Научная статья на тему 'КОНСТИТУЦИЯ – ФУНДАМЕНТ НАШЕГО СТАБИЛЬНОГО РАЗВИТИЯ'

КОНСТИТУЦИЯ – ФУНДАМЕНТ НАШЕГО СТАБИЛЬНОГО РАЗВИТИЯ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
134
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Ключевые слова
Конституция / человек / общество и государство / демократическое государство и гражданское общество / общественный контроль / институты гражданского общества / негосударственные некоммерческие организации / Избирательный кодекс Республики Узбекистан / избирательная система / судебно-правовая система / институт адвокатуры / Национальный центр Республики Узбекистан по правам человека / представитель Олий Мажлиса по правам человека (омбудсман) / Всеобщая декларация прав человека / «Уложения Темура».и”. / Constitution / Man / society and state / a democratic state and civil society / public control / civil society institutions / non-governmental non-profit organizations the Electoral Code of the Republic of Uzbekistan / the Electoral system / judicial – legal system / the institution of the legal profession / National Center for Human Rights of the Republic of Uzbekistan / Representative of the Oliy Majlis for Human Rights (Ombudsman) / Universal Declaration of Human Rights / Constitution of leading states / “Temur’s code”.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Азимов Ҳакимали

В данной статье уделяется внимание Конституции Республики Узбекистан, в которой отражены высшие достижения правовой и политической мысли, богатая история узбекского народа, национальные обычаи и традиции. Указано о том, что «Уложения Темура» Сахибкирана Амира Темура содержат важные правила для управления государством. В статье также представлена информация о правовых рамках создания и функционирования институтов гражданского общества, в частности о деятельности негосударственных некоммерческих организаций и исторических корнях возникновения гражданского общества. Отражены взгляды на текущие реформы в целях улучшения благосостояния страны и народа. В статье также отмечено, что основные принципы, правила, содержание и сущность Всеобщей декларации прав человека глубоко отражены в Конституции Республики Узбекистан и другом национальном законодательстве, приведен ряд фактов из истории конституций в мире. Сделан акцент на том, что наша Конституция является не только Основным законом, но и прочным фундаментом для устойчивого развития

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONSTITUTION IS A FOUNDATION FOR OUR STABLE DEVELOPMENT

In this article, sufficient attention is devoted to our Constitution, which reflectes the highest achievement of legal and political thought, the rich history of the Uzbek people, national customs and traditions. The « Code of Temur» of the great Sahibkiran Amir Temur contains important rules for governing the state. After the Republic of Uzbekistan gained independence, the creation of a democratic state based on the rule of law of a market economy was defined as a political and constitutional goal of the development of our society. The article also provides information on the legal framework for the creation and functioning of civil society institutions, in particular, on the activities of non-governmental, non-profit organizations, on the historical roots of civil society. The tasks designated in the strategy action for further development of the Republic of Uzbekistan are being implemented sequentially, the judicial system is being fundamentally reformed, the activation of self – government organs are expanding, and human rights and freedoms are ensured. Views on ongoing reforms are highlighted to improve welfare. The article also indicates the fact that the basic principles, rules, content and essence of the Universal Declaration of Human Rights are deeply reflected in the Constitution of the Republic of Uzbekistan and other national legislation, as well as a number of facts from the history of the world constitution.

Текст научной работы на тему «КОНСТИТУЦИЯ – ФУНДАМЕНТ НАШЕГО СТАБИЛЬНОГО РАЗВИТИЯ»

UDC: 342.4 (042) (575.1)

Азимов Х,акимали

Тошкент давлат юридик университеты "Умумтаълим фанлар" кафедраси доценти

Конституция - БАРЦАРОР

РИВОЖЛАНИШИМИЗНИНГ МУСТА^КАМ ЗАМИНИ

Аннотация. Мазкур мацолада Конституциямизда эътироф этилган ууцуций ва сиёсий та-факкурнинг энг юксак ютуцлари, узбек халцининг бой тарихи, маданияти уамда миллий урф-одатлари, анъаналари уацида фикр-мулоуазалар баён этилган. Буюк Соуибцирон Амир Темурнинг "Темуртузуклари"асаридан давлатни бошцаришгаоидмууимтартиб-цоидаларкелтирибутилган. Узбекистон Республикаси мустацилликка эришгач, бозор ицтисодиётига асосланган ууцуций демократик давлат барпо этиш жамиятимиз ривожининг сиёсий ва конституциявий мац-сади этиб белгиланганлиги, шунингдек, Асосий Цомусимизнинг мамлакатимизда одил демократик фуцаролик жамияти барпо этишнинг ууцуций пойдевори булиб хизмат цилаётганлиги уаётий мисоллар ва бир цатор материаллар асосида курсатиб берилган. Фуцаролик жамияти инсти-тутларининг ташкил этилиши ва фаолият юритишининг ууцуций асослари тугрисида, хусусан, нодавлат нотижорат ташкилотларининг фаолиятлари, фуцаролик жамиятининг тарихий ил-дизлари билан боглиц маълумотлар уам мацолада уз аксини топган. Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Царакатлар стратегиясида белгиланган вазифалар уаётга изчил татбиц этилаётганлиги, суд-ууцуц соуасидаги туб ислоуотлар, сайлов тизимининг янада тако-миллаштирилганлиги, узини узи бошцариш институтларининг фаолияти кенгайтирилаётганлиги, инсон цуцуц ва эркинликларини таъминлаш цамда халц фаровонлигини оширишга доир амалга оши-рилаётган туб ислоуотларга тухтаб утилган. Шунингдек, мацолада Инсон ууцуцлари умумжауон декларациясининг асосий принциплари, цоидалари уамда мазмун-моуияти Узбекистон Республикаси Конституцияси ва бошца миллий цонун уужжатларида узининг чуцур ифодасини топганлиги ху-сусида уамда жауон конституцияси тарихига оид бир цатор маълумотлар уз ифодасини топган.

