Научная статья на тему 'Пути развития логистических услуг на железнодорожном транспорте'

Пути развития логистических услуг на железнодорожном транспорте Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
65
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
железнодорожный транспорт / транспортнологистические центры / логистическая инфраструктура / виды транспорта / транзитные коридоры / местная транспортная логистика / национальный железнодорожный транспорт. / railway transport / transport and logistics centers / logistics infrastructure / modes of transport / transit corridors / local transport logistics / national railway transport

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Дилшода Бахтиёрова, Манзура Буранова

В данной статье рассматриваются пути развития логистических услуг на железнодорожном транспорте. Это также отражается в необходимости реформирования деятельности транспортно-логистических центров и реализации мер. Кроме того, были проанализированы статистические данные по эффективному управлению транспортно-логистической инфраструктурой и видами транспорта, и грузооборотом. Кроме того, были сделаны выводы и предложения по развитию логистических услуг в железнодорожном секторе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Ways to develop logistics services in railway transport

This article discusses the ways of developing logistics services in railway transport. This is also reflected in the need to reform the activities of transport and logistics centers and implement measures. In addition, statistical data on the effective management of transport and logistics infrastructure and modes of transport and cargo turnover were analyzed. In addition, conclusions and proposals were made for the development of logistics services in the railway sector.

Текст научной работы на тему «Пути развития логистических услуг на железнодорожном транспорте»

Жaмият Ba иннoвaциялap -Общecтвo и иннoвaции -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Ways to develop logistics services in railway transport

Dilshoda BAKHTIYOROVA1 Manzura BURANOVA 2

Tashkent State Transport University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received May 2021 Received in revised form 20 May 2021 Accepted 15 June 2021 Available online 15 July 2021

Keywords:

railway transport, transport and logistics centers,

logistics infrastructure, modes of transport, transit corridors, local transport logistics, national railway transport.

This article discusses the ways of developing logistics services in railway transport. This is also reflected in the need to reform the activities of transport and logistics centers and implement measures. In addition, statistical data on the effective management of transport and logistics infrastructure and modes of transport and cargo turnover were analyzed. In addition, conclusions and proposals were made for the development of logistics services in the railway sector.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Тeмиp йул тpaнcпopтидa pивoжлaнтиpиш йyллapи

_ АННОТАЦИЯ

лoгиcтик xизмaтлapни

Клит cyзлap:

тeмиp йул тpaнcпopти,

тpaнcпopт-лoгиcтикa

мapкaзлapи,

лoгиcтикa

инфpaтyзилмacи,

тpaнcпopт тypлapи,

тpaнзит йyлaклap,

мax,aллий тpaнcпopт-

лoгиcтикacи,

миллий тeмиp йул

тpaнcпopти.

Уш6у мaк;oлaдa тeмиp йул тpaнcпopтидa лoгиcтик xизмaтлapни pивoжлaнтиpиш йyллapи ёpитилгaн. Шунингдек, тpaнcпopт-лoгиcтикa мapкaзлapи фaoлиятини иcлox, к;илиш вa 4opa тaдбиpлapни aмaлгa oшиpиш зapyp э^нли™ ёpитилгaн. ^oлaвepca, тpaнcпopт-лoгиcтикa инфpaтyзилмacини caмapaли бoшк;apиш вa тpaнcпopт тypлapи бyйичa юк тaшиш вa юк aйлaнмacи бyйичa cтaтиcтик paк;aмлap тax,лил к;илинган. Бyндaн тaшк;apи, тeмиp йул тpaнcпopтидa лoгиcтик xизмaтлapни pивoж-лaнpиpиш бyйичa xyлoca вa тaклифлap бepилгaн.

1 Master, Tashkent State Transport University, Tashkent, Uzbekistan. E-mail: dilshoda.baxtiyorova96@mail.ru.

2 Candidate of Technical Sciences, Associate Professor, Tashkent State Transport University, Tashkent, Uzbekistan.

Пути развития логистических услуг на железнодорожном транспорте

Х,озирги вактда Узбекистоннинг экспорт салохиятини ошириш хамда махаллий махсулотни сотиш бозорларини кенгайтириш зарурияти ташки савдо йуналишларини диверсификациялаш учун кулай шарт-шароитлар яратишни, Узбекистон Республикасининг экспорт махсулоти истикболли халкаро бозорларга чикишини таъминлайдиган максимал даражада самарали, мукобил транзит йулакларини шакллантиришни таказо килмокда [1].

Ташки савдо транспорт йулакларини янада диверсификациялаш учун кушимча кулай шарт-шароитларни яратиш, мамлакатимизнинг транзит салохиятини ошириш, шунингдек, махаллий транспорт-логистика компания-ларини ривожлантириш хамда уларнинг ташки ва ички бозорлардаги ра;обат-дошлигини юксалтириш ма;садида Узбекистон Республикаси Президентининг 02.12.2017 йилда "2018-2022 йилларда транспорт инфратузилмасини такомил-лаштириш ва юк ташишнинг ташки савдо йуналишларини диверсификациялаш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПЦ-3422-сонли карори кабул килинган.Ушбу карорга асосан автомобилларда халкаро юк ташишни амалга ошираётган миллий автотранспорт корхоналари ва транспорт-логистика компанияларини ривожлантириш ма;садида уларга 2022 йилнинг 1 январига кадар бир катор имтиёзлар такдим этилган [2]. Бирок, сохада утказилган тахлил натижалари шуни курсат-мокдаки, транспорт-логистика марказлари фаолиятини етарлича тугри йулга куйиш ва соха фаолиятини тули; камраб оладиган норматив-хукукий хужжатлар баъзаси шакллантирилмаган.

Шунингдек, транспорт-логистика марказлари фаолиятини ислох килиш учун учун бир катор мухим ишларин амалга ошириш лозим. Узбекистон транспорт тизими кушни мамлакатлар транспортчилари билан ракобатни кучайтириш билан бир каторда жахон транспорт тизимига фаол интеграциялашиш ва кушни давлатларнинг транспорт-коммуникация тизимларини якинлаштириш сиёсатини амалга ошириш заруратидан келиб чикмокда. Узбекистон иктисодиётини ривож-лантиришда темир йул юк ташиш транспорти катта урин тутади. Бу бир катор омиллар билан белгиланиши мумкин [3]:

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

железнодорожный

транспорт,

транспортно-

логистические центры,

логистическая

инфраструктура, виды

транспорта,

транзитные коридоры,

местная транспортная

логистика,

национальный

железнодорожный

транспорт.

В данной статье рассматриваются пути развития логистических услуг на железнодорожном транспорте. Это также отражается в необходимости реформирования деятельности транспортно-логистических центров и реализации мер. Кроме того, были проанализированы статистические данные по эффективному управлению транспортно-логистической инфраструктурой и видами транспорта, и грузооборотом. Кроме того, были сделаны выводы и предложения по развитию логистических услуг в железнодорожном секторе.

КИРИШ

> биpинчидaн, Узбeкиcтoн Уpтa Ocиëнинг мapкaзий к;иcмидa жoйлaшгaн булиб, xyдyдий дaвлaтлap билaн умумий чeгapaгa эгa: шимйл вa шимoлий-Fapбдa ЦoзoFиcтoн билaн, жaнyбий-Fapбдa Typкмaниcтoн билaн, жaнyбдa ЛфFoниcтoн билaн, жaнyбий-шapк;дa Toжикиcтoн билaн вa шapк;дa KиpFизиcтoн билaн чeгapaдoш;

> ик^нч^^я, Узбeкиcтoннинг Mapкaзий Ocиë xyдyдидa мapкaзий ypингa эгaлиги унинг худудий жapaëнлapдa мухим ypин тутишини бeлгилaб бepaди;

> yчинчидaн, Узбeкиcтoн гeoгpaфик жoйлaшyви вa тpaнcпopт ^ммуни-кaциялapини pивoжлaнгaн тизимига эгaлиги билaн xaм axaмиятгa эта;

> тypтинчидaн, Узбeкиcтoндa aвтoмoбиль йyллapи тapмoFи юкоди зичликкa эгa - 100 км2 - 41 кмни тaшкил этaди; (coлиштиpиш учун: Toжикиcтoндa - 100 км2гa - 19,4 км, ЦиpFизиcтoндa 100 км2 - 17 км, ЦoзoFиcтoндa - 100 км2 гa - 4,7 км, Typкмaниcтoндa - 100 км2 га - 2,8 км).

