Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА МУЛК ҲУҚУҚИНИ ИШОНЧЛИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ КАФОЛАТЛАРИНИ КУЧАЙТИРИШ ЗАРУРАТИ'

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА МУЛК ҲУҚУҚИНИ ИШОНЧЛИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ КАФОЛАТЛАРИНИ КУЧАЙТИРИШ ЗАРУРАТИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
122
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳусусий мулк / мулкий ҳуқуқлар кафолати / мулкнинг даҳлсизлиги / мулкдорга етказилган зарар / Private property / guarantee of property rights / inviolability of property / damage to the owner

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Сарвиноз Ўктамжон Қизи Марифжонова

Ушбу мақолада фуқароларнинг ҳусусий мулкини ва мулк ҳуқуқларини ҳимоя қилиш жараёнида учраётган муаммолар назарий ва амалий жиҳатдан атрофлича ўрганилиб уларнинг мулк ҳуқуқи муносабатлари билан боғлиқ масалаларни самарали ҳал этиш усуллари таҳлил қилинди. Шунингдек, Ўзбекистон Республикасининг мулк ҳуқуқига оид қонунчиликни такомиллаштириш бўйича тегишли таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE NEED TO STRENGTHEN GUARANTEES OF RELIABLE PROTECTION OF PROPERTY RIGHTS IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

This article examines in detail the theoretical and practical problems encountered in the process of protection of private property and property rights of citizens and analyzes ways to effectively address issues related to their property rights relations. Relevant proposals and recommendations for improving the legislation of the Republic of Uzbekistan on property rights have also been developed

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА МУЛК ҲУҚУҚИНИ ИШОНЧЛИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ КАФОЛАТЛАРИНИ КУЧАЙТИРИШ ЗАРУРАТИ»

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА МУЛК ХУКУКИНИ ИШОНЧЛИ ХИМОЯ КИЛИШ КАФОЛАТЛАРИНИ КУЧАЙТИРИШ ЗАРУРАТИ

Сарвиноз Уктамжон кизи Марифжонова

Тошкент давлат юридик университети магистри

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада фукароларнинг хусусий мулкини ва мулк хукукларини химоя килиш жараёнида учраётган муаммолар назарий ва амалий жихатдан атрофлича урганилиб уларнинг мулк хукуки муносабатлари билан боглик масалаларни самарали хал этиш усуллари тахлил килинди. Шунингдек, Узбекистон Республикасининг мулк хукукига оид конунчиликни такомиллаштириш буйича тегишли таклиф ва тавсиялар ишлаб чикилди

Калит сузлар: Хусусий мулк, мулкий хукуклар кафолати, мулкнинг дахлсизлиги, мулкдорга етказилган зарар,

THE NEED TO STRENGTHEN GUARANTEES OF RELIABLE PROTECTION OF PROPERTY RIGHTS IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

ABSTRACT

This article examines in detail the theoretical and practical problems encountered in the process of protection of private property and property rights of citizens and analyzes ways to effectively address issues related to their property rights relations. Relevant proposals and recommendations for improving the legislation of the Republic of Uzbekistan on property rights have also been developed

Keywords: Private property, guarantee of property rights, inviolability of property, damage to the owner

Узбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 5 октабрдаги ПФ-4848 сонли "Тадбиркорлик фаолиятининг жадал ривожланишини таъминлашга, хусусий мулкни хар томонлама химоя килишга ва ишбилармонлик мухитини сифат жихатидан яхшилашга доир кушимча чора-тадбирлар тугриси"да хамда 2016 йил 22 октябрдаги ПФ-4850-сон

"Суд-хукук тизимини янада ислох килиш, фукароларнинг хукук ва эркинликларини ишончли химоя килиш кафолатларини кучайтириш чора-тадбирлари тугриси"да фармонлари хам мулкдорларнинг мулк хукуки билан боглик муносабатларда уларнинг хукукларини таъминлаш ва дахлсизлигини кафолатлашга хизмат килади, десак муболага булмайди.

Биламизки, хусусий мулк хукукини химоя килиш конунга мувофик бошка усуллар билан хам амалга оширилиши мумкин.

Бевосита хусусий мулк дахлсизлиги ва хукукий химоясига багишланган "Хусусий мулк хукукини химоя килиш ва мулкдор хукукларининг кафолотлари тугрисида"ги конун камдан-кам давлатлар тажрибасида учрайди. Ушбу хужжатда мулкдор уз мол-мулкига нисбатан конунга зид булмаган хар кандай харакатларни бажаришга хакдилиги катъий норма сифатида белгилаб куйилди.

