок эканидан келиб чиккан. Аммо демократиянинг узи ахоли турмуш даражасини тез усишига кафолат бермайди.

Юкорида келтирилган маълумотлар асосида, таъкидлаш мумкинки, мамлакатимизда фукаролик жамияти институтларини ривожи тадрижийлик асосида, дунёдаги ривожланиш тенденцияларига боскдчма-боскдч етишиб бориш назарда тутилган холда фукаролик жамиятини барпо этиш буйича ислохотлар амалга оширилмокда ва амалиётда узгаришлар жорий этиб борилмокда.

REFERENCES

1. Саидов С. Узбекистонда фукаролик жамияти ривожининг баъзи мезонлари. 16 сентябрь 2018 йил. https://www.uzanalytics.com/jamiyat/2946/.

2. Киргизбоев М. Фукаролик жамияти: генезиси, шаклланиши ва ривожланиши. Т., Узбекистон, 2010. Б.247

3. Civil Society After Communism: Rival Visions. Vаclav Havel and Vаclav Klaus with Commentary by PetrPithart // Journal of Democracy. 1996. Vol. 7. No. 1. P. 18.

4. Узбекистон Республикасининг "Узбекистон Республикасида ёшларга оид давлат сиёсатининг асослари тугрисида"ги конуни. 1991 йил 20 ноябрь, 429-XII-сон. Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси, 1992 й., 2-сон, 80-модда. (4-5)

5. "Нодавлат нотижорат ташкилотларини давлат томонидан куллаб-кувватлаш, уларнинг фаолияти эркинлиги, хукуклари ва конуний манфаатлари химоя килинишини таъминлашга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги Узбекистон Республикаси Президентининг карори, 03.03.2021 йилдаги ПК-5012-сон. (12)

6. "Узбекистон Республикасида жамоат бирлашмалари тугрисида" Узбекистон Республикасининг Конуни. N223-XII. 15.02.1991 й.

7. "Нодавлат нотижорат ташкилотлари тугрисида" Узбекистон Республикасининг Конуни кабул килинди. Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1999 й., 5-сон, 115-модда. 763-1-сон.

8. Узбекистон Республикасининг "Жамоат фондлари тугрисида"ги Конуни. 2003 йил 29 август., 527-11-сон.

9. "Мамлакатимизда демократик ислохотларни янада чукурлаштириш ва фукаролик жамиятини ривожлантириш концепцияси" Узбекистон Республикаси Президентининг фармойиши. 2011 йил 14-январ. Ф-3562-сон. https://lex.uz/docs/2269329?twolang=1.

10. Узбекистон Республикасининг "Ижтимоий шериклик тугрисида"ги Конуни. 2014 йил 25 сентябрь, УРК-376-сон.

11. Узбекистон Республикасининг "Жамоатчилик назорати тугрисида"ги Конуни. 12.04.2018 й. МУРК-474.

12. Олий Мажлиси хузуридаги ННТ ва фукаролик жамиятининг бошка институтларини куллаб-кувватлаш Жамоат фонди маблагларини бошкариш буйича Парламент комиссияси. http://www.fundngo.uz/uz/publications/item/224-fu-arolik-zhamiyatini-shakllanishida-nodavlat-tashkilotlarining-rni.html.

13. Узбекистон Республикасида фукаролар йигинларининг худудлар кесимидаги статистик жадвали Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари фаолиятини мувофиклаштириш буйича республикаси кенгашининг расмий маълумоти асосида тузилган. [Электрон манба] https://mahallakengashi.uz .

14. Нодавлат нотижорат ва диний ташкилотлар сохасида амалга оширилган ишлар. Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги маълумотномаси. http: //www. mini ust.uz/uz/activity/nnosphere/89267/?print=Y.

15. Жадвал Узбекистон Республикаси Адлия вазарлиги маълумотлари асосида шакллантирилган. http://www. minjust.uz.

16. Фукаролик жамияти институтлари кандай ишламокда? https://zamin.uz/iamiyat/62128-fuqarolik-iamiyati-institutlari-qanday-ishlamoqda.html.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.