Научная статья на тему 'КОНФЛИКТ ИНТЕРЕСОВ ПРИ ПРОХОЖДЕНИИ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ГРАЖДАНСКОЙ СЛУЖБЫ И ЕГО ЮРИДИЧЕСКАЯ ПРИРОДА'

КОНФЛИКТ ИНТЕРЕСОВ ПРИ ПРОХОЖДЕНИИ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ГРАЖДАНСКОЙ СЛУЖБЫ И ЕГО ЮРИДИЧЕСКАЯ ПРИРОДА Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
195
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
государственная гражданская служба / конфликт интересов / личная заинтересованность / коллизия интересов / государственный служащий / коррупция. / public civil service / conflict of interests / personal interest / collision of interests / public servant / corruption.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Махмудов Фируз

в данной статье анализируются понятие государственная гражданская служба, предотвращение коррупции и конфликтов интересов; приведен концептуальный анализ понятия «конфликт интересов» и выявлены научно-теоретические аспекты его юридического содержания. Кроме этого, конфликт интересов и причины его возникновения обсуждены в рамках национального и международного права. Представлены предложения и рекомендации по предотвращению конфликтов интересов в организации эффективной государственной службы, исходя из основ национального и международного права.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONFLICT OF INTERESTS IN PUBLIC CIVIL SERVICE AND ITS LEGAL NATURE

This article analyzes the theoretical and legal nature of public civil service, concept of conflict of interests and its legal nature as well as preventing corruption and conflict of interest in public civil service. In addition, conflicts of interest and the reasons for their occurrence have been discussed within international and national legislation. There are some proposals and recommendations for improving the elimination of conflict of interests in the public civil service based on the content of international and national legislation.

Текст научной работы на тему «КОНФЛИКТ ИНТЕРЕСОВ ПРИ ПРОХОЖДЕНИИ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ГРАЖДАНСКОЙ СЛУЖБЫ И ЕГО ЮРИДИЧЕСКАЯ ПРИРОДА»

Review of law sciences

Q-------------- |

- Д^

Firuz Makhmudov,

Independent researcher of Tashkent State University of Law

CONFLICT OF INTERESTS IN PUBLIC CIVIL SERVICE AND ITS LEGAL NATURE

Abstract: This article analyzes the theoretical and legal nature of public civil service, concept of conflict of interests and its legal nature as well as preventing corruption and conflict of interest in public civil service. In addition, conflicts of interest and the reasons for their occurrence have been discussed within international and national legislation.

There are some proposals and recommendations for improving the elimination of conflict of interests in the public civil service based on the content of international and national legislation.

Keywords: public civil service, conflict of interests, personal interest, collision of interests, public servant, corruption.

Фируз Махмудов,

самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического университета

КОНФЛИКТ ИНТЕРЕСОВ ПРИ ПРОХОЖДЕНИИ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ГРАЖДАНСКОЙ СЛУЖБЫ И ЕГО ЮРИДИЧЕСКАЯ ПРИРОДА

Аннотация: в данной статье анализируются понятие государственная гражданская служба, предотвращение коррупции и конфликтов интересов; приведен концептуальный анализ понятия «конфликт интересов» и выявлены научно-теоретические аспекты его юридического содержания. Кроме этого, конфликт интересов и причины его возникновения обсуждены в рамках национального и международного права.

Представлены предложения и рекомендации по предотвращению конфликтов интересов в организации эффективной государственной службы, исходя из основ национального и международного права.

Ключевые слова: государственная гражданская служба, конфликт интересов, личная заинтересованность, коллизия интересов, государственный служащий, коррупция0

Фируз Махмудов,

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси

ДАВЛАТ ФУЦАРОЛИК ХИЗМАТИНИ УТАШДА МАНФААТЛАР ТУЦНАШУВИ

ВА УНИНГ ЮРИДИК ТАБИАТИ

1

Аннотация: мазкур мацолада давлат фуцаролик хизмати, давлат фуцаролик хизматини уташда коррупция ва манфаатлар туцнашувини бартараф этиш, манфаатлар туцнашуви тушунчаси ва унинг юридик табиати илмий-назарий жщатдан та^лил цилинган. Бундан ташцари, манфаатлар туцнашуви %амда унинг келиб чициш сабаблари халцаро ва миллий цонунчилик доирасида мууокама цилинган.

