Научная статья на тему 'МУЛК ҲУҚУҚИНИ ЧЕКЛАШ ШАКЛИ СИФАТИДА СЕРВИТУТ ҲУҚУҚИНИНГ ВУЖУДГА КЕЛИШ ВА РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ'

МУЛК ҲУҚУҚИНИ ЧЕКЛАШ ШАКЛИ СИФАТИДА СЕРВИТУТ ҲУҚУҚИНИНГ ВУЖУДГА КЕЛИШ ВА РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
214
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сервитут / ашё / узус / узуфрукт. / servitude / public servitude / private servitude / neighbor law.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Санжарбек Иқболжонович Юлдашев

Ушбу мақолада сервитут ҳуқуқи, унинг тушунчаси ҳамда ривожланиш тарихи ва сурвитут турлари, уларнинг мулк ҳуқуқида тутган ўрни тўғрисидаги масалалар ўрин олган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONCEPT AND FEATURES OF SERVITUDE AS A FORM OF RESTRICTION OF PROPERTY RIGHTS

The article examines the law of servitude, its concept of public and private servitude and their features.

Текст научной работы на тему «МУЛК ҲУҚУҚИНИ ЧЕКЛАШ ШАКЛИ СИФАТИДА СЕРВИТУТ ҲУҚУҚИНИНГ ВУЖУДГА КЕЛИШ ВА РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ»

МУЛК ХУКУЦИНИ ЧЕКЛАШ ШАКЛИ СИФАТИДА СЕРВИТУТ

ХУКУКИНИНГ ВУЖУДГА КЕЛИШ ВА РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ

Санжарбек Икболжонович Юлдашев

Тошкент давлат юридик унверситети бизнес хукуки йуналиши магистранти

yuldashevsan122889@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада сервитут хукуки, унинг тушунчаси хамда ривожланиш тарихи ва сурвитут турлари, уларнинг мулк хукукида тутган урни тугрисидаги масалалар урин олган.

Калит сузлар: Сервитут, ашё, узус, узуфрукт.

THE CONCEPT AND FEATURES OF SERVITUDE AS A FORM OF RESTRICTION OF PROPERTY RIGHTS

Sanjarbek Ikboljonovich Yuldashev

Master's student the direction of business law of Tashkent State University of Law

yuldashevsan122889@gmail.com

ABSTRACT

The article examines the law of servitude, its concept of public and private servitude and their features.

Keywords: servitude, public servitude, private servitude, neighbor law.

КИРИШ

Сервитут хукуки кадимги Рим давридан бошланган узининг узок тарихи билан алохида ахамият касб этади. Рим хукукида сервитутга оид урнатилган нормалардан кейинги даврларда пайдо булган давлатлар уз хукукларини яратишда фойдаланишган хамда улар дастлаб узгаларнинг ашёсига булган хукук деб номланган ва чекланган ашёвий хукуклар туркумига киритилган. Рим хукукида узгаларнинг ашёсига булган хукук (jure in re aliena) мулк хукуки ва мулкка эгалик килиш хукуклари билан бир каторда хукукнинг алохида гурухига киритилган. Бунда сервитут марказий уринлардан бирини эгаллаган.

Кадимги Римда сервитут хукукининг вужудга келиш тарихи ва ривожланишини урганиш унинг бугунги кундаги мазмун-мохиятини очиб беришда мухим ахамият касб этади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Сервитут хукуки - узганинг ашёсидан ашёвий хукук асосида фойдаланишдир1. Унинг пайдо булиши бир катор хукукий ва фактик хусусиятларга эга булган.