> бeшинчидaн, минтa;aнинг ;ypy;лик вa xaвo aлo;aлapи, Mapкaзий Ocиë гeocиëcий мapкaзи cифaтидa, зaмoнaвий Узбeкиcтoн xaл;apo тpaнзитнинг нoëб имкoниятлapигa эгa;

> oлтинчидaн, xaл;apo тpaнcпopт кopидopлapини pивoжлaнтиpиш вa бap;apop cтpaтeгияни шaкллaнтиpиш Узбeкиcтoннинг ицтигадий xaвфcизлигини тaъминлaйди.

Бугунги кyндa Узбeкиcтoн Рecпyбликacи тpaнзит caлoxиятини кeнгaйтиpиш вa кeлaжaкдa pивoжлaнтиpиш учун бapчa шapoитлap яpaтилмo;дa. Maмлaкaтдa ички бaтaмoм янги тeмиp йул вa aвтoмoбиль мaгиcтpaллapи ;ypилиши aмaлгa oшиpилмo;дa. Xaл;apo aэpoпopтлap ;aйтa тaъмиpлaниб, иxтиcocлaшгaн xaл;apo тpaнcпopт тepминaллapи яpaтилмo;дa. Узбeкиcтoн худуди op;aли мaxcyлoт-лapнинг ту^к^го тpaнзитини тaъминлoвчи тpaнзит тoвapлapнинг нopмaтив-ху;у;ий бaзacи ишлaб чи;илмo;дa. Рecпyбликa acocий тpaнcпopт кoнвeнцияcи вa xaл;apo шapтнoмaлapгa кушилди вa бу иш дaвoм этмo;дa.

Узбeкиcтoн тpaнcпopт кoммyникaциялapи мacaлaлapи бyйичa 70 дaн opra; xaл;apo кoнвeнция, икки тoмoнлaмa шapтнoмaлap aъзocи cифaтидa yлapни интeгpaцияcи бyйичa xaл;apo дacтypлapдa ;aтнaшмo;дa. Купчилик aмaлгa oшиpилaëтгaн тpaнcпopт лoйиxaлapи мaмлaкaтнинг тpaнзит caлoxиятини ycтиpишгa йyнaлтиpилгaн. Бугунги кyндa Узбeкиcтoн худуди чeт эл юк тaшyвчи xapaкaтлaнyвчи тpaнзитгa мyлжaллaнгaн 99 тa мapшpyт yтмo;дa.Жaxoн xaмжaмияти эвoлюцияcининг нeгизи вa и;тиcoдий, ижтимoий pивoжлaнишнинг acocий тeндeнциялapи cифaтидa глoбaллaшyв тaн oлингaн. Глoбaллaшyв жapaëнлapи бaзиc инфpaтyзилмacининг шaкллaниш дaвpи cифaтидa зaмoнaвий шapoитни тacнифлaш мумкин. Mapкaзий Ocиëнинг yлкaн энepгopecypc, кoммyникaция вa xapбий cтpaтeгик caлoxияти yнгa Евpoocиëдaн гeoгpaфик жиxaтдaн yзo;po; (АЦШ, Хитой, Хинд^^н) дaвлaтлapининг киpишигa зaмин булди [4].

Жaxoн caвдo тyзилмacи тaxлили кypcaтишичa, биpop биp минтa;aдa юз бepгaн cиëcий вa ицтигадий шapoит жaxoннинг бoш;a минтa;aлapигa xaм тaъcиpини кypcaтaди. ^a^p и;тиcoдчи-тaxлилчилap фикpичa, oxиpги ун йилликлapдa ицтигадий фaoллиги ycгaн Жaнyбий-Шap;ий Ocиëнинг жaxoн и;тиcoдиëтигa, Евpoпa и;тиcoдиëтигa я;ин кeлaжaкдaги тaъcиpи янaдa кyчaяди. Шap;ий Ocиë, шу жyмлaдaн, Xитoй Fapбий Евpoпaни ЯИM xaжми бyйичa узиб кeтиши мумкин вa 2020 йилдaн кeйинги дaвpдa Шимoлий Лмepикaдaн xaм.