Халцаро ва миллий цонунчилик асослари мазмунидан келиб чициб, самарали давлат хизматини ташкил этишда манфаатлар туцнашувини бартараф этиш юзасидан таклиф ва тавсиялар билдирилган.

Калит сузлар: давлат фуцаролик хизмати, манфаатлар туцнашуви, шахсий манфаатдорлик, манфатлар коллезияси, давлат хизматчиси, коррупция.

Кириш. Бугунги кунда мамлакатимизда давлат фукаролик хизматини янада ислох килиш, унинг ташкилий-хукукий асосларини мустахкамлаш, самарали мехнат фаолиятини олиб борадиган замонавий давлат хизматчиларини тайёрлаш буйича кенг куламли ислохотлар, амалий чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Сунги йилларда кабул килинган норматив хужжатлар асосида сохани тартибга солиш билан бир каторда, давлат фукаролик хизматчиларининг янги авлодини яратиш ва фаолият самарадорлигини оширишга каратилган устувор йуналишлар белгилаб берилди.

Бу борада айтиш керакки, самарали давлат фукаролик хизматини малакали давлат хизматчилари амалга оширар экан, барча фазилатлари ва устунликлари, профессионал сифатлари, шу жумладан маънавий-ахлокий ва ватанпарварлик сифатларига эга булган малакали кадрларни ракобат асосида шакллантириш, ходимларни самарали бошкариш ва инсон ресурсларини ривожлантириш, бир суз билан айтганда, ягона кадрлар сиёсатини амалга ошириш олдимизда турган мухим вазифалардан бири хисобланади [1].

Дархакикат, Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев тугри таъкидлаганларидек, афсуски, жамиятимизда коррупция иллати узининг турли куринишлари билан тараккиётимизга гов булмокда.

Бу ёвуз балонинг олдини олмасак, хакикий ишбилармонлик ва инвестиция мухитини яратиб булмайди, умуман, жамиятнинг бирорта тармоги ривожланмайди.

Тадбиркорлар ханузгача ер ажратиш, кадастр, курилиш, лицензия, божхона, банк, давлат харидлари каби сохаларда коррупцияга дуч келаётганини Президент номига келиб тушаётган куплаб мурожаатлар хам, матбуот ва ижтимоий тармоклардаги чикишлар хам яккол курсатиб турибди.

Коррупцияга карши курашишда ахолининг барча катламлари, энг яхши мутахассислар жалб килинмас экан, жамиятимизнинг барча аъзолари, таъбир жоиз булса, "халоллик вакцинаси" билан эмланмас экан, уз олдимизга куйган юксак марраларга эриша олмаймиз. Биз коррупциянинг окибатлари билан курашишдан унинг барвакт олдини олишга утишимиз керак [2].

Цонунчилик тах,лили. Таъкидлаш керакки, самарали давлат фукаролик хизматини уташда коррупция ва бошка шу каби тизим ривожланишига тускинлик киладиган холатларни бартараф этиш мухим масала хисобланади.

Бу борада хам сунги йилларда катор конун ва конуности хужжатлари кабул килинди. Жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 3 октябрда кабул килинган "Узбекистон Республикасида кадрлар сиёсати ва давлат фукаролик хизмати тизимини

тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПФ-5843-сон Фармони сохадаги асосий камчиликларни курсатиш билан бир каторда, уларни бартараф этиш ва давлат фукаролик хизматини тубдан такомиллаштиришга оид вазифа ва йуналишларни белгилаб берди.

Бундан ташкари, 2019 йил 27 майда Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистон Республикасида коррупцияга карши курашиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПФ-5729-сон Фармони кабул килиниб, давлат хизматини уташда манфаатлар тукнашувини хал этишнинг ташкилий-хукукий асосларини такомиллаштириш коррупцияга карши курашиш сохасида урта муддатли истикболдаги давлат сиёсатининг устувор йуналишларидан бири сифатида белгилаб берилди [3].