Сервитутлар (Iura hraedlorum) деганда дастлабки пайтларда факат ер билан боглик булган сервитутлар эътиборга олинган. Кейинчалик Рим шахрининг гуркираб усиши ва ривожланиши натижасида шахар сервитутлари, курилган уй -жойларга, ховлиларга булган сервитут вужудга келган. Ер сервитутлари асосан кушнилар билан боглик муносабатлардан иборат булиб, уларнинг деворларини (икки ховлининг урта девори) богликлиги, улардан иккала субъектнинг хам узаро келишуви асосида фойдаланишидан келиб чиккан. Кушнилар бу муносабатларни амалга ошириш учун шартнома тузиб узларининг манфаатини кузлаган холда фойдаланганлар.2

Кадимги Римда сервитут хукукининг пайдо булишига асосий сабаблардан бири ерга нисбатан хусусий мулкчиликнинг вужудга келиши хисобланган. Ерга нисбатан хусусий мулкчиликнинг вужудга келиши айрим ер участкалари бошка мулкдорларнинг ер участкаларини умумий фойдаланишдаги йуллардан, сув манбааларидан ва бошка табиий бойликлардан узиб куйган. Натижада "нокулай" жойлашган ер участкалари эгаларига сув манбааларидан фойдалиш ва умумий фойдаланишдаги йулларга чикиш учун кушни ер участкаларини кесиб утиш хукукини бериш зарурияти пайдо булган. Буни эса муайян ер эгаларининг конуний хукукларини бошка ер эгаларининг манфаатлари учун чеклаш асосида амалга ошириш мумкин булган.

Рим хукукида бундай масалалар куйидаги йуллар билан хал килинган: биринчидан, битимлар (масалан, ижара шартномаси) тузиш оркали. Бунда кушнилар уртасида умумий фойдаланишдаги ва бошка жойларга утиш буйича мажбуриятни вужудга келтирувчи шартномалар тузилган. Бирок, ернинг мулкдори узгариши билан ушбу шартномалар (келишувлар) уз кучини йукотган;

иккинчидан, сервитут урнатиш оркали. Сервитут хукуки мулкдор билан эмас, балки мулк билан боглик булиб, мулк хукукини бошка шахсга утиши сервитутни бекор кила олмаган. Сервитут хукуки конструкцияси амалда кулайлиги ва хукукий жихатдан ишончлилиги билан хеч кандай эътироз ва шубхаларга урин колдирмаган. Бу эса Рим хукукида ер сервитутини ердан фойдаланиш шакли сифатида эътироф этилишига олиб келган.

Таъкидлаш жоизки, Кадимги Римда сервитут хукукининг пайдо булишига ер участкаларининг унумдорлиги, сув хавзалари, алока йуллари ва бошка табиат ресурсларига (масалан, яйловларга) чикиш имконияти билан бир-биридан тубдан

1 Новицкий И.Б. Основы римского гражданского права. М.: Зерцало, 2000. С. 104.

2 Топиллиев В.Р. Рим хукуки: юриспруденция бакалаврият таълим йуналиши талабалари учун дарслик / Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таьлим вазирлиги. -Тошкент: Янги аср авлоди. 2013. 132-бет.

фарк килиши асос булган. Сервитут мажбурияти юкланган ашё эгаси узининг ашёсидан бошка шахсларнинг фойдаланишига нисбатан токатли булишга мажбур булган.

Кадимги Римдаги сервитут муносабатларининг узига хос хусусиятлари куйидагиларда номоён булган:

1. Сервитут хукуки ер участкаларига нисбатан табиий бойликлардан тенг булмаган холда таксимланиши окибатида вужудга келадиган нокулайликларни бартараф этиш заруриятининг ечими хисобланган;

2. Ашё эгаси ва сервитутдан фойдаланувчи сервитут хукуки буйича билвосита, яъни хизмат килувчи ашё (сервитут юкланган ашё) оркали богланган;

3. Сервитут юкланган ашё эгаси хеч кандай актив хатти-харакатларни амалга оширмаган, у факатгина сервитут хукуки субъектига узининг ер участкасидан

"5

фойдаланишига халакит бермаган холос.