Калит сузлар: Конституция, инсон, жамият ва давлат, демократик давлат ва фуцаролик жамияти, жамоатчилик назорати, фуцаролик жамияти институтлари, нодавлат нотижорат ташкилотлари, Узбекистон Республикасининг Сайлов кодекси, сайлов тизими, суд-ууцуц тизими, адвокатура институти, Инсон ууцуцлари буйича Узбекистон Республикаси Миллий маркази, Олий Мажлиснинг инсон ууцуцлари буйича вакили (Омбудсман), Инсон ууцуцлари умумжауон декларацияси, етакчи давлатларнинг Конституцияси, "Темур тузуклари".

Азимов Хакимали

доцент кафедры "Общеобразовательные дисциплины" Ташкентского государственного юридического универститета

КОНСТИТУЦИЯ - ФУНДАМЕНТ НАШЕГО СТАБИЛЬНОГО РАЗВИТИЯ

Аннотация. В данной статье уделяется внимание Конституции Республики Узбекистан, в которой отражены высшие достижения правовой и политической мысли, богатая история узбекского народа, национальные обычаи и традиции. Указано о том, что «Уложения Темура» Сахибкирана Амира Темура содержат важные правила для управления государством. В статье также представлена информация о правовых рамках создания и функционирования институтов гражданского общества, в частности о деятельности негосударственных некоммерческих организаций и исторических корнях возникновения

гражданского общества. Отражены взгляды на текущие реформы в целях улучшения благосостояния страны и народа. В статье также отмечено, что основные принципы, правила, содержание и сущность Всеобщей декларации прав человека глубоко отражены в Конституции Республики Узбекистан и другом национальном законодательстве, приведен ряд фактов из истории конституций в мире. Сделан акцент на том, что наша Конституция является не только Основным законом, но и прочным фундаментом для устойчивого развития.

Ключевые слова: Конституция, человек, общество и государство, демократическое государство и гражданское общество, общественный контроль, институты гражданского общества, негосударственные некоммерческие организации, Избирательный кодекс Республики Узбекистан, избирательная система, судебно-правовая система, институт адвокатуры, Национальный центр Республики Узбекистан по правам человека, представитель Олий Мажлиса по правам человека (омбудсман), Всеобщая декларация прав человека, «Уложения Темура».

Azimov Khakimali

Associate Professor of the General Sciences Department, Tashkent State University of Law

THE CONSTITUTION IS A FOUNDATION FOR OUR STABLE DEVELOPMENT

Abstract. In this article, sufficient attention is devoted to our Constitution, which reflectes the highest achievement of legal and political thought, the rich history ofthe Uzbek people, national customs and traditions. The « Code of Temur» of the great Sahibkiran Amir Temur contains important rules for governing the state. After the Republic of Uzbekistan gained independence, the creation of a democratic state based on the rule of law of a market economy was defined as a political and constitutional goal of the development of our society. The article also provides information on the legal framework for the creation and functioning of civil society institutions, in particular, on the activities of non-governmental, non-profit organizations, on the historical roots of civil society. The tasks designated in the strategy action for further development of the Republic of Uzbekistan are being implemented sequentially, the judicial system is being fundamentally reformed, the activation of self - government organs are expanding, and human rights and freedoms are ensured. Views on ongoing reforms are highlighted to improve welfare. The article also indicates the fact that the basic principles, rules, content and essence of the Universal Declaration of Human Rights are deeply reflected in the Constitution of the Republic of Uzbekistan and other national legislation, as well as a number offacts from the history of the world constitution.

Keywords: Constitution, Man, society and state, a democratic state and civil society, public control, civil society institutions, non-governmental non-profit organizations the Electoral Code of the Republic of Uzbekistan, the Electoral system, judicial - legal system, the institution of the legal profession, National Center for Human Rights of the Republic of Uzbekistan, Representative of the Oliy Majlis for Human Rights (Ombudsman), Universal Declaration of Human Rights, Constitution of leading states, "Temur's code".

Узбекистан Республикаси Конституцияси-нинг нуфузи ва ижтимоий кадр-киммати йиллар утгани сайин хар томонлама мустахкамланиб юк-салиб бормокда. Хар бир давлатнинг Асосий Конуни жамиятдаги барча ислохотларнинг туб негизини ташкил этади. Унинг асосида давлат ва жамият доимий равишда такомил-лашиб боради. Шу маънода давлат ва жамият тараккиётининг нечоглик даражада эканлиги-

ни унинг Конституцияси оркали билиб олиш мумкин. Узбекистон Республикаси мустакил-ликка эришгач, бозор иктисодиётига асослан-ган хукукий демократик давлат барпо этиш жамиятимиз ривожининг сиёсий ва конститу-циявий максади этиб белгиланди. Ушбу Асо-сий Крмусимиз мамлакатимизда одил демокра-тик фукаролик жамияти барпо этишнинг хукукий пойдевори хисобланади. Унда халцимизнинг

азалий орзу-умидлари мужассам этилгани тари-хий ахамиятга моликдир. Зеро, бу олий хужжат халкимиз хаётида, унинг улкан яратувчанлик, бунёдкорлик ишларида хар томонлама хукукий асос вазифасини утаётганлиги, хукукий демокра-тик давлатнинг талаб ва мезонлари, шунингдек, халкаро андозаларга тула-тукис мос эканлиги би-лан диккатга сазовор.

