Научная статья на тему 'РАЗВИТИЕ ЧАСТНОЙ СОБСТВЕННОСТИ НА ЗЕМЕЛЬНЫХ УЧАСТКАХ: НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ'

РАЗВИТИЕ ЧАСТНОЙ СОБСТВЕННОСТИ НА ЗЕМЕЛЬНЫХ УЧАСТКАХ: НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
145
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
Земельный участок / приватизация земли / промышленные земли / торговые и сервисные пункты / продажа с аукциона / продажа частной собственности. / Land / privatization of land / industrial land / trade and service points / auctioning / sale of private property.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Тўхташев Ҳикматилла Исматиллаевич

в данной статье анализируется теория приватизации несельскохозяйственных земель и этапы их развития. Также дан анализ теоретическим аспектам приватизации земли в развитых странах, как Перу, Польша, Франция и США. На этой основе было проанализировано наше национальное законодательство о приватизации земли, а также разработаны рекомендации и выводы по развитию нашего действующего законодательства на основе зарубежного и национального опыта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF PRIVATE PROPERTY ON LAND PLOTS: SCIENTIFIC AND THEORETICAL ANALYSIS

This article analyzes the theories of privatization of non-agricultural land and the stages of its development. It also analyzed the theoretical aspects of land privatization in developed countries, Peru, Poland, France and the United States. On this basis, our national legislation on land privatization has been analyzed and recommendations and conclusions on the development of our current legislation based on foreign and national experience have been developed.

Текст научной работы на тему «РАЗВИТИЕ ЧАСТНОЙ СОБСТВЕННОСТИ НА ЗЕМЕЛЬНЫХ УЧАСТКАХ: НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ»

Review of law sciences

Khikmatilla Ismatillaevich Tukhtashev,

Lecturer of Tashkent State University of Law E-mail: hikmatilla.toxtashev@mail.ru

DEVELOPMENT OF PRIVATE PROPERTY ON LAND PLOTS: SCIENTIFIC AND

THEORETICAL ANALYSIS

Abstract: This article analyzes the theories of privatization of non-agricultural land and the stages of its development. It also analyzed the theoretical aspects of land privatization in developed countries, Peru, Poland, France and the United States. On this basis, our national legislation on land privatization has been analyzed and recommendations and conclusions on the development of our current legislation based on foreign and national experience have been developed.

Key words: Land, privatization of land, industrial land, trade and service points, auctioning, sale of private property.

РАЗВИТИЕ ЧАСТНОЙ СОБСТВЕННОСТИ НА ЗЕМЕЛЬНЫХ УЧАСТКАХ: НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ

Аннотация: в данной статье анализируется теория приватизации несельскохозяйственных земель и этапы их развития. Также дан анализ теоретическим аспектам приватизации земли в развитых странах, как Перу, Польша, Франция и США. На этой основе было проанализировано наше национальное законодательство о приватизации земли, а также разработаны рекомендации и выводы по развитию нашего действующего законодательства на основе зарубежного и национального опыта.

Ключевые слова: Земельный участок, приватизация земли, промышленные земли, торговые и сервисные пункты, продажа с аукциона, продажа частной собственности.

Х,икматилла Исматиллаевич Тухташев,

Тошкент давлат юридик университети укитувчиси E-mail: hikmatilla.toxtashev@mail.ru

ЕР УЧАСТКАЛАРИГА НИСБАТАН ХУСУСИЙ МУЛКЧИЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШИ: ИЛМИЙ ВА НАЗАРИЙ ТА^ЛИЛ

Аннотация: ушбу мацолада цишлоц хужалигига мулжалланмаган ер участкаларини хусусийлаштириш уамда унинг ривожланиш босцичлари илмий назарий жиуатдан таулил цилинган. Шунингдек, ер участкаларини хусусийлаштириш соуаси ривожланган

мамлакатлар Перу, Польша, Франция ва АКШнинг ушбу со^адаги узига хос жщатлари та^лил цилиниб, уларнинг назарий жщатлари урганилди. Шу асосида ер участкаларини хусусийлаштиришга оид миллий цонунчилигимиз уам та^лил цилиниб хорижий ва миллий тажриба асосида амалдаги цонунчилигимизни ривожлантиришга оид таклиф ва хулосалар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: Ер участкаси, ерни хусусийлаштириш, саноат ерлари, савдо ва хизмат курсатиш шохобчалари ерлари, ерларни аукцион орцали сотиш, хусусий мулк цилиб сотиш.

Хикматилла Исматиллаевич Тухташев,

Преподаватель Ташкентского государственного юридического университета E-mail: hikmatilla.toxtashev@mail.ru

Маълумки, бугунги кунда мамлакатимизда олиб борилаётган турли жабхалардаги ислохотлар ерга оид муносабатларни хам четлаб утгани йук. Айникса, ерга нисбатан мулкий муносабатларнинг узгариб бораётганлиги бевосита ер участкаларидан фойдаланиш билан боглик булган хукукий химояни бузмасдан уни мухофаза килишнинг турли йулларини белгилашни ифодалаш билан бирга ер мулкдорлари синфини хам шакиллантириб боради.