^онунда, шунингдек, хусусий мулкни химоя килиш масаласига алохида ургу берилди. Бунда хусусий мулк хукукини химоя килишнинг хусусий мулк хукукини тан олиш, хусусий мулк хукуки бузилишидан олдинги холатни тиклаш ва хусусий мулк хукукини бузадиган ёки унинг бузилиши хавфини тугдирадиган харакатларнинг олдини олиш, битимни хакикий эмас деб топиш ва унинг хакикий эмаслиги окибатларини куллаш, давлат органининг ва бошка органнинг ёки фукаролар узини узи бошкариш органининг хужжатини хакикий эмас деб топиш, хусусий мулк хукукини мулкдорнинг узи химоя килиши, давлат органининг ва бошка органнинг ёки фукаролар узини узи бошкариш органининг конунга зид булган хужжатининг суд томонидан кулланилмаслиги сингари усуллари кайд этилди.

Маълумки, давлат мулкини хусусийлаштириш хусусий мулк вужудга келишининг усулларидан биридир. ^онунда давлат мулкини хусусийлаштириш натижасида вужудга келган мулкнинг дахлсизлиги катъий белгиланган. Унга мувофик, давлат мулкини хусусийлаштириш жараёнида вужудга келган хусусий мулк дахлсизлиги, хусусийлаштириш натижалари кайта куриб чикилмаслиги ва бекор килинмаслиги мустахкамлаб куйилди.

Бугунги кунда мазкур нормани хаётга татбик этиш, яъни давлат мулкини хусусийлаштириш йули билан хусусий мулкдорлар сафини кенгайтириш борасида катор чора-тадбирлар амалга оширилмокда.

Зарарни коплаш агар конун ёки шартномада зарарни камрок микдорда тулаш назарда тутилмаган булса, хукуки бузилган шахс узига етказилган зарарнинг тула копланишини талаб килиши мумкин. Зарар деганда, хукуки бузилган шахснинг бузилган хукукини тиклаш учун килган ёки килиши лозим булган харажатлари, унинг мол-мулки йуколиши ёки шикастланиши (хакикий зарар), шунингдек, бу шахс уз хукуклари бузилмаганида одатдаги фукаролик муомаласи шароитида олиши мумкин булган, лекин ололмай колган даромадлари (бой берилган фойда) тушунилади. Агар хукукни бузган шахс бунинг натижасида даромад олган булса, хукуки бузилган шахс бошка зарар билан бир каторда бой берилган фойда бундай даромаддан кам булмаган микдорда туланишини талаб килишга хакли.

Фукаролик кодексининг 15-моддасида давлат органлари, фукароларнинг узини узи бошкариш органлари ёки ушбу органлар мансабдор шахсларининг

гайриконуний харакатлари (харакатсизлиги) окибатида фукарога ёки юридик шахсга етказилган зарар учун жавобгарлик белгиланган.1 Ушбу зарарлар давлат ёки фукароларнинг узини узи бошкариш органи томонидан копланиши керак. Куриб турганимиздек, давлат органларининг гайриконуний харакатлари билан етказилган зарар учун давлатнинг узи, унинг субъектлари, шунингдек, фукароларнинг узини узи бошкариш органлари мулкий жавобгарлик субъекти булиб чикмокда. Мазкур талаб Узбекистан Республикасининг ФПК ва ЖПКда белгиланган тааллуклилик коидаларига мувофик хукуклари бузилган шахс томонидан умумий юрисдикция судига ёки иктисодий судига такдим этилади. Бизга маълумки, суд зарарларни ундиришдан аввал зарар етказилишига сабаб булган харакатларнинг ва чикарилган хукукий хужжатларнинг конунийлигини бахолаши лозим. Бундан эса, бошкарув сохасида етказилган зарарларни коплаш талаби фукаролик-хукукий булса хам, улар бир пайтнинг узида маъмурий муносабатлардан хам келиб чикиши, бинобарин улар хакамлик судига куриб чикиш учун берилмаслиги тугрисида хулоса келиб чикади. Давлат органи, фукароларнинг узини узи бошкариш органи ёки уларнинг мансабдор шахсларининг айби билан етказилган зарарлар, конунда ёки тарафларнинг келишувида зарарларни камрок микдорда коплаш назарда тутилмаган булса, тулик хажмда копланиши лозим.