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 6 (2021) / ISSN 2181-1415

Халкаро Валюта Фонди экспертлари бахоси буйича Европа ва Осиё уртасидаги товар айланмаси 600 млрд. долларни ташкил этади. Жахон иктисодиёти ривожланишини бахоловчи прогнозлар XXI асрнинг бошларида асосий молия ва махсулот окимлари учбурчак - АЦШ-Европа-Жанубий-Шаркий Осиё, шу жумладан, Хитойга жамланишини курсатган. Х,озирнинг узида Европадан Осиёга ва аксинча, юкларни етказиш муаммоси борлигини кузатишимиз мумкин. Шунинг учун Хитойнинг Марказий Осиёда йирик инфратузилмавий лойихаларни амалга оширишга кизикиши юкори, бундан ташкари, Киргизистон, Узбекистон ва Туркманистон худудлари оркали темир йул курилиши режаси, ХХРнинг Эрон ва Туркия темир йул тармоклари билан богланишига, у оркали Гарбий Европа бозорларига чикишига имкон яратади. Шу максадда Узбекистонда транспорт-логистика тизимини сифатли ва тезкор ривожлантирувчи кенг куламли ва максадли дастурий чоралар амалга оширилмокда [5].

Хусусан, мураккаб тог ва чул шароитларида янги линияларни барпо этиш, тезюрар поездлар харакатини ташкил килиш, темир йулларни электрлаштириш, юк ва йуловчи ташиш вагонларини ишлаб чикариш буйича йирик лойихаларнинг амалга оширилиши нафакат транспорт инфратузилмасини ривожлантирди, балки бутун мамлакатни тараккий эттиришга хизмат килмокда.Мамлакат ягона темир йул тизимини барпо этиш, йуловчи ва юк ташиш хажмини оширишга каратилган куплаб йирик лойихалар хаётга татбик этилди. Жумладан, Цоракалпогистон Республикаси ва Хоразм вилояти ахолисини пойтахт ва бошка худудлар билан боглаш максадида узунлиги 341,6 км.ни ташкил этувчи "Навоий - Учкудук -Султонувайстог - Нукус" янги темир йул линияси куриб фойдаланишга топширилди. Лойиха доирасида Амударё узра узунлиги 680 метрдан зиёд темир йул ва автомобиль утишига мулжалланган кушма куприк барпо этилди.

Тармокдаги йирик лойихалардан бири, бу - умумий узунлиги 346 км.га тенг булган "Аср курилиши" деб ном олган, "Тошгузор-Бойсун-Цумкургон" янги темир йул линиясининг ишга тушиши булди. Денгиз сатхидан 1 минг 800 метр баландликда бунёд этилган мазкур магистрал Сурхондарё ва Цашкадарё вилоятларини ижтимоий-иктисодий ривожлантиришда, ахоли турмуш шароит-ларини янада яхшилашда, курилиш ва ободонлаштиришни юксалтиришда янги даврни бошлаб берди. Лойиха доирасида 42 та темир-бетон ва металл конструк-цияли куприклар барпо этилди, бир канча тунеллар курилди. Ушбу лойиханинг фойдаланишга топширилиши худуднинг халк хужалигида, огир хамда енгил саноат махсулотларини импорт ва экспорт килишда бир канча кулайлик тугдирди. Айни пайтда ушбу йул тула электрлаштирилиб, замонавий электро-поездларнинг мунтазам катнови ташкил этилди. Бундан ташкари, Фаргона водийсини мамлакатимиз пойтахти билан боглайдиган умумий узунлиги 123.2 км.ни ташкил этувчи "Ангрен - Поп" электрлаштирилган янги темир йули хам барпо этилди. Лойиха доирасида хитойлик хамкорлар билан 19.2 км. булган туннель хам бунёд этилди [6].

