Научная статья на тему 'ЮРИДИЧЕСКАЯ ПРИРОДА И ОСОБЕННОСТИ ПРАВОВОГО СТАТУСА АДВОКАТСКИХ ФОРМИРОВАНИЙ'

ЮРИДИЧЕСКАЯ ПРИРОДА И ОСОБЕННОСТИ ПРАВОВОГО СТАТУСА АДВОКАТСКИХ ФОРМИРОВАНИЙ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
190
74
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
адвокатура / адвокатские формирования / правовой статус / негосударственные некоммерческие организации / коммерческие и некоммерческие юридические лица / законодательство / коллегия адвокатов / адвокатская фирма / адвокатское бюро / юридическая консультация. / advocacy / advocacy structure / legal status / non-governmental non-profit organizations / commercial and non-commercial legal entities / legislation / board of attorneys / advocacy firm / law office / legal consultation office.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Давлятов Валишер Хакимжанович

в статье проанализирован правовой статус адвокатских формирований, необходимость его точного определения была исследована как с теоретической точки зрения, так и через призму законодательства. Рассмотрены особенности правового статуса адвокатских формирований и приведены конкретные предложения по совершенствованию законодательства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEGAL NATURE AND FEATURES OF THE LEGAL STATUS OF ADVOCACY STRUCTURES

The article provides the analysis of the legal status of advocacy structures, the necessity of its precise definition was investigated both from a theoretical point of view and through the prism of legislation. The article contains the consideration of peculiarities of the legal status of advocacy structures and also specific proposals for improving legislation are given.

Текст научной работы на тему «ЮРИДИЧЕСКАЯ ПРИРОДА И ОСОБЕННОСТИ ПРАВОВОГО СТАТУСА АДВОКАТСКИХ ФОРМИРОВАНИЙ»

Review of law sciences

Q-------------- 1

^^ Л.

Valisher Khakimjanovich Davlyatov,

An independent researcher Tashkent State University of Law, Head of the Department of Legislation and Parliamentary Research Institute under the Oliy Majlis of the Republic of

Uzbekistan

LEGAL NATURE AND FEATURES OF THE LEGAL STATUS OF ADVOCACY STRUCTURES

Abstract: The article provides the analysis of the legal status of advocacy structures, the necessity of its precise definition was investigated both from a theoretical point of view and through the prism of legislation. The article contains the consideration ofpeculiarities of the legal status of advocacy structures and also specific proposals for improving legislation are given.

Keywords: advocacy, advocacy structure, legal status, non-governmental non-profit organizations, commercial and non-commercial legal entities, legislation, board of attorneys, advocacy firm, law office, legal consultation office.

Валишер Хакимжанович Давлятов,

самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического универститета, начальник отдела Института проблем законодательства и парламентских исследований при Олий Мажлисе Республики Узбекистан

ЮРИДИЧЕСКАЯ ПРИРОДА И ОСОБЕННОСТИ ПРАВОВОГО СТАТУСА АДВОКАТСКИХ ФОРМИРОВАНИЙ

Аннотация: в статье проанализирован правовой статус адвокатских формирований, необходимость его точного определения была исследована как с теоретической точки зрения, так и через призму законодательства. Рассмотрены особенности правового статуса адвокатских формирований и приведены конкретные предложения по совершенствованию законодательства.

Ключевые слова: адвокатура, адвокатские формирования, правовой статус, негосударственные некоммерческие организации, коммерческие и некоммерческие юридические лица, законодательство, коллегия адвокатов, адвокатская фирма, адвокатское бюро, юридическая консультация.