Кадимги Рим хукукшунослиги сервитут хукукини тизимли равишда таснифлаган:

• шахсий сервитутлар (узус, узуфрукт, хабитацио, узганинг хайвони ёки кулидан шахсий фойдаланиш хукуки)4;

• ер сервитутлари (уларга шахар ва кишлок сервитутлари кирган). Шахсий ва ер сервитутлари хукук субъектлари буйича бир-биридан

фаркланган. Шахсий сервитут муайян бир шахсга тегишли булган, ер сервитути бевосита муайян шахсга эмас, балки ер участкаси мулкдорига тегишли булган. Яъни бунда, ер участкаси мулкдори узгарса сервитут хукуки хам ер учаскаси билан бирга янги мулкдорга утган.

Шахсий сервитутлар куйдаги турларга булинган:

• узуфрукт (usufructus), бунда узганинг истеъмол килинмайдиган ашёсидан, унинг хосил ва даромадларидан фойдаланган холда умрбод фойдаланиш хукуки тушунилган.

Узуфрукт асосида кушниларнинг мулкидан фойдаланаётган давр мобайнида, кушнининг мулки уз дахлсизлигини ва хужалик максадини, мулкдан максадга мувофик фойдаланишини тулик дастлабки холатидагидек саклаб колиши лозим эди. Узуфрукт асосида фойдаланувчи шахс узига мажбуриятлар олиб, фойдаланилаётган мулкка булган муносабати, унга караб туриш, ашёнинг доимий фойда бериб туришини таъминлаб бериш, уз мулкига булган муносабатидек, бу мулкка хам худди шундай караш, тежамкорлик, зарар етказилишидан химоя килиш ва мулк эгаси кайтиб келганида, бу мулкдан фойдаланиш учун мулкнинг, ашёнинг узи ярокли ва тайёр холда булиши лозим булган.5

3 Каранг: Римское частное право: учебник / под ред. И.Б.Новицкого и И.С.Перетерского. М.: Юрист, 1994. С. 205.

4К,аранг: Гримм Д.Д. Лекции по догме римского права. -М.: Зерцало, 2003. С. 265 - 270.

5 Топиллиев В.Р. Рим хукуки: юриспруденция бакалаврият таълим йуналиши талабалари учун дарслик / Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таьлим вазирлиги. -Тошкент: Янги аср авлоди. 2013. 134-бет.

• узус (usus), ашёдан уз эхтиёжларини кондириш учун зарур булган даражада фойдаланиш хукуки6. Ушбу усулда фойдаланишда ашёни бошка шахсга бермаслик ёки утказмаслик, уларни кисмларга булиб ташламаслик ёки бошка харакатлар ман этилиб, факат узининг ёки оиласининг манфаати эътиборга олиниши лозим булган7.

• хабитацио, яъни шахснинг узгани уйида (ёки уйининг бир кисмида) яшаш хукуки. Бунда эгалик килувчи уйда узи яшаши ёки уни ижарага бериши мумкин булган.8

МУХОКАМА

Рим даврида сервитут хукуки асосан икки турдаги (устунлик килувчи ва хизмат килувчи) ер участкасининг вужудга келиши асосида ривожланди. Сервитут куйидаги коидага амал килган холда урнатилиши мумкин булган: устунлик килувчи ер участкаси хизмат килувчи ер участкасини мустакил хужалик юритишдан махрум килмаган тарзда уз эхтиёжларини кондириши лозим. Устунлик килувчи ер участкасининг мулкдори узгариши билан сервитут хукукининг субъекти хам узгарган. "Сабинга шархлар"нинг 15-китобида Павел куйидагиларни таъкидлайди: "Агарда бирор хужаликка нисбатан бошка хужаликнинг фойдасига сервитут урнатилган булса, хужалик сотилганидан кейин хам сервитут саклаб колиниши лозим"9. Бирок, бу бир томонлама коида булиб хисобланади. Рим хусусий хукуки томонидан ишлаб чикилган асосий тамойилларга кура эса, устунлик килувчи ер участкасига нисбатан хам, хизмат килувчи ер участкасига нисбатан хам хукуклар бошка шахсга утказилганда сервитут сакланиб колган.

