Научная статья на тему 'ЁРИТКИЧЛИ ФЕРОМОН ТУТҚИЧЛАРНИ ТУТ ПАРВОНАСИГА ҚАРШИ ҚЎЛЛАШНИНГ САМАРАДОРЛИГИ'

ЁРИТКИЧЛИ ФЕРОМОН ТУТҚИЧЛАРНИ ТУТ ПАРВОНАСИГА ҚАРШИ ҚЎЛЛАШНИНГ САМАРАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

167
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тут парвонаси / феромон тутқич / ёриткич / ёруғлик диоди / mulberry pyralid / pheromone trap / lamp / light-emitting diodes

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — З. Ғ. Носирова, М. И. Тожиева

Тут парвонасига қарши курашишда ёриткичли феромон тутқичларни қўллашнинг самарадорлигини аниқлаш бўйича олиб борилган тажрибалар натижаларининг таҳлили келтирилди. Тажрибаларда антиоксидантли феромон моддаси шимдирилган мато ва 365-370 нм тўлқин узунлигида ультабинафша нурланиш дипазонида ишловчи 2 та ёруғлик диоди асосида ишлайдиган ёриткич жойлаштирилган феромон тутқичлардан фойдаланилди. Олинган натижаларининг таҳлилига кўра, ёриткичли феромон тутқичларга илинган тут парвонаси капалаклари ёриткичи бўлмаган тутқичларга нисбатан 2,15 марта кўпроқ бўлиши ҳамда тунги пайтда илинган капалаклар миқдори кун давомида илинган капалаклар миқдорига нисбатан тахминан 1,75 марта кўпроқ бўлиши кузатилди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — З. Ғ. Носирова, М. И. Тожиева

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFICIENCY OF PHEROMONE TRAPS WITH LAMPS IN FIGHT AGAINST OF MULBERRY PYRALID

The experiences results carried out on revealing efficiency of using pheromone traps with lamps against of mulberry pyralid have been presented. In these experiences we used the cloth soaked with antioxidant pheromone substance and pheromone traps with two light emitting diodes working at 365-370 nm ultraviolet radiation wave length range. The results analysis showed that mulberry pyralid butterflies quantity caught to the pheromone traps with lamps are more to 2.15 times in comparison of ones without lamps and at the same time the butterflies quantity caught to the pheromone traps in night time are 1.75 times more than one in daily time

Текст научной работы на тему «ЁРИТКИЧЛИ ФЕРОМОН ТУТҚИЧЛАРНИ ТУТ ПАРВОНАСИГА ҚАРШИ ҚЎЛЛАШНИНГ САМАРАДОРЛИГИ»

ЁРИТКИЧЛИ ФЕРОМОН ТУТЦИЧЛАРНИ ТУТ ПАРВОНАСИГА КАРШИ КУЛЛАШНИНГ САМАРАДОРЛИГИ

З. F. Носирова

Тошкент давлат аграр университети

М. И. Тожиева

Тошкент давлат аграр университети

АННОТАЦИЯ

Тут парвонасига карши курашишда ёриткичли феромон туткичларни куллашнинг самарадорлигини аниклаш буйича олиб борилган тажрибалар натижаларининг тахлили келтирилди. Тажрибаларда антиоксидантли феромон моддаси шимдирилган мато ва 365-370 нм тулкин узунлигида ультабинафша нурланиш дипазонида ишловчи 2 та ёруFлик диоди асосида ишлайдиган ёриткич жойлаштирилган феромон туткичлардан фойдаланилди. Олинган натижаларининг тахлилига кура, ёриткичли феромон туткичларга илинган тут парвонаси капалаклари ёриткичи булмаган туткичларга нисбатан 2,15 марта купрок булиши хамда тунги пайтда илинган капалаклар микдори кун давомида илинган капалаклар микдорига нисбатан тахминан 1,75 марта купрок булиши кузатилди.

Калит сузлар: тут парвонаси, феромон туткич, ёриткич, ёруFлик диоди

EFFICIENCY OF PHEROMONE TRAPS WITH LAMPS IN FIGHT AGAINST OF MULBERRY PYRALID

Z. G. Nosirova

Tashkent State Agrarian University

M. I. Tojiyeva

Tashkent State Agrarian University

ABSTRACT

The experiences results carried out on revealing efficiency of using pheromone traps with lamps against of mulberry pyralid have been presented. In these experiences we used the cloth soaked with antioxidant pheromone substance and pheromone traps

with two light emitting diodes working at 365-370 nm ultraviolet radiation wave length range. The results analysis showed that mulberry pyralid butterflies quantity caught to the pheromone traps with lamps are more to 2.15 times in comparison of ones without lamps and at the same time the butterflies quantity caught to the pheromone traps in night time are 1.75 times more than one in daily time.

Keywords: mulberry pyralid, pheromone trap, lamp, light-emitting diodes

КИРИШ

Маълумки, зараркунанда хашаротлар микдорини назорат килиш фаолиятида феромон туткичлар уз урнига эга. Бунинг асосий сабабларини ушбу усулнинг атроф-мухит, сув, тупрок, аграр соха ходимларига мутлако безарарлиги хамда амалга ошириш таннархининг унчалик киммат булмаганлиги билан изохлаш мумкин. Россиялик хамкасбларимиз томонидан олиб борилган тадкикотлар [1]да урмон дарахтлари зараркунанда хашаротларининг 70 дан ортик турдаги феромонлари ва жинсий аттрактантларини синовдан утказиш буйича олиб борилган ва усимликларни зараркунандалардан химоя килишда уларнинг ахамияти истикболли эканлиги таъкидлаб утилган.

Бу фикрнинг исботи сифатида сунги изланишлардан маккажухори экини зараркунандаларига карши кулланилган ва нисбатан яхши биологик самара берган изланишлар [2]ни мисол килиб олиш мумкин. Ушбу маколада конуссимон ва аспирацион феромон туткичларнинг самарадорликларини аниклаш буйича тажрибалар утказилиб, конуссимон туткичларнинг самарадорлиги юкорирок эканлиги курсатилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Усимликларни зараркунандалардан химоя килишда фан ва техниканинг сунги ютукларини куллаш буйича хам бир катор илмий тадкикотлар олиб борилганлигини хам айтиб утиш жоиздир. Хусусан Россия Федерациясининг Краснодар улкасида маккажухори экини зараркунандаларига карши курашиш буйича олиб борилган татдкикотлар [3, 4] да ёруFлик диоди асосида ишлайдиган ёриткичлар урнатилган феромон туткичларнинг самарадорлиги бахоланган ва эътиборга лойик амалий натижаларга эришилган. Бу тажриба натижаларига кура, ёриткич урнатилган туткичларда ёриткичи булмаганларига нисбатан 3-4 марта купрок зараркунанда капалаклари илинганлиги ва хаттоки урFOчи капалакларнинг хам тупланганлиги баён этилган.

Шу нуктаи назардан, бу каби ёриткич урнатилган феромон туткичларни бошка турдаги зараркунанда хашаротларга карши хам ишлатиб, синовдан утказиш хам илмий, хам амалий жихатдан мухим ахамиятга эга. Шу максадда биз ёруFлик диоди асосида ишлайдиган ёриткичлар урнатилган елимли феромон туткичларни илк бор тут парвонаси (Glyphodes pyloalis, Walker)ra карши куллаш буйича дала тажрибаларини олиб бордик.

Юртимизга нисбатан якин вактларда (1994 йилда илк бор кайд килинган [5]) кириб келган тут парвонаси зараркунандаси тут дарахти (Morus alba) баргларига кирон келтириб, ипакчилик тармоFига жиддий зарар келтирмокда. Бу хашарот биологиясини урганиш ва унга карши курашиш усулларини синовдан утказиб чикиб, амалиётга татбик этиш буйича бир канча илмий тадкикотлар олиб бордик. Бу борада Узбекистон иклими шароитида тут парвонасининг табиий душманларини классификациялаш ва уларнинг тут дарахларини тут парвонасидан химоя килишда фойдаланиш буйича олиб борган изланишлар [6] мухим ахамиятга эга булди.

Олтинкуз (Chrysopidae carnea) [7], бракон (Bracon hebetor) [8], трихограмма (Trichogramma Evanescens Westwood) [9], тахинь пашшаси (Gonia cilipera Rd.) [10] каби энтомофаг хашаротлар, "Натуралис-Л" [11], "Престиж-плюс" [12] каби микробиологик препаратлар, "Ашерсония" замбуруFлари [13], "Аваунт" ва "Александр" каби кимёвий препаратлар [14] дан фойдаланишнинг хамда агротехник тадбирлардан "алдамчи белбоF" усули [15]ни куллашнинг самарадорликларини аниклаш буйича олиб борилган тадкикотлар натижаларини санаб утиш мумкин.

Албатта шулар билан бир каторда тутни парвонадан химоя килиш фаолиятида бир канча микробиологик препаратлар [16] ва гормонал таъсир килувчи инсектицидлар [17] самарадорликларини аниклаш буйича олиб борилган изланишлар хам уз урнига эга булди.

Бу каби изланишларнинг мантикий давоми сифатида мазкур маколада маколада тут парвонасига карши курашда ёруFлик диоди асосида ишловчи ёриткич урнатилган елимли феромон туткичларни куллашнинг самарадорлигини аниклаш буйича олиб борилган тадкикотлар натижаларининг тахлилини келтирдик.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Келинг, даставвал феромон моддасининг ажойиб хусусиятлари хусусида бир оз тухталиб утсак. Одатда феромон туткичлардан зараркунанда

хашаротларнинг кам сонли популяцияси даврида хам фойдаланиш мумкин. Бу вактда улар зараркунанда пайдо булишининг олдини олиш максадида ишлатилади. Зараркунанданинг микдори йил сайин купайиб борган пайтларда эса мазкур хашаротнинг миграциясини мониторинг килишда ахамияти жуда катта. АникроFи, туткичлар ёрдамида зараркунанда таркалишининг янги худудларини аниклаш мумкин булиб, шу тарика унинг популяцияси ривожланиши динамикасини олдиндан башорат килиш хамда зарарланган худуд буйлаб хашаротнинг таксимланишини хисоблаш мумкин булади. К,олаверса, бу каби маълумотлар хашаротлар пайдо булиши ва микдорини башорат килиб, кайси пайтда усимликларни химоя килиш воситаларидан оптимал фойдаланиш, энтомофагларни таркатиш учун жуда мухим хