Научная статья на тему 'ЗАКЛЮЧЕНИЕ СДЕЛКИ ВОПРЕКИ ИНТЕРЕСАМ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН В КАЧЕСТВЕ ПРЕСТУПЛЕНИЯ В СФЕРЕ ГОСУДАРСТВЕННЫХ ЗАКУПОК'

ЗАКЛЮЧЕНИЕ СДЕЛКИ ВОПРЕКИ ИНТЕРЕСАМ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН В КАЧЕСТВЕ ПРЕСТУПЛЕНИЯ В СФЕРЕ ГОСУДАРСТВЕННЫХ ЗАКУПОК Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
100
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
государственные закупки. преступления в сфере государственных закупок / сделка / заключение сделок вопреки интересам Республики Узбекистан. / public procurement / crimes in the field of public procurement / the agreement / concluding agreements contrary to the interests of the Republic of Uzbekistan.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Бобожонов Бобохон Пулатович

в данной статье освещается угроза финансово-экономической стабильности государства преступления в виде заключения сделок вопреки интересам Республики Узбекистан как одного из общественно опасных действий в сфере государственных закупок. Также даны предложения по дифференциации и совершенствованию ответственности за заключение сделок вопреки интересам Республики Узбекистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONCLUDING AGREEMENTS CONTRARY TO THE INTERESTS OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN AS A CRIME IN THE FIELD OF PUBLIC PROCUREMENT

This article describes the threat to the financial and economic stability of the state by the crime of concluding agreements contrary to the interests of the Republic of Uzbekistan as one of the socially dangerous acts in the field of public procurement. Proposals were also made to differentiate and improve the liability for concluding agreements contrary to the interests of the Republic of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ЗАКЛЮЧЕНИЕ СДЕЛКИ ВОПРЕКИ ИНТЕРЕСАМ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН В КАЧЕСТВЕ ПРЕСТУПЛЕНИЯ В СФЕРЕ ГОСУДАРСТВЕННЫХ ЗАКУПОК»

Review of law sciences

Q-------------- |

^^ л.

Boboxon Pulatovich Bobojonov,

Vice-Rector of Tashkent state university of law

CONCLUDING AGREEMENTS CONTRARY TO THE INTERESTS OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN AS A CRIME IN THE FIELD OF PUBLIC

PROCUREMENT

Abstrakt: This article describes the threat to the financial and economic stability of the state by the crime of concluding agreements contrary to the interests of the Republic of Uzbekistan as one of the socially dangerous acts in the field of public procurement. Proposals were also made to differentiate and improve the liability for concluding agreements contrary to the interests of the Republic of Uzbekistan.

Keywords: public procurement, crimes in the field of public procurement, the agreement, concluding agreements contrary to the interests of the Republic of Uzbekistan.

Бобохон Пулатович Бобожонов,

проректор Ташкентского государственного юридического университета

ЗАКЛЮЧЕНИЕ СДЕЛКИ ВОПРЕКИ ИНТЕРЕСАМ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН В КАЧЕСТВЕ ПРЕСТУПЛЕНИЯ В СФЕРЕ ГОСУДАРСТВЕННЫХ ЗАКУПОК

Аннотация: в данной статье освещается угроза финансово-экономической стабильности государства преступления в виде заключения сделок вопреки интересам Республики Узбекистан как одного из общественно опасных действий в сфере государственных закупок. Также даны предложения по дифференциации и совершенствованию ответственности за заключение сделок вопреки интересам Республики Узбекистан.

Ключевые слова: государственные закупки. преступления в сфере государственных закупок, сделка, заключение сделок вопреки интересам Республики Узбекистан.

Бобохон Пулатович Бобожонов,

Тошкент давлат юридик университети проректори

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ МАНФААТЛАРИГА ХИЛОФ РАВИШДА БИТИМЛАР ТУЗИШ ДАВЛАТ ХАРИДЛАРИ СО^АСИДАГИ ЖИНОЯТ

СИФАТИДА

Аннотация: ушбу мацолада давлат харидлари сощсидаги ижтимоий хавфли цилмишлардан бири сифатида Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф

1

равишда битимлар тузиш жиноятининг давлат молиявий-щтисодий барцарорлигигагига хавф солиши ёритилган. Шунингдек, Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битимлар тузганлиги учун жавобгарликни дифференциация цилиш уамда такомиллаштириш буйича таклифлар берилган.