Сервитут хукукини урнатишнинг кейинги шарти иккита кучмас мулкнинг мулк хукуки асосида турли шахсларга тегишли булишидир. Мулкдорнинг уз ашёси узига сервитут хукуки асосида хизмат кила олмаган. Сервитут киртилган хукуклар гурухи лотинчада "ius in re aliena" (яъни, узганинг ашёсига нисбатан хукук) деб номланган. "Бошкарувлар"нинг 1-китобида Павел куйидагиларни таъкидлайди: "...хеч ким уз хусусий биносига нисбатан сервитут урната олмайди"10. "Сабинга шархлар"нинг 15-китобида эса, уз ашёсига нисбатан сервитутга эга булиш мумкин эмас11, деб таъкидлаб утади. "Агарда кимдур узининг иншоотига нисбатан сервитут урнатилган иншоотни кабул килиб

6 Римское право: понятие, термины, определения.:учебник// отв. ред. Бартошек М. М.: Юрид. лит., 1989. С. 294 -295.

7 Топиллиев В.Р. Рим хукуки: юриспруденция бакалавриат таълим йуналиши талабалари учун дарслик / Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таьлим вазирлиги. -Тошкент: Янги аср авлоди. 2013. 134-бет.

8 Римское частное право: учебник / под ред. И.Б. Новицкого и И.С. Перетерского. М.: Юрист, 1994. С. 210.

9 Дигесты Юстиниана / пер. с лат.; отв. ред. Л.Л. Кофанов. М.: Статут, 2002. С. 375.

10 Дигесты Юстиниана / пер. с лат.; отв. ред. Л.Л. Кофанов. М.: Статут, 2002. С. 327.

11 Дигесты Юстиниана / пер. с лат.; отв. ред. Л.Л. Кофанов. М.: Статут, 2002. С. 321.

| 732 |

оладиган булса, бундай сервитут мулк хукукига кушилиб кетган ва тугатилган"12. "Провинциаль эдиктга шархлар"нинг 7-китобида Гай ушбу масалага эъиборини каратар экан, куйидагиларни таъкидлаб утади: "...качонки бир субъект икки турдаги (устунлик килувчи ва хизмат килувчи) участкаларининг мулкдорига

13

айланса, хужалик сервитутлари мулк хукукига сингиб кетади" .

Кадимги Римда пайдо булган сервитут хукуки тугрисидаги классик коидалар унинг мазмуни ва белгиларини таърифлаш имконини беради.

Кадимги Римда сервитут хукуки - тарихий шарт-шароитлар даврида ишлаб чикилган коидалар йигиндиси булиб, ушбу коидалар кучмас мулкдаги камчиликларни бартараф этиш максадида кушни ер участка эгасининг уз участкасидан (ёки бошка кучмас мулкидан) белгиланган меъёрда чекланган даражада фойдаланиш имкониятини беришида ёки кушни ер участкаси мулкдорининг манфаатлари учун муайян хатти-харакатлардан тийилишини таъминлашда уз ифодасини топган.

В.Топилдиев асосли равишда таъкидлаганидек, "Рим хукукида сервитут бошкаларнинг - мулк хукукидан фойдаланиш имкониятини яратувчи хамда вужудга келтирувчи, таъминлаб берувчи ва мулк эгаси булмаган шахсга хизмат килувчи, унинг манфаатини амалга оширувчи хукук булиб, у конун асосида ёки

14

томонларнинг узаро келишуви асосида вужудга келади .

Сервитутлар мазмунига кура ижобий, яъни устунлик килувчи ер участкаси мулкдорига хизмат килувчи ер участкасига нисбатан муайян харакатларни (ер участкасидан утиш, сув утказиш ва бошкаларни) амалга оширишга рухсат берувчи ва салбий, яъни хизмат курсатувчи ер участкаси мулкдорига муайян хатти-харакатларни бажаришни (масалан, чегара ва ораликларга дарахт экишни, белгиланган баландликдан юкори бино курмаслик, куёш нурини тусиб куйишни) такикловчи турларга ажратиш мумкин.