Ер участкасига нисбатан хусусий мулкчиликни шакллантириш, юртимизда ердан фойдаланган холда бизнес юритишни ривожлананишига олиб келиши билан бирга, мазкур сохани тартибга солувчи конунчилик сохасини такомиллаштиришга оид муаммоли холатларни келтириб чикариши мумкин.

Бу борада айнан ер участкаларини хусусийлаштириш билан боглик булган холда дунё микёсида аникланган умумий тенденциялар куйидагиларни уз ичига олади:

- давлат (жамоа) ерлари сотилмаслиги ёки биргаликда эгалик килиниши мумкинлиги сабабли ерга мулк сифатида эгалик килишнинг рад этилиши холатлари;

- жисмоний ва юридик шахсларнинг ерга нисбатан мулк хукукини давлат руйхатидан утказиш даражасининг ошиши;

- хусусий мулкни идентификациялаш, руйхатга олиш ва бошкаришни назарда тутувчи норматив хужжатлар сонининг купайиши;

- давлат мулкини руйхатга олиш ёки олмасликни акс эттирувчи конун нормаларида мулк хукукини руйхатга олиш ушбу холатда мулкни яратиш эмас, балки расмийлаштиришни англатишини ажратиб олиш билан боглик холатлар.

- ер участкаларини хусусий мулк сифатида руйхатдан утказувчи давлат органини белгилаш билан боглик холатлар.

Ер участкаларига нисбатан хусусий мулк хукуки давлат ва жамият учун энг асосий озука манбайи хисобланган кишлок хужалик ерларига нисбатан давлат мулкчилиги сакланиб колган холда кишлок хужалигига мулжалланмаган ер участкалари учун хусусий мулкчилик юзага келишини ифодалайди. Албатта, кишлок хужалигига мулжалланмаган ер участкаларини хусусийлаштириш натижасида ер участкаларини хусусийлаштиришга оид алохида механизм ишлаб чикиш, хусусийлаштирилган ерларнинг руйхатини юритиш, уларни алохида хужжат билан тасдиклаш, шунингдек ер мухофазасини амалга ошириш каби бир катор вазифалар белгиланади.

Ер участкаларининг хусусийлаштирилиши ердан фойдаланувчиларнинг ерга булган муносабатларини узгартиради ва ундан даромад олиш сохасини хам кенгайтириб боради. Бундан ташкари, ер участкалари хусусийлаштирилганда хорижий ва махаллий инвесторлардан ишлаб чикариш корхоналари куриш учун маблаглар жалб килишнинг ортиши ва улар учун ерга булган кафолатланаган хукукнинг берилишидир. Аммо, амалдаги ер конунчилигига ва уни хусусийлаштириш билан боглик конун нормаларида хорижий инвесторлар фойдаланишидаги ер участкаларини хусусийлаштириш хукуки берилмаган. Х,ар бир давлат узининг миллий давлатчилик тарихи, иктисодий ривожланиш даражаси, сиёсий режими, табиий-иклим шароитидан келиб чиккан холда ер участкаларининг мулкчилик шаклини мустакил танлайди. Россия Федерацияси, ^озогистон, ^иргизистон каби давлатларда ер участкалари хусусий мулк хукуки объекти саналади [1]. Х,озирда Узбекистон Республикасида хам ерга нисбатан хусусий мулк хукукини жорий этилишини ёклаб фикр билдирувчи олимлар купчиликни ташкил этади. Уларнинг фикрича, ердан самарали фойдаланиш, кишлок хужалик иктисодиётини кутариш ердан хусусий мулк асосида фойдаланиш, ерга нисбатан хусусий мулкчиликни жорий килиш билан чамбарчас богликдир [2].

Республикасмизда ер участкаларини хусусийлаштириш хукуки махаллий резидентларга берилган булиб, улар узлари фойдаланиб турган бино ва иншоотлар жойлашган ер участкаларини хусусийлаштириши мумкин. Бундай ерлар кишлок хужалигига мулжалланмаган ерлар каторига киритилади.

^ишлок хужалигига мулжалланмаган ер участкаларига биринчи навбатда саноат, ишлаб чикариш корхоналари, савдо ва хизмат курсатиш шохобчалари жойлашган худудлар, шунингдек ахолига умрбод мерос килиб колдириш хукуки билан берилган уй-жойлар жойлашган ерлар киритилади.

Аммо, шуни алохида кайд этиш керакки, дунёда - купчилик ривожланган хорижий давлатларда кишлок хужалик максадларида фойдаланиладиган ерлар юридик ва жисмоний шахсларнинг хусусий мулк хукуки объекти хисобланади. Аммо мамлакатимизда сунгги йилларда ер участкаларини хусусийлаштириш ишлари боскичма-боскич амалга оширилишига карамай бундай тоифа ерларни хусусийлаштириш тугрисидаги норматив хужжатлар, ёки булмаса лоакал назарий фикрларни хам учратмаймиз [3].

