Научная статья на тему 'ТОШКЕНТ ИҚТИСОДИЙ РАЙОНИ ТРАНСПОРТ ГЕОГРАФИЯСИ'

ТОШКЕНТ ИҚТИСОДИЙ РАЙОНИ ТРАНСПОРТ ГЕОГРАФИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

298
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўтказувчанлик қуввати / логистика хизмати / юк ташиш / логистика / иқтисодий район / юк ташиш ҳажми / умумфойдаланиладиган йўллар / саноат тугуни / йўловчи ташиш / capacity / logistics service / freight / logistics / economic region / freight volume / public roads / industrial hub / passenger traffic

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Равшан Йўлдошевич Маҳаммадалиев

Мазкур мақолада Тошкент иқтисодий районида автомобил ва темир йўл транспортининг тарихи, ўрни ва аҳамияти, ҳозирги кундаги ҳолати таҳлил этилиш билан бир қаторда, иқтисодий районда транспорт тармоқларининг ривожланишига сабаб бўлган факторлар қайд этилган . Шунингдек иқтисодий райондаги мавжуд саноат шаҳарлари ва қишлоқ хўжалик туманларини ўзаро боғлаб турувчи автомобил йўллари тадрижий баѐн этилган. Айниқса, мақолада иқтисодий районнинг асосий шаҳри ҳисобланган Тошкент шаҳри мисолида автомобил, темир йўл ва ҳаво транспорти орқали боғланган маҳаллий(шаҳар атрофи ва шаҳарлар) ва хорижий шаҳарларга тўхталган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TRANSPORT GEOGRAPHY OF TASHKENT ECONOMIC REGION

This article analyzes the history, place and importance of road and rail transport in the Tashkent economic region, the current state, as well as the factors that led to the development of transport networks in the economic region. Also, the highways connecting the existing industrial cities and agricultural districts in the economic zone are gradually described. In particular, the article focuses on local (suburban and urban) and foreign cities connected by road, rail and air, with the example of Tashkent, the main city of the economic region.

Текст научной работы на тему «ТОШКЕНТ ИҚТИСОДИЙ РАЙОНИ ТРАНСПОРТ ГЕОГРАФИЯСИ»

ТОШКЕНТ ЩТИСОДИЙ РАЙОНИ ТРАНСПОРТ ГЕОГРАФИЯСИ

Равшан Йулдошевич Махдммадалиев

Чирчик давлат педагогика институти

Адхдм АбдуFаниевич Ниязов

Чирчик давлат педагогика институти магистранти

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада Тошкент иктисодий районида автомобил ва темир йул транспортининг тарихи, урни ва ахамияти, хозирги кундаги холати тахлил этилиш билан бир каторда, иктисодий районда транспорт тармокларининг ривожланишига сабаб булган факторлар кайд этилган . Шунингдек иктисодий райондаги мавжуд саноат шахарлари ва кишлок хужалик туманларини узаро боглаб турувчи автомобил йуллари тадрижий баён этилган. Айникса, маколада иктисодий районнинг асосий шахри хисобланган Тошкент шахри мисолида автомобил, темир йул ва хаво транспорти оркали богланган махаллий(шахар атрофи ва шахарлар) ва хорижий шахарларга тухталган.

Калит сузлар: утказувчанлик куввати, логистика хизмати, юк ташиш, логистика, иктисодий район, юк ташиш хажми, умумфойдаланиладиган йуллар, саноат тугуни, йуловчи ташиш.

TRANSPORT GEOGRAPHY OF TASHKENT ECONOMIC REGION

Ravshan Yuldashevich Mahammadaliev

Chirchik State Pedagogical Institute

Adham Abduganievich Niyazov

Chirchik State Pedagogical Institute

ABSTRACT

This article analyzes the history, place and importance of road and rail transport in the Tashkent economic region, the current state, as well as the factors that led to the development of transport networks in the economic region. Also, the highways connecting the existing industrial cities and agricultural districts in the economic zone are gradually described. In particular, the article focuses on local

(suburban and urban) and foreign cities connected by road, rail and air, with the example of Tashkent, the main city of the economic region.