Бу йил Бош Крмусимиз - Узбекистан Республикаси Конституцияси кабул килинганли-гига 28 йил тулди. Утган давр мобайнида Конс-титуциямиз уз тарихининг куп асрлик анъанала-ри ва жахон конституциявий тажрибасининг энг илгор жихатлари, энг макбул принципларини узида мужассамлаштирганлигини амалда тула намоён этди. Халкимизнинг жамиятни янгилаш, модернизация килиш, бозор муносабатларига боскичма-боскич утиш даврида эришган барча ютуклари Конституциямизда белгилаб куйилган катор хукукий асосларга богликлиги, уз навбати-да, хар бир фукарода келажакка умид билан ка-раш, демократик давлат ва фукаролик жамияти томон босиб утаётган йулимизга тула ишонч хис-сини шакллантиради.

Президентимиз Шавкат Мирзиёев Конститу-циямизнинг 27 йиллигига багишланган тантана-ли маросимдаги маърузасида таъкидлаганидек: "... Мамлакатимизда демократик хукукий давлат ва эркин фукаролик жамиятини барпо этиш учун биз хаётимизнинг барча жабхаларида конститу-циявий назоратни кучайтиришимиз зарур. Бу эса пировард натижада инсон хукук ва эркинликла-ри, унинг шаъни, кадр-киммати, мол-мулкининг дахлсизлигини саклаш, фукароларнинг мехнат килиш, таълим олиш, тиббий ёрдамдан фойдала-ниш каби энг асосий хукукларини тула таъмин-лаш имконини беради" [4].

Агар мустакилликдан то хозирги кунга кадар амалга оширилган ислохотлар натижаларига эъ-тиборимизни каратадиган булсак, барча эришил-ган ютукларимиз бевосита Конституция билан боглик. Бош Крмусимиз хукукий демократик дав-латнинг талаб ва мезонлари, шунингдек, халкаро андозаларга тула-тукис мос келиши билан эъти-борга лойикдир.

Жахон конституцияси тарихига назар ташла-сак, бугунги Европа маданияти икки гурух конс-титуцияларни вужудга келтирди. Биринчи гурух - эски конституциялар булиб, бундай конститу-

циялар тарихан ХХ асрга кадар кабул килинган эди. Бунинг яккол мисоли 1787 йилдаги АКШ Конституцияси, 1831 йилдаги Бельгия Конституцияси ва 1874 йилдаги Швейцария Конституция -сидир.

ХХ асрда кабул килинган конституциялар эса иккинчи гурухни ташкил этади. Бу консти-туциялар инсон хукуклари ва эркинликларини мустахкамлаш, Асосий конунни мухофаза килиш, ижтимоий муаммоларга мурожаат этиш натижа-сида конституциявий тартибга солиш куламини кенгайтирганлиги билан биринчи гурух консти-туцияларидан фарк килади [7]. Шуни кайд этиш керакки, "Инсон хукуклари" категорияси илк бор конституциявий даражада мустахкамланиб, Асо-сий Крнунимизнинг мукаддимасидаёк уз аксини топди. Шахс хукукий макомига оид янги концеп-циянинг энг мухим хусусияти шундаки, у консти-туциявий хукук ва эркинликлар сохиби сифатида хар бир конкрет инсонни тан олади [7]. Халкаро хукукнинг миллий хукукий тизимларга таъсири хакида шуни айтиш керакки, купгина Конститу-цияларда халкаро хукукнинг умумэътироф этил-ган нормалари ва принциплари миллий конс-титуциявий хукукнинг таркибий кисмига кира-ди. Улар бир-бирига зид келса, халкаро хукукий нормалар устун келиши ёзиб куйилган. Герма-ниянинг Асосий конуни 25-моддасига асосан, "халкаро хукукнинг умумий коидалари", улар конунлардан устун булиб, федерал хукук ва маж-буриятлар келтириб чикаради, деб ёзиб куйилган. Франция Конституциясининг 55-моддасида "те-гишли равишда кабул килинган ёки ратификация килинган шартномалар ёки келишувлар ички ко-нунлардан юкорирок кучга эга булади", деб кайд килинган [7]. Халкаро хукук принциплари ва нормаларининг ушбу мажмуи бизнинг Конститу-циямиз матнига Бирлашган Миллатлар Ташкило-ти Устави, Инсон хукуклари умумжахон деклара-цияси ва инсон хукукларига оид бошка халкаро битимлар, Хельсинки битими, Париж ва Мадрид хартияларидан олиб сингдирилган.

Конституцияда хукукий ва сиёсий тафаккур-нинг энг юксак ютуклари, узбек халкининг бой тарихи, маданияти хамда миллий урф-одатлари, анъаналари эътироф этилган. Шунингдек, давлат-ни бошкариш, мамлакат яхлитлигини таъминлаш йул-йуриклари уз аксини топган. Аждодларимиз-нинг давлатчиликни мустахкамлаш йулидаги гоя

ва фикрлари, амалга оширган ишлари, тажриба-лари Асосий Конунимизнинг мезони цилиб олин-ди. Буюк Сохибцирон Амир Темурнинг "Темур тузуклари" асарида давлатни бошцаришга оид мухим тартиб-цоидалар шундай эътироф этилган: "Давлат ишларини салтанат цонун-цоидала-рига асосланган холда бошцардим. Тура тузукка таяниб, салтанатда уз мартаба ва мацомимни му-стахкам сацлаб турдим. Амирлар, вазирлар, си-пох, раият хар бири уз лавозим ва мартабасидан мамнун холда хизматимда булиб, ундан ортигига даъвогарлик цила олмади" [6]. Бу фикрлар Амир Темур давлати бошцарув тизимининг асосий гоя-си булиб хизмат цилган. Унинг хозирги кундаги ахамияти хам бециёсдир. Зеро, давлат бошцаруви-да цонун, адолат устувор вазифа булиб, халцнинг орзу-умидлари руёбга чицишида мухим мезон булиб хизмат цилади. Шу уринда айтиш керакки, инсон манфаатлари руёбга чицишида демократик сайловларнинг урни бециёсдир [12].

