Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН РЕСРУБЛИКАСИНИНГ “БИР МАКОН – БИР ЙЎЛ” ЛОЙИҲАСИДАГИ МАНФААТЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН РЕСРУБЛИКАСИНИНГ “БИР МАКОН – БИР ЙЎЛ” ЛОЙИҲАСИДАГИ МАНФААТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

91
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН РЕСРУБЛИКАСИНИНГ “БИР МАКОН – БИР ЙЎЛ” ЛОЙИҲАСИДАГИ МАНФААТЛАРИ»

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

УЗБЕКИСТОН РЕСРУБЛИКАСИНИНГ "БИР МАКОН - БИР ИУЛ" ЛОЙИХДСИДАГИ МАНФААТЛАРИ

Бобоярович Сардор Нуриддинов Сардор Анвар ^ли Жураев

Тошкент Давлат Транспорт Университети талабалари шг._1 ohn.1991@list.ru

Узбекистан транспорт инфратузилмасини ривожлантиришнинг асосий йуналишларидан бири булиб, мамлакатимизнинг халкаро юк ташиш хажмини оширишга хизмат килмокда. Жахон хамжамиятига кура, Узбекистон Шарк ва Гарб, Жануб билан Шимол уртасидаги алокани таъминлашга кодир юксак транзит ва транспорт-коммуникация салохиятига эга.

Кадимдан мамлакатимиз худудидан Буюк ипак йули утган Марказий Осиёнинг бепоён минтакасида мухим геостратегик уринни эгаллайди. Тарихий жихатдан асосий савдо йуллари бу ердан кесиб утган, турли цивилизациялар уртасида интенсив алмашинув мавжуд эди.

Узбекистон мустакилликка эришгунга кадар ташки иктисодий алокаларини учта денгиз порти - Илъичевск (^ора денгизга чикиш), Санкт-Петербург (Болтик денгизига чикиш имконияти билан) ва Владивосток (Узок Шарк портларига чикиш имконияти) оркали амалга ошириши мумкин эди ва уларга республикадан тегишли масофалар 3120, 4280 ва 7940 км булган, бу эса юк ташиш нархини сезиларли даражада оширган1.

Бирок мамлакатимизнинг мустакил тараккиёт йилларида рахбариятининг максадли сиёсати туфайли бу борадаги вазият тубдан узгарди.

Утган 30 йил давомида мамлакатимизда барча кушни давлатларга чикиш имконини берувчи ривожланган ва мустакил транспорт инфратузилмаси шаклланди. Республиканинг Осиё ва Европа уртасидаги савдо йуллари кесишмасида жойлашган кулай географик урни хисобга олинса, ривожланган мултимодал тармок Узбекистон оркали транзитда юкларни етказиб бериш вактини ва харажатларини сезиларли даражада кискартириши мумкин булган мухим ракобат устунлиги хисобланади.

Урта муддатли истикболда темир йул, автомобил ва авиациянинг моддий-техник базасини янада мустахкамлаш ва ривожлантириш, юк

1 Узбекистон Республикаси инвестициялар ва таш^и савдо вазирлиги, Транспорт йулаклари, манба: https://mift.uz/ru/menu/transportnYe-koridorv

April 21-22

100

ташиш буйича хизмат курсатиш даражаси ва сифатини ошириш, халкаро логистика марказларини ташкил этиш, халкаро ахамиятга эга автомобил йулларини куриш ва реконструкция килиш, йул буйидаги инфратузилмани куриш, юк ташиш хажмини ошириш, шаффоф ва ракобатбардош мухит яратиш, юк ташиш хажмини кенгайтириш, давлат чегарасидаги назорат-утказиш пунктларининг энг хавфсиз иш шароитларини саклаш ва таъминлаш2.

Яна шуни таъкидлаш жоизки, Узбекистон бошиданок "Бир макон - бир йул" ташаббусини куллаб-кувватлаган. Мамлакатнинг БМБЙ лойихаларига жалб этилиши икктисодиётнинг баркарор ривожланишини таъминлаш, бутун Марказий Осиёга хар томонлама ижобий таъсир курсатиши мумкин булган энг мухим транспорт ва инфратузилма лойихаларини амалга ошириш буйича устувор вазифаларга эришиш нуктаи назаридан мухим ахамиятга эга.