Хорижий мамлакатларнинг замонавий ер хукукида мулкнинг, хусусан ер мулкчилигининг "ижтимоий функцияси" назарияси кенг таркалган ва хукукий жихатдан мустахкамланган булиб, у ерга нисбатан мулкчилик муносабатларига давлат аралашувининг заруриятини асослайди ва ер мулкдорининг хукуклари доирасини оммавий манфаатлар нуктаи назаридан чеклашни кузда тутади ва бу оммавий манфаатларнинг хусусий манфаатлардан устун туриши билан асослантирилади. Бизнингча, Узбекистон конунчилигида хам айнан шу жихатлар кузга ташланади.

Ерга нисбатан хусусий мулкчиликнинг "ижтимоий функцияси" назарияси Лотин Америкаси мамлакатлари конунчилигида хам мустахкамланган. Чунончи, Перунинг Фукаролик кодексида мулк хукуки мулкка нисбатан эгалик килиш, фойдаланиш, тасарруф этиш ва виндикация оркали талаб килишга оид юридик ваколатлар мажмуи сифатида таърифланади. Перу ФК 923-моддасига мувофик, мулк хукуки ижтимоий манфаатга мувофик ва конун доирасида амалга оширилиши лозим. Ижтимоий зарурият ва эхтиёж

нуктаи назаридан белгиланган юридик чекловлар битимлар ёрдамида узгартирилиши ёки бекор килиниши мумкин эмас (925-модда).

Лотин Америкаси давлатлари конунчилигида хусусий мулк асосида эгалик килинаётган ер участкасини олиб куйиш принциплари сифатида мулкнинг ижтимоий функцияси, ижтимоий манфаат, оммавий фойдалилик ва хак тулаш белгиланган. Хусусий мулкни ижтимой манфаат ёки жамоат фойдаси учун мажбурий олиб куйиш доирасида хусусий эхтиёжлар оммавий манфаатларга ён бериши белгиланган [4].

Айникса, ер участкаларини хусусийлаштириш Европанинг бир катор ривожланган мамлакатларида мавжуд булиб, жумладан, Польшада ерга нисбатан хусусий мулк хукуки ва ер бозори Сейм томонидан кабул килинган конунларда хукукий жихатдан мустахкамлаб куйилган. Польшанинг аграр сиёсати йирик ердан фойдаланувчиларни, юкори товар ишлаб чикарувчи дехкон хужаликларини куллаб-кувватлашга каратилган.

1990 йилда Польшада "Ер хужаликлари ва кишлок хужалиги мулкларини олиб куйиш тугрисида"ги конунга узгартириш киритилиб, унга кура ер барча польшалик фукаролар учун муайян шартларга риоя этган холда чет эллеклар учун хам эркин олди-сотди (аукцион оркали) килинадиган товарга айланган [5].

Францияда замонавий ердан фойдаланиш тизими асослари 1945 йилда амалга оширилган аграр ислохотларга бориб такалади. 1946 йил ер конунчилигига киритилган узгартишлар асосида хар бир ердан фойдаланувчининг: ер участкасидан баркарор ва узок муддатли фойдаланиш хукуки, хужалик бошкаруви автономияси, мулкдор билан низо булганда унинг хукукларини химоя килиш кафолатланган [6].

Францияда ерга нисбатан жамоавий, индивидуал (хусусий) ва аралаш шаклдаги мулк шакллари амал килади. ^ишлок хужалигига мулжалланган ерлар эса, факатгина утмишдан шу худудда яшаб келган фукароларга нисбатан берилиши кузда тутилган.

Франция тажрибаси шундан далолат берадики, унда экологик, эстетик ёки маданий жихатдан мухофазага мухтож худудларни химоя килишни ташкил этиш асосан ер мулкдори зиммасига юкланган.

Ер участкаларига нисбатан хусусий мулкчилик энг ривожланган мамлакатлардан бири Америка ^ушма Штатлари хисобланади. Шу жихатдан, А^Шда мулк хукуки -америка хукукий тизимининг мухим тармокларидан бири булиб, унинг асосида илдизлари Англия феодал хукукига бориб такаладиган ва А^Ш шароитларига мослашган одат хукуки ётади.

Англо-саксон хукук тизимида хам мулкни кучар ва кучмасга булиш концепцияси умумтан олинган булиб, "кучма мулк" тушунчаси ер ва у билан боглик барча объектларга нисбатан татбик этилади.

А^Шда ернинг каттагина кисми, хусусан кишлок хужалиги ахамиятидаги хайдаладиган ерларнинг 98% кисми хусусий мулкчиликда хисобланади. Федерал хукумат эгалигида катта кисмдаги ер булсада, улар асосан чул ва тундра зоналарини, шунингдек, А^Шнинг гарбий кисмидаги ахолиси кам булган минтакалардаги ва Аляскадаги яйлов ва урмонларни камраб олган. Ушбу худудларда кишлок хужалиги ерлари камчиликни ташкил килади.

А^Шда ерга нисбатан мулк хукуки узаро чамбарчас боглик ваколатлар мажмуидан иборат булиб, уларнинг бир кисми мулкдорга, бошка кисми эса - шахсга мулк хукукини берган давлатга тегишлидир. Давлат жумладан ер мулкдоридан солик ундиришга хакли

хисобланади. Ер солиги - соликка тортишнинг алохида усуллари ва соликлар хажмини белгилаш оркали ердан фойдаланишга таъсир этувчи таъсирчан восита хисобланади [7].

Мамлакатимизда ер участкаларига нисбатан хусусий мулкчилик муносабатларини тартибга солишга каратилган конун нормаларида хам айнан шундай ер участкларининг хусусийлаштирилиши тартиби белгиланган булиб, мазкур сохада 2019 йил 13 августа кабул килинган Узбекистон Республикасининг "^ишлок хужалигига мулжалланмаган ер участкаларини хусусийлаштириш тугрисида"ги[8] конуни мамлакатимизда ерга булган мулкчилик муносабатларининг янада ривожланиши учун катта сакраш булди десак хато килмаган буламиз.

Тугри, шу вактга кадар кишлок хужалигига муулжалланмаган ер участкалари яъни саноат максадлари учун, савдо ва хизмат курсатиш шохобчалари учун берилган ерлар устида жойлашган бино ва иншоотлари билан бирга хусусий мулк килиб берилмасмиди? Ёки уларни тартибга соладиган норматив хужжатлар йукмиди? деган саволлар тугилиши мумкин.

Албатта, мамлакатимизда мустакиллигимизнинг дастлабки йиллариданок ер участкаларини хусусийлаштириш билан боглик бир катор норматив хужжатлар кабул килинган. Жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг 1994 йил 21 январдаги "Иктисодий ислохотларни янада чукурлаштириш, хусусий мулк манфаатларини химоя килиш ва тадбиркорликни ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ва 1994 йил 15 мартдаги "Узбекистон Республикасида мулкни давлат тасарруфидан чикариш ва хусусийлаштириш жараёнини янада ривожлантиришнинг устувор йуналишлари тугрисида"ги [10] Фармонларига мувофик кабул килинган Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Савдо ва хизмат курсатиш сохаси объектларини улар жойлашган ер участкалари билан биргаликда хусусий мулк килиб сотиш тартиби тугрисида"ги 341-сон карори билан тасдикланган "Савдо ва хизмат курсатиш сохаси объектларини улар жойлашган ер участкалари билан биргаликда хусусий мулк килиб сотиш тартиби тугрисида"ги вактинчалик Низомда [11] савдо ва хизмат курсатиш сохаси объектларини улар жойлашган ер участкалари билан биргаликда жисмоний ва юридик шахсларга, шу жумладан, хорижий жисмоний ва юридик шахсларга, хусусийлаштириладиган объектларни сотиб олишда улар фойдаланадиган маблагларнинг манбалар хакида декларация талаб килмаган холда, хусусий мулк килиб олиш Узбекистон Республикаси давлат мулки объектларини давлат тасарруфидан чикариш ва хусусийлаштиришнинг белгиланган тартибига ва мазкур Низомга мувофик амалга оширилади, деб белгиланган.

Шунингдек, мазкур низом талабларига кура ахоли сонидан келиб чиккан холда худудларда ер участкасининг нархлари белгиланган булиб, мамлакатимизнинг хар бир худуди буйича тегишли нарх суммалари микдори ва ер участкалари оукцион асосида сотилиши тартиби жорий килинган.

Бундан ташкари, мазкур сохада амалга оширилган ислохотлар натижасида ер участкаларини тадбиркорлик субъектларига хусусий мулк килиб сотиш билан боглик бир катор узгаришлар амалга оширилган. Жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг 1994 йил 24 ноябрдаги "Ердан фойдаланиш самардорлигини ошириш тугрисида"ги ПФ-1009-сон Фармони [12] хамда унинг ижросини амалга ошириш максадида кабул килинган Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкмасининг 1995 йил 11 апрелдаги "Савдо ва хизмат курсатиш сохаси объектларини улар жойлашган ер

MaMgoHnapu GunaH GupranuKga xaMga ep MaMgoHnapuHH Mepoc KHnuG Kongupum mapTH GunaH yMpöog эranнк Kunum ynyH xycycuM MynK cu^araga coTHm TapTHÖH TyFpHcHga"rH 126-coHnH Kapopu GunaH TacguKnaHraH "CaBgo Ba xH3MaT KypcaTHm coxacu oöteKTnapHHH ynap «oMnamraH ep MaMgoHnapu GunaH öupranuKga xaMga ep MaMgoHnapuHH Mepoc KHnuG Kongupum mapTH GunaH yMpöog эгanнк Kunum ynyH xycycuM MynK cu^araga coTum TapTHÖH TyFpucHga"rH [13] hh30m acocuga ep MaMgoHnapuHH ^y^aponapra Mepoc KHnuG Kongupum mapTH GunaH yMpöog эгanнк Kunum ynyH xycycuM MynK cu^araga coTHm TapTHÖH GenrunaHraH. YHga GenrunaHumuna, ep MaMgoHnapu Mepoc KHnuG Kongupum mapTH GunaH yMpöog эгanнк Kunum ynyH ^y^aponapra aKKa TapTHÖga yM-«oM Kypum ynyH 0,04 reKTap Ba maxcuM epgaMnu xy«anHK ropuTHm Ba yM-«oMnapHH oöogoHnamTupum ynyH 0,06 reKTap goupacuga KHMomgu caBgonapuga coTunumu GenrunaHraH.