Бундан ташкари, Рим хукуида сервитут хукуки кишлок ва шахар сервитутларига булинган. Бу сервитутлар гурухига йулдан, сувдан фойдаланиш сервитутлари киритилган. Кишлок сервитутларининг узи хам 4 кисмга булинган:

1) iter - яёв (пиёда), от-уловда ёки носилкаларга солиб утказиш;

2) actus - хайвонларни хайдаб утиш;

3) via - араваларда хосил, хашак ва бошка ашёларни ташиб утиш;

4) aquae ductus - сувларни утказиш каби кисмларга булинган.

Булардан шахар сервитутлари анча фарк киларди ва шахарнинг узига мос булишидан келиб чикарди. Шахар сервитутларига куйидагилар кирган:

1. Уйнинг олдига ёки дарвозаси устунига соябон килиш ва ёпиш хукуки;

12 Дигесты Юстиниана / пер. с лат.; отв. ред. JI.JI. Кофанов. М.: Статут, 2002. С. 375.

13 Дигесты Юстиниана / пер. с лат.; отв. ред. JI.JI. Кофанов. М.: Статут, 2002. С. 353.

14 Топиллиев В.Р. Рим хукуки: юриспруденция бакалаврият таълим йуналиши талабалари учун дарслик / Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таьлим вазирлиги. -Тошкент: Янги аср авлоди. 2013. 132-бет.

2T f •• V V'

. KymHHHHHr geBopura eronnapHH KyHHm, ;ymHHHHHr xygygugaH ^ofiganaHHm;

3. KymHHHHHr ypTa geBopugaH eKH TaaHH ycTyHnapugaH ^ofiganaHHm, eMFHp cyBnapHHHHr ;ymHH xpbhh op;anH yTHmu, KymHHHHHr xoBnucugarH ^apaeHnapHH Kypuö yTHpum ynyH gepa3a KypMacnHK Ba myHra yxmam maxap cepBmyraapu Kenuö

HHKKaH.15

Phm gaBnaraga ymöy cepBHTyraapgaH ^ofiganaHHm KymHHnapHHHr y3apo KenumyBH eKH Ty3unraH mapraoManap acocuga aManra omupunapgu.

Phm xycycufi xy;y;Hga cepBHTyT xy;yKHHH maxap Ba KHmno; cepBHTyraapura öynHHHmu ep ynacTKanapuHH ^ofinamraH xygygura öofhh; öynMaraH. By öynHHHm ycTyHHHK KunyBHH ep ynacTKacuHHHr xy^anuK TafiuHnaHumura ;apaö aManra omupunraH. Arapga ep ynacTKacu KHmno; xy^anuru эxтнe^пapн (MacanaH, экнн экнm, HopBa öo;Hm Ba ^.k.) ynyH ^ofiganaHHnaeTraH öynca, ;umno; cepBHTyTH ypHaranraH. Arapga ep ynacTKacu amam ÖHHonapuHH ;ypum eKH amam ynyH ^ofiganaHunaeTraH öynca, maxap cepBHTyTH ypHaranraH.16

HATH^A

MaMnaKarHMH3 xygyguga peBon^uara ;agap MycynMOH xyKyKH HopManapu aMan KunraH gaBpga y3raHHHr MynKHgaH HeKnaHraH Tap3ga ^ofiganaHHm TapTuöu cyBgaH ^ofiganaHHm, yMyM^ofiganaHHmga öynraH fiyngaH ^ofiganaHHm öunaH öofhh; MyHocaöaraapHH TapTuöra conyBHH Kouganapga y3 H^ogacuHH TonraH.17