Мазкур Фармон билан одоб-ахлок коидаларига риоя этилиши ва манфаатлар тукнашувининг олди олинишини таъминлаш буйича амалий чора-тадбирларни бажариш оркали тегишли сохада коррупцияга оид хукукбузарликларга имкон яратаётган сабаблар ва шарт-шароитларни таг-томири билан йукотиш давлат органлари ва ташкилотлари рахбарларининг биринчи даражадаги мухим вазифаси хисобланиши курсатиб утилди.

Шу нуктаи назардан олиб караганда, амалга оширилаётган хукукий ислохотлар мазмунидан келиб чикиб, хукукий ва илмий жихатдан давлат хизматини уташда манфаатлар тукнашувининг юридик табиатини урганиш, унинг келиб чикиш сабаб ва шарт-шароитларини тахлил килиш ва бартараф этиш механизмларини ишлаб чикиш асосий вазифалардан бири хисобланади.

Бугунги кунда Узбекистон Республикасида манфаатлар тукнашуви ва унинг келиб чикиш сабаблари, шунингдек уларни бартараф этиш масалалари илмий-назарий жихатдан етарлича тахлил килинмаган булса-да, сунги йиллардаги катор конун хужжатларида бу тушунчанинг хукукий мазмуни курсатиб утилмокда.

Узбекистон Республикаси конунчилигида мазкур тушунчанинг киритилиши мамлакатнинг халкаро хужжатлардаги мажбуриятлари билан боглик. Хусусан, Узбекистон Республикаси 2008 йил 7 июль куни Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Коррупцияга карши конвенциясига (Нью-Йорк, 2003 йил 31 октябрь) кушилган. Мазкур конвенциянинг 7-моддасида хар бир иштирокчи давлат конунчилигининг асосий принципларига мувофик шаффофликни таъминлайдиган ва манфаатлар тукнашувининг оллини оладиган тизимни яратиш ва мустахкамлашга интилиши кераклиги билан боглик коидалар белгиланган.

Шундан келиб чиккан холда, манфаатлар тукнашуви хукукий атама сифатида Узбекистон Республикасининг 2017 йил 3 январда кабул килинган "Коррупцияга карши курашиш тугрисида"ги ^онунида келтириб утилган. Мазкур ^онунда манфаатлар тукнашувига шахсий (бевосита ёки билвосита) манфаатдорлик шахснинг мансаб ёки хизмат мажбуриятларини лозим даражада бажаришига таъсир курсатаётган ёхуд таъсир курсатиши мумкин булган хамда шахсий манфаатдорлик билан фукароларнинг, ташкилотларнинг, жамиятнинг ёки давлатнинг хукуклари ва конуний манфаатлари уртасида карама-каршилик юзага келаётган ёки юзага келиши мумкин булган вазият сифатида таъриф берилган [4].

Таъкидлаш уринлики, гарчи юкорида келтирилган Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Коррупцияга карши конвенциясида хам, Давлат мансабдор шахсларининг халкаро хулк-атвор кодексида хам манфаатлар тукнашуви бошка суз билан (манфатлар коллезияси) ифодаланган ёки манфаатлар коллезияси тушунчасининг айнан таърифи

берилмаган булса хам мазмун жихатдан икки сузнинг нисбатан синоним эканлигини тушуниш мумкин.

Назарий та^лил. Айтиш керакки, куплаб олимлар уз илмий ишларида нафакат кенг жамоатчилик, балки давлат хизматини утаётган шахслар хам коррупция сифатида пора олиш, пора бериш ва бундай харакатларда воситачилик килишни тушунишларини, аслида эса шахсий манфаатдорлик билан жамият ва давлатнинг хукуклари ва конуний манфаатларига зиён етказиши мумкин булган холатлар хам коррупциянинг бир куриниши эканлиги ва уни келтириб чикариши мукинлигини таъкидлайдилар.

Борган сари коррупциявий хукукбузарликларнинг ижтиомий хавфлилиги купайиб ва турли куринишларда кенгайиб бориши, коррупцияга карши янги усул ва воситаларни яратишни такозо этади. Коррупциявий схемалар давлат хизматчилари аппарати нуфузининг пасайишига ва ахолининг уларга булган ишончи йуколишига олиб келадики, бу холат коррупциявий хукукбузарликларни фош этиш ва бартараф этишдан жамиятнинг манфаатдорлигини орттиради.

Юкорида таъкидланганидек, коррупциявий хукукбузарликнинг ижтимоий хавфи юкоридир, чунки уларнинг содир этилиши нафакат давлат хокимияти ва бошкаруви органларининг ахамияти, зарурлигини пасайтиради, балки жиноий хулк-атворни давлат аппарати билан богланишига олиб келади. Бу эса уз навбатида давлат органларининг конунийлик ва хукукий тартибот борасидаги обрусига путур етказади [5].

Шу жумладан, хизмат давомида якка шахс ёки маълум бир тоифа манфаатига хизмат киладиган, пировардида эса самарали хизматни уташга таъсир курсатадиган, таъсир курсатиши мумкин булган ёхуд шахсий манфаатдорлик устунлигини келтириб чикарадиган манфаатлар тукнашуви хам коррупциянинг бир йуналиши, унга замин яратадиган вазиятдир.

Манфаатлар тукнашуви тушунчаси бир карашда "манфаат" ва "тукнашув" сузлари англатган маънони билдирсада, хукукий жихатдан манфаатлар тукнашуви умуман бошка холатни англатади. Хатто хукукшунос олим мазкур тушунчага нисбатан эътибор ва масъулиятни кучайтиришни таклиф этиб уз фикрини, Д.Медведовнинг манфаатлар тукнашувига йул куйган ёки бу хусусида хабар бермаганлик учун ходимни нафакат хизмат лавозимидан бушатиш, хатто жиноий жавобгарликка тортиш кераклиги тугрисида билдирган фикри билан изохлайди [6].

Сузлар бирикмасидан хосил булган мазкур атаманинг юридик табиатини аниклашда сузларнинг изохига эътибор каратиш максадга мувофикдир.

Тукнашув сузи лотинча "cоnflictus" сузидан олинган булиб, карама-каршилик, карама карши томонлар, карама-карши фикр, куч, келишмовчилик ва низо, шунингдек карама-карши куч ва фикрларнинг тукнашуви маъноларини билдиради. Манфаат сузи эса арабча -фойда, даромад, моддий, манавий ва бошка жихатдан куриладиган наф сузларининг тавсифидир [7].

Бундан ташцари, манфаатлар туцнашуви ва унинг юридик табиатини куйидаги нормалар тахлили орцали хам англаш мумкин:

- давлат мансабдор шахслари хизмат лавозимларидан узи ёки оиласининг шахсий ёки молиявий манфаатлари йулида хукукка хилоф равишда фойдаланмасликлари;

- давлат мансабдор шахслари хеч кандай битимларда катнашмаслиги, бирор бир позицияни эгалламаслиги, хизмат вазифалари ва функцияларини амалга оширишда хеч кандай молиявий, тижорат ёки шу каби манфаатларга эга булмасликлари;

- хизмат давомида юзага келадиган шахсий, тижорат ёки молиявий манфаатдорлик хакида белгиланган тартибда хабар беришлари ва манфаатлар тукнашувини бартараф этишга харакат килишлари;

- давлат мансабдор шахслари уз хизмат вазифаларини бажариш вактида узларига маълум булган маълумот ва хизмат сирларидан гайриконуний максадларда фойдаланмасликлари;

- давлат мансабдор шахслари хизмат лавозимидан кетганидан сунг хам конунчилик ёки маъмурий регламентда белгиланган тартибда харакат килиши, аввалги лавозимни суиистеъмол килмасликлари керак [8].

Илмий адабиётларда манфаатлар тукнашуви тушунчасига хизматдаги харакат ёки харакатсизликни узи ёки учинчи шахслар учун пулга, моддий кимматликка, шунингдек мулкий ёки бошка хукукларга алмаштиришдир, деб берилган таърифни хам учратиш мумкин [9].

А.Ноздрачев илмий адабиётларда "манфаатлар тукнашувининг уч вакти" атамасини олиб кириб, манфаатлар тукнашуви узок давом этишини, яъни хизматни уташдан олдин, уташ даврида ва хизматдан кейин хам давом этиши мумкинлигини таъкидлайди.

Шу билан бирга, манфаатлар тукнашувини бартараф этишга факатгина коррупцияга карши курашишнинг бир тури сифатида карамаслик керак. Манфаатлар тукнашуви айнан оммавий ва хусусий манфаатларнинг карама-карши келиши бюилан богликдир. Бунда эътиборга олиш керакки, натижанинг коррупция билан боглик булиши асосий шарт эмас. Давлат хизматчилари базан узлари билмаган холда манфаатлар тукнашуви билан характерланадиган вазиятга дуч келишади [10].

А. Ильяковнинг фикрича эса давлат хизматидаги манфаатлар тукнашуви бир томондан давлат ва жамият манфаатларининг, иккинчи томондан эса давлат хизматчиси манфаатларининг тукнашувида, узаро келишмовчиликларида юзага келадиган холатдир [11].

Манфаатлар тукнашувининг келиб чикишига фукаролар ва давлат хизматчиларининг ахлокий карашлари, маънавий-рухий муносабати хам мухим рол уйнайди. Бундан ташкари, ахлокий караш ва кадрятлари уларнинг сиёсий маданиятини шакллантиришда мухим асос хисобланади. Мазкур хусусиятларнинг узаро богликлиги хакида У.Таджихонов ва А.Саидовлар шундай фикр билдиради: Мансабдор шахсларнинг хукукий маданияти ва ахлоки уртасидаги богланишга эътибор бериш лозим. Шу муносабат билан, мансабдор шахсларда касбий ва сиёсий хислатлар билан бир каторда ахлокий фазилатлани хам шакллантириш максадга мувофикдир [12].

Хукукшунос олим Д.И.Дедов эса манфаатлар тукнашуви "манфаат", "ноконуний хатти- харакат" сузлари ва улар уртасидаги салбий муносабабтлар богликлигига асосланишини таъкидлайди [13].

А.В.Соловев манфаатлар тукнашувини иктисодий жихатдан тукнашув сифатида бахолаб, иктисодий манфаат тушунчасига этибор каратса, Н.Ахметова томонидан билдирилган мазкур тариф эса манфаатлар тукнашуви тушунчасининг мохиятини анча очиб берган: манфаатлар тукнашуви - бу давлат хизматчисининг давлат хизматини уташда ноконуний равишда пул, кимматбахо буюмлар, бошка мол-мулк ёки мулкий хизмат куринишидаги даромадлар ёхуд узи ёки учинчи шахслар учун мулкий хукуклар яратадиган вазиятдир [14].

Манфаатлар тукнашувининг мазмунини шахсий манфаатдорлик ташкил этсада, шахсий манфаатдорлик факатгина якка шахс, яъни давлат хизматини утовчи субъект билан эмас, балки унинг оиласи, дустлари, кариндошлари ёки ишбилармонлик ва сиёсий муносабатларга эга булган бошка шахслари билан хам юзага келиши мумкинлигини эътиборга олиш керак.

Бундан ташкари, манфаатлар тукнашувини факатгина давлат сектори билан чегараламаслик керак. Манфаатлар тукнашуви хизматни уташда суиистеъмолликка йул куйиш, шахсий манфаатга кизикиш хизмат вазифаларидан конунга хилоф равишда фойдаланиш ва бунинг натижасида давлат ва жамият манфаатларига зиён етказиш оркали келиб чикар экан бундай холат хусусий секторда хам юзага келиши мумкин, яъни бунда асосий меъзон ташкилот ёки орган эмас хизматни уташдаги шахсий манфаатдорликдир.

А.Ноздрачев манфаатлар тукнашуви субъектларига хам этибор каратиб, мазкур холат аксарият холларда мансабдор шахслар фаолиятида юз берсада зиммасида давлат фукаролик хизмати юкланган бошка шахслар билан хам юз беришини таъкидлаб, уз фикрини давлат фукаролик хизматчиси фаолияти давомида манфаатлар тукнашуви юз берганда у хакидаги хабарни уз рахбарига билдириши, тегишли рахбар эса холатни бартараф этиш чораларини куриши лозимлиги билан изохлайди.