Валишер Хакимжанович Давлятов,

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси, Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси хузуридаги ^онунчилик муаммолари ва парламент тадкикотлари института булим бошлиги Телефон:+998(90)962-3696 1

Review of law sciences valisherdavlyatov@gmail.com

АДВОКАТЛИК ТУЗИЛМАЛАРИНИНГ ЮРИДИК ТАБИАТИ ВА УЛАР ^УЦУЦИЙ МАЦОМИНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Аннотация: мацолада адвокатлик тузилмаларининг %уцуций мацоми билан боглиц та%лил баён этилган булиб, бугунги кундауни аниц белгилаш заруратининг мавжудлиги %ам назарий, %ам цонунчилик нуцтаи назаридан куриб чицилган. Адвокатлик тузилмалари \уцуций мацомининг узига хос хусусиятлари та%лил этилиб, цонунчиликка аниц таклифлар берилган.

Асосий сузлар: адвокатура, адвокатлик тузилмалари, %уцуций мацом, нодавлат нотижорат ташкилотлар, тижоратчи ва тижоратчи булмаган юридик шахслар, цонунчилик, адвокатлар %айъати, адвокатлик фирмаси, адвокатлик бюроси %амда юридик масла%атхона.

Адвокатлик фаолиятини амалга оширишда адвокатуранинг ташкилий-хукукий бирликлари - адвокатлик тузилмаларининг хукукий макомини белгилаш мухим ахамиятга эга. Зеро, улар адвокатлик фаолиятини самарали ташкил этиш учун ташкил этилади.

Манбаларда хукукий маком, деганда хукук нормалари билан субъектлар холатининг белгиланиши, шунингдек субъектлар хукук ва мажбуриятларининг мажмуи сифатида таъриф берилиб, унинг таркибий элементларига куйидагилар: хукук субъектлилиги; конун билан белгиланган хукук ва мажбуриятларнинг мавжуд булиши; белгиланган хукукларнинг кафолатланганлиги; мажбуриятларни бажармаганлиги учун субъект жавобгарлигининг юзага келиши киритилган.

Юридик адабиётларда "маком" тушунчаси давлат органи, ташкилот, бирлашма, мансабдор шахс, шахснинг норматив-хукукий хужжатда белгиланган холати тушунилиши баён этилган. Бунда маком тушунчаси билан юкорида кайд этилган субъектларнинг ижтимоий муносабатлар тизимидаги урни, уларнинг хукук ва мажбуриятлари хамда уларни амалга ошириш хусусиятлари белгилаб берилади, дея таърифлар келтирилган [1].

А.Т.Толеубеков "маком" тушунчаси билан боглик масалаларни тахлил килар экан, бунда маком амалиётда кулланиладиган фактик маком ва конун нормаларида белгиланган хукукий маком шаклида булиши мумкинлигини кайд этади [2].

"Адвокатура тугрисида"ги Узбекистан Республикаси ^онунининг 4-моддаси номини конун чикарувчи "Адвокатура фаолиятининг принциплари ва ташкилий шакллари" деб номлаган булиб, унда адвокатлар хайъати, адвокатлик фирмаси, бюроси ва юридик маслахатхона хамда адвокатларнинг жамоат бирлашмалари хакида суз боради.

Хукукшунос олим А.Г. Кучеренанинг кайд этишича, адвокатуранинг ташкилий тузилишига адвокатлик тузилмалари, узини узи бошкариш органларидан ташкари, адвокатларнинг жамоат бирлашмалари хам киради [3].

А.Н. Просвиркиннинг фикрича, адвокатларнинг жамоат бирлашмалари адвокатура ташкилий тузилишининг мустакил элементи хисобланади. Бир тарафдан, уларда жамоат бирлашмаларига бирлашиш эркинлиги принципи амалга ошса, иккинчи тарафдан улар адвокатлик тузилмалари фаолиятини мувофиклаштиришда хамда алохида адвокатларнинг, ва умуман уларнинг касбий бирлашмалари хукукларини химоя килишда мухим роль уйнайди [4].

Шу билан бирга, адвокатура институтини таджик; этган бир катор олимлар "адвокатлик тузилмалари шакллари" сузларини "адвокатлик фаолияти шакллари" [5] ёки "адвокатлик ташкилотлари" [6] тушунчаларига алмаштириш зарурлигини илгари суришади.