Фикримизнинг исботи сифатида Узбекистон Республикаси Ер кодексининг 37-моддасида ер участкасини ёки унинг бир кисмини давлат ва жамоат эхтиёжлари учун ер эгасининг розилиги билан ёки ердан фойдаланувчи ва ижарачи билан келишилган холда тегишинча халк депутатлари вилоятлар ва Тошкент шахар Кенгашларининг карорига ёхуд Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг карорига биноан олиб куйилади. Ер участкаларини давлат ва жамоат эхтиёжлари учун олиб куйиш факат куйидаги максадларда амалга оширилади:

- мудофаа ва давлат хавфсизлиги, мухофаза этиладиган табиий худудлар эхтиёжлари, эркин иктисодий зоналарни ташкил этиш ва уларнинг фаолият курсатиши учун ерлар бериш;

- Узбекистон Республикасининг халкаро шартномаларидан келиб чикадиган мажбуриятларни бажариш;

- фойдали казилмалар конларини аниклаш ва казиб олиш;

- автомобиль ва темир йулларни, аэропортларни, аэродромларни, аэронавигация объектларини ва авиатехника марказларини, темир йул транспорти объектларини, куприклар, метрополитенлар, туннелларни, энергетика тизими объектларини ва электр узатиш тармокларини, алока тармокларини, космик

1 Узбекистон Республикасининг Фукаролик кодекси. -Тошкент: Адолат, 2018. 85-б.

^aonuaT oöteKraapHHH, MarucTpan KyBypnapHu, мyxaнgнcпнк-кoммyннкaцнa TapMOK^apHHH Kypum mynap ^yMnacugaHgup.2

Ep ynacTKanapHHH gaBnaT Ba ^aMoaT эxтнe^пapн yHyH onu6 Kyfium TyFpucuga Kapopnap Kaöyn Kunumra $aKaT onu6 KyHunumu pe^anamTupunaeTraH ep ynacTKanapnga ^oönamraH KyHMac MynK MynKgopnapu öunaH OHUK MyxoKaMa yTKa3HnraHHgaH, ^ofiga Ba xapa«:araap öaxonaHraHugaH, myHuHrgeK TerumuHHa ^aBnaT Ba ^aMuaT эxтнe:®пapн yHyH ep ynacTKanapHHHHr onu6 KyHunumu MyHOcaöaTH öunaH ^hcmohhh Ba ropuguK maxcnapra eTKa3unraH 3apapnapHH Konnam öyfiHHa MapKa3namTHpnnraH ®:aMFapMa öunaH Ma^Sypufi paBumga KenumunraHugaH KefiHH fiyn KyfinnagH.

Ep ynacTKanapHHH onu6 Kyfiumga ^hcmohhh Ba ropuguK maxcnapra Terumnu öynraH KyHMac MynK oSteKraapuHuHr Sysunumura Typap ^oönap Ba amam yHyH Myn^annaHMaraH uMoparaap, umnaö HuKapum ÖHHonapn Ba uHmooraapu xaMga öomKa öhho Ba HHmooTnap aManga TynuK öymarnö KyfiunraHugaH, onnö KyfiunaeTraH ep ynacTKacnga ^oönamraH KyHMac MynK oSteKraapuHuHr 6o3op KuÖMara, KyHupum, ropuguK, ^hcmohhh maxcnapHu aHru ^ofinamraH epu eKu amam ^mura, my ^yMnagaH BaKTHHHanHK onuHraH KyHMac MynK oöteKTura KyHupum öunaH ÖOFHHK xapa«:araap, myHuHrgeK ^hcmohhh Ba ropuguK maxcnapHHHr 3apapnapu, my ^yMnagaH 6oö öepunraH $oöga Ba KOHyHHH^HKga Ha3apga TyranraH öomKa xapa^araapHuHr ypHH TynHK KonnaHraHugaH cyHr pyxcaT öepunagu.

^aBnaT opraHHHHHr (MaHcaögop maxcHHHr) ep yHacTKacu onuö KyHunumu öunaH ÖOFHHK KoHyHra xuno$ MatMypufi xy^®ara Kaöyn KH^HHumu Hara^acuga ^hcmohhh Ba ropuguK maxcnapra eTKa3unraH 3apapnapHHHr ypHH KoHyHga öenrunaHraH TapTuöga gaBnaT ToMoHugaH KonnaHagu.

Ep yHacTKacuHH gaBnaT Ba ^aMoar эxтнe^пapн yHyH onuö Kyfium xaMga oöteKT KypunaguraH ^ohhu onguHgaH Kenumuö onum, myHHHrgeK ep a^paraö öepumHH pacMufinamTupum KoHyH xy^^aTnapuga öenrunaHraH TapTuöga aManra omupunagu.

Ep эгaпapн, epgaH ^ofiganaHyBHunap, ep yHacTKanapu u^apaHunapu Ba MynKgopnapuHuHr 6y3unraH xyKyKgapu KoHyH xy^^araapuga Ha3apga TyranraH TapTuöga TuKnaHumu KepaK. Ep эгaпapн, epgaH ^ofiganaHyBHunap, ep yHacTKanapu u^apaHunapu Ba MynKgopnapu xyKyKgapuHuHr Sysunumu Hara^acuga eTKa3unraH 3apap (my ^yMnagaH öofi öepunraH ^ofiga) Tyna xa^Mga KonnaHumu KepaK. ^mcmohuh maxcnapra öepunraH ep yHacTKanapu gaBnaT eKu ®;aMoaT эxтнe^пapн yHyH Ma3Kyp maxcnapHuHr xoxumura Kypa TyMaH, maxap, BunoaT xoKuMuHuHr Kapopu öunaH aBBanru ep yHacTKacu öunaH afiHaH öup xun ep yHacTKacu a^paTunraH, my ep yHacTKacu onuö öepunaeTraH KopxoHanap, Myaccacanap Ba TamKunoTnap onuö KyfiunaeTraH ep yHacTKacuHuHr ypHura aHru ^ofiga yfi-^ofi, umnaö HuKapum öuHonapu Ba öomKa uMoparaapHu Kypuö öepraHugaH KefiuH xaMga ymöy KogeKcHuHr