Keywords: capacity, logistics service, freight, logistics, economic region, freight volume, public roads, industrial hub, passenger traffic.

КИРИШ

Мамлакатимиз худудининг хар бир кисми географик урнининг бетакрорлигидан, биринчи навбатда, табиий шароити ва бойликлари, ахолининг мехнат фаолияти хамда турмуш тарзининг узига хослиги шаклланган. Иктисодиёт, асосан, жойнинг махаллий бойликларига боглик равишда ривожланган.

Шундан келиб чи;иб Узбекистон Республикаси хам мехнатнинг географик таксимланиши асосида ихтисослашувига кура бир-биридан фар; килувчи худудлар -иктисодий районларга булинади. Мамлакатимизда Тошкент, Мирзачул, Фаргона, Зарафшон, Жанубий ва Куйи Амударё иктисодий районлари ажратилади.

Иктисодий районнинг ривожланганлик даражасини унда кандай худудий ишлаб чикариш мажмуалари(ХИЧМ) мавжудлиги ва кай даражада шаклланганидан билиш мумкин.

Зеро иктисодий географиянинг энг мухим хусусиятларидан бири бу худудийлик ва ихтисослашувдадир.

Х,ар бир иктисодий район узининг географик урни, фойдали казилмалари, ахолисининг салохияти, рельефи, саноат корхоналарининг жойлашуви ва транспорт йуналишларининг зичлиги хамда хилма-хиллигидан келиб чикиб миллий иктисодиётнинг у ёки бу сохаси нисбатан ривожланганлиги билан ажралиб туради. Шу билан бирга шундай иктисодий районлар борки, уларда миллий иктисодиёт тармокларининг деярли барчаси юксак ривожланган булади.

Шундай иктисодий районлардан бири Тошкент иктисодий районидир.

Тошкент иктисодий райони Тошкент шахри ва Тошкент вилоятидан иборат булиб, мамлакатимиз ЯИМда иктисодий район улуши 24,6 % (2017 йил маълумоти)ни кайд этган холда 1-уринни эгаллаган.

Тошкент иктисодий районида миллий иктисодиётнинг барча тармоклари(нефт ва табиий газдан ташкари)каби транспорт тизими хам юкори даражада ривожланган.

Мамлакатимиз ахолисининг 1/5 кисми истикомат килаётган мазкур иктисодий районда 1930-1940 йилларда автомобил йулари вужудга келган, асфальт ва тош йуллар курилган.

Тошкент вилоятида темир йулларнинг умумий узунлиги 360 км ни, халкаро ахамиятга молик автомобил йуллар 400 км ни(Тошкент шахри билан), давлат ахамиятига молик автомобил йуллари 1241 км ни, махаллий

ахамиятга молик автомобил йуллари 2324 км ни, жами 3965 км ни такил килади.

Узбекистонда ХХ аср бошларига кадар от-улов асосий транспорт воситаси булган. 1901 йилда Тошкентда конка-тор темир йул изида от судрайдиган бир вагонли дастлабки шахар транспорти, 1912 йилда 1 -трамвай ишга туширилган. 1947 йилдан Тошкентда троллейбус катнай бошлаган.