^opa^annoFucToH PecnyönuKacuga Ta«puöa TapuKacuga, xanK xy«anuruga ^oMganaHunMaeTraH ep MaMgoHnapu, myHHHrgeK, 3apap KypuG umnaeTraH Ba nacT peHTaGennu KumnoK xy«anurH KopxoHanapuHHHr epnapu ^y^aponapra Mepoc KHnuG Kongupum mapTH GunaH yMpöog эгanнк Kunum ynyH xycycuM MynK cu^araga KHMomgu caBgonapuga Ba TaHnoB acocuga cyFopunaguraH epnap 3 reKTaprana Ba cyFopunMaMguraH epnap 15 reKTaprana goupaga coTunum TapTHÖH ypHaTunraH.

KuMomgu caBgocuga Ba TaHnoB acocuga Ta«puöa cu^aTuga coTunaguraH ^opaKannoFucToH PecnyGnuKacugaru ^oMganaHunMaeTraH ep MaMgoHnapuHHHr, myHHHrgeK, 3apap KypuG umnaMguraH Ba nacT peHTaöennu KumnoK xy«anuru KopxoHanapuHHHr Mepoc KHnuG Kongupum mapTH GunaH yMpöog эгanнк Kunum ynyH coTHnaguraH epnapuHHHr GomnaHFHH Hapxu, Kapop TonraH TanaG Ba TaKnu^HH xucoöra onraH xonga, epnapHH cu$aT «uxaTgaH Öaxonam HaTH«anapu acocuga ^opaKannoFucroH PecnyönuKacu Ba3upnap KeHramu ToMoHHgaH GenrunaHumu [14] KenTupuG yTHnraH. fflyHHHrgeK, Ma3Kyp hh3om GunaH ^KKa TapTHÖga yM-«oM Kypum Ba maxcuM epgaMnu xy«anHK ropuTHm, ep MaMgoHnapuHH Mepoc KHnuG Kongupum mapTH GunaH yMpöog эгanнк Kunum ynyH xycycuM MynK cu^aTHga coTHm GyMuna KHMomgu caBgonapuga xopu«uM ropuguK Ba «hcmohhM maxcnap -gunnoMaTHK Kopnyc xoguMnapu, Y3ÖeKHcroH PecnyönuKacuga pyMxaTra onuHraH MaTÖyoT BaKunnapu, gouMHM BaKonaTxoHanap, ^upManap, KoMnaHuanap Ba xanKapo TamKunoTnap xoguMnapu, KymMa KopxoHanapga gouMHM acocga umnoBHH maxcnap, myHHHrgeK, pecnyönHKaga gouMHM amaMguraH Ba amam ryBoxHoMacura эгa GynraH maxcnap KaTHamumnapu MyMKHHnuru GenrunaG KyMunraH. Ammo, myHra anoxuga эtтнöop KapaTHmHMH3 no3HMKH ep ynacTKanapuHH Mepoc KHnuG Kongupum xyKyKH GunaH xycycuM MynK KHnuG cothö onraH ^yKaponap eKH xopu^uM ^yKaponap ep ynacraanapH oyкцнoн acocuga cothö onraH TaKgupga xaM ynapra GepunraH ep ynacTKacuHHHr xycycuM MynK экaнnнгннн TacgHKnoBHH xy««aT MaB«yg GynMaraH, myHHHrgeK GyHgaM pyxcaTHoMaHH onum TapTHÖH anoxuga HopMa GunaH GenrunaG KyMunMaraH. Ey эca y3 HaBÖaTHga, «hcmohhm Ba ropugHK maxcnapHHHr ep ynacTKacuHH yMpöog ^oMganaHHm xyKyKH GunaH xycycuM MynK KHnuG cothö onraH TaKgupga xaM yHHHr xycycuM MynK экaнnнгннн TacgHKnoBHH xy^^aTnapHHHr, myHHHrgeK Terumnu pyxcaTHoMaHHHr MaB«yg эмacnнгн GyHgaM epnapga «oMnamraH öhho Ba HHmooTnap xycycuM MynK geö эtтнpo^ этнncaga, gaBnaT эгanнгннннг caKnaHHÖ KonuHumuHH H^oganaG, ep ynacTKanapuHH xycycuMnamTHpum GyMuna anoxuga MexaHH3M «opuM KunuHManaHnuruHH KypcaTagu.