Дархакикат, бизнинг фикримизча, адвокатуранинг ташкилий шакллари (бирликлари) адвокатлик тузилмалари тушунчасига нисбатан анча кенг. У уз ичига адвокатлик тузилмалари, адвокатларнинг узини узи бошкариш органлари (Адвокатлар палатаси ва унинг худудий бошкармалари), адвокатларнинг жамоат бирлашмалари ва бошка тузилмаларни хам камраб олади.

Шундан келиб чикиб, адвокатлар хайъати, адвокатлик фирмаси, бюроси ва юридик маслахатхона адвокатлик тузилмалари хисобланади деган хулосага келиш мумкин. Бошка бирон-бир ташкилий-хукукий шакл адвокатлик тузилмаси сифатида конунчиликда назарда тутилмаган.

Сунгги вактларда адвокатлик тузилмаларининг хукукий макоми билан боглик масалалари долзарб ахамият касб этмокда. Хусусан, 2019 йилнинг 2 сентябрь кунидан 17 сентябрь кунига кадар Узбекистон Республикаси Норматив-хукукий хужжатлар лойихалари мухокамаси порталида (regulation.gov.uz) эълон килинган Солик кодексининг янги тахрирдаги лойихасида адвокатлик тузилмаларини соликка тортиш масаласи жамоатчилик томонидан кенг мухокама ва мунозарага сабаб булди [7]. Молия вазирлиги томонидан ишлаб чикилган ушбу лойихада адвокатлик тузилмалари хукукий макоми тижоратчи ташкилотлар сифатида белгиланган эди. Х,айриятки, кабул килинган Солик кодексида адвокатлик тузилмалари нотижорат шаклида белгилаш назарда тутилди.

Дархакикат, миллий конунчилигимиз адвокатура институтини нотижорат шаклда касб этишини белгилаб берган. Жумладан, 1998 йил 25 декабрда кабул килинган "Адвокатлик фаолиятининг кафолатлари ва адвокатларнинг ижтимоий химояси тугрисида"ги конуннинг 11-моддасида адвокатуранинг нотижорат ташкилот эканлиги курсатиб утилган.

Бу борада хукукшунос олим Л.Б.Хваннинг фикрича, адвокатлик тузилмаларининг хукукий макоми юзасидан уч хил ёндашув мавжуд:

- адвокатлик тузилмалари "касбий йуналтирилган, махсус юридик шахслар булиб, хукук субъекти хисобланади, бирок "хужалик юритувчи субъект" хисобланмайди;

- адвокатлик тузилмалари юридик шахс булиб, улар фаолиятига Фукаролик кодексининг "Юридик шахслар" деб номланган 4-боби коидаларининг аксарияти татбик этилади, бунда тижорат ташкилотларига тааллукли юридик шахсларнинг макомини тартибга солувчи ушбу бобнинг 2-параграфи татбик этилмайди;

- адвокатлик тузилмалари нотижорат юридик шахс булиб, 1999 йил 14 апрелда кабул килинган "Нодавлат нотижорат ташкилотлар тугрисида"ги конунда назарда тутилган юридик шахсларнинг хукукий макомидан фарк килади, яъни нотижорат ташкилотлар хисобланган "ижтимоий фонд", "жамоат бирлашмаси","истеъмол кооперативи" ва х.к.га тааллукли юридик шахс хукукий макомига эга булмаган хукук субъекти [8].

Шундай килиб, миллий конунчилигимизда адвокатлик тузилмалари хукукий макоми юридик шахснингбирон-бир турига киритиш жумбок булиб колган. Шу боис, адвокатлик фаолиятининг ташкилий-хукукий шакллари Фукаролик кодексида акс этиши зарур, деб

хисоблаймиз. Бундай узгаришнинг асосий максади адвокатлик тузилмалари хукукий табиатини тизимли ёндашув асосида уларнинг моделини аник белгилашдан иборатдир.