Калит сузлар: давлат харидлари, давлат харидлари сохасидаги жиноятлар, битим, Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битимлар тузиш.

Бозор иктисодиёти шароитида банк-молия тизимидаги ислохотларнинг урни ва ахамияти юкори булиб, банк тизими мустакиллигини таъминлаш, пул-кредит муносабатларни тартибга солиш, давлатнинг монетар сиёсатини мустахкамлашда молиявий-хукукий конунчиликни такомиллаштириш мухим ахамиятга эга. Шу жихатдан хам 2017 йил 7 февралда кабул килинган Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида"ги Фармонида иктисодиётда давлат иштирокини камайтириш, хусусий мулк хукукини химоя килиш ва унинг устувор мавкеини янада кучайтириш, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик ривожини рагбатлантиришга каратилган институционал ва таркибий ислохотларни давом эттириш белгиланган эди [1].

Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 майдаги П^-3723-сонли "Жиноят ва жиноят-процессуал конунчилиги тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори билан тасдикланган Узбекистон Республикасининг Жиноят ва жиноят-процессуал конунчилигини такомиллаштириш Концепциясида жиноят конунчилигини такомиллаштиришнинг устувор вазифаларидан бири сифатида жиноят конунчилигида дунё хамжамиятида тобора ортиб бораётган хавфларни хисобга олган холда трансмиллий ва халкаро жиноятларни содир этганлик учун жавобгарлик белгилаш назарда тутилди [2].

^айд этиш керакки, давлат харидлари сохасидаги ижтимоий хавфли килмишлар уз табиатига кура нафакат миллий, балки халкаро характердаги жиноятлар сирасига кириб, глобаллашув шароитида ягона давлат молиявий-иктисодий баркарорлигигагина эмас, балки халкаро хамжамиятга хавф солади. Давлат харидлари сохасидаги ижтимоий хавфли килмишлардан бири жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштиришда яккол намоён булади.

БМТнинг Наркотиклар ва жиноятчиликка карши курашиш бошкармаси томонидан утказилган тадкикот натижаси буйича килинган баёнотига кура 2009 йилдаёк жиноий фаолиятдан олинган даромадлар бутун жахон ЯИМнинг 3,6 фоизини ташкил килган ва бунда 2,7 фоизи (1,6 трлн А^Ш доллари) легаллаштирилган. 2018 йил Халкаро Валюта Фонди томонидан келтирилган маълумотга кура эса бутун дунё буйлаб легаллаштирилган даромадларнинг жами хажми бутун жахон ЯИМнинг

5-7 фоизини ташкил килиши мумкин [3].

Узбекистон Республикасининг жиноят конунчилигида давлат харидлари сохасида юз берадиган жиноятлар сифатида 167-модда (узлаштириш ёки растрата йули билан талон-торож килиш), 168-модда (фирибгарлик), 171-модда (жиноий йул билан топилган мулкни олиш ёки утказиш), 175-модда (Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битимлар тузиш), 178-модда (чет эл валютасини яшириш), 1841-модда (бюджет ва смета-штат интизомини бузиш), 205-модда (хокимият ёки мансаб ваколатини суиистеъмол килиш), 209-модда (мансаб сохтакорлиги), 210-модда (пора олиш),

211-модда (пора бериш), 212-модда (пора олиш-беришда воситачилик килиш), 213-модда (давлат органининг, давлат иштирокидаги ташкилотнинг ёки фукаролар узини узи бошкариш органининг хизматчисини пора эвазига огдириб олиш), 214-модда (давлат органи, давлат иштирокидаги ташкилот ёки фукароларнинг узини узи бошкариш органи хизматчисининг конунга хилоф равишда моддий кимматликлар олиши ёки мулкий манфаатдор булиши), 243-модда (жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштириш)ларда назарда тутилган жиноятларни курсатиш мумкин. Негаки, курсатиб утилган килмишлар объектив томондан давлат харидларини амалга ошириш чогида содир этилиши мумкин. ЖКнинг 175-модда (Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битимлар тузиш), 1881-модда (пул маблагларини ва (ёки) бошка мол-мулкни жалб этишга доир ноконуний фаолият),

243-модда (жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштириш)ларида назарда тутилган жиноятлар давлат харидлари сохасида содир этилиши мумкин.

Муайян жиноят таркибини урганишда унинг объектив белгиларини батафсил тахлил этиш - улар тугрисидаги аник ва тугри хулоса чикариш имконини беради. Умуман, жиноятнинг объектив белгилари деганда, муайян жиноятнинг объекти ва объектив томонига оид хусусиятлари тушунилади. Жиноий жазога лойик килмиш - жиноят таркибининг тахлили жиноят объектини аниклашдан бошланади. "Объект" лотинча суздан олинган булиб, "карши куяман" деган маънони англатади. Жиноят объекти эса, узида жиноят конуни билан курикланадиган кимматликлар, бойликлар билан боглик булган ижтимоий муносабатларни ифодалайди. Жиноий тажовуз каратилган объектни тугри аниклаш жиноятнинг хусусияти, юридик табиати, унинг ижтимоий хавфлилик даражасини белгилаш имконини беради. Жиноятнинг объекти жиноят хукуки назариясининг мухим ва мураккаб масалаларидан биридир. Жиноят объекти тушунчасини таърифлашда жиноий жазога сазовор килмиш туфайли етказилган ёки етказиш хавфи булган зарарнинг мохияти ва йуналиши тугрисидаги масала асос килиб олиниши кераклигидан келиб чикиб, олимлар жиноятнинг объектини: ижтимоий муносабатлар, инсон (одамлар), инсон хукуклари, муайян ижтимоий (хукукий) манфаат ёки ижтимоий хавфсизлик [4] деб хисоблайдилар. Давлат харидлари сохасидаги жиноятлар том маънода давлатнинг иктисодий асосларига карши йуналтирилган.

В.Диденко ушбу жиноятлар иктисодиёт сохасидаги мулкий муносабатларга тажовуз килиш натижасида юзага келишини инобатга олган холда, мазкур сохадаги жиноий тажовузлар объектини "иктисодиёт" деган ягона тушунча асосида бирлаштириш мумкинлигини таъкидлайди [5]. Б.Никифоров хам "ижтимоий муносабатларнинг махсус булиши биринчидан, ижтимоий муносабатлар мазмунини ташкил этувчи ижтимоий манфаатларнинг муштараклиги; иккинчидан, ижтимоий муносабатлар иштирокчиларининг бир-бирига якинлиги, ухшашлиги билан белгиланади" [6], деб ёзади. Айни дамда турдош объектнинг асосий узига хослиги унинг бир-бирига якин булган ижтимоий муносабатлар гурухини узида бирлаштиришидир.

Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битимлар тузиш жинояти турт кисмдан иборат булиб, жиноятнинг бевосита объектини Узбекистон Республикаси иктисодиётининг асосларини таъминловчи ижтимоий муносабатлар ташкил этади.

Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битимлар тузиш жинояти объектив томондан жиноят республика манфаатларига куп микдорда зарар

етказилишига сабаб булган, наф келтирмаслиги аён булган ноконуний молиявий операциялар, битимлар тузилишида ифодаланади.

Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг 101-моддасига кура фукаролар ва юридик шахсларнинг фукаролик хукук ва бурчларини белгилаш, узгартириш ёки бекор килишга каратилган харакатлар - битим хисобланади. Битимларнинг бир тарафлама, икки тарафлама ёки куп тарафлама турлари мавжуд. ЖК 175-моддасида назарда тутилган жиноят икки тарафлама ёки куп тарафлама битим - шартнома тузиш оркали содир этилади. Худди шунингдек, мазкур жиноят бир томонлама битимлар тузиш йули билан хам содир этилиши мумкин.

Шунингдек, битимлар шартли (яъни кечиктириш ва бекор булиш шарти билан тузилган битимлар), хак эвазига ва текинга, реал ва консенсуал, казуал (низоли) ва мавхум булиши мумкин [7]. Тузилган битимнинг шакли килмишнинг квалификациясига таъсир этмайди, аммо айбдорга жазо тайинлашда суд томонидан инобатга олиниши лозим.

Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битимлар тузиш жинояти республика манфаатларига куп микдорда зарар етказилган пайтдан бошлаб, Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битим тузиш жинояти тугалланган хисобланади. Агар эрк конунда назарда тутилганидан бошкача шаклда ифодаланса ва битимни руйхатдан утказиш (масалан, кучмас мулк олди-сотдиси билан боглик шартномалар) талабига риоя этилмаган булса, уни тузилган деб булмайди, чунки у хакикий хисобланмайди, яъни фукаролик хукук ва мажбуриятларни юзага келтирмайди, узгартирмайди ва тугашига олиб келмайди. Бундай холда айбдорнинг харакатларини ЖК 25-модда 2-кисми ва 175-модда

I-кисми (жавобгарликни огирлаштирувчи холатлар булмаганда) буйича ЖК 175-моддасида назарда тутилган жиноятни содир этишга суикасд килиш деб квалификация килинади.