Маълумки, 2019 йилнинг 22 декабрида Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Конунчилик палатаси хамда Кррацалпогистон Республикаси Жуцорги Кенгеси, вилоятлар, туманлар, шахарлар давлат хокимияти вакил-лик олганларига сайлов булиб утди. Шу уринда таъкидлашга жоизки, 2019 йилнинг 25 июнида Узбекистон Республикасининг Сайлов кодекси цабул цилинди. Кодекс цабул цилингунга цадар бешта цонун мавжуд булиб, уларда Олий Маж-лисга сайлов, Республика Президенти сайлови, халц депутатлари махаллий кенгашларига сайлов, Марказий сайлов комиссияси, Фуцаролар сайлов хуцуцлари кафолатлари тугрисидаги цонун-лар булиб, унда жами 190 та модда мавжуд эди. Кабул цилинган янги сайлов кодексига, асосан, бир цанча такрорлашлар бартараф этилиб, яхлит тизимга келтирилган холда 18 та боб, 103 мод-дадан иборат этиб цабул цилиниши мухим аха-миятга эга булди [9]. Бу каби мухим узгаришлар фуцаролик жамиятини ривожлантириш борасида амалга оширилаётган ислохотлардан далолатдир. Фуцаролик жамияти - бу шундай жамиятки, унда цонунлар устуворлиги таъминланади, инсон хуцуц ва эркинликлари царор топади, сиёсий партиялар ва институтлар, мафкура ва фикрларнинг хилма-хиллиги таъминланади, инсонга унинг ицтисодий, сиёсий ва маданий хаёти шаклларини эркин танлаши кафолатла-

нади, фуцароларнинг узини узи бошцариш орган-ларининг мавцеи юксак ва мукаммал царор топган булади [10].

Бинобарин, фуцаролик жамияти орцали дав-лат юцори даражадаги хуцуций мазмун ва сифат-ларга эга булади. Мамлакатнинг хар бир фуца-роси фуцаролик институтлари фаолиятида фаол иштирок этади ва улар орцали сиёсий, ижтимоий, ицтисодий, маънавий ва хуцуций жихатдан уз эхтиёжларини цондиради. Фуцаролик жамияти-да давлат ва унинг органлари фаолияти устидан фуцароларнинг жамоатчилик назорати урна-тилади. Давлатнинг бир цатор ваколатлари жа-моат ташкилотлари зиммасига юкланади. Фуца-ролик жамиятини цуриш кучли давлатдан кучли жамият сари босцичма-босцич утиш орцали руй беради [18].

Фуцаролик жамиятининг тарихий илдизлари-га цисцача назар ташласак, "Фуцаролик жамияти" тушунчаси илк бор Кддимги Греция ва Римда ву-жудга келган. Фуцаролик жамияти хацидаги даст-лабки фикрлар Аристотель (милоддан аввалги 384-322 йй.) томонидан "Сиёсат" асарида ёритил-ди. Унинг фикрига кура, инсоннинг эркин яшаши учун жамиятда цонунлар устувор булиши лозим. Шарцда фуцаролик жамияти тушунчасига нисба-тан узига хос талцинлар мавжуд. Бу одоб-ахлоц, маданият ва хуцуцнинг уйгунлашган шакли билан боглиц [16]. Жумладан, "Авесто" китобида киши-ларнинг биргалашиб яшаши, инсонлар уртасида-ги узаро муносабатларнинг ахлоц нормаларига таяниши, ватанпарварлик, ахиллик каби гоялар илгари сурилган. Абу Наср Фаробий асарлари-да, хусусан, унинг "Фозил одамлар шахри" аса-рида давлатни бошцаришда адолатли цонунларга таяниш лозимлиги уцтирилади. Фаробийнинг ёзишича, фозиллар шахрининг бошлиги табиатан ун иккита хислат-фазилатни узида бирлаштирган булиши, хусусан, "у хац ва хацицат, одил ва хац-гуй одамларни севадиган, ёлгон ва ёлгончиларни ёмон курадиган булиши зарур" [13].

Шуни таъкидлаш жоизки, Узбекистон-да кейинги йилларда фукаролик жамияти институтлари, нодавлат нотижорат ташкилот-лари жадал ривожланмокда. Улар мамлакати-миз ахолисининг кенг цатламлари томонидан цул-лаб-цувватланмоцда. Шунинг учун хам фуцаролик жамияти институтлари, нодавлат нотижорат таш-килотларининг ахамияти ортиб бормокда. Чунки

улар демократик цадриятлар, инсон ва фуцаро-ларнинг хуцуц ва эркинликлари хамда цонуний манфаатларини химоя цилишнинг мухим оми-лига айланиб бормоцда, фуцароларнинг уз ицти-дорини руёбга чицариши, уларнинг ижтимоий-ицтисодий фаоллиги ва хуцуций маданиятини ошириш учун шароит яратмоцда, жамиятимизда турли манфаатлар мувозанатини таъминлашга ку-маклашмоцда [24].