Тошкент иктисодий районида пойтахт Тошкент шахри жойлашганлиги сабабли бу районда траснпорт географияси тарихи бошка районларга нисбатан эртарок вужудга келган. Республика хаво транспорти-фукаро авиацияси тарихи 1920 йиллардан бошланган. 1924 йил 20 майда узунлиги 800 км булган Тошкент-Авлиёота(Жамбул)-Пишпак(Бишкек)-Олмаота маршрутида дастлабки йуловчи ташиш рейси амалга оширилган. 1930 йилдан Тошкент-Москва йуналишида самолётлар мунтазам катнай бошлаган. 1932 йилда Тошкентда аэропорт куриб ишга туширилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Иктисодий район худудида дастлабки темир йул 1890 йилгача Тошкентдан Андижонга кадар, шу билан бирга 1895-1897 йилларда Урсатевск(Ховос) станциясидан Куконгача давом эттирилган темир йул хозирги Бекобод шахри урнидаги Хилково станциясидан утиб кетган. 1905 йилда эса Тошкент-Оренбург оралигида темир йул курилган.

1895-1897 йилларда Урсатевск(Ховос) станциясидан Куконгача давом эттирилди.

Тошкентдан Термизгача булган масофани боглаб турувчи Катта Узбекистон трактининг хозирги кунда узунлиги 724 км булиб, шу йуналишда утган карвон йуллари милоддан аввалги V-асрдан маълум булган. Мазкур йул иктисодий районда жойлашган ва мамлакат пойтахти булган Тошкент шахрини йуналишдаги куплаб вилоятлар билан боглайди. Тарихан мазкур йуналиш 19-асрнинг 2-ярмидан бошлаб Туркистон генерал-губернаторлиги томонидан «Уезд - почта йули» номи билан аталган. 1930-йилларда автомобилларнинг

купайиши муносабати билан йуналишда йулдан фойдаланиш хизмати ташкил этилди ва йулни реконструкция килиш ишлари олиб борилди. 1940-41 йилларда тракт хашар йули билан кайта курилди. 20-асрнинг 2-ярмида реконструкция ишлари олиб борилиб, бетон-плита копламлари ёткизилган. Утган асрнинг 90-йилларидан бошлаб трактнинг айрим кисмлари халкаро ахамиятли магистрал автомобиль йулларига булиниб кетган.

1959 йилда 248 кмни ташкил этувчи Тошкент-Ангрен-Кукон автомобил йулининг курилиши билан иктисодий район Фаргона водийси билан богланди. Бу йул Курама тогидаги Камчик(890 м) ва Резак(368 м) тонелларидан утади. Мазкур йул оркали Тошкентдан Фаргона водийсига ташиладиган юклар, темир йулда ташиладиган юкларга караганда 3-4 баравар тез етказилади. Мустакиллик йилларида Тошкент-Ангрен-Кукон йули кайта курилиб, жахон талаблари даражасидаги халкаро йулга айлантирилди. 119 км ли булган Тошкент-Чиноз-Гулистон автотрассаси мамлакатда биринчи даражали йул хисобланади. Тошкент -Ангрен, Тошкент-Чорвок хамда Мирзачулни кесиб утган Тошкент-Сирдарё-Жиззах темирйулларининг ахамияти катта.

Тошкент иктисодий райони худудидан утган Гулистон-Охангарон автомобил йулининг хам ахамияти катта. Мазкур йул мамлакатнинг шимолий ва шимоли-гарбий худудларини Фаргона водийси билан боглайди ва транспорт окимини сезиларли даражада кискаришига хизмат килади. Мазкур йул Тошкент вилоятининг Оккургон, Бука ва Пскент туманлари хамда Олмалик шахри оркали утиши иктисодий район учун ахамиятлидир. Бу йул Охангаронда Тошкент-Уш трассаси билан уланади ва Камчик довонига чикиш имкони беради. (1-расм)

1-расм. 746

Иктисодий райондаги мавжуд темир йулларни электрлаштириш борасида хам ишлар амалга оширилди. Жумладан 345 км узунликдаги Тошкент-Самарканд, 66 км узунликдаги Тошкент Хужакент ва 115 км узунликдаги Тукимачи-Ангрен темир йул линиялари элекрлаштирилди.