Шунингдек, "Цамчик" туннелиДенгиз сатхидан 2 минг 200 метр баландликда жойлашган булиб, мураккаблиги буйича жахонда 8-уринда, узунлиги буйича эса 13-уринда туради. Ушбу янги йуналишда бир канча вокзаллар, йирик куприклар, электростанциялар хам барпо этилди. Бу магистрал водий вилоятларини уз худудимиз оркали тугридан-тугри боглаш билан бирга, кадимий Буюк Ипак йули

бyйлaб Xитoй мaмлaкaти билaн тeмиp йул op;aли aлo;a ;илиш имкйнини яpaтди. Xycyca^ 2010 йилдa умумий узунлиги 344 км. булган "^ш^нт - Сaмap;aнд" линияcидa кeнг кyлaмли мoдepнизaция вa тaъмиpлaш ишлapи oлиб бopилди. Нaтижaдa 2011 йилдaн бoшлaб мaзкyp йyнaлишдa "AFROSIYOB" дeб нoмлaнгaн ю;opи тeзликдa xapaкaтлaнyвчи зaмoнaвий пoeзд мaмлaкaтимиз axoлиcи вa мexмoнлapигa xaл;apo тaлaблap дapaжacидa xизмaт кypcaтишни бoшлaди. Шуни aлoxидa тaъкидлaшжoизки, ушбу пoeздлap ;aтнoви Mapкaзий Ocиëдa биpинчи булиб мaмлaкaтимиздa йулга куйилди. Шyндaн cy^ тapмo;дa aмaлгa oшиpилгaн элeктpлaштиpиш ишлapи нaтижacидa 2015 йил Toшкeнтдaн Цapшигa, 2016 йилдa эca Toшкeнтдaн Бyxopoгaчa aнa шyндaй зaмoнaвий пoeздлapнинг мyнтaзaм ^ттови бoшлaнгaн булга, "Цapши - ^тоб" тeмиp йул линияcини мoдepнизaция ;илиш вa элeктpлaштиpиш лoйиxacи aмaлгa oшиpилгaн caйъ-xapaкaтлapнинг мaнти;ий дaвoми xиcoблaнaди [7].

Maвзyгa oид aдaбиëтлap тaxлили

Ю;opидaгилapдaн ^либ чи;иб мaзкyp coxaгa oид ишлapдa caнaб утилган мaълyмoтлapдaн тaш;apи тeмиp йул тpaнcпopтининг ;aтнoв тиFизлиги, тeзлиги, мaнзилгa eтиб бopиш учун capфлaнaдигaн вa;т, тyxтaб утиш cтaнциялapи, y epлapдaги инфpacтpyктypaнинг тaшкил тoпишигa тaъcиpи, axoли бaндлигидaги иштиpoки, xaл;apo вa мaxaллий юклapнинг тaшилиш йyнaлишлapи, yлapнинг тypлapи, юклapни тeмиp йyллapдa тaшиш мaвcyмийлиги, xaл;apo вa мaxaллий юклapнинг o;ими, мaмлaкaт вa xaл;apo дoиpaдa тaшилaëтгaн юклapнинг accopтимeнти вa xaжми кaби мaълyмoтлapни xaм yмyмлaштиpишни тa;oзo этмo;дa. Д. Бayэpcoкcнинг фикpичa, aнъaнaвий ycyллapгa ниcбaтaн юк тaшyв-лapини тaшкил этишнинг aфзaллиги вa иктигадий caмapaдopлиги мacaлaлapини киpитгaн xoлдa мyльтимoдaл вa интepмoдaл юк тaшyвлapини тaшкил этиш мyaммoлapигa aлoxидa эътибop ^apa^a^ Шу билaн биpгa мyaллиф, тpaнcпopт тapмo;лapи, тpaнcпopт вocитaлapи вa тpaнcпopт кoмпaниялapи уз ичигa oлгaн тpaнcпopт-лoгиcтикa инфpaтyзилмacини aлoxидa ^йд этaди [8].