Фукаролик конунчилиги адвокатлик тузилмалари хукукий макоми билан боглик аксарият ижтимоий муносабатларни тартибга солади. Хусусан, барча юридик шахсларнинг турлари, уларни таъсис этиш, фаолияти ва уни тугатиш масалалари акс этган. Урганишлар адвокатлик тузилмалари Фукаролик кодексида назарда тутилган юридик шахсларнинг бирон-бир ташкилий-хукукий шаклга мос келмаслигини курсатмокда. Шу боис, миллий хукук тизимида адвокатлик тузилмаларининг хукукий табиатини аниклашда узига хос "абстракт" холат вужудга келган.

Албатта, фукаролик-хукукий тартибга солиш адвокатура институтининг айрим жихатлари, хусусан адвокатлар хайъати ва бошка адвокатлик тузилмаларининг ташкилий-хукукий курилиши, мулкий муносабатлари ва х.к. масалаларни тартибга солади [9].

Таъкидлаш жоизки, даромад олиш адвокатлик тузилмаларининг асосий максади хисобланмайди. Бирок, адвокатлик тузилмаларининг фаолиятига назар ташласак, унинг максадидан келиб чикиб таснифлаш унинг хукукий макомини очиб бермайди. Шунинг учун, муаммо аслида адвокатлик тузилмаларининг фаолият максадида эмас, балки улар фаолиятининг йуналишларида десак, айни хакикатдир.

Бугунги кунда аксарият адвокатларда адвокатлик тузилмаларининг хукукий макоми, хаттоки, адвокатнинг узи кандай макомда харакат килиши буйича якдил фикр мавжуд эмас. 2019 йил 1 январь холатига кура, мамлакатимизда жами 1 660 та адвокатлик тузилмалари мавжуд. Улардан 71 таси адвокатлар хайъати, 435 та адвокатлик фирмаси ва 1 154 та адвокатлик бюроларидир. Бирок ханузгача миллий конунчилигимизда адвокатлик тузилмалари тушунчаси ёки уларнинг таърифи келтирилмаган.

Яна бир мухим масала. Тадкикотимиз давомида 2019 йилнинг июнь-июль ойларида мамлакатимизда фаолият юритаётган 1550 нафар адвокатлар уртасида утказилган аноним суров натижалари шуни курсатмокдаки, "адвокатура институтини тубдан ислох килиш зарур, деб хисоблайсизми? Агар зарур булса, келажакда адвокатурани табиати кандай булиши лозим?" деган саволга респондентларнинг 43,4% (673 нафар адвокат) адвокатурани нотижорат шаклида, 4,7%

(73 нафари) тижорат шаклида ва 46,5% (720 нафар адвокат) аралаш шаклда булиши лозимлигини кайд этган [10].

Бундан ташкари, Адвокатура институтини ривожлантириш концепциясида адвокатлик тузилмаларининг хукукий табиатини хам тижорат, хам нотижорат шаклда, яъни аралаш принципда акс эттириш зарур. Айни пайтда, мамлакатимизда фаолият олиб бораётган 66 та юридик маслахатчилар ташкилоти фаолият юритмокда. Юридик маслахатчилар ташкилоти акциядорлик жамиятидан ташкари, исталган ташкилий-хукукий шаклда ташкил этилиши ва уз фаолиятини амалга ошириши мумкин [11]. Улар давлат сирини ташкил этувчи ахборот буйича хукукий маслахатлар бериш, фукаролик, иктисодий, маъмурий, жиноий ишлар хамда хукукни мухофаза килувчи органлар ва судларда куриладиган материаллар буйича юридик маслахат бериш ва вакиллик килиш; химоячининг вазифалари ва дастлабки терговда иштирок этиш; конун хужжатларида такикланган бошка фаолиятни амалга ошириш хукукига эга эмас.

Юридик маслахатчилар ташкилотлари томонидан фукароларга юридик ва жисмоний шахсларга шартнома асосида юридик маслахат хизматлари курсатиш сифати ва стандартларини таъминлаш буйича уларнинг узини узи бошкарувчи органи мавжуд эмас.