Иктисодий район оркали амалга оширилган энг мухим ишларлдан бири денгиз сатхидан 2200 м баландликдаги Камчик довони оркали утувчи Ангрен-Поп темир йулидир. Мазкур йулнинг умумий узунлиги 123,1 км булиб, шундан 19,2 м Камчик тоннелдан утади. Мазкур йул халкаро доирада Хитой-Урта Осиё-Европа темир йул транзит коридорининг мухим кисми хисобланади.

Тошкент иктисодий районида 2014 йилда ташкил этилган "Ангрен логистика маркази" АЖ нинг фаолияти хам унинг транспорт салохиятини ошишига хизмат килмокда. "Ангрен логистика маркази" АЖ юкларни саклаш, ортиш-тушириш, тез ва сифатли ташиб бериш, божхона хужжатларини расмийлаштириш билан боглик масалаларни хал этган холда юк операцияларини амалга оширади. "Ангрен логистика маркази" АЖ Эрон, Россия, Хитой портлари оркали Жанубий-Шаркий Осиё йуналишида экспедиция килиш хизматларини хам курсатади.

НАТИЖАЛАР

Иктисодий районда жойлашган Тошкент шахри мамлакатнинг асосий транспорт тугуни хисобланади. Тошкентдан шахар атрофидаги йуналишларга, мамлакатимизнинг бошка шахарлари хамда хорижий мамлакатлар шахарларига автомобил, темир йул ва хаво транспорти оркали йуналишлар мавжуд.

Масалан электрлаштирилган темир йул оркали Тошкент шахри (Жанубий вокзал)дан Тошкент-Сирдарё-Гулистон-Ховос, Тошкент-Бекобод(йуналишида Янгийул, Пахта, Олмазор, Чиноз, Сирдарё, Гулистон, Янгиер, Ховос, Фарход станциялари), Тошкент-Ангрен(йуналишида Тойтепа, Озодлик, Охангарон, Облик станциялари), Тошкент-Салор-Ялонгоч-Ходжикент йуналишларида йуловчилар ташилиши амалга оширилади. (2-расм)

Тошкентдан нафакат шахар атрофидаги худудларга балки мамлакатимизнинг бошка шахарларига хам темир йул транспорта оркали катновлар амалга оширилади. Масалан, "Тошкент" темир йул вокзалидан Бухоро("Афросиёб","Шарк"), Самарканд, Карши("Афросиёб) ва Андижон шахарларига катновлар йулга куйилган. Пойтахтнинг Жанубий темир йул вокзалидан эса Термиз-Андижон, Бухоро-Андижон, Хива-Андижон, Нукус-Андижон йуналишлари утса, Тошкент-Кунгирот, Тошкент-Урганч, Тошкент-

TepMH3, TomxeHT-XuBa, TomxeHT-ffloBoT, TomxeHT-OnoT fiyHanumnapH öomnaHagu.

AO "O'ZBEKISTON TEMIR YO'LLARI". AO "O'ZTEMIRYOLYO'LOVCHI"

2-pacM.

ffly önnaH öupra TomKeHT maxpugaH Taxen xu3Mara opK&nu MaMnaKarnuHr geapnu öapna maxapnapura fiyHanumnap fiynra KyfiunraH.

"TomxeHT" aBTOBooanugaH Cupgape, TynHCTOH, ^H33ax, CaMap^aHg Ba HaBoufi maxapnapura, "A6y Caxufi" (nanMa gapaxraapu ongHgaH)6o3opugaH AHgu^öH, Eyxopo, HaMaHraH, Hyxyc Ba OaproHa maxapnapura, 6o3opHUHr "Mohhtop" ongugaH 3apa$moH, Kapmu, HaBonfi, TepMU3, YpraHH Ba fflaxpuca63 maxapnapura, "KyfinHK" 6o3opugarH Rypunum Monnapu Ma^MyacugaH AHrpeH, OxaHrapoH, Ah^h^oh, HaMaHraH Ba OaproHa maxapnapura, "TomxeHT" TeMup fiyn BoK3ann ongugaH Ah^h^oh, HaMaHraH Ba OaproHa maxapnapura TaKcnnap xu3MaTH MaB^yg.

