Научная статья на тему 'ОТЯГЧАЮЩИЕ ОБСТОЯТЕЛЬСТВА НЕЗАКОННОГО ВЫЕЗДА ЗА ГРАНИЦУ ИЛИ НЕЗАКОННОГО ВЪЕЗДА В РЕСПУБЛИКУ УЗБЕКИСТАН'

ОТЯГЧАЮЩИЕ ОБСТОЯТЕЛЬСТВА НЕЗАКОННОГО ВЫЕЗДА ЗА ГРАНИЦУ ИЛИ НЕЗАКОННОГО ВЪЕЗДА В РЕСПУБЛИКУ УЗБЕКИСТАН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
129
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
выезд за границу / въезд в Республику Узбекистан / прорвать границу / по предварительному сговору групповой лиц / право на въезд в Республику Узбекистан / должностным лицом / выезд за границу которого требует специального согласования / лицом / которому право на въезд в Республику Узбекистан ограничено в установленном порядке. / travel abroad / entry to the Republic of Uzbekistan / by breakthrough / by previous concert by a group of individuals / the right to the enter the Republic of Uzbekistan / by an official whose exit requires a special approval / a person to whom the right to enter the Republic of Uzbekistan is limited in the prescribed manner.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Алланова Азиза Авазхоновна

в данной статье анализируются отягчающие обстоятельства, предусмотренные частью второй статьи 223 Уголовного кодекса Республики Узбекистан, и разработаны предложения по совершенствованию законодательства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AGGRAVATING CIRCUMSTANCES OF ILLEGAL TRAVEL ABROAD OR ILLEGAL ENTRY INTO THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

This article analyzes the aggravating circumstances provided for in the second part of Article of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan and offers to improve legislation are developed.

Текст научной работы на тему «ОТЯГЧАЮЩИЕ ОБСТОЯТЕЛЬСТВА НЕЗАКОННОГО ВЫЕЗДА ЗА ГРАНИЦУ ИЛИ НЕЗАКОННОГО ВЪЕЗДА В РЕСПУБЛИКУ УЗБЕКИСТАН»

Review of law sciences

Q-------------- |

- Д^

Aziza Avazhonovna Allanova,

independent researcher of Tashkent State University of Law

AGGRAVATING CIRCUMSTANCES OF ILLEGAL TRAVEL ABROAD OR ILLEGAL ENTRY INTO THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

Abstract: This article analyzes the aggravating circumstances provided for in the second part of Article of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan and offers to improve legislation are developed.

Key words: travel abroad, entry to the Republic of Uzbekistan, by breakthrough, by previous concert by a group of individuals, the right to the enter the Republic of Uzbekistan, by an official whose exit requires a special approval, a person to whom the right to enter the Republic of Uzbekistan is limited in the prescribed manner.

Азиза Авазхоновна Алланова,

самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического университета

ОТЯГЧАЮЩИЕ ОБСТОЯТЕЛЬСТВА НЕЗАКОННОГО ВЫЕЗДА ЗА ГРАНИЦУ ИЛИ НЕЗАКОННОГО ВЪЕЗДА В РЕСПУБЛИКУ УЗБЕКИСТАН

Аннотация: в данной статье анализируются отягчающие обстоятельства, предусмотренные частью второй статьи 223 Уголовного кодекса Республики Узбекистан, и разработаны предложения по совершенствованию законодательства.

Ключевые слова: выезд за границу, въезд в Республику Узбекистан, прорвать границу, по предварительному сговору групповой лиц, право на въезд в Республику Узбекистан, должностным лицом, выезд за границу которого требует специального согласования, лицом, которому право на въезд в Республику Узбекистан ограничено в установленном порядке.

Азиза Авазхоновна Алланова,

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси

ЦОНУНГА ХИЛОФ РАВИШДА ЧЕТ ЭЛГА ЧЩИШ ЁКИ УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИГА КИРИШНИНГ ЖАВОБГАРЛИКНИ ОГИРЛАШТИРУВЧИ

БЕЛГИЛАРИ

Аннотация: мазкур мацолада Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 223-моддаси иккинчи цисмида назарда тутилган жазони огирлаштирувчи уолатлар таулил цилинган уамда цонунчиликни такомиллаштириш юзасидан таклифлар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: чет элга чициш,Узбекистон Республикасига кириш, чегарани ёриб утиш, бир гуруу шахслар томонидан олдиндан тил бириктириш, Узбекистон Республикасига кириш ууцуци, чет элга чициши учун махсус келишув талаб цилинадиган мансабдор шахс, Узбекистон Республикасига кириш ууцуци белгиланган тартибда чекланган шахс.