Хорижий мамлакатлар тажрибаси тахлили шуни курсатмокдаки, адвокатлик тузилмаларининг хукукий макоми, уларнинг тижорат, нотижорат ёки аралаш шаклда фаолият юритиши аник белгилаб куйилган. Жумладан, МДХ,га аъзо баъзи давлатлар, хусусан Беларусь Республикаси, Украина, ^озогистон, ^иргизистонда адвокатлик тузилмалари нотижорат шаклида уз фаолиятини амалга оширади. А^Ш, Буюк Британия, Австралия, Канада мамлакатларида тижорат шаклида амалга оширади [12]. Германия, Франция, Грузия каби давлатларда аралаш шакл амал килади.Россия Федерациясида аралаш шаклни хаётга татбик этиш тенденцияси кузатилмокда. Унга кура, адвокатлик тузилмаларини масъулияти чекланган жамият ва бошка тижорат ташкилий-хукукий шаклларни хам киритиш масалалари "Адвокатура институтини ривожлантириш концепцияси" лойихасида назарда тутилган.

Юкоридагилардан келиб чикиб, 2020 йил 1 майга кадар ишлаб чикилиши назарада тутилаётган Адвокатура институтини ривожлантириш концепциясида адвокатлик тузилмаларини аралаш шаклда белгилаш, шунингдек юридик маслахатхона ташкилотларини Адвокатлар палатаси буйсинувига утказиш таклиф этилади.

Шунингдек, адвокатлик тузилмаларининг хукукий макоми масалаларини тула-тукис хал этиш ва такомиллаштириш максадида Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг 40-моддаси учинчи кисмини куйидаги тахрирда баён этиш таклиф этилади:

"Тижоратчи ташкилот булмаган юридик шахс жамоат бирлашмаси, ижтимоий фонд ва мулкдор томонидан молиявий таъминлаб туриладиган муассаса, адвокатлик тузилмалари шаклида, шунингдек конунларда назарда тутилган бошкача шаклда ташкил этилиши мумкин".

^айд этиш жоизки, Фукаролик кодексининг 39, 40 ва 41-модаларида юридик шахсларни таснифлашнинг бир нечта мезонлари белгиланган. Хусусан, Фукаролик кодексининг 40-моддасида юридик шахснинг ташкил этиш ва фаолияти мезон килиб фойда олишни уз фаолиятининг асосий максади килиб олган (тижоратчи ташкилот) ёки фойда олишни ана шундай максад килиб олмаган ташкилотларга булинган.

"Адвокатура тугрисида"ги ^онунда адвокатлар хайъати, адвокатлик фирмаси ва бюроси нотижорат ташкилот хисобланувчи тузилма сифатида уларнинг хукукий макоми белгиланган. Шунингдек, "Адвокатлик фаолиятининг кафолатлари ва адвокатларнинг ижтимоий химояси тугрисида"ги Узбекистон Республикаси ^онунининг 11-моддасига асосан адвокатура нотижорат ташкилоти эканлиги назарда тутилган.

Таъкидлаш жоизки, Фукаролик кодекси 40-модда учинчи кисмининг амалдаги тахрири юридик шахсларнинг кенгайтирилган, яъни очик руйхатини назарда тутган булиб, тижоратчи ташкилот булмаган юридик шахсконунларда назарда тутилган бошкача шаклда ташкил этилиши мумкинлиги белгиланган. Адвокатлик тузилмаларининг алохида ажратиб курсатилиши эса, уларнинг солик ва бошка муносабатлардаги урни ва ролини аник белгилаб берган булар эди.

Шундан келиб чикиб, Фукаролик кодексигакуйидагиларни назарда тутувчи кушимча киритиш таклиф этилади:

"781-модда. Адвокатлик тузилмалари

Адвокатлик тузилмаси - адвокатлар томонидан жисмоний ва юридик шахсларга конун хужжатларида ман килинмаган усуллар ва воситалар ёрдамида юридик ёрдам беришни ташкил этиш максадида тузиладиган нотижорат ташкилоти.