Узбeкиcтoндa мaвжyд булган тpaнcпopт тypлapи opacидa eтaкчи вa мухим ypинни тeмиp йyллap эгaллaйди. Teмиp йул тpaнcпopтининг бoш;a тpaнcпopт тypлapигa ниcбaтaн янa биp aфзaллиги aтpoф-мyxитгa гам зapap eткaзaди, унинг юк вa йyлoвчилap тaшиш ^билияти жyдa юк^и булиб, oб-xaвoнинг нo;yлaй-ликлapигa кapaмaй мyнтaзaм paвишдa xapaкaтдa бyлaди. А.Л. ^гав, xoзиpги шapoитдa xaлкapo тpaнcпopт-лoгиcтикa тизимлapининг тaшкил этилиши вa мaкбyл фaoлият юpитиши мyaммoлapи тaдкик этилaди. Xan;apo кaтнoвлapдa apaлaш тaшки caвдo тaшyвлapини тaшкил этишни тaкoмиллaштиpиш йyнaлишлapини кypcaтгaн xoлдa apaлaш юк тaшyвлapини pивoжлaнтиpиш иcтикбoллapи aлoxидa тaъкидлaйди [9]. C.M. Рeзep, уз ишидa yзгapишлap шapoитидa минтaкaвий тpaнcпopт тизимлapини бoшкapиш мoдeллapи вa мyaммo-лapи кypиб чикилгaн. Maмлaкaт ишлaб чикapиш-тpaнcпopт тизимидa тpaнcпopт тypлapининг yзapo тaъcиp ycyллapи, тpaнcпopт ишлapи бoзopини пpoгнoзлaш мeтoдoлoгияcи вa мaгиcтpaл йул тpaнcпopтидa юклaш ишлapини peжaлaштиpиш пpинциплapи тули; тaxлил этгaн [10]. Бу ypиндa aйтиш мумкинки, aкcapият xopижий мaмлaкaтлapдa милллий тeмиp йyллap я;ин йиллapдa xycycийлaш-тиpилгaн вa иcлoxoтлap утгазилиб, ynap фaoлияти кaйтa кypиб чикилмoкдa, бу тeмиp йул тpaнcпopти фaoлиятининг янaдa oпepaциoн мocлaшyвигa caбaб бyлaди.

Тадкикот методологияси

Мамлакатимизда темир йул транспортида логистик хизматларни ривожланриришнинг жахон тажрибаси, ушбу жараёндаги муаммоларни хал этиш максадида ривожланган мамлакатларнинг логистика курсаткичлари индекси, транспорт-логистика инфратузилмасини бошкаришда замонавий усулларни тахлил килдик, киёслаш, анализ, синтез усуллари оркали улар фаолиятини ривожлантириш йуналишларини келтирдик. Тахлил ва натижалар

Бу уринда айтиб утиш жоизки, хориж тажрибасига кура, темир йул транспортининг умумий юк айланмасидаги улуши автомобиль транспортига нисбатан анча паст эканлигига карамай, умумий йуналиш буйича ташишлар масофасини узайтириш ва курсатилаётган хизматлар сифатини ошириш хисобига унинг ракобатбардошлилигини ошириш йули билан темир йул транспортини ривожлантиришга хизмат килади. Темир йул транспортининг самарали фаолиятини таъминлаш максадида куплаб мамлакатларда темир йул инфра-тузилмасидан тенг хукукли ва барча учун бир хил тарзда фойдаланишни, харакат хавфсизлигини таъминлайдиган махсус органлар, шунингдек инфратузилма ривожига инвестициялар киритиш учун инвестиция ташкилотлари яратилмокда [11]. Транспорт турлари буйича автомобил транспорти 2014 йилда 868,9 млн.т.ни ташкил килган булса, 2017 йилда эса 1 013,1 млн.т.га етган, 2020 йилда келиб 1 245,6 млн.т.га етган. Кейинги уринларда эса темир йул транспорти 2020 йилда 70,4 млн.т.ни ташкил килди (1-жадвал).

1-жадвал

Транспорт турлари буйича юк ташиш ва юк айланмаси

2014 2015 2016 2017 2018 2019 20202)

Жунатилган юклар, млн.т 1 000,4 1 070,5 1 132,5 1 146,2 1 243,0 1 319,8 1 378,8

шу жумладан транспортда:

темир йул 65,7 67,2 67,6 67,9 68,4 70,1 70,4

автомобил 868,9 943,3 1002,8 1 013,1 1 102,2 1 177,7 1 245,6

кувур йули 65,8 60,0 62,2 65,1 72,4 72,0 62,8

хаво йули, минг 23,0 24,6 26,5 26,4 13,1 10,4 5,1

Юк айланмаси, млрд. т-км 66,2 65,8 65,3 66,9 71,3 72,6 69,1

шу жумладан транспортда:

темир йули 22,9 22,9 22,9 22,9 22,9 23,4 24,0

автомобил 11,9 12,8 13,3 13,6 14,6 15,9 16,1

кувур йули 31,2 30,0 28,9 30,2 33,6 33,2 28,9

хаво йули, млн. т-км 125,1 131,1 132,2 156,9 123,5 119,0 219,1

Манба: Узбекистон Республикаси Давлат Статистика кумитаси маьлумотлари.