Узбекистон Республикаси ЖК 223-моддаси иккинчи цисмида к;онунга хилоф равишда чет элга чикиш ёки Узбекистон Республикасига киришнинг жазони огирлаштирувчи холатлари келтирилган булиб, улар куйидагилардан иборат: а) чегарани ёриб утиш йули билан; б) бир гурух шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб; в) такроран ёки хавфли рецидивист томонидан; г) чет элга чикиши учун махсус келишув талаб килинадиган мансабдор шахс томонидан; д) Узбекистон Республикасига кириш хукуки белгиланган тартибда чекланган шахс томонидан содир этилган булса.

Чегарани ёриб утиш чегара хизматининг розилигини олмасдан туриб Узбекистон Республикасининг давлат чегарасини очикдан-очик бузиб утиш хисобланади. Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2011 йил 25 ноябрдаги "Узбекистон Республикасининг Давлат чегарасини кесиб утиш тартибини бузишга оид ишлар буйича суд амалиёти тугрисида"ги ^арорида "судларга тушунтирилсинки, агар жиноят Давлат чегарасини ёриб утиш йули билан содир этилган булса, шахснинг харакатлари ЖК 223-моддаси иккинчи кисмининг "а" банди билан квалификация килиниши лозим. Бунда ёриб утиш деганда, жумладан, курикланадиган Давлат чегарасини чегара постига ёки чегарачилар нарядига хужум килиш, чегара кушинларининг конуний фаолиятига бошкача фаол каршилик курсатиш (масалан, Давлат чегараси режими талабларига очикдан-очик буйсунмаслик, узининг хизмат вазифасини бажаришдан воз кечишга мажбур килиш), Давлат чегарасини куриклашга доир техник воситаларни нобуд килиш ёки уларга шикаст етказиш ва х.к. йули билан кесиб утишда ифодаланган харакатлар тушунилиши лозим" [1], деб кайд этилган.

Бузиб утишни куйидаги холатлар йигиндиси ташкил этади: а) давлат чегарасидан очикдан-очик утиш; б) чегара хизмати ваколатли шахсининг рухсатисиз утиш. Курсатилган холатлардан бирортасининг мавжуд булмаслиги шахснинг харакатида шархланаётган ЖК 223-моддасидаги квалификация белгилари мавжуд деб топилишига йул куймайди.

Кейинги масала, ЖК 223-моддасининг "б" банди, яъни бир гурух шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб конунга хилоф равишда чет элга чикиш ёки Узбекистон Республикасига кириш масаласига тухталсак.

Олдиндан тил бириктириш деганда, жиноят иштирокчилари уртасида жиноят содир этиш ёки жиноий фаолият билан шугулланиш тугрисида бундай харакатларни амалга оширишдан аввал келишиб олиш тушунилади. Олдиндан тил бириктириш томонларнинг кузда тутилган жиноятнинг биргаликда содир этилишидан хабардорлигидан, уни содир этишда хар бир иштирокчининг уз вазифаларини билиши, хамжихатликнинг нисбатан юкори даражасси билан тавсифланади [2]. Уз-узидан аёнки, бундай холатлар жиноятнинг ижтимоий хавфлилик даражасини янада оширувчи белги хисобланади. Бундай холатларга нисбатан катъий чораларнинг курилмаслиги, уз навбатида, бошка инсонларга жиноий тил

бириктиришга рагбат хисобланади. Чунки, олдиндан тил бириктириш жиноятни аниклаш ва уни очиш холатларини кийинлаштирувчи, жиноят содир этилишини осонлаштирувчи холатдир. Шунинг учун хам бундай килмиш Узбекистон Республикаси ЖК 223-моддасида жазони огирлаштирувчи холат сифатида белгиланган.

Бир гурух шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб содир этилган конунга хилоф равишда чет элга чикиш ёки Узбекистон Республикасига кириш жинояти куйидаги холларда мавжуд булади: 1) жиноятни содир этишда икки ёки ундан ортик шахс иштирок этганда; 2) уларнинг хар бири Узбекистон Республикаси Давлат чегараси чизигини белгиланган хужжатларсиз ёки тегишли рухсатномасиз жисмонан кесиб утганда, яъни мазкур жиноятнинг объектив томонини бажарганда; 3) улар биргалашиб харакат килганда, яъни чегарани бир вактда кесиб утганда.