Ep ynacTKanapura HucöaTaH xycycuM MynKnunHKHH этнpo^ этнm MaKcaguga Kaöyn KunHHraH ymöy HopMaTHB xy««aTnapHHHr Kaöyn KunuHraHnurugaH KaTuM Ha3ap Y3ÖeKucToH

Республикаси амалдаги Ер кодексининг 17-моддасида [15] белгиланган юридик шахслар ушбу Кодекс ва бошка конун хужжатларига мувофик доимий эгалик килиш, доимий фойдаланиш, муддатли (вактинча) фойдаланиш, ижарага олиш ва мулк хукуки асосида ер участкаларига эга булишларидан, шунингдек жисмоний шахслар ушбу Кодекс ва бошка конун хужжатларига мувофик мерос килиб колдириладиган умрбод эгалик килиш, доимий фойдаланиш, муддатли (вактинча) фойдаланиш, ижарага олиш ва мулк хукуки асосида ер участкаларига эга булишлари мумкинлиги белгиланган булиб, мазкур норма ер участкасининг хакикий мулкдори давлат эканлигини ифодалайди. Шу сабабли мазкур нормада белгианган ер участкасидан фойдаланишнинг турларидан катиий назар уни хусусий мулк сифатида руйхатга олиш ёки алохида рухсатнома билан тасдиклаган холда беришнинг механизми ишлаб чикилиб, уларга берилган ер участкаларининг хусусий мулк эканлигини тасдикловчи хужжат мавжуд булмаган. Шу сабабли хам аукцион оркали хусусий мулк килиб сотилган ер участкаларига давлат мулкчилиги сакланиб колинган. Мазкур холат ер участкасига мулкдорлар кандай хукук эгаси булишидан катий назар ер давлат ва жамоат эхтиёжлари учун исталган вактда хаккини туламасдан олиб куйилиши мумкинлигини хам ифодалайди.

Бунга биргина мисол, ер участкаларини хусусийлаштириш максадида кабул килинган Узбекистон Республикаси Президентининг 2006 йил 24 июлдаги "Юридик шахслар ва фукароларнинг бинолари хамда иншоотлари билан банд булган ер участкаларини хусусийлаштириш тугрисида"ги ПФ-3780-сонли фармони билан 2007 йилнинг 1 январидан бошлаб Узбекистон Республикасининг юридик шахслари -резидентлар мулкий хукук асосида узларига карашли ёки улар томонидан хусусийлаштириладиган бино ва иншоотлар, ишлаб чикариш инфратузилмаси объектлари жойлашган ер участкаларини, шунингдек мазкур объектларга туташ ер участкаларини кулланиладиган технология жараёнлари, шахар курилиши норма ва коидаларини хисобга олган холда, ишлаб чикариш фаолиятини амалга ошириш учун зарур булган микдорда хусусийлаштириш хукукига эга буладилар [16], деб белгиланган. Шунингдек, мазкур хужжатга асосан 2008 йил 1 январидан бошлаб Узбекистон Республикасининг фукаролари - резидентларига якка тартибда уй-жой куриш ва турар-жой биносига хизмат курсатиш учун ажратилган ер участкаларини хусусийлаштириш хукуки берилиши белгиланган.

Бунда якка тартибда уй-жой куриш ва турар-жой биносига хизмат курсатиш учун ажратилган ер участкалари куйидаги тартибда хусусийлаштирилади:

- ушбу Фармон чиккан пайтда амалда эгаллаб турилган ва урнатилган тартибда берилган кадастр хужжатларида белгиланган чегара ва микдорда доимий фойдаланиш ёки умрбод мерос килиб колдириладиган эгалик хукуки билан участкаларга эга булган фукаролар томонидан ихтиёрийлик асосида;

- ер участкаларини якка тартибда уй-жой курилишига ким ошди асосида конун хужжатларида белгиланган микдорларда сотиш чогида, кейинчалик мулкка эгалик хукукини урнатилган тартибда давлат руйхатидан утказиш;

- томонлар - кучмас мулкни бегоналаштираётган ёки сотиб олаётган (кабул килаётган) шахснинг ахдлашуви буйича якка тартибдаги уй-жойни сотиш ёки хадя этиш (якин кариндошлар бундан мустасно) чогида мажбурий тартибда [17] хусусийлаштирилиши назарда тутилиб, уни амалга ошириш механизмлари хам ишлаб чикилиши белгиланган булсада, мамлакатимизда бугунги кунга кадар ер участкаларини

хусусийлаштиришга алохида эътибор каратилмаган ва уни амалга оширишнинг аник тартиблари белгиланмаган эди.

Шунингдек, ер участкаларини хусусийлаштириш билан боглик бир катор муаммоли холатлар мавжуд булган.

Биринчидан, мулкдорлар хам, мулкдор булмаганлар хам давлат ва жамоат эхтиёжлари учун ернинг бир томонлама олиб куйилишидан (кайта сотиб олинишидан) бир хилда химояланмаган эдилар. Яъни мулкдор макоми ер участкаси бут сакланишини кафолатламаган. ^онун хужжатларида ер участкаларини давлат ва жамоат эхтиёжлари учун олиб куйишга рухсат бериладиган холатларнинг аник руйхати хам мавжуд булмаган. Амалиётда бир тадбиркордан бошкасига бериш учун ерни олиб куйиш холлари учраган.