2 Y36eKHCTOH Pecnyö^HKacHHHHr Ep RogeRCH. -TomReHT: Ago^aT, 2019.20-6.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz

86-моддасига мувофик бошка барча зарарлар (шу жумладан бой берилган фойда) тула хажмда копланганидан кейин олиб куйилиши мумкин. Давлат ёки жамоат эхтиёжлари учун кишлок хужалиги ва урмон хужалиги корхоналарининг, кишлок хужалиги илмий-тадкикот муассасаларининг, тажриба ва укув хужаликларининг ерлари уларнинг хохишига кура олиб куйилаётган иморатлар урнига уй-жойлар, ишлаб чикариш бинолари ва бошка иморатлар куриб берилганидан кейин хамда ушбу Кодекснинг 86-моддасига мувофик бошка барча зарар (шу жумладан бой берилган фойда) тула хажмда копланганидан кейин олиб куйилиши мумкин.

Фикримизни амалий исботи сифатида бир неча тахлил натижаларини келтириб утмокчимиз. Хусусан, 2019-2020 йилларда Фукаролик ишлари буйича Фаргона вилояти туманлараро судида 23 нафар жисмоний шахсларнинг мулк хукуки бузилиши холатлари юзасидан 690 млн сумлик даъво каноатлантирилган. Бугунги кунда мулк хукуки бузилиши юзасидан даьво аризаларини каноатлантириш буйича Фаргона вилояти Риштон туман МИБ булимида 12 та яьни 6 та юридик шахслар ва 6 та жисмоний шахсларга тегишли 1млрд 470 млн сумлик ижро хужжатлари мавжуд.

Фаргона шахар МИБ булимида 10 та жисмоний шахсларга етказилган 337 млн 551 минг сумлик ижро хужжати мавжуд. 4 та туманлараро суд мавжуд, мансабдор шахсларга ушбу масала ечими юзасидан аник жавобгарлик юкланиши керак. Жамгармаларда эса деярли маблаг мавжуд эмас. Мулкдорларга эса ер участкаларини олиб куйилишида мажбурий имзо куйдирилган.

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, зарарларнинг урнини коплаш олиб куйилаётган ер участкалари узига ажратиб берилаётган корхоналар, муассасалар ва ташкилотлар томонидан, шунингдек фаолияти ер эгаларининг, ердан фойдаланувчиларнинг, ер участкалари ижарачилари хамда мулкдорларининг хукуклари чекланишига ёки якин атрофдаги ерларнинг сифати ёмонлашувига олиб борган корхоналар, муассасалар ва ташкилотлар, вилоятлар ва Тошкент шахар ёки туман (шахар) хокимликлари томонидан тегишинча Давлат ва жамият эхтиёжлари учун ер участкаларининг олиб куйилиши муносабати билан жисмоний ва юридик шахсларга етказилган зарарларни коплаш буйича марказлаштирилган жамгарма маблаглари, шунингдек конунчиликда такикланмаган бошка манбалар хисобидан конунчиликда белгиланадиган тартибда амалга оширилади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. - Тошкент: Узбекистон, 2018. -Б. 8-9.

2. Узбекистон Республикасининг Фукаролик кодекси. -Тошкент: Адолат, 2018. 85-б.

3. Узбекистан Республикасининг "Махаллий давлат хокимияти тугрисида"ги ^онуни // Узбекистан Республикаси конун хужжатлари туплами, 15.09.2020 й., 03/20/636/1276-сон.

4. Узбекистан Республикасининг "Хусусий мулкни химоя килиш ва мулкдорлар хукукларининг кафолатлари тугрисида"ги ^онуни // Узбекистан Республикаси конун хужжатлари туплами, 2012 йил, 39-сон, 446-модда.

5. Мухаммадиев А.А. Фукаролик хукуки тамойилларининг назарий ва амалий муаммолари: автореф. дисс...ю.ф.д.-Т.: 2006. -10 б.

6. Гражданское право: В 2-х т. Т.1. Учебник / Отв. ред. Е.А.Суханов (Автор этой главы - Е.А.Суханов). -М., БЕК, 2014. 39-с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.