MacanaH, yMyM^oöganaHHmga öynraH fiyngaH ^oöganaHHm KyfiugarHHa TapTuöra conHHraH: "Bup Kumu ogaMnap yTaguraH fiynga geBop ;ypca, KyByp eT;H3ca eKH yfiHHHr öypnaKnapHHH ogaMnapHHKugaH opTgupuö öhho ;unca, MacanaH öonxoHa Kypca gypycT, arap ogaMnapHHHr yTuö KafiTHmura öyHgaH 3apap KypMaca"18. TatKHgnam ®:oh3kh, MycynMoH xyKyKHga y3raHHHr MynKHgaH HeKnaHraH Tap3ga ^ofiganaHum öunaH öofhh; MyHocaöaraapHH TapTHÖra conyBHH HopManap axnHT maKnga ^aMnaHMaraH öynuö, anoxuga Ma^öypuaT TypnapHHH TapTHÖra conyBHH Kouganapga y3 H^ogacuHH TonraH. MacanaH, cyBgaH ^oöganaHHm, Kumunap yTaguraH fiyn e;acugaH ^oöganaHHm öynHMnapuga, Kypu; epnapHH onum, Ba;$ KHToöuga Ba ^.k.

OKTaöpb peBon^uacugaH KefiHH cepBHTyT xy;yKH HHcTmyra coöu; htth^ok; KoHyHHHnurH TH3HMHgaH yMyMaH ynHpuö TamnaHgu. ^yHKH, yma gaBpga epnapra, ^yMnagaH, wpugHK Ba ^hcmohhh maxcnap goHMHfi (MyggaTcH3) ^ofiganaHHm xy;yKH acocuga эraпнк KunaeTraH ep ynacTKanapura HucöaTaH gaBnaT MynKHunuru

15 TonHOTHeB B.P. PHM xy;yKH: мpнcпpygeнцнн öaKa^aBpHHT TarnuM fiyHanumH Tanaöanapu ynyH gapc^HK /

Y3öckhctoh Pecnyö^HKacu O^hh Ba ypTa Maxcyc Tab^HM Ba3HpnurH. -TomKeHT: ^Hru acp aB^ogu. 2013. 132-öeT.

16

Kypc puMcKoro HacTHoro npaBa: yneöHHK / nog peg. g.B. go^geBa. M.: H3g-Bo «BEK», 2000. C. 193.

^apaHr: MyxTacap. (fflapuaT KoHyH^apura KHc;ana mapx). -T.: ^y^noH HampueTH. 1994. 238-239, 313-315 öeraap.

MyxTacap. (fflapuaT KoHyH^apura KHc;ana mapx). -T.: ^y^noH HampueTH. 1994. 313-öeT.

урнатилди. Шу асосда, давлат ер ва бошка табиий ресурсларнинг эгаси (мулкдори) сифатида номоён булар экан, юридик шахслар ва фукароларга давлат ерларидан эркин фойдаланиш имкониятини (хеч кандай монеликсиз утиб-кайтиш хукукини) бериш оркали узига тегишли мулк хукукини чеклади. Шундай килиб, сервитут хукукига собик Иттифок фукаролик конунчилигида хеч кандай урин колмади ва у факатгина айрим фанлар доирасида тарихий категория сифатида тор маънода урганилар эди холос.

Х.Рахмонкулов бу борада куйидагиларни таъкидлайди: "Собик иттифок даврида конунчиликда чекланган ашёвий хукукларга тегишли булган меъёрлар хеч кандай тарзда изохланмаган эди. 1922 йилдаги РСФСР ФК ашёвий хукукларни тартибга солувчи махсус булим булган (52-105-моддалар), унга мулк хукуки билан бир каторда иморат солиш хукуки ва мулк гарови киритилган эди. Кейинрок, иктисодиёт давлатлаштирилганидан ва хусусий мулк инкор этилишидан сунг, ушбу институтлар амалда деярли кулланмай колдилар"19.