Фуцаролик жамияти институтларининг ху-цуций асослари хацида шуни айтиш керакки, Фуцаролик жамияти институтларининг таш-кил этилиши ва фаолият юритишининг хуцуций асослари узаги Узбекистон Республикасининг Конституциясида уз аксини топган. Хусусан, Конституциямизнинг 56-моддасида белгилан-ганидек, "Узбекистон Республикасида цонунда белгиланган тартибда руйхатдан утказилган ка-саба уюшмалари, сиёсий партиялар, олимларнинг жамиятлари, хотин-цизлар, фахрийлар ва ёшлар ташкилотлари, ижодий уюшмалар, оммавий ха-ракатлар ва фуцароларнинг бошца уюшмалари жамоат бирлашмалари сифатида эътироф этила-ди". Президентимизнинг 2017 йил 3 февралдаги "Махалла институтини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида'ги фармони, 2018 йил 12 апрелдаги "Жамоатчилик назорати тугриси-да"ги цонуни, 2018 йил 4 майдаги "Мамлакатни демократик янгилаш жараёнида фуцаролик жа-мияти институтларининг ролини тубдан ошириш чора-тадбирлари тугрисида'ги фармони хамда "Фуцаролик жамиятини ривожлантириш маркази фаолиятини цуллаб-цувватлаш чора-тадбирлари тугрисида'ги 2019 йил 30 октябрдаги царорлари-нинг цабул цилиниши фуцаролик жамияти фаоли-ятини янада такомиллаштиришга царатилганлиги билан ахамиятга моликдир. Фуцаролик жамияти-нинг ана шундай хуцуций асосларининг яратили-ши нафацат мамлакатимиз миллий цонунчилик тизимида жамоат ташкилотларининг фаолиятига оид ижтимоий муносабатларни хуцуций тартибга солишнинг мустацил сохасининг юзага келишига олиб келди, балки унга тизимлилик тусини бер-ди [11]. Айни вацтда жамоат ташкилотларининг хуцуцларини химоя цилиш билан боглиц масала-лар уз ичига конституциявий, фуцаролик, маъму-рий, жиноий хуцуц нормаларини цамраб олувчи бутун цонунчилик тизимининг ривожига хам им-коният тугдирди.

Шунингдек, фуцароларнинг хуцуц ва эр-кинликлрини химоя цилишда, уларнинг давлат бошцарувидаги ролини янада оширишда Конституциямизнинг ахамияти бециёсдир. Зеро, инсон эртанги кунига ишониб яшаса, унинг хуцуций асослари кафолатланган булса, нафацат у жамият тарацциётининг юксалишида, балки узи-нинг шахсий хаётида хам мухим узгаришларни амалга оширади [17].

Дархацицат, Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев Конституциямиз-нинг 27 йиллигига багишланган тантанали маъ-рузасида таъкидлаганидек: "Мамлакатимизда демократик хуцуций давлат ва эркин фуцаролик жамиятини барпо этиш учун биз хаётимизнинг барча жабхаларида конституциявий назоратни кучайтиришимиз зарур. Бу эса пировард натижа-да инсон хуцуц ва эркинликларини, унинг шаъни, цадр-циммати, мол-мулкининг дахлсизлигини сацлаш, фуцароларнинг мехнат цилиш, таълим олиш, тиббий ёрдамдан фойдаланиш каби энг асосий хуцуцларини тула таъминлаш имконини беради".

Конституциямизда инсон хуцуцлари давлат манфаатларидан, умумэътироф этилган халцаро хуцуц нормалари эса миллий хуцуций меъёрлар-дан устунлиги белгиланган. Хусусан, Узбекистон Республикаси Конституциясининг 13-моддасига кура, "Узбекистон Республикасида демократия умуминсоний принципларга асосланади, улар-га кура инсон, унинг хаёти, эркинлиги, шаъни, цадр-циммати ва бошца дахлсиз хуцуцлари олий цадрият хисобланади. Демократик хуцуц ва эр-кинликлар Конституция ва цонунлар билан химоя цилинади" [1], деб белгиланган. Бинобарин, демо-кратик хуцуций давлат ва фуцаролик жамиятини ривожлантиришда фуцароларнинг Конституция ва цонунларда мустахкамлаб цуйилган хуцуц ва эркинликларини химоя цилиш судьялар фаоли-ятининг бош мезони булиши керак. Президен-тимиз Шавкат Мирзиёев Конституциямизнинг 26 йиллигига багишланган тантанали маросимда-ги маърузасида таъкидлаганидек: "Афсуски, ай-рим судьялар томонидан хали хам адолатсиз ца-рорлар цабул цилинмоцда. Бу эса, уз навбатида, фуцароларнинг одил судловга булган ишончига путур етказмоцда. Шу боисдан хам, касбий махо-рат ва маданиятни ошириш, хар цандай холатда хам цонун, адолат ва инсонпарварлик тамойил-

12.00.02 - конституциявий ХУКУК МАЪМУРИй ХУКУК;. молия ВА БОЖХОНА ХУКУКИ

ларига асосланиб иш куриш - хар бир судьянинг энг устувор вазифаси булмоги лозим. Судлар то-монидан кабул килинган хар бир карор, энг ав-вало, адолатли, конуний ва асосли булиши шарт. Шундагина одамларимизда хар кандай холатда хам адолат карор топишига булган ишонч яна-да мустахкамланади" [5]. Шуни айтиш керакки, 2017 йил 6 апрелда Узбекистан Республикасининг "Узбекистон Республикаси Судьялар олий кенга-ши тугрисида"ги конуни [2] суд-хукук сохасида улкан ислохотларни амалга оширишда, судьялар мустакиллигини мустахкамлашда мухим роль уй-наши шак-шубхасиздир. Шунингдек, инсон хукук ва эркинликларини химоя килишда устувор аха-мият касб этади.