Хусусан, транспорт турлари буйича йуловчи ташиш буйича 2015 йилда энг куп автомобил транспорти 5293,2 млн. кишини ташкил килган булса, 2017 йилда эса 5 591,3 млн. кишини ташкил килган, 2020 йилга келиб эса 5 192,9 млн.кишини ташкил килди. Темир йули транспорт 2019 йилда 22,9 млн. кишини ташкил килди (2-жадвал).

2-жaдвaл

Tpaнcпopт тypлapи бyйичa йyлoвчи тaшиш вa йyлoвчи aйлaнмacи

201Б 2016 2017 2018 2019 2020

Taшилгaн йyлoвчилap, млн.киши S 380,0 S S60,4 S 679,0 S 9S1,S 6 02S,1 S 240,4

шу жyмлaдaн тpaнcпopтдa:

тeмиp йули 20,1 20,S 21,1 22,1 22,9 6,2

aвтoмoбил S293,2 S480,8 S S91,3 S 8S2,8 S 91S,2 S 192,9

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

тpoллeйбyc 0,8 0,8 0,S 0,S 0,7 0,4

тpaмвaй 11,4 2,7 2,3 4,4 3,8 1,2

мeтpoпoлитeн S2,3 S3,S 61,6 69,1 79,2 38,8

Xaвo йули 2,2 2,1 2,2 2,6 3,2 0,9

Иyлoвчи aйлaнмacи, млpд. йулввчи-км 120,1 126,0 130,0 13S,3 140,1 116,7

шу жyмлaдaн тpaнcпopтдa:

тeмиp йули 3,8 4,0 4,3 4,3 4,4 1,8

aвтoмoбил 109,1 114,9 117,7 121,6 124,1 111,6

тpoллeйбyc 0,02 0,02 0,01 0,02 0,02 0,01

тpaмвaй 0,04 0,01 0,01 0,03 0,02 0,0

мeтpoпoлитeн 0,4 0,4 0,S 0,S 0,6 0,3

Xaвo йули 6,8 6,7 7,S 8,8 11,0 3,0

Maнбa: Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Дaвлaт Стaтиcтикa кyмитacи мaьлyмoтлapи.

Лoгиcтикa тизимигa eткaзиб бepиш зaнжиpининг тapкoклиги, eткaзиб бepyвчидaн кaбyл килyвчигaчa тoвapлapни opтиш вa туш^иш бyFинлapининг opтикчaлиги xocдиp, бу эca ишлaб чикapyвчилapнинг тpaнcпopт-лoгиcтикa xизмaтлapигa булган xapaжaтлapнинг oшишигa oлиб кeлмoкдa. Бу тpaнcпopт-лoгиcтикa кoмпaниялapи вa тeгишли инфpaтyзилмaнинг cycт дapaжaдa pивoж лaнгaнлиги билaн бoFлик.

Maróa: Maнбa: Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Дaвлaт Стaтиcтикa кyмитacи мaьлyмoтлapи.

1-pacм. Typлapи бyйичa тpaнcпopт xизмaтлapининг тapкиби (2021 йил янвapь-aпpeль oйлapидa)

Транспорт сохасида курсатилган бозор хизматлари хажмининг сезиларли даражада пасайишига карамай, хизматларнинг умумий хажмида уларнинг улуши устун булиб колмокда - 13,7 % (1-расм). Транспорт хизматларининг энг катта улуши автомобил транспортида юк ва йуловчиларни ташиш буйича хизматларга тугри келади. Транспортнинг ушбу тури бошка транспорт турлари билан таккосланганда унинг мослашувчанлиги ва курсатилаётган хизматларнинг нисбатан арзонлиги сабабли юкори талабга эга хисобланади [11].