ХХ асрнинг 90 йиллари урталаригача миллий хукук тизимимиз сервитут хукукини тарихий категория сифатида билган. Давлат тарихи ва рим хукукига оид адабиётларни истисно килганда, бу тушунча уша даврдаги хукукий адабиётларда деярли ёдга олинмаган.

Мустакилликка эришганимиздан сунгина хусусий мулкий муносабатларни вужудга келиши билан сервитут хукуки тушунчаси хам муомалага киритила бошланди.

Бугунги кунда Узбекистонда сервитут хукуки охирги ун йилликларда, хусусий мулк институтининг кайта тан олиниши ва мустахкамланиши билан ривожлана бошлади. Бу эса уз навбатида кушни объектларнинг мулкдорлари уртасида вужудга келаётган низоларни хал килиш заруриятидан келиб чикди.

Бозор иктисодиёти конуниятлари фукаролик конунчилигида кенг ислохотлар амалга оширилишини такозо этарди, бу эса "Рим хукукида ишлаб чикилган ва амалиёт синовларидан утган тартибга солишнинг фундаментал тамойиллари ва тушунчаларини жуда катта ахамият касб этишини англатади. Бундан ташкари, уларни хукукни куллаш ва конун ижодкорлигида куллаш зарурати борлигидан

хам далолат беради" .

Узбекистон Республикасида хусусий мулк хукукининг кайта тикланиши сервитут хукукни конуний мустахкамлаш заруриятини юзага келтирди.

Илк кадам 1990 йил 31 октябрда Узбекистон Республикасининг "Мулкчилик тугрисида"ги конунининг кабул килиниши булди. Хусусан, мамлакатимизда илк бора мазкур Конуннинг 1-моддаси 3-бадида сервитут хукуки назарда тутилиб, унга кура "Узбекистон Республикаси конунларида кузда тутилган холларда,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

19 Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексига шарх. 1-жилд (биринчи кисм) Адлия вазирлиги. (Профессионал (малакали) шархлар). - Т.: Vektor-Press», 2010. 406-бет.

20 Суханов Е.А. Предисловие к кн.: Новицкий И.Б. Римское право. М.: ТЕИС, 2002. С. 3.

MynKgopHHHr 3uMMacura ôomKa maxcnapHuHr yHuHr MynKugaH neKnaHraH Tap3ga

9 1

^ofiganaHumura fiyn KyHum Ba3H^acH MKnaHumu MyMKuH" .

CepBHTyT xyKyKHHHHr KeHuHru puBo^naHum öockuhu Y3ÔeKHCTOH PecnyönHKacHHHHr OyKaponuK KogeKcuga (öhphhhh kucmu 1995 Hun 21 geKaôpga, HKKHHHH kucmu 1996 Hun 29 aBrycTga Kaöyn KunuHraH, 1997 Hun 1 anpengaH Kynra KupraH) y3 H^ogacuHH Tongu. XycycaH, Y3ÔeKHCTOH PecnyônuKacu OyKaponuK KogeKCHHHHr ôupuHHH KHCMuga "MynKgop ôynMaraH maxcnapHuHr amëBuH xyKyK^apuHHHr Ma3MyHu" geô HOMnaHraH 165-Moggacuga MynK xyKyKu öunaH ôup KaTopga cepBmyraap xaM amëBufi xyKyKnap xucoônaHHmu ôenrunaô Sepungu. Y3ÔeKHCTOH PecnyônuKacu OyKaponuK KogeKCHHUHr 173-Moggacuga эca cepBHTyT xyKyKHHHHr Ma3MyHH y3raHHHr ep ynacTKacugaH neKnaHraH Tap3ga ^oöganaHum xyKyKH cu^araga ôara^CHn ëpuTuô ôepungu. XycycaH, yHga y3raHHHr ep ynacTKacugaH neKnaHraH Tap3ga ^oöganaHum (cepBHTyT) xyKyKHHH ôepum Ba ôenrunam TapTuôu, cepBHTyT xyKyKHHH aMan Kunurn TapTuôu, cepBHTyT cyôteKraapu ypTacuga ôhthm Ty3um TapTuôu Ba ynapHHHr xyKyK xaMga Ma^Syputfraapu ôenrunaô ôepungu.