TomxeHT myHUHrgeK maxap arpo^ugaru axpnu nyHKraapura 106 Ta fiyHannm op^ann öornaHraH. Ey fiyHannmnap "naxTaxop" MeTpo öeKara, "^opcy" 6o3opn, "Oapxog" 6o3opu, ^aHyöufi TeMup fiyn Booanu, "TomxeHT" aBTOBooanu, "OTnonap" 6o3opn, "Ypnoop" 6o3opu, "HCTHKHOH" Kynaen, MHycoöog TyMaHu, "fflaxpneToH" MeTpo öeKara, "YH KaxpaMoH" 6o3opu, "KyfinHK" 6o3opu Ba öom^a Kynnaö Hy^TanapgaH aManra omupunagu.

TomxeHT maxpugaH MaMnaKarauHr Eyxopo maxpura(602,8 km), TynucTOH maxpura(119 km), ^hob maxpura(646 km), 3oMUHra(194 km), 3apa$moH maxpura(632 km), KppaKynra(664,3 km), Kapmu maxpura (507 km), KyHFupoT

шахрига (1197,6 км), Кизилтепага(513 км), Навоий шахрига(495,1 км), Нукус шахрига 1125,6 км, Самарканд шахрига(330,9 км), Термиз шахрига(655 км), Узун туманига(696 км), Урганч шахрига(1055 км), Фориш туманига(238 км), Хатирчи туманига(449,3 км), Хива шахрига (970,1 км) ва бошка шахарларга йуналишлар амалга оширилади. Шунингдек хорижий мамлакатлар шахарлари булган Караганда оркали Нур-Султонга(1646 км), Чимкентга(145 км), Олма-Отага(818 км), Бишкек шахрига(601 км), Хужанд шахрига(178 км), Еттисойга(104,1 км), Кизилурдага(583 км), Туркистонга(335 км), Тарозга(331 км), Хоргосга(1170 км), Петропавлоскка(2125 км), Козонга(2500 км), Нижный Новгородга(3000 км), Москвага (3439 км), Санкт-Петербург(4113 км), 0мскга(2660 км), Новосибирскка(2445 км) катновлар мавжуд.

Тошкент шахри мамлакатимизнинг бош "хаво дарвозаси" сифатида куплаб хорижий давлатлар шахарларига самолётлар катнайди. Жумладан, Лахор, Киев, Пекин, Урумчи, Тель-Авив, Краснодар, Истанбул, Минск, Дубай, Москва, Санкт-Петербург, Бишкек, Франкфурт, Нью-Йорк, Олма-Ота, Сочи, Тел-Авив, Сеул, Шаржа, Дубай, Екатеринбург, Рига, Лондон, Шарм-Ал-Шайх, Новосибирск, Козон, Душанбе, Париж, Кобул, Рим, Олма-Ота, Ростов на Дону, Кранодар, Боку, Уфа, Урумчи, Бишкек, Дехли ва бошка шахарлар билан хаво транспорти оркали богланган.

Шунингдек хаво транспорти оркали юк ташиш географияси хам анчагина кенгайиб бормокда. (3-расм)

(3-расм)

Иктисодий районда автомобил ва темир йулларнинг курилиши, кувур йуналишлари ва электр тармокларининг тортилиши иктисодий районда таркиб

TonraH caHoaT pafioHnapu Ba caHoaT MapKa3napuHH y3apo 6oraam, umna6 HHKapyBHHnap Ba ucTetMonnunap ypTacugaru MaxcynoT anMamuHyBHHH Te3namTHpum, axonuHH Hm Ba yKum ^ofinapara 6opHmnapura KynaönHK aparam Ma^caguga W3ara KenraH.