Иккинчидан, ер мулкдорлари, эгалари, ундан фойдаланувчилар ва уни ижарага олувчилар бир хилда ер солигини тулар эдилар. Шу тарика, иктисодий жихатдан олганда юридик шахслар учун хам жисмоний шахслар учун хам ерни сотиб олишдан маъно йук эди.

Аммо, бугунги кунга келиб кабул килинган Узбекистон Республикасининг "^ишлок хужалигига мулжалланмаган ер участкаларини хусусийлаштириш тугрисида"ги конунинг 10-моддасига кура куйидаги сохаларда ер участкаларининг хусусийлаштирилишини белгилаб берди:

- юридик шахсларга мулк хукуки асосида тегишли булган ёки улар томонидан хусусийлаштирилаётган бинолар ва иншоотлар, ишлаб чикариш инфратузилмаси объектлари жойлашган ер участкалари, шунингдек уларга туташ булган, ишлаб чикариш фаолиятини амалга ошириш учун зарур улчамлардаги ер участкалари;

- Узбекистон Республикаси фукароларига якка тартибда уй-жой куриш ва уй-жойни ободонлаштириш учун берилган ер участкалари;

- буш турган ер участкалари;

- Узбекистон Республикаси Иктисодиёт ва саноат вазирлиги хузуридаги Урбанизацияни ривожлантириш жамгармасига (бундан буён матнда Урбанизацияни ривожлантириш жамгармаси деб юритилади) берилган ер участкалари хусусийлаштирили белгиланди.

Бундан ташкари конуннинг 11 -моддасида хусусийлаштирилмайдиган ер участкалари хам белгилаб берилган булиб, улар:

- тасдикланган ва эълон килинган режалаштириш схемалари булмаган худудларда жойлашган ер участкалари;

- руйхати конун хужжатларига мувофик белгиланадиган, хусусийлаштирилмайдиган фойдали казилмалар конлари, давлат мулкидаги стратегик объектлар жойлашган ер участкалари;

- табиатни мухофаза килиш, согломлаштириш, рекреация максадлари ва тарихий-маданий максадлар учун мулжалланган ерлар таркибига кирувчи ер участкалари, шунингдек урмон ва сув фондларининг, шахарлар ва шахарчаларнинг умумий фойдаланишдаги ерлари (майдонлар, кучалар, тор кучалар, йуллар, сохил буйлари, скверлар, хиёбонлар);

- хавфли моддалар билан зарарланган ва биоген захарланишга дучор булган ер участкалари;

- эркин иктисодий ва кичик саноат зоналари иштирокчиларига берилган ер участкалари [18].

AnöaTTa, my ypuHga Öup caBon TyFHnumu MyMKHH Ma3Kyp epnap xaM KumnoK xy«anurura Myn«annaHMaraH epnap TypKyMura KupaguKy Hera ynap xycycuMnamTHpunMaMgH? HyHKH, Ma3Kyp ep ynacTKanapu gaBnaT crpaTeruK axaMHaTugaru epnap Gynuö GyHgaM epnapgaH KynruHa xonnapga gaBnaT TaöuuM MoHononuacugaru KopxoHanap ^oMganaHumu Ba ynapra ep KoHyHnHnHrura Kypa xaM gaBnaT MynKnunuru caKnaHHÖ Konumu GenrunaHraH.

fflyHHHrgeK, ^oHyHga Öym TypraH Ba Ypöaннзaцнa «aMFapMacura yTKa3unraH ep ynacTKanapuHH xycycuMnamTupum эneктpoн oнnaMн-ayкцнoн opKanu aManra omupunumu Ky3ga TyTHnraH. EenrunaHraH ep ynacTKanapuHHHr öomnaHFHn Öaxocu ayкцнoнгa KyMunraH BaKTga ynapHHHr Öo3op KuMMaTHra TeHr этнö GenrunaHagu.

EyHgaH TamKapu, xycycuMnamTupunraH ep ynacTKanapura GynraH MynKgopnHK xyKyKH "XycycuM MynKHH xHMoa Kunum Ba MynKgopnap xyKyKnapuHHHr Ka^onaTnapu TyFpucHga"rH ^oHyHra MyBo^HK, gaBnaT ToMoHHgaH Myxo$a3a KunuHumu MycTaxKaMnaHraH.

fflyHgaH KenuG hhkhö, MaMnaKaTHMH3ga ep ynacTKanapura HucöaTaH xycycuM MynKnunHK MyHocaöaTnapuHH pHBo«naHTupum Ba TaKoMHnnamTupum MaKcaguga my coxaga anoxuga Ta«puöara эгa xucoönaHraH gyHeHHHr puBo«naHraH Ba puBo«naHaeTraH gaBnaTnapu Ta«puöacugaH KenuG nuKKaH xonga KyMugaru xynoca Ba TaBcuanapHH öepumuMH3 MyMKHH:

EupuHHudaH, xycycuMnamTupunraH ep ynacraanapuHH xHMoanam Ba Myxo$a3a Kunumra oug gaBnaT ToMoHHgaH GepunaguraH Ka^onaTnapHH «opuM Kunum Ba yHHHr aHHK MexaHH3MnapuHH umnaö nuKHm. EyHga ep ynacTKacu gaBnaT ToMoHHgaH xycycuMnamTHpunuG GepunanTHMH yHH onuö KyMum eKH GomKa maxcnapra Gepuö roöopumga ep MynKgopuHHHr xyKyKnapu KaHgaM xHMoa KunuHumura anoKagop GynraH xonaTnapHH KoHyHnunuKga aHHK aKc эттнpнm;

HKKUHHudaH, xycycuMnamTupunraH ep ynacTKanapugaH xaMga xycycuMnamTupunMaraH ep ynacTKanapugaH gaBnaT ToMoHHgaH conHKnap yHgupumHHHr aHHK MexaHH3MnapuHH «opuM KHnHm.

YHUHHudaH, Öym TypraH ep ynacraanapuHH xycycuMnamTpum xyKyKH GunaH ayкцнoн acocuga coTHmHHHr aHHK TapTHÖnapuHH umnaö nHKHm энг MyxHM Ba3H$anapgaH xucoönaHgu.

MaMnaKaTHMH3ga ep ynacraanapuHH xycycuMnamTHpumHHHr aHHK TapTHÖnapuHH «opuM Kunum Ba epra HucöaTaH MynKgopHHHr xycycuM MynK xyKyKHHH Ka^onaTnamHHHr gaBnaT ToMoHHgaH aManra omupunumu xycycuM ep эгanapннннг y3HHH xaKHKuM MynK эгacн cu^aTHga xuc этнmнгa onuö Kenumu GunaH Öupra, ynapHHHr epra HucöaTaH MyHocaöaTnapuHH xaM y3rapTupumra onuö Kenagu.

References:

1. Shagayda N.I. Oborot selskoxozyaystvennix zemel v Rossii: transformatsiya institutov i praktika // Nauchnie trudi № 142R. - M.: In-t Gaydara, 2010. - S.332.; Sitkova O.N. Pravo chastnoy sobstvennosti na zemelnie uchastki selskoxozyaystvennogo naznacheniya i problemi yego zashiti: Avtoref. diss. ... kand. yurid. nauk. - Krasnodar, 2007. - S.28 s.

2. "O'zbekiston Respublikasi yer qonunchiligini rivojlantirish va takomillashtirish masalalari" mavzusidagi Respublika ilmiy-amaliy konferentsiyasi masalalari to'plami. -T:TDYuU, 2019. - B.373.

3. Amelina N.E. Besplatnaya privatizatsiya grajdanami zemelnix uchastkov iz zemel naselennix punktov i problemi priznaniya prava sobstvennosti na nix: Avtoref. diss. ... kand. yurid. nauk. - Krasnodar, 2007. - S.27.; Tyapkina Ye.A. Pravovie problemi privatizatsii gosudarstvennix predpriyatiy: Avtoref. diss. ... kand. yurid. nauk. - M., 2003. - S.27.

4. Bezbax V.V. Chastnaya sobstvennost na zemlyu v stranax Latinskoy Ameriki (Pravovoye regulirovaniye): Diss. ... d-ra yurid. nauk: 12.00.03. - M., 1997. - S. 17.

5. Xolmo'minov J.T. Xorijiy mamlakatlarda tabiiy resurlar huquqi: qiyosiy tahlil va qonunchilikni takomillashtirish. Monografiya. - T.: TDYuI nashryoti, 2012 y. - B. 44-45.

6. Kresnikova N. Regulirovaniye zemlepolzovaniya v zarubejnix stranax i Rossii // Mejdunarodniy selskoxozyaystvenniy jurnal. - 2005. - №2. - S.43-46.

7. Xolmo'minov J.T. Xorijiy mamlakatlarda tabiiy resurlar huquqi: qiyosiy tahlil va qonunchilikni takomillashtirish. Monografiya. - T.: TDYuI nashryoti, 2012 y. - B. 44-45.

8. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 13.08.2019 y., 03/19/552/3541-son.

9. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2005 y., 28-29-son, 204-modda; 2012 y., 8-9-son, 77-modda.

10. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 04.05.2018 y., 06/18/5428/1158-son.

11. http://lex.uz/docs/767394)

12. O'zbekiston Respublikasi Oliy Kengashining Axborotnomasi, 1994 y., 11-12-son, 301-modda.

13. O'zbekiston Respublikasi Hukumatining qarorlari to'plami, 1995 y., 4-son, 15-modda.

14. O'zbekiston Respublikasi Hukumatining qarorlari to'plami, 1995 y., 4-son, 15-modda.

15. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 05.01.2018 y., 03/18/456/0512-son; 05.03.2019 y., 03/19/526/2701-son, 05.04.2019 y., 03/19/533/2885-son, 29.08.2019 y., 03/19/558/3662-son.

16. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2006 y., 30-son, 288-modda; 2014 y., 29-son, 356-modda.

17. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2006 y., 30-son, 288-modda; 2014 y., 29-son, 356-modda.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

18. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 13.08.2019 y., 03/19/552/3541-son.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.