Манфаатлар тукнашуви куйидаги хусусиятлари билан хам тавсифланишини таъкидлаш керак:

- манфаатлар тукнашувида шахсий манфаатдорлик устуворлик касб этиб, давлат фукаролик хизматчиси томонидан хизматни уташ даврида юз беради;

- давлат фукаролик хизматчиси ва давлат ва жамиятнинг конун билан белгиланган хукук ва манфаатлари уртасида тукнашув пайдо булиб, бунда шахсий манфаат эвазига хукук ва конун принциплари бузилади;

Норматив-хукукий хужжатлар ва олимларнинг илмий фикр ва хулосаларидан келиб чикиб, манфаатлар тукнашуви тушунчаси тугрисида куйидаги фикрни билдиришимиз мумкин: манфаатлар тукнашуви - бу шахснинг уз хизмат вазифаларини лавозим йурикномаларида, одоб-ахлок коидаларида, шунингдек норматив ва бошка ички локал хужжатларда белгиланган коидаларга зид равишда, шахсий ёки учинчи шахслар манфаати йулида бажариши ёки бажармаслиги натижасида шахсий ва учинчи шахслар манфаати билан давлат ва жамиятнинг конун билан белгиланган хукук ва манфаатлдари уртасида юзага келадиган ёхуд юзага клиши мумкин булган карама-каршилик тусидаги вазиятдир.

Айтиш керакки, бугунги кунда давлат ва жамиятнинг барча сохаларида коррупция ва унинг турли куринишларига карши курашиш буйича кенг куламли ислохотлар амалга оширилмокда.

Таклиф ва тавсиялар. Мазкур жараёнда коррупциянинг бир куриниши булган манфаатлар тукнашувини хам олдини олиш, бу борада амалга оширилаётган ишлар самарадорлигини ошириш максадида мамлакатимизда олиб борилаётган ислохотларнинг сиёсий мазмунидан келиб чикиб хамда хорижий мамлакатларнинг илгор тажрибаларини инобатга олган холда куйидаги таклиф ва тавсияларни билдириб утмокчимиз:

Биринчидан, манфаатлар тукнашуви катор хорижий мамлакатларда (Канада, Хорватия, Ирландия, Чехия) алохида махсус конун билан, Россия, Хитой ва бошка давлатларда тармок конунчилик билан тартибга солинганлигидан келиб чикиб, хукукий асосларни мустахкамлаш максадида мамлакатимизда "Манфаатлар тукнашуви

тугрисида"ги махсус ёки "Давлат фукаролик хизмати тугрисида"ги конунларни тезрок кабул килиш;

Иккинчидан, Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Олий Мажлисга мурожатномасида назарда тутилган коррупцияга карши курашишга масъул буладиган алохида органни ташкил этиш таклифидан келиб чикиб, ташкил этиладиган орган фаолиятининг бир тури сифатида давлат фукаролик хизматида манфаатлар тукнашувини олдини олиш ва бу бордаги ишларни мувофиклаштириш вазифасини белгилаш;

Учинчидан, давлат хизматини уташда манфаатлар тукнашуви хакида хабар берган давлат фукаролик хизматчилари ва бошка шахсларни моддий жихатдан рагбатлантириш ва уларнинг хавфсизлигини таъминлаш тизимини кучайтириш;

Туртинчидан, давлат хизматини курсатадиган ташкилотларга махсус агентликлар ёки мутахассисларни жалб етган холда тизимда юз бериши мумкин булган манфаатлар тукнашуви эхтимолларини аниклаш ва уни бартараф этиш тизимини йулга куйиш;

Бешинчидан, конун билан белгиланган таъкик ва чекловларни кайта куриб чикиш асосида давлат фукаролик хизматчиларининг бир лавозимда фаолият юритишини таъминлаш;

Олтинчидан, давлат фукаролик хизматчиларининг манфаатлар тукнашувига йул куйганлик ёки олдини олмаганлиги, шу жумладан, одоб-ахлок коидаларига риоя этмаганлиги учун жавобгарлигини, хусусан, маъмурий жавобгарликни белгилаш;

Еттинчидан, тегишли укув муассасаларида манфаатлар тукнашуви масалаларига багишланган киска муддатли укув курсларини ташкил этиш ва хизматга янги кабул килинган давлат фукаролик хизматчиларининг мазкур курсларни мажбурий равишда уташи тартибини жорий этиш.