2-расм. Замонавий транспорт-логистика инфратузилмасининг умумий куриниши.

Замонавий транспорт-логистика инфратузилмасини туртта асосий кисмга буламиз (2-расм) [12]:

1.таьминот

2. омборхона

3. Ахборот

4. транспорт

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, темир йул транспортида логистик хизматларни ривожланриришва шу билан биргаликда ушбу хизматларнинг миллий иктисодиётимизни янада ривожлантириши, айнан транспорт-логистик инфра-

Ty3H^Ma Maca^a^apu ÖH^aH Sof^uKgup. 3aMoHaBuñ TpaHcnopT-^orucraK MapKa3-.napga Öapno этн^aётгaн экcпоpт-нмпоpт WK^apHH TamyBHH TpaHcnopT Ma^Mya^ap, OMÖop^ap Ba 03H^-0B^aT Ma^cy^oT^apuHH coByTKun^apga ca^^oBHH TepMUHa^apHH TamRH^ BTH^umu, ÖHPHHHH HaBÖaTga, экcпоpтгa HyHa^Tupu^raH KopxoHa^ap ^ao^HHTHHH HHaga puBo^^aHTupumra, HKKHHHugaH, khhhk ÖH3Hec cyö^eKT^apu coHHHH opTumu Ba my ÖH^aH öupra^HKga H^THcoguëTHMH3HH Öapna TapMo^^apuHH ^aga^ puBo^^aHTupumra XH3MaT Kunagu.

OOHflAMHH.flrAH AMBHËTflAP PYHXATH:

1. Ballou R.H. Business Logistics / Supply Chain Management: Planning, Organizing, and Controlling the Supply Chain / R.H. Ballou. - Pearson / Prentice Hall, 2015. - P. 789.

2. 2017-2021 nu^^apga Y36eKucTOH PecnyS^uKacuHuHr puBo^^aHTupumHuHr öemTa ycTyBop nyHa^umu óyñuna x,apaKaT^ap cTpaTeru^cu - http: //strategy.regulation. gov.uz/uz/document/2

3. Bayэpcoкc ^orucTuKa. MHTerpupoBaHHan цenb nocTaBOK. - M.: räum Bu3Hec,

2001.

4. HocoB A.A PeruoHa^bHan ^orucTuKa. - M.: A^b^a-Üpecc, 2007.

5. OaH3y^^aeB ^.C. "Y36eKucToH TeMup ñy^apu" A^HuHr öom^apyB caMapa-gop^uruHu omupum ñy^apu // H^TucoguèT Ba нннoвaцнoн TexHo^oru^ap u^muh э^eктpoн ^ypHa^u. - TomKeHT, T^HY. 2016. - №1, - B. 6. www.iqtisodiyot.uz. (08.00.00; №10).

6. YpTana Ba y3orç MyggaT^u ucra^o^ga uKTucoguñ ucnoxoT^ap HyKTau Ha3apugaH Y36eKucToHga TpaHcnopT ceKTopu Ba TpaH3uT: MyaMMo^ap Ba enuM^ap, 2016.

7. «Y3ÖeKucToH TeMup ñy^apu» A^, https://www.railway.uz/uz/ pacMuñ cañTu Ma^^yMoT^apu.

8. Oañ3y^^aeB ^.C. Hнтeгpaцнн^amгaн TpaHcnopT тнзнмннн Öom^apum caMapagop^uruHu omupum // H^TucoguèT Ba нннoвaцнoн TexHo^oru^ap u^Muñ э^eктpoн ^ypHa^u. - TomKeHT, TßHY. 2018. - №6, - B. 7. (08.00.00; №10).

9. MupoTuHa AB. TpaHcnopraafl ■fiorucraKa. - M.: H3gaTe^cTBo - Экзaмeн, 2016. - C. 512.

10. Wells S.S., Hutchinson B.G. (1996) Impact of commuter-rail services in Toronto region. Journal of transportation engineering.

11. Y3ÖeKucToH Pecnyö^uKacu ^aB^aT CTaracraKa KyMuTacu. 2020 ñu^.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.