Бугун Узбекистонда темир йуллар буйича учта устувор йуналиш мавжуд булиб, бу янги бозорларга, энг мухими, жахон денгиз йулига чикиш имконини беради.

Биринчидан. Баку-Тбилиси-Карс темир йул линиясининг фойдаланишга топширилиши Туркия ва Европадан Марказий Осиё мамлакатлари ва Хитойга айникса юкларни мунтазам ташишни ташкил этиш имконини беради. Марказий Осиёни Каспий денгизи оркали Европа билан боглаш транспортнинг кискарок йуналишини таъминлайди. Шундай килиб, мавжуд Шарк-Гарбий йуналишларга янги мукобил линия шаклланади .

Келажакда БТК темир йул линияси Хитойни Европа билан богловчи "Янги Ипак йули"нинг бир кисмига айланади. Дастлабки боскичда юк ташиш хажми 5 миллион тонна юк даражасида булади, шунингдек, 1 миллионгача йуловчи ташилади. Бундан ташкари, ушбу темир йул линиясида Хитой ва Европа уртасидаги курукликдаги катнов тахминан 15 кун давом этади, бу денгиз йулидан икки баравар тездир. Ушбу лойиха Жанубий Кавказ ва Марказий Осиё уртасидаги транспорт алокаларини яхшилашга, икки минтака мамлакатлари уртасидаги узаро савдо операцияларини осонлаштиришга хам хисса кушади.

миллий базаси, 04.12.2017 й.,

Узбекистон Республикаси Перизендтининг "2018-2022-йилларда транспорт инфратузилмасини такомиллаштириш ва юкларни ташишнинг ташки савдо йуналишларини диверсификация килиш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори. Крнун хужжатлар маълумотлари 07/17/3422/0349; 08.06.2018 й., № 06/18/5457/1324, 31.07.2018 й., № 06/18/5483/1594; 08.06.2019 й., № 07/19/4353/3257

3 Fuad Shahbazov, Baku-Tbilisi-Kars Railway to Become Central Asia's Gateway to Europe the CACI Analyst, 07/12/2017.

April 21-22

101

^^pecialists^n^heFieldoimÊamÊpmÊm

CTpaTeruK Ba MuHTaKanapapo TagKuKoraap hhcthtyth экcnepтн O.^ypaeBHHHr ^uKpuna, BT^ noHuxacuHuHr axaMu^raHu uHoöarra onraH xonga, MapKa3HH OcuëHuHr aKcapn^T gaBnaraapu (Y3ÔeKHCTOH, ko3ofuctoh, TypKMaHHCTOH) geHrrora HHKHm umkohu HyK MuHTaKaHu EBpona öunaH öofhobhh энг KHCKa öyn öynaguraH BT^ra KymunumgaH MaH^aargop экaнннн öungupraH. ByHgaH xa^Kapo nofiuxanapga umTupoK этaëтгaн Y3ÔeKHCTOH Kppa geHru3garu noTH, BaryMu Ba ^epHoMopcK nopraapura, myHuHrgeK, YpTa эp geHrrougaru TypKH^HHHr MepcHH nopTura, yHgaH KeHuH эсa ^khh fflapK Ba ffluMonufi A^puKa MaMnaKaraapura hukhm hmkohhathhh Ky^ra Kupuragu.

Y3ÔeKHCToH ymöy noöuxaga umTupoK этнmgaн MaH^aargop. Y3ÖeKHCToH npe3HgeHTHHHHr "2018-2022-Hu.nnapga wk TamumHHHr TpaHcnopT HH$paTy3HHMacHHH TaKoMunnamTupum Ba TamKu caBgo fiyHanumnapuHH gнвepcн$нкaцнfl Kunum nopa-Tagöupnapu TyFpucuga^ru Kapopura MyBo^uK, "Baкy-T6нпнcн-Axaпкaпaкн-Кapc" nopraapu opKanu TeMup fiyn HyHanumu öyönaö TamKu caBgo WKnapuHu Ta^puöa TapuKacuga TpaH3uT TamumHu aManra omupum nopa-Tagöupnapu KyparnMoKga4.