H^THCogHH pafioHga By^ygra KenraH TomKeHT-^upnuK;, TomKeHT-flHruHyn, AHrpeH-OnManHK caHoaT pafioHnapu xaMga BeKo6og caHoaT TyryHnapu TpaHcnopT reorpa^uacHHHHr maKmaHumura Tatcup KunraH. TomKeHT-^upnuK;, TomKeHT-^HrHfiyn caHoaT paöoHnapHHHHr y3aru TomKeHT maxpu öynuö, yHHHr TapKHÖura ^upnuK, -HHrufiyn caHoaT TyryHnapu xaMga Fa3anKeHT, ncKeHT, Hypa^moH, ^hho3, Kenec Kaöu khhhk Ba ypTa maxapnap Kupagu. AHrpeH-OnManHK caHoaT pafioHHHHHr y3aruHH эca OnManHK Ba AHrpeH caHoaT TyryHnapu TamKun этagн. YHra OxaHrapoH, ^Hruo6og Kaöu maxapnap xaM Kupagu.(4-pacM)

4-pacM.

MYXOKAMA

TomKeHT bhho^th xygygugaH Xan^apo axaMH^Tgaru M-34 "TomKeHT-^ymaH6e"aBToMo6Hn HynuHHHr 60 km h, M-39 OnMara-BumKeK- TomKeHT-fflaxpucaÖ3- TepMe3 fiynHHHHr 65 km h, M-396 TomKeHT xarna fiynuHHHr 67 km h, A-373 "M39 aBTofiynu- TynucTOH-ByKa-AHrpeH- KyKoH Ba ah^h^oh opKanu-Ym" fiynHHHHr 163 km h, A-373a "M39 a/fi-rynucTOH- ByKa-AHrpeH-KyKoH Ba ah^h^oh opKanu-Om- TomKeH maxpura maxoöna" fiynHHHHr 45 km h yTraH. ffly öunaH 6up Karopga gaBnaT axaMuaTugaru 4P-1a 4P-16, 4P-1b, 4P-1r, 4P-1g, 4P-3, 4P-4, 4P -4a, 10 4P - 5 4P -5a, 4P - 6, 4P -6a, 4P -66, 4P -6b, 4P -6r, 4P -6g, 4P - 7, 4P -7a 4P - 8, 4P - 9 , 4P 4P -10a, 4P -106, 4P -11, 4P -12, 4P -12a, 4P -126, 4P -12b, 4P -14, 4P -15, 4P -16, 4P -176, 4P -17b, A373 4P -186, 4P -19 4P, 4P -20a, 4P -21, 4P- 22, 4P -22, 4P -23a, 4P -236, 4P -23b, 4P -23r, 4P -24 4P, -24a 4P -26 , 4P -

266, 4P -184, 4P -186, 4P -187, 4P -252, 4P -253, 4P -254 Ba 4P -255 Hynnapu MaB^yg 6ynu6 6y HynnapHHHr yMyMHH y3yHnuru 1241 kmhh TamKHn этagн. fflyHHHrgeK 303 Ta MaxarnHH HyHanumnapga maxap Ba TyMaHnap 6unaH 6oraaHHnraH.

H^THCogHH pafioHHHHr ypHHHH yMyM^OHganaHHnaguraH KaTTHK KonnaManu aBT0M06nnnap fiynnap y3yHnuru 6yÖHHa Pecny6nHKagaru ynymu TomKeHT BHno^THga 9,5 экaнпнгнgaн, MHHTaKanap 6yfiHHa wk Tamum x,a»MH

KypcaTKH^napHHHHr ycumu 6yfiHHa эсa TomKeHT bhho^th 17,6 xaMga

TomKeHT maxpu 11,9 $oh3 ra TeHr экaнпнгнgaн x,aM 6unum MyMKHH. (5-pacM).

TeMHp fiynnap y3yHnuru 6yÖHHa TomKeHT BHno^THHHHr yMyM^ofiganaHunaguraH TeMHp fiynnap y3yHnuru эсa fiunnap KecHMHga TaKgHM этнпмoкga. (6-pacM.)

MHHTa^a^ap KecHMuga yMyM^oflga^aHHiaguraH TeMHp fly^ap y3yH^uru

(km)

H h n n a p

1990 2000 2010 2015 2017

Узбекистон Республикаси 3462,0 3471,5 4227,2 4237,5 4641,9

^opaKannoFHcroH Республикаси 475,0 503,5 844,3 844,3 921,0

Вилоятлар:

Тошкент 363,0 363,8 348,8 364,6 391,0

6-расм

ХУЛОСА

Тошкент иктисодий райони кулай транспорт-географик урни, юкори демографик салохияти, саноатнинг шаклланган таркиби ва йирик агломерацион тузилмалар мавжудлиги хисобига нисбатан юкори даромадга эгаси булишига олиб келди. Ундан ташкари Тошкент шахри ва Тошкент вилоятлари Узбекистон ташки иктисодий алокаларининг куп кисми амалга ошириладиган узига хос дарвозаси эканлиги ушбу районда Транспорт логистика тизимларнинг жадал ривожланишининг асосий шарт-шароитлари эканлигини таъкидлаш жоиз.

Тошкент иктисодий райони транспортида автомобил йулларининг (айникса туманларни богловчи) носозлик холатлари учраб туриши, йулларнинг утказиш куввати пастлиги, торлиги, аксарият йулларда йулларни ажратиб турувчи тусикларнинг куйилмаганлиги, йул инфратузилмаси талаб даражасида эмаслиги каби муаммолар хам мавжуд.

Мазкур холатларни бартараф этиш учун дастлаб иктисодий район имкониятларини тулик урганиб, тахлил килиб чиккан холда йул инфратузилмасини яхшилаш, утказувчанлик кобилиятини ошириш учун йулларни кенгайтириш, таъмирталаб йулларни тизимли равишда таъмирланишини амалга ошириш, йул курилиши ишларини худуднинг рельефини ва тупрок катламини, иклимини тулик урганган холда амалга ошириш максадга мувофик булади.

REFERENCES

1. Саттаров Абдисамат Умиркулович, Намозов Джурабек Абдуазизович, Раджабов Фуркат Туракулович. (2021 год). Влияние пастбищного животноводства на сельскохозяйственные угодья Самаркандской области. Annals of the Romanian Society for Cell Biology , 25 (2), 447-451. Получено с http: //annalsofrscb .ro/index.php/j ournal/article/view/969

2. Фуркат Туракулович Ражабов, & Азиза Абдуллаевана Олимова (2020). ТАЪЛИМ МУАММОЛАРИ ЕЧИМИДА ИННОВАЦИОН КЛАСТЕРНИНГ АХДМИЯТИ (ГЕОГРАФИЯ ТАЪЛИМИ МИСОЛИДА). Academic research in educational sciences, (3), 697-702.

3. Oybek Uralovich Abdimurotov (2021). "YEVROSIYO MATERIGI"NI O'QITISHDA "KEYS STADI" METODIDAN FOYDALANISH USULLARI. Academic research in educational sciences, 2 (1), 377-382. doi: 10.24411/2181-13852021-00048

4. Akbar Orolovich Shernaev (2021). Geografiya darslarida "geografik sayohat usuli" dan foydalangan holda darslarni tashkil etish. Academic research in educational sciences, 2 (1), 370-376. doi: 10.24411/2181-1385-2021-00047

5. Sherzod Ibroim O'Gli Ibroimov, & Saida Zunnunovna Mirzarahimova (2021). GEOGRAFIK NOMLARNING YOZILISHI VA TRANSKRIPSIYASI. Academic research in educational sciences, 2 (1), 789-798. doi: 10.24411/2181-1385-202100100