Хулоса. Хулоса килиб айтганда, бугунги кунда илмий изланишлардан четда колаётган, етарлича илмий асослари яратилгмаган, хукукий асослари буйича етарлича база шаклланмаган манфаатлар тукнашувини олдини олиш, бу буйича унинг конунчилик асосларни мукаммаллаштириш олдимизда турган мухим вазифадир.

Зеро, давлат фукаролик хизматини уташда манфаатлар тукнашувини хал этиш самарали давлат хизматлари курсатилишига, давлат ва жамиятнинг конуний манфаатлари таъминланишига, бир суз билан айтганда, мамлакатда коррупция иллатининг бир куриниши олди олинишига хизмат килади.

References:

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2019 yil 3 oktyabrdagi "O'zbekiston Respublikasida kadrlar siyosati va davlat fuqarolik xizmati tizimini tubdan takomillashtirish chora-tadbirlari to'g'risida"gi PF-5843-son Farmoni (Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 04.10.2019 y., 06/19/5843/3900-son)

2. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Oliy Majlisga Murojaatnomasidan. 2020 y.

3. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2019 yil 27 maydagi "O'zbekiston Respublikasida korruptsiyaga qarshi kurashish tizimini yanada takomillashtirish chora-tadbirlari to'g'risida"gi PF-5729-son Farmoni (Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 29.05.2019 y., 06/19/5729/3199-son, 20.07.2019 y., 06/19/5769/3450-son)

4. O'zbekiston Respublikasining 2017 yil 3 yanvarda qabul qilingan "Korruptsiyaga qarshi kurashish to'g'risida"gi Qonuni (O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2017 y., 1-son, 2-modda)

5. N.F.Imomov. Korruptsiyaga qarshi kurash tizimida fuqarolik-huquqiy vositalarining tutgan o'rni.

6. - TDYuU. Yuridik fanlar axborotnomasi. 2019. 3-son. 40-bet.

7. A.F.Nozdrachev. Konflikt interesov, proisxojdeniye i opredeleniye ponyatiya. - M.,2016. - S. 31-56.

8. O'zbek tilining izohli lug'ati E.Begmatov va boshq. A.Madvaliyevning tahriri ostida. -T.: Davlat ilmiy nashriyoti. - B.404, 540

9. Davlat mansabdor shaxslarining xalqaro xulq-atvor kodeksi. www.un.org/ru/ documents/decl_conv/conventions/int_code_of_conduct.shtml

10. A.F.Nozdrachev. Konflikt interesov, proisxojdeniye i opredeleniye ponyatiya. -M.,2016. - S. 31-56.

11. T.S.Glazirin. Analiz deyatelnosti komissii po soblyudeniyu trebovanii k slujebnomu povedeniyu grajdanskix i munitsipalnix slujashix i uregulirovaniyu konflikta interesov. - M., 2016. - S. 84-106.

12. A.D.Ilyakov. Uregulirovaniye konflikta interesov kak osnovnoy sposob preduprejdeniya korruptsii v sisteme gosudarstvennogo upravleniya. Diss. kan. yur. nauk. -Moskva, - 2015. - S.43.

13. X.S.Xayitov. Korruptsiyaning oldini olish - davlatning muhim vazifasi. - T., 2019. Huquqiy tadqiqotlar jurnali. - №11. - B.22.

14. D.I.Dedov. Konflikt interesov. - M.: Volters Kluver, 2004. - S.288.

15. N.Axmetova. Konflikt interesov na gosudarstvennoy slujbe. - T., 2013 - S. 124.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.