KonaBepca, Y36eKucToH BywK HnaK fiynuHuHr MapKa3uga ^ofinamraHuHu uHoöarra oncaK, Ma3Kyp HyHanum Уз6eкнcтoннннг uKTucoguH Ba TpaH3uT canoxuflTugaH yHyMnu ^oöganaHuö, öyTyH MuHTaKa paBHaKura xu3Mar Kunagu. Y36eKucToH y3uHuHr Kyn TapMoKgu экспopтн, ^yMnagaH, KyMup, naxTa Ba KumnoK

xy^anuru Maxcynoraapu öunaH Mamxyp öynuö, xopu^MH capMo^Hu ^anö Kunagu. Ma3Kyp TeMup fiyn opKanu ToBap afiupöomnam xa^MuHuHr omumu y^SeKucTOH annu uhku MaxcynoraHuHr ycumura onuö Kenagu, 6y эсa MaMnaKarra y3 MaxcynoraapuHu ®:axoH 6o3opnapura экспopт KunumHu ocoHnamrapum Ba gнвepcн$нкaцнfl Kunum umkohuhu öepagu.

HKKuHnugaH. Уз6eкнcтoннннг Ocuë-TuHH oKeaHu MuHTaKacura nuKumuHu ocoHnamTupyBHu "XUTOH - ^upFroucTOH - Y36eKucToH" TeMup fiyn noHuxacugup. Ma3Kyp nofiuxaHuHr cTpareruK axaMu^raHu aHraaraH Y36eKucToH xyKyMaru npe3ugeHT ffl.Mup3uëeB paxHaMonuruga ymöy KypunumHu öomnam ynyH KaTTa catö-xapaKaraapHu aManra omupMoKga. Xutoh Ba K^pFroucTOH paxöaputfra öunaH 6up KaHna My3oKapanap yTKasungu. Y36eKucToH paxöapu WKcaK MuHÔapnapgaH Typuö cy3naraH HyTKgapuga ymöy TeMup HynHuHr MapKa3uH Ocuë Ba Xutoh xanKgapu ynyH axaMu^raHu öup Hena öop TatKugnagu.

®.^ypaeB, MapKa3nn Ocuë xa^Kapo TpaHcnopT ny^aK^apn тнзнмнga:Уз6eкнcтoн Hnroxn, uza.uz

April 21-22

102

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

Хитойнинг "Бир макон - бир йул" ташаббусини эрта амалга оширишдан манфаатдорлиги ушбу лойихани амалиётга татбик этишда хал килувчи омилга айланмокда. Спутник.уз сайтининг нашрига кура, ХКУ темир йули нафакат Иккинчи континентал транспорт купригининг жанубий йулагини яратади, балки уч мамлакат ишлаб чикарувчилари учун янги савдо бозорларини хам очиб беради. Хусусан, Хитойдан ^иргизистон ва Узбекистон оркали Шаркий Европа ва Якин Шарк мамлакатларига юк ташиш имконини беради. Бу йуналиш Хитой товарларини Европа Иттифокига олиб утишнинг энг киска йулларидан бирига айланади5.

Дастлабки прогнозларга кура, Шаркий Осиёдан Якин Шарк ва Жанубий Европа мамлакатларига йуналишнинг кискариши тахминан 900 кмни ташкил этади ва вакт 7-8 кунга кискаради. Бундан ташкари, курилиш Марказий Осиё мамлакатлари транспорт инфратузилмасини ривожлантиришни таъминлайди, Форс курфази ва Тинч океани портларига кулай киришни таъминлайди, Узбекистон Республикасининг табиий ресурсларини узлаштириш ва улардан фойдаланишни рагбатлантиради, минтакавий ва халкаро савдо-туризмни ривожлантириш. Хитойлик мутахассисларнинг хисоб-китобларига кура, шахарда юк ташишнинг прогноз килинадиган хажми 10 миллион тоннадан 15 миллион тоннагача булиши мумкин.

Тинч океанининг Хитой киргогидан курук юкларни этказиб бериш бир ой ичида денгиз йуллари оркали этказиб беришдан фаркли уларок, максимал 7 кун давом этиши мумкин. Шунга кура, иштирокчи давлатлар уз товарларини ушбу йуналишдан утувчи давлатлар йули буйлаб экспорт килиш, товарларнинг хавфсизлиги ва уз вактида етказиб берилишини кафолатлаш имкониятига эга булади.