Ушбу жиноят объектив томонининг зарурий белгиси Узбекистон Республикаси манфаатларига хилоф равишда битим тузилиши натижасида республика манфаатларига куп микдорда зарар етиши хисобланади.

Зарар микдорини аниклашда Узбекистон Республикасининг манфаатларига хилоф равишда битим тузиш туфайли бой берилган фойда эътиборга олинмайди.

Узбекистон Республикаси Олий суди пленумининг1998 йил 17 апрелдаги "Иктисодиёт сохасидаги жиноий ишлар буйича суд амалиётида юзага келган айрим масалалар тугрисида"ги 11-сон карорининг

II-бандида келтирилишича, Узбекистон Республикасининг манфаатларига зид битим тузиш деганда, мансабдор шахснинг узи тузаётган битимнинг Узбекистон Республикаси манфаатлари учун наф келтирмаслигини олдиндан била туриб содир этган харакатлари тушунилиши лозимлиги белгиланган. Бу уринда Жиноят кодексининг 175-моддасида кузда тутилган жиноятнинг окибатлари сифатида республика манфаатларига куп ёки жуда куп микдорда зарар етказилганлиги хар доим аникланган булиши шарт.

Узбекистон Республикаси манфаатларига зид тузилган битимлар каторига, масалан, давлат мулкини бошка мулкдорларга анча пасайтирилган нархда сотиш холати хам киритилиши мумкин. Битимнинг давлат манфаатларига зид тузилганлиги тугрисидаги суднинг хулосаси тегишли экспертиза фикрини инобатга олган холда тузилиши мумкин [8].

Шу уринда, мазкур жиноят нормаси Узбекистон Республикасида бозор ислохотларини чукурлаштиришнинг бугунги шароитида жиноий-хукукий сиёсатнинг замонавий ривожланиш тенденциялари жиноят субъекти масаласига кенгрок ёндашишни

TaK030 этнmннн, HOKOHyHuH mo^habmh операцнaпар 6u.aH 6of.uk «uH0flT.nap «uhoatuhu My^KHH^HK maK.ugaH Kartu Ha3ap KopxoHa, Myaccaca, TamKu.0T eKu «aMoaT ÖHp^amMacHHHHr MaHcaögop maxc.apu cogup этнmннн, myHuHrgeK Ma3Kyp «uhoat xycycuH ceKTopga cogup этн.пгaнga y eKH 6y ropuguK maxc MaH^aaT.apuHu Ky3.a6, HOKOHyHuH gapoMag opTTupum MaKcaguga aMa.ra omupunumuHu Ha3apga TyTHÖ, Ma3Kyp Typgaru KunMum^apHu cogup этraн.пнк ynyH ropuguK maxc.ap «aBoörap.uru Maca.acuHu KupuTum HyKTau Ha3apugaH KaHra Kypuö nuKanumu MaKcagra MyBO^uK.

fflyHuHrgeK, ^KHuHr ^amu^a^^um MyHocaöaTu 6u.aH «uhouh «aBoörap.uKgaH 030g Ku.um 6e.ru.naHraH 661-Moggacura 175-MoggacuHuHr öupuHHu KucMuga Ha3apga

TyTu^raH «uhoathu cogup этгaн maxc, arap y y3 aHöura uKpop öy.ca, Y3ÖeKucTOH MaH^aaT^apuHu u^oga этyвнн gaB.aT opraHu eKu MaHcaögop maxcu 6u.aH apamca Ba eTKa3u.raH 3apapHu öapTapa^ этca, «uhobh «aBoörap.uKgaH 030g aTu^umu uMKOHu^TuHuHr TaKfluM aTu^umu «uhoat KOHyHuHuHr uHcoHnapBap.uK пpннцнпннн aMa.ga HaMoeH öy^umura xu3MaT Kunagu.

roKopuga KaHg этн.пгaн.пapgaн Ke.uö hukuö, Y3ÖeKucTOH PecnyönuKacuHuHr MaH^aarnapura xu.0$ paBumga 6uraM.ap Ty3um gaB.aT xapug.apu coxacugaru «uhoat cu^aTugaru axaMuaTugaH Ke.uö hukuö KyHugaru^apra a.ox,uga axaMuaT KapaTu^umu MaKcagra MyBO^uK