ЖК 223-моддасининг "г" бандида чет элга чикиш учун махсус келишув талаб килинадиган мансабдор шахс томонидан конунга хилоф равишда чет элга чикканлик ёки Узбекистон Республикасига кирганлик учун жавобгарлик белгиланган.

Чет элга чикиши учун махсус келишув талаб килинадиган мансабдор шахс томонидан содир этилган конунга хилоф равишда чет элга чикиш харакати Узбекистон Республикаси ЖК 223-моддаси иккинчи кисмининг "в" банди буйича квалификация килинади. Узбекистон Республикаси Президентининг 2014 йил 5 мартдаги П^-2142-сон карори билан Хорижий мамлакатларга хизмат сафарига чикиши Узбекистон Республикаси Президенти билан махсус келишувни талаб киладиган мансабдор шахсларнинг руйхати, Хорижий мамлакатларга хизмат сафарига чикиши Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси билан махсус келишувни талаб киладиган мансабдор шахсларнинг руйхати, Хорижий мамлакатларга хизмат сафарига чикиши Узбекистон Республикаси Президенти Администрациясининг тегишли таркибий булинмалари билан махсус келишувни талаб киладиган мансабдор шахсларнинг руйхати тасдикланган.

2013 йил 4 январдаги ^онун оркали ЖК 223-моддаси 2-кисми "д" бандида жиноятнинг Узбекистон Республикасига кириш хукуки белгиланган тартибда чекланган шахс томонидан содир этилиши жазони огирлаштирувчи холат сифатида белгиланди. Аммо, мазкур холат юзасидан халигача бирор тушунтириш берилмаган. Факат Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 1996 йил 21 ноябрдаги 408-сон карори билан тасдикланган "Хорижий фукаролар ва фукаролиги булмаган шахсларнинг Узбекистон Республикасига келишлари ва Узбекистон Республикасидан кетишлари тартиби"да мазкур масала юзасидан тегишли нормалар белгиланган. Хорижий фукаронинг Узбекистон Республикасига келиши куйидаги холларда рад этилиши мумкин: а) миллий хавфсизлик ёки жамоат тартибини мухофаза килишни таъминлаш манфаатлари йулида; б) агар бу Узбекистон Республикаси фукаролари ва бошка шахсларнинг хукукларини ва конуний манфаатларини химоя килиш учун зарур булса; в) агар шахс чет эл террорчи, экстремист ва бошка жиноий ташкилотларнинг фаолиятига алокадор булса; г) агар шахс узи хакида касддан сохта маълумотлар берган булса ёки зарур хужжатларни такдим этмаган булса; д) агар шахс илгари хорижий шахсларнинг Узбекистон Республикасига келиш-кетиш тартибини хамда бу ерда булиш коидаларини, Узбекистон Республикасининг божхона, валюта ва бошка конунчилигини бузганлиги аникланган булса; е) агар шахс касал булса ёки унинг саломатлиги жамият хавфсизлиги ва согломлигига хавф тугдирса хамда ушбу касаллик Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги томонидан тасдикланган руйхатга киритилган булса.

Аммо, шуни кайд этиш лозимки, Узбекистон Республикасига кириш хукуки чекланган шахсларнинг килмишлари билан бир каторда Узбекистон Республикасидан чикиш хукуки чекланган шахсларнинг хам конунга хилоф равишда чегарадан утиши юкоридаги килмиш билан бир хил хавфлилик хусусиятига эга килмиш хисобланади. ^онунда эса, Узбекистон Республикасига кириш хукуки чекланган шахсларнинг килмишлари учун жавобгарлик белгиланган, аммо Узбекистон Республикасидан чикиш хукуки чекланган шахсларнинг килмишлари учун жавобгарлик белгиланмаган.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 26 декабрдаги "Узбекистон Республикаси фукаросининг хорижга чикиш биометрик паспортини расмийлаштириш ва бериш тизимини яратиш хамда Узбекистон Республикаси биометрик паспорт тизимини модернизация килишга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги П^-4079-сон ^арори билан тасдикланган "Узбекистон Республикаси фукароларининг хорижга чикиш тартиби тугрсида"ги Низомнинг 39-бандига мувофик, хорижга чикиш биометрик паспортини расмийлаштиришни рад этишга куйидагилар асос булади:

а) агар шахсга нисбатан жиноят иши кузгатилган булса — иш юзасидан узил-кесил суд карори ёки бошка карор кабул килингунгача;

б) агар шахс ички ишлар органларининг маъмурий назоратида булса — назорат тухтатилгунгача;