6. Lobar Vohidovna Djurayeva, & Muhammadbek Norbek Ogli Berdiqulov (2021). Umumiy o'rta ta'lim maktablarida geografiya fanini o'qitishni yanada rivojlantrish. Academic research in educational sciences, 2 (1), 128-132. doi: 10.24411/2181-13852021-00017

7. Джумабаева, С. К. (2020). География фанини укитиш методикаси фанини укитишда ноанъанавий методларнинг урни ва ахамияти. Academic research in educational sciences, (4), 663-671.

8. Равшан Йулдошевич Махаммадалиев, & Гулчехра Абдуллаевна Ешимбетова (2021). География фанини укитишда модулли таълим технологияси. Academic research in educational sciences, 2 (2), 779-785. doi: 10.24411/2181-1385-202100261

9. Фуркат Ражабов, Лобар Джураева, & Асрор Махмадалиев (2020). УЗБЕКИСТОН ФЕРМЕР ХУЖАЛИКЛАРИ: РИВОЖЛАНИШИ, ИХТИСОСЛАШУВИ, ГЕОГРАФИЯСИ. Academic research in educational sciences, (3), 674-686.

10. Shernaev, A. O. (2020). Geografiya darslarini o'qitishda atlas va xaritalar bilan ishlash texnologiyalari. Academic research in educational sciences, (4), 657-662.

11. Шерзод Иброим Угли Иброимов, & Актути Араповна Туйчибекова (2021). Бошлангич синф укитувчиси фаолиятида мулокот маданияти ва психологиясини шакллантириш усуллари (табиий фанлар мисолида). Academic research in educational sciences, 2 (Special Issue 1), 456-471.

12. Ражабов, Ф. Т., & Абдимуротов, О. У. (2020). ТАБИИЙ ГЕОГРАФИЯ КУРСЛАРИДА АМАЛИЙ МАШГУЛОТЛАРНИ ТАШКИЛ ^ИЛИШДА ЯНГИ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ^УЛЛАШ УСЛУБИЁТИ. Academic research in educational sciences, (4), 663-671.

13. Шомуродова Шахноза Гайратовна Природные озера Тянь-Шаня в зоне отдыха Чимган-Чарвак // Европейское научное обозрение. 2018. №9-10-1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/the-natural-lakes-at-the-tianshan-mountains-covered-in-chimgan-charvak-recreation-zone (дата обращения: 15.03.2021).

14. Jurayeva, L. V., & Yeshinbetova, G. A. (2020). NOZOOGEOGRAFIK VAZIYATNI YAXSHILASHNING IJTIMOIY-IQTISODIY VA EKOLOGIK MUAMMOLARNI O'RGANISH PRINSIPLARI. Academic research in educational sciences, (4), 630-638.

15. Sharipov Shavkat Mukhamajanovich, Shomurodova Shahnoza Gayratovna, Gudalov Mirkomil Ravshanovich (2020) THE USE OF THE MOUNTAIN KARS IN THE TOURISM SPHERE IN CORT AND RECREATION ZONE OF CHIMGAN-CHARVAK. Journal of Critical Reviews, 7 (3), 475-481. doi:10.31838/jcr.07.03.87

16. Шерзод Иброим Угли Иброимов, & Гулчехра Курдашевна Юсупова (2021). БОШЛАНГИЧ СИНФЛАРДА У^УВ ЖАРАЁНИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ (ТАБИАТШУНОСЛИК ФАНИ МИСОЛИДА). Academic research in educational sciences, 2 (Special Issue 1), 370-378.

17. Равшан Йулдошевич Махаммадалиев, & Адхам Абдуганиевич Ниязов (2021). УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ ВА ИСТЩБОЛИ. Academic research in educational sciences, 2 (2), 707-720. doi: 10.24411/2181-1385-2021-00255

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.