Мамлакатимизда инсон хукукларига оид халкаро хукукий хужжатларнинг миллий конун-чиликка имплементация килинаётганлиги узи-нинг ижобий самарасини бермокда. Энг мухи-ми, инсон ху^у^ ва эркинликларини хукукий химоя килиш борасида Узбекистон сиёсати халкаро хамжамият томонидан куллаб-кувват-ланаётганлиги республикамизда амалга оши-рилаётган инсонпарварлик сиёсатининг ёркин исботидир.

Маълумки, Узбекистон Республикаси томонидан 1991 йил 30 октябрда ратификация килинган "Инсон хукуклари умумжахон Деклара-цияси" Узбекистон Республикасининг Консти-туцияси тайёрланиши хамда кабул килинишида мухим гоявий асос булиб хизмат килди [19]. Унда ушбу халкаро хужжатнинг барча етакчи коида-лари уз ифодасини топди. 1996 йил 31 октябрда Узбекистон Республикаси Президентининг "Ин-сон хукуклари буйича Узбекистон Республикаси Миллий марказини тузиш тугрисида'ги [8] фар-монининг кабул килиниши гоят мухим ахамият касб этди. Мазкур марказ ижро этувчи хокимият-нинг таркибий кисми хисобланиб, инсон хукукла-рини химоя килувчи ташкилот сифатида фаолият олиб бормокда. Марказнинг мухим вазифаси -инсон хукук ва эркинликларини мухофаза этишга каратилганлиги билан ахамиятлидир [23].

Узбекистон Республикаси Президенти-нинг 2018 йил 10 декабрдаги "Инсон хукуклари буйича Узбекистон Республикаси Миллий Мар-кази фаолиятини такомиллаштириш тугрисида"-ги карорининг 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини янада ривожлантиришнинг беш-

та устувор йуналиши буйича Харакатлар страте -гиясида белгиланган вазифалардан келиб чикиб кабул килинганлиги алохида диккатга сазовор-дир. Мазкур карорда инсон хукуклари буйича Узбекистон Республикаси Миллий Маркази фа-олияти самарадорлигини ошириш, инсон хукук ва эркинликларини таъминлаш механизмларини янада такомиллаштириш, бу борада халкаро норма ва стандартларни хаётга самарали татбик этиш кузда тутилганлиги эътиборга моликдир [14].

Шунингдек, 2004 йил 27 августда Узбекистон Республикасининг "Олий Мажлисининг инсон хукуклари буйича вакили (Омбудсман) тугриси-да"ги конуни (янги тахрири) кабул килинди. Шу уринда омбудсман сузининг маъносига эътибор берадиган булсак, бу суз шведча "ombudsman" сузидан олинган булиб, "бирор киши манфаатла-рининг вакили" деган маънони билдиради. Бизга маълумки, омбудсман лавозими дунёда биринчи марта 1709 йилда Швеция кироллиги хузурида жорий этилган [15].

Омбудсман уз фаолиятини Конституциямиз, халкаро хукук ва нормалар, халкаро шартнома-ларга риоя килган холда амалга оширади. Зеро, мустакил давлат сифатида кабул килган дастлаб-ки хукукий акт - "Узбекистон Республикасининг давлат мустакиллиги тугрисида Олий Кенгаш ба-ёноти"даёк: "Миллати, диний эътикоди ва ижти-моий мансублигидан катъи назар, республика ху-дудида яшовчи хар бир кишининг муносиб хаёт кечириши, шаъни ва кадр-кимматини таъмин-лайдиган инсонпарвар демократик хукукий дав-лат барпо этиш" [8] олий максадлардан эканлиги мустахкамлаб куйилган эди. Инсон хукуклари умумжахон декларацияси инсон хукуклари ва уни химоя килишга доир халкаро хукукий хужжат бу-либ, БМТ томонидан ишлаб чикилган ва кабул килинган.

Инсон хукуклари умумжахон декларация-си Узбекистон Республикаси мустакилликка эришгандан кейин кушилган биринчи халкаро хукукий хужжатдир. Демократик хукукий дав-лат ва кучли фукаролик жамиятини куришни уз олдига максад килиб олган Узбекистон инсон хукуклари ва манфаатларини хукукий химоя ки-лишни давлатнинг бош вазифаси килиб белги-лади. Шуни кайд этиш керакки, бугунги кунда Узбекистон Республикаси инсон хукуклари буйи-ча 70 дан ортик асосий хужжатга кушилганлиги,

БМТ томонидан мазкур сохада цабул цилинган 10 дан ортиц асосий халцаро шартнома ишти-рокчисига айланганлиги Узбекистоннинг халца-ро майдондаги нуфузи ортиб бораётганлигидан далолатдир.

Шуни алохида таъкидлаб утиш лозимки, Инсон хуцуцлари умумжахон декларациясининг асосий принциплари, цоидалари хамда мазмун-мохияти Узбекистон Республикаси Конституция-си ва бошца миллий цонун хужжатларида узининг чуцур ифодасини топганлигини англашимиз мум-кин.

Айнан шу мацсадда 2018 йил 5 май куни Узбекистон Республикаси Президентининг "Инсон хуцуцлари умумжахон декларациясининг цабул цилинганининг 70 йиллига багишланган тадбирлар дастури тугрисида'ги [3] фармонининг цабул цилиниши диццатга сазовор булди.