öupuHHugaH, y^eKucroH Pecnyö.uKacuga öo3op нc.поx,от.пapннн nyKyp^amrapumHuHr öyryHru mapouTuga «MHouM-xy^^n cuecaTHuHr 3aM0HaBuH puBO^naHum тeнgeнцнaпapн «uhoat cyöteKTu Maca.acura KeHrpoK eHgamumHu TaK030 этнmннн, HOKOHyHuH MonuaBuH опepaцнaпap 6u.aH 6of.uk «uHoarnap «uHoaTuHu My^Knu^uK maK.ugaH Kartu Ha3ap KopxoHa, Myaccaca, TamKu.0T eKu «aMoaT öup.amMacuHuHr MaHcaögop maxc.apu cogup этнmннн, myHuHrgeK Ma3Kyp «uhoat xycycuH ceKTopga cogup этн.пraнga y eKu öy ropuguK maxc MaH^aaT^apuHu Ky3.a6, HOKOHyHuH gapoMag opTrupum MaKcaguga aMa.ra omupunumuHu Ha3apga Tyruö, Ma3Kyp Typgaru KunMum^apHu cogup этraн.пнк ynyH ropuguK maxc.ap «aBoörap.uru Maca.acuHu KupuTum;

uKKuHHugaH, ^KHuHr apamнпгaнпнгн MyHocaöaTu 6u.aH «uhouh «aBoörap.uKgaH 030g Ku.um öe.ru.aHraH 661-Moggacura 175-MoggacuHuHr öupuHHu KucMuga Ha3apga

Tyru^raH «uho^thu cogup этгaн maxc, arap y y3 aHöura uKpop öy.ca, y3öeKucT0H MaH^aaT.apuHu u^oga этyвнн gaB.aT opraHu eKu MaHcaögop maxcu öu.aH apamca Ba eTKa3u.raH 3apapHu öapTapa^ этca, «uhouh «aBoörap.uKgaH 030g этн.нmн MyMKuH.uru TyFpucuga yзгapтнpнm KupuTum;

ynuHHugaH, 175-Moggacuga maxcHuHr y3 xu3MaT Ba3u^acugaH ^0Hga.aHuö

Уз6eкнcтон Pecnyö.uKacuHuHr MaH^aaT.apura paBumga öuTuMnap Ty3raH.uru ynyH

«aBoörap.uKHu gн^^epeнцнaцнa Ku.um.

Bu3HuHr ^uKpuMrona, Ma3Kyp TaK.u^.apHu uHoöaTra o.um gaB.aT xapug.apu coxacuga cogup этн.гaн «uHoaT.apHu TyFpu квa.н^нкaцнa Ku.um, y.apra TyFpu xyKyKuH 6axo öepum, y.apHu y3apo gн^^epeнцнaцнa Ku.um, KO.aBepca, cogup этн.гaн Ku.Mumra HucöaTaH ago.aT.u «a30 TaHuH.amra xu3MaT Ku.agu.

Review of law sciences References:

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 7 fevraldagi PF-4947-son "O'zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo'yicha Harakatlar strategiyasi to'g'risida"gi Farmoni. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2017 y., 6-son, 70-modda.

2. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 15.05.2018 y., 07/18/3723/1225-son, 01.10.2018 y., 06/18/5547/1975-son.

3. http://www.fatf-gafi.org/faq/moneylaundering/

4. Sevryukov A.P. Xisheniye imushestva: kriminologicheskiye i ugolovno-pravovie aspekti. - M.: Ekzamen, 2014. - S. 107.

5. Didenko V.P. Kvalifikatsiya xisheniy gosudarstvennogo ili obshestvennogo imushestva putem prisvoyeniya, rastrati ili zloupotrebleniya slujebnim polojeniyem. - Kiyev, 2012. -S.3.

6. Nikiforov B.S. Ob'yekt prestupleniy. - M., 2016. - S.155.

7. Bolshoy yuridicheskiy slovar. / Pod. red. A.Ya.Suxareva, V.E.Krutskix. - M.: INFRA-M. 2000. - S. 548.

8. O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2002 yil 14 iyundagi 10-sonli, 2002 yil 25 oktyabrdagi 28-sonli, 2006 yil 3 fevraldagi 5-sonli va 2009 yil 24 iyuldagi 8-sonli qarorlariga asosan kiritilgan o'zgartirish va qo'shimchalar bilan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.