Y3ÔeKHCTOH PecnyônuKacu OyKaponuK KogeKCHHUHr hkkhhhh KucMHga anoxuga Ma^ôyputfraapga cepBHTyT xyKyKHHH aManra ornupurnHUHr anoxuga xpnaraapu aHHKnamTHpuô ôepungu. XycycaH, Y36eKucTOH PecnyônuKacu OyKaponuK KogeKcuHuHr 543-Moggacuga u^apara Tonmupu-^TraH Mon-MynKKa HucôaTaH ynuHHu maxcnapHuHr xyKyKnapu Tyrpucuga cy3 wpuTunuS, yHga Mon-MynK u^apara ôepunraHuga ymôy Mon-MynKKa HucôaTaH ynuHHu maxcnapHuHr cepBmyT xyKyKu caKgaô kohuhumu MycTaxKaMnaô KyfiunraH. Xyggu myHra yxmam KougaHu Y36eKucTOH PecnyônuKacu OyKaponuK KogeKcuHuHr 622-Moggacuga xaM ynparamuMro MyMKuH. YHga amëHuHr TeKuH ^ofiganaHumra TonmupunraHuga, ôy amëra HucôaTaH ynuHHu maxcnapHuHr xyKyKgapu (xycycaH, cepBmyT xyKyKu xaM) caKgaHuô KonuHumu y3 u^ogacuHu TonraH.

XY.TOCA

Xynoca ypHuga TatKugnam ^ou3ku, AHru Y36eKucTOH PecnyônuKacu OyKaponuK KogeKcuHu umnaô nuKum Ba aManra KupuTum ôunaH ^yKaponuK xyKyKuHuHr puBO^naHum ^apaëHu TyxTaô KonraHu HyK. AKcuHna, ôyryH y3 puBO^MHuHr aHru aHru ôocKK^napura KagaM Kyfiuô ôopMOKga. EyHgaru acocuH cTpaTeruK fiyHanum ôo3op MyHocaôaTnapu тнзнмннн MycTa^KaMnam, ^yKaponuK-xyKyKufi MyHocaôaTnapuHu aManra omupum ^apaëHuHu эpкннпamтнpнm, maxcuH xyKyK^apHu ^yKaponuK xyKyKKH TapTuôra conum Ba Myxo^a3a Kunum gapa^acuHu WKcaK gapa^ara KyTapum xucoônaHagu. Oy ^yMnagaH, cepBuTyT MyHocaôaTnapuHu TapTuôra conyBnu KoHyH xy^^aTnapuHu TaKoMunnamTupum x,aM ôyryHru KyHHuHr

21 https://www.lex.uz/acts/111466

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

долзарб вазифаларидан хисобланади. Хусусан, Фукаролик кодексига ер участкасига нисбатан хукуклар бошка шахсларга утганда сервитутнинг саклаб колиниши, сервитут хукукини бекор булиши, бино ва иншоотларга нисбатан сервитут юкланиши билан боглик муносабатларни тартибга солувчи нормаларни, шунингдек, сервитутнинг алохида турлари (масалан, узуфрукт) турисидаги коидаларни киритилиши бугунги кунда долзарб ахамият касб этиб бормокда.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексига шарх. 1-жилд (биринчи кисм) Адлия вазирлиги. (Профессионал (малакали) шархлар). - Т.: Vektor-Press», 2010.

2. Топиллиев В.Р. Рим хукуки: юриспруденция бакалаврият таълим йуналиши талабалари учун дарслик / Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таьлим вазирлиги. -Тошкент: Янги аср авлоди. 2013

3. Римское право: понятие, термины, определения.:учебник// отв. ред. Бартошек М. М.: Юрид. лит., 1989.

4. Новицкий И.Б. Основы римского гражданского права. М.: Зерцало, 2000.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.