Инсон хуцуцлари умумжахон декларациясининг 3-моддасида «Хар бир инсон яшаш, эр-кин булиш ва шахсий дахлсизлик хуцуцларига эгадир» деб белгиланган. Конституциямизнинг 24-моддасига кура, "Яшаш хуцуци хар бир ин-соннинг узвий хуцуцидир. Инсон хаётига суицасд цилиш энг огир жиноятдир" деб мустахкамлан-ган хуцуций нормани амалда таъминлаш мацса-дида, 2008 йил 1 январдан жиноий жазо тизими-дан улим жазосининг чицариб ташланиши Инсон хуцуцлари умумжахон декларацияси ва бошца халцаро хуцуцнинг умумэътироф этилган прин-циплари, нормалари хамда Конституциямизга тула мос келади.

Хулоса цилиб айтганда, инсон, унинг хаёти, эркинлиги, цадр-циммати ва бошца умумэъти-роф этилган дахлсиз хуцуцлари Конституция-мизда уз аксини топганлиги билан ахамиятли-дир. Шуни таъкидлаш керакки, бугунги кунда давлат идораларида мурожаатлар билан ишлаш, халцимизнинг огирини енгил цилиш устувор ва-зифа сифатида царалмоцда. Шу маънода олиб цараганда, юртдошларимизнинг ижтимоий жа-раёнларга нисбатан дахлдорлик хисси ортиб бормоцда. Бу борадаги ишларни янада жадал-лаштириш учун фуцароларда хуцуций онг ва ма-даниятни юксалтириш зарур [20]. Зеро, Конституция ва цонунларимизга хурмат туйгуси царор топса, хаётимиз, жамиятимиз тубдан узгаради. Инсон манфаатлари, унинг хуцуц ва эркинликла-ри тула руёбга чицади.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган суд-хуцуц сохасидаги ислохотларнинг асосий мацсади инсон хуцуцлари ва эркинликларини таъминлаш, суд тизимини демократлашти-риш, фуцароларнинг суд орцали химояланиш хуцуцларини самарали таъминлаш, суд хоки-мияти сохиби булган судьялар мустациллиги-ни янада яхшилаш ва адвокатуранинг ролини ошириш, жамиятни демократлаштириш ва янгилаш, мамлакатни ислох цилиш ва модер-низациялаш жараёнларини янада жадаллашти-ришга царатилгандир. Инсон хуцуц ва эркинликларини химоя цилишнинг конституциявий кафолатлари жамиятни янгилаш ва мамлакат-ни модернизация цилиш борасида амалга оши-рилаётган суд-хуцуц сохасидаги ислохотларни янада жадаллаштириш ва такомиллаштириш ишларининг мухим асоси булиб хизмат цила-ди.

Дархацицат, цонун устуворлиги барча фуца-ролар ва мансабдор шахсларга тегишли булиб, жамиятнинг тарацций этиб бориши ва юксали-шида ута мухим вазифа хисобланади. Давлати-миз ва жамиятимиз хаётида амалга оширилаёт-ган туб ислохотлар бундан яццол далолат бер-моцда.

Шуни таъкидлаш жоизки, Узбекистон Республикасининг Конституцияси мустацил-лик гояси билан сугорилган булиб, жахондаги етакчи давлатларнинг конституциявий тажри-баларига бутунлай мос келади. Республикамиз-да барча сохаларда юз бераётган туб ижобий узгаришларда халцимизнинг инсонпарварлик, хамжихатлик хусусиятлари мухим роль уй-наётганлигини алохида таъкидлаб утиш жоиз [21]. Дархацицат, жамиятда маънавий мухит-нинг согломлиги, давлат ва фуцаролар урта-сидаги узаро хамжихатликнинг барцарорлиги, миллатлараро тотувлик, динлараро багрикен-глик, хар бир инсоннинг уз ишидан мамнун-лиги ва эртанги кунга булган ишончининг то-бора ортиб бораётганлиги Конституциямиз-нинг хуцуций демократик давлат таянчи ва инсонпарварлик гоялари билан йугрилганли-гидан далолатдир. Бош Комусимиз жонажон Узбекистонимизнинг келажаги буюк давлат сари бошлаб борувчи Асосий Конун булиб, барцарор ривожланишимизнинг мустахкам за-мини булиб хизмат цилади [22].

12.00.02 - конституциявий ХУКУК. МАЪМУРий ХУКУК. молия ва божхона хукуки

Юкоридаги фикрлардан келиб чикиб:

- жойларда Конституция ва конун ижроси юза-сидан жамоатчилик назоратини янада кенгайтириш;

- фукароларнинг амалга оширилаётган ислохот-ларга булган дахлдорлик хиссини кучайтириш;

- хукукий онг ва маданиятни юксалтиришга каратилган таргибот ва ташвикот ишларини ти-зимли ташкил этиш;

- Конституциямизни атрофлича урганиш буйича таргибот ва ташвикот ишларини тизимли йулга куйиш;

- олий ва урта махсус таълим даргохларида, шунингдек, мактабгача таълим ва умумий урта таълим муассасаларида хукукий тарбияни кучайти-риш, ёшларни конунга хурмат рухида тарбиялаш;

- Конституциямизда эътироф этилган инсон хукук ва эркинликлари олий кадрият эканлиги борасида тадбирлар утказиб бориш;

- фукароларимизни конун устуворлигини таъ-минлашга каратилган хамда суд-хукук тизими сохасида амалга оширилаётган ислохотлар билан хабардор этиб боришда оммавий ахборот восита-лари ролини ошириш;

- фукаролик жамияти институтлари, нодав-лат нотижорат ташкилотларининг фаолиятини ривожлантириш;

- фукаролик жамияти институтлари, нодавлат нотижорат ташкилотларининг фаолиятига кара-тилган хукукий асосларни янада такомиллашти-риб бориш лозим.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. - Т.: Узбекистон, 2019.

2. Узбекистон Республикасининг "Узбекистон Республикаси Судьялар олий кенгаши тугрисида"ги конуни, 2017 йил 6 апрель. Халц сузи, 2017 йил 7 апрель.

3. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси тугрисида'ги фармони. - 2017 йил 7 февраль.

4. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон Республикаси Конституцияси кабул килинганлигининг 27 йиллигига багишланган танта-нали маросимда сузлаган "Конституция ва конун устуворлиги - хукукий демократик давлат ва фукаролик жамиятининг энг мухим мезонидир" мавзусидаги маърузаси. Инсон ва цонун, 2019 йил 10 декабрь.

5. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Конституциямиз-нинг 26 йиллиги муносабати билан сузлаган "Билимли авлод - буюк келажакнинг, тадбиркор халк -фаровон хаётнинг, дустона хамкорлик эса тараккиётнинг кафолатидир" мавзусидаги маърузаси. Халц сузи, 2018 йил 8 декабрь.

6. Темур тузуклари. - Т.: Шарк, 2005. - Б. 63.

7. Конституция ва баркамол жамият орзуси. - Т.: Укитувчи, 2012. - Б. 52, 84, 428.

8. Узбекистоннинг янги тарихи. Мустакил Узбекистон тарихи. Учинчи китоб. - Т.: Шарк, 2000. - Б. 193-194.

9. Миракулов М. Сайлов кодекси - демократия ифодаси. Хуцуц, 2019 йил 18 июль.

10. Шаякубов, Ш.Ш., & Султанова, А.Р. Реформирование системы образования-приоритетное направление стратегии развития Узбекистана. Наука без границ, (2 (2019)). https://cyberleninka.ru/ article/n/reformirovanie-sistemy-obrazovaniya-prioritetnoe-napravlenie-strategii-razvitiya-uzbekistana

11. Shakabilovich, S.S., Davletbaevich, I.K., & Rikhsivoevna, S.A. (2020). Priority directions for the development of civil society in Uzbekistan. Solid State Technology, 63(4), 472. http://solidstatetechnology.us/ index.php/JSST/article/view/1223

12. Nosirhodjaeva, G. (2017). «The historical-philosophical heritage and the methodological problems of the histoy of science,» Review of law sciences: Vol. 1 : Iss. 2 , Article 4. Available at: https://uzjournals.edu. uz/rev_law/vol 1/iss2/4

13. Oblomuradova, X.N. (2018). «A state with healthy children is evident to become powerful» Review of law sciences: Vol. 2 : Iss. 1 , Article 31. https://uzjournals.edu.uz/rev_law/vol2/iss1/31

14. Tojiboeva, D. O. (2020). Religious Tolerance Is The Basis Of Society Sustainability And Integration. The

American Journal of Political Science Law and Criminology, 2(11), 21. https://doi.org/10.37547/tajpslc/ Volume02Issue11-04

15. Kuchkarov, R. (2020). Ideological threats in Uzbekistan: recent history and modern techniques.

Religación. Revista de Ciencias Sociales y Humanidades, 5(25), 315-322. https://doi.org/10.46652/rgn. v5i25.694

16. Mamajonovna, U.S., Abdukaxxarovna, N.G., Imomovich, A.K., & Ozodovna, T.D. (2019). A History of Historiography and some Sources of the Period of Amir Temur and Temurids. International Journal of Engineering and Advanced Technology, 9(1), 4819. DOI: 10.35940/ijeat.A2930.109119

17. Носирходжаева, Г.А. (2019). Важность критического мышления в процессе развития личности. In Фундаментальные и прикладные научные исследования: актуальные вопросы, достижения и инновации (pp. 14-15). https://naukaip.ruwp-content/uploads/2019/05MK-552-%D0%A7%D0%B0%D1%81% D1%82%D1%8C-3.pdf

18. Nosirhodjaeva, G. (2017). The historical-philosophical heritage and the methodological problems of the histoy of science. Review of law sciences, 1(2), 4. Available at: https://uzjournals.edu.uz/rev_law/vol1/iss2/4

19. Oblomuradova, K.N. (2019). Elements of missionary activities strategy: mechanisms and norms of their practical implementation. Credo new, (3), 9-9. http://credo-new.ru/archives/1753

20. Носирходжаева, Г. (2020). Важный фактор в решении проблем социальной жизни в условиях пандемии. Review of law sciences, (2). https://cyberleninka.ru/article/n/vazhnyy-faktor-v-reshenii-problem-sotsialnoy-zhizni-v-usloviyah-pandemii

21. Allayarova Solikha Narzulloevna, Khusainova Firuza Tokhirovna, Akhrorova Zebo Bakhramovna, Sadikova Shoira Odeldjanovna, Sodikov Ulugbek Jurayevich (2020). Modern pedagogical methods in effective organization of lessons. Journal of Critical Reviews, 7 (9), 133. doi:10.31838/jcr.07.09.24

22. Azimov, H.I. (2019). «Protection of human rights and freedom is highest value in basic law,» Review of law sciences: Vol. 4 : Iss. 1 , Article 23. https://uzjournals.edu.uz/rev_law/vol2/iss1/31

23. Oblomuradova, Kh.N. (2020). Missionary in the form of ideological threats and their form of manifestation. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 116-117. DOI: 10.5958/2249-7137.2020.01307.5

24. Обломурадова, Х.Н. (2018). Миссионерская деятельность религиозных объединений: социально-политический аспект. In Фундаментальные и прикладные научные исследования: актуальные вопросы, достижения и инновации (pp. 122). https://naukaip.ru/wp-content/uploads/2018/11/%D0%9C%D0%9A-428-%D0%A7%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8C-1.pdf

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.