Aдвокатлар хайъати, адвокатлик фирмаси,

(2020)188-191 адвокатлик бюроси

ва юридик маслахатxона адвокатлик тyзилмаси шаклларидир. Уларнинг номида адвокатлик тyзилмаси шаклларидан бири акс этиши керак.

Aдвокатлик тyзилмалари тижорат ташкилотларига ёки нотижорат ташкилотларининг бошка ташкилий-хукукий шаклларига айлантирилиши мумкин эмас".

Мазкyр таклифларни хаётга изчил татбик этиш мамлакатимизда адвокатлик тузилмаларининг хукукий макомини аник белгилаш, улар фаолиятини такомиллаштиришга, адвокатлик касби жозибадорлигининг ошишига ва энг асосийси, фукароларнинг хукуклари, эркинликлари

ва конуний манфаатларини хар томонлама таъминлашда адвокатура институтининг Урни ва ролини янада оширган булар эди.

References:

1. Konstitutsionnoye pravo: Entsiklopedicheskiy slovar /Pod red. S.A. Avakyana. - 2001. S.191.

2. Toleubekov A.T. Konstitutsionno-pravovoy status parlamenta Respubliki Kazaxstan. Dissertatsiya na soiskaniye uchenoy stepeni kandidata yuridicheskix nauk po spetsialnosti 12.00.02 - konstitutsionnoye pravo; konstitutsionniy sudebniy protsess; munitsipalnoye pravo. - M., 2015. - 90 s.

3. Kucherena A G. Advokatura: Uchebnik. M.: Yurist', 2006. S. 172.

4. Prosvirkin A.N. Organizatsionnie osnovi advokatskoy deyatelnosti i advokaturi: sravnitelno-pravovoy analiz istoricheskogo razvitiya i formirovaniya normativno-pravovoy bazi v Rossii i zarubejnix stranax. Avtoref. dis. ... kand. yurid. nauk. M., 2007.

5. Sergeyev V.I. Advokat i advokatura: Ucheb. posobiye dlya vuzov. - M.: YuNITIDANA, Zakon i pravo, 2003. - S. 30.; Tiunov L. Chto budem menyat v zakone? // Rossiyskiy advokat. 2003. № 5. S. 9.

6. Barshevskiy M.Yu., Saraykina O.V. Zakon ob advokature: Xoteli, kak luchshe, poluchilos? - M.: RIPOL klassik, 2004. - S. 61-62.

7. O'zbekiston Respublikasi Normativ-huquqiy hujjatlar loyihalari muhokamasi portali https://regulation.gov.uz/uz/document/7232

8. L.B.Xvan. Kogda prekratyatsya spori vokrug statusa advokatskix formirovaniy? // Advokat. - № 3. - 2019. - B. 55.

9. L.B.Xvan. Kogda prekratyatsya spori vokrug statusa advokatskix formirovaniy? // Advokat. - № 3. - 2019. - B 55.

10. V.X.Davlyatov. Advokatura va advokatlik faoliyati bo'yicha o'tkazilgan sotsiologik tadqiqot natijalari tahlili (axborot-tahliliy ma'lumot). - T.: "IMPRESS MEDIA" nashriyoti, 2020. - 84 b.

11. O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2018 yil 17 avgustdagi 675-son qarori bilan tasdiqlangan Tijorat tashkilotlari tomonidan yuridik maslahat xizmatlarini ko'rsatish to'g'risida nizom. Qarang: https://lex.uz/docs/3908401?query

12. Dexanov S.A. Zapadnoyevropeyskaya advokatura: sravnitelno-pravovoye issledovaniye: monografiya. - M.: Rossiyskaya Akademiya advokaturi i notariata, 2008. -275 s. // Yatsenko A.I., Yatsenko I.S. Advokatura v zarubejnix stranax i Rossiyskoy Federatsii sravnitelno-pravovoy i institutsionalniy analiz / Pod nauch. red. prof. I.S. Yatsenko. - M., 2002.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.