в) агар шахсга нисбатан озодликдан махрум килиш билан боглик булмаган жазо ва шартли хукм кулланилган булса - жазони утаб булгунигача ёки жазодан ва шартли хукмдан озод килингунигача;

г) агар шахсда суд томонидан юкланган ижро этилмаган мажбуриятлар булса — мажбуриятлар ижро этилгунга кадар, вояга етмаган болаларни таъминлаш учун алиментлар олдиндан туланганлиги Узбекистон Республикаси Бош прокуратураси хузуридаги Мажбурий ижро бюросининг маълумотномалари билан тасдикланган холатлар бундан мустасно;

д) агар шахс узи тугрисида касддан сохта маълумотларни такдим этган булса;

е) агар шахсга нисбатан ваколатли органларнинг мазкур шахс хорижда булганида борган мамлакатининг конунларини бузганлиги тугрисидаги ахбороти, шунингдек, хорижга чикиши максадга мувофик эмаслигини курсатувчи ахбороти (конун бузилишлар руйхати тегишли органлар томонидан белгиланади) мавжуд булса - у хисобга куйилган кундан бошлаб икки йил утгунгача.

Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 1996 йил 21 ноябрдаги 408-сон карори билан тасдикланган "Хорижий фукаролар ва фукаролиги булмаган шахсларнинг Узбекистон Республикасига келишлари ва Узбекистон Республикасидан кетишлари тартиби"га мувофик эса, хорижий фукаронинг Узбекистон Республикасидан кетишига куйидаги холларда рухсат берилмайди: а) агар унинг кетиши давлат хавфсизлигини таъминлаш манфаатларига зид булса - кетишга тускинлик килувчи холатларнинг амал килиш муддати тугагунгача; б) агар шахсга нисбатан унинг доимий яшаш учун чет элга кетишига тускинлик килувчи шартнома, контракт мажбуриятлари амалда булса - ушбу мажбуриятлар тухтатилгунга кадар; в) агар шахсга нисбатан жиноий иш кузгатилган булса - иш охирига етказилгунга кадар ёки унинг юзасидан суд карори кабул килингунга кадар; г) агар шахс жиноят содир этганлиги учун жазога хукм килинган булса - жазони утаб булгунгача ёки жазодан озод этилмагунча; д) агар шахс унга суд томонидан юкланган мажбуриятларни бажаришдан бош тортаётган булса - мажбуриятларни тулик бажариб

булгунга кадар; е) агар шахс узи хакида касддан сохта маълумотлар берган булса; ж) агар судда шахсга нисбатан фукаролик даъвоси кузгатилган булса - суд томонидан карор кабул килиниб ва у ижро этилгунга кадар.

Юкоридаги тахлиллардан хулоса сифатида ЖК 223-моддаси 2-кисми "д" бандини куйидаги тахрирда баён этиш хамда Узбекистон Республикаси Олий суди Пленуми карорида ЖК 223-моддаси

2-кисми "д" бандини тугри куллаш юзасидан тушунтириш бериш (101-банд билан тулдириш - ишнинг хулоса кисмида берилади) максадга мувофик:

"д) чет элга чикиш ёки Узбекистон Республикасига кириш хукуки белгиланган тартибда чекланган шахс томонидан содир этилган булса".

References:

1. O'zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksi. // www.lex.uz

2. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 26 dekabrdagi PQ-4079-son "O'zbekiston Respublikasi fuqarosining xorijga chiqish biometrik pasportini rasmiylashtirish va berish tizimini yaratish hamda O'zbekiston Respublikasi biometrik pasport tizimini modernizatsiya qilishga doir qo'shimcha chora-tadbirlar to'g'risida"gi qarori. // Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 27.12.2018 y., 07/18/4079/2482-son.

3. Vazirlar Mahkamasining 1996 yil 21 noyabrdagi 408-son "Xorijiy fuqarolarning va fuqaroligi bo'lmagan shaxslarning O'zbekiston Respublikasiga kelishlari, ketishlari, bu yerda bo'lishlari va tranzit o'tishlari tartibi to'g'risida"gi qarori. // O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi axborotnomasi, 1999 y., 9-son, 217-modda.

4. O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2011 yil 25 noyabrdagi "O'zbekiston Respublikasining Davlat chegarasini kesib o'tish tartibini buzishga oid ishlar bo'yicha sud amaliyoti to'g'risida"gi Qarori. // www.lex.uz

5. Rustambayev M.H. O'zbekiston Respublikasi jinoyat huquqi kursi. T.1. Umumiy qism. Jinoyat to'g'risida ta'limot: Darslik. - Toshkent: ILM ZIYO, 2011. - B. 279.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.