Туркия, Шимолий Африка, Якин Шарк оркали товарлар окими кискарок жанубий йулак (Марказий Осиё ва Жанубий Кавказ) буйлаб утади. Хисоб-китобларга кура, бу Хитой ва Европа уртасидаги умумий юк ташишнинг 15-20 фоизини ташкил килади. Бундан ташкари, Марказий Осиё давлатларининг бой тарихи хисобга олинса, бу Осиёга сайёхлар окимини рагбатлантиради.

Бундан ташкари, транспорт коридори унинг буйлаб "усиш нукталари" ни шакллантириш имкониятидир. Транспорт-коммуникация алокаларини йулга куйиш ушбу йуналишлар буйлаб саноатга йуналтирилган ЭИЗлар ва иктисодий кластерларни шакллантириш имконини беради, бу хам

Хитой, ^иргистон ва Узбекистон умумий темир йул курилишни истайди Спутник ИА, манба:

https://uz.sputniknews.ru/economy/20170809/6003413/kitai-kidgizstan-uzbekistan-postroyat-jeleznuu-dorogu.html

April 21-22

103

давлатлар иктисодий усишининг рагбатлантирувчи омилларидан бири хисобланади. ХКУ темир йули махаллий хомашёни кайта ишлаш ва уларни Шарк ва Гарбга экспорт килиш, товарлар нархидаги транспорт компонентини пасайтирадиган янги йулаклардан фойдаланиш имконини беради.

Учинчи. Узбекистон Афгонистон худудида янги темир йуллар курилишида иштирок этишни режалаштирмокда. Узбекистонлик темирйулчилар учун Афгонистон аллакачон таникли минтака булиб, улар 2010-йилда Хдйратон-Мозори Шариф участкасида узунлиги 100 километрдан ортик булган темир йулни ишга туширдилар.

ОТБнинг 2014-йил май ойида утказган тадкикотига кура, темир йулнинг мавжуд участкасида 1200 та иш урни яратилган. Бундан ташкари, у 2010-йилдан буён "лойиха худудида" иш уринларининг йиллик 10 фоиздан купрок усишини таъминлаб, Хдйратондан Мозори Шарифга юк ташиш вактини икки баробарга кискартирди ва Узбекистон билан савдо айланмасини 2008-йилда 140 миллион доллардан 2011-2012-йилларда 732 млн. доллар оширилди ва бунинг натижасида, 7 миллиондан ортик афгон темир йул хизматидан фойдаланиш имкониятига эга булди6.

Хдйратон-Мозори-Шариф темир йули участкаси Трансафгон транспорт коридорига киради. Ушбу лойиханинг давоми сифатида Афгонистон шимоли-гарбий кисмида транспорт-иктисодий коридорни яратувчи Мозори Шариф-^ирот темир йули курилишини энг эрта бошлаш режалаштирилган. Бу лойиха Узбекистон учун хам жуда долзарб, чунки у келажакда Афгонистон оркали Покистоннинг Гвадар портига, Эроннинг Бандар Аббос ва Чабахор портларига денгиз оркали чикиш имкониятини беради.

Бундан ташкари, Узбекистон ва Афгонистон транспорт инфратузилмасини ривожлантириш хисобидан узаро товар айирбошлаш хажмини 1 миллиард долларга етказиш ниятида. Афгонистон Президентининг Узбекистонга ташрифи чогида (2017-йил декабр) икки давлат рахбарлари Ш.Мирзиёев ва А.Гани "Мозори-Шариф. - Шеберган - ^ирот" темир йули курилиши тугрисидаги шартнома имзоланди. Ушбу лойиханинг амалга оширилиши Афгонистон шимолидаги вилоятларини умумий темир йул тармоги

п

билан боглайди .

Максим Енисеев, Узбекистон Мозори Шарифдан Диротгача темир йул куриш ниятида, 2017-09-13 https ://central. asia-news.com/ru/articles/cnmi ca/features/2017/09/13/feature -02 7 Узбекистон ва Афгонистон "Мозори-Шариф. - Шеберган - Дирот" темир йули курилиши буйича шартнома имзоланди "Жахон темир йуллари", 2017-yil

8-12 -son, http://www.zdmira.com/news/uzbekistaniafganistanpodpisalisoglasenieostroitelstvezeleznojdorogimazari-

April 21-22

104

Техник нуктаи назардан, Узбекистон учун ушбу лойихани амалга оширишда хеч кандай тусик йук, яъни огир тог шароитида, чул ва даштларда йул курилишида етарли тажрибага эгадир. Асосий муаммолардан бири - молия ва курилиш хавфсизлигини таъминлаш.

Шуни хулоса килиб, бугунги кунда мамлакатдаги вазиятни баркарорлаштириш афгон расмийларининг асосий вазифаларидан биридир. Шубхасиз, бу вазифа мамлакатнинг хам ички ривожланишини, хам минтакавий интеграцияни камраб олувчи узок муддатли ижтимоий-иктисодий лойихаларни амалга оширишни талаб этади. Кушни давлатлар билан муносабатларнинг мустахкамланишига, биринчи навбатда, транспорт алокаларининг йулга куйиш оркали амалга ошириш мумкин.

Минтакавий масалалар буйича эксперт Ф.Рамазонийнинг фикрича, ушбу темир йул лойихаси транспорт имкониятларини кенгайтириш билан бирга савдо алокалари ва туризмни ривожлантиришга, пировардида, иштирокчи мамлакатлар миллий иктисодиётини юксалтиришга олиб келади. Шу билан бирга, минтака давлатлари буйлаб юкларни ташиш ва транзит килишни осонлаштирилади, йуналишнинг кискариши эса ташиш вакти ва транспорт харажатларини кискартиради, иштирокчи давлатларнинг транзит ролини оширади. Бошка томондан, ушбу темир йул лойихаси оркали иштирокчилар уртасидаги икки томонлама ва куп томонлама сиёсий алокаларни ривожлантиришга хисса кушади ва шу билан бирга "Шимол-Жануб" коридорига аъзо булган 14 давлат уртасидаги иктисодий муносабатларга катта

динамик таъсир етади .

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси инвестициялар ва ташки савдо вазирлиги, Транспорт йулаклари, манба: https://mift.uz/ru/menu/transportnve-koridorv

2. Узбекистон Республикаси Перизендтининг "2018-2022-йилларда транспорт инфратузилмасини такомиллаштириш ва юкларни ташишнинг ташки савдо йуналишларини диверсификация килиш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори. Конун хужжатлар маълумотлари миллий базаси, 04.12.2017 й., № 07/17/3422/0349; 08.06.2018 й., № 06/18/5457/1324, 31.07.2018 й., № 06/18/5483/1594; 08.06.2019 й., № 07/19/4353/3257

Фахим Сабир, Афганистан в ожидании строительства новой железной дороги, «afghanistan.ru», 25.01.2016.

April 21-22

3. Fuad Shahbazov, Baku-Tbilisi-Kars Railway to Become Central Asia's Gateway to Europe, the CACI Analyst, 07/12/2017.

4. Ф.Жураев, Марказий Осиё халкаро транспорт йулаклари тизимида:Узбекистон нигохи, uza.uz

5. Хитой, ^иргистон Ba Узбекистон умумий темир йул курилишни истайди Спутник ИА, манба: https://uz.sputniknews.ru/economy/20170809/6003413/kitai-kidgizstan-uzbekistan-postroyat-jeleznuu-dorogu.html

6. Максим Енисеев, Узбекистон Мозори Шарифдан Х,иротгача темир йул куриш ниятида, 2017-09-13 https://central.asia news.com/ru/articles/cnmi ca/features/2017/09/13/feature-02

7. Узбекистон ва Афгонистон "Мозори-Шариф. - Шеберган - Х,ирот" темир йули курилиши буйича шартнома имзоланди "Жахон темир йуллари", 2017 -yil 8-12-son,

http://www.zdmira.com/news/uzbekistaniafganistanpodpisalisoglasenieostroitelstvez eleznoj doro gimazari-

9. Фахим Сабир, Афганистан в ожидании строительства новой железной дороги, «afghanistan.ru», 25.01.2016.

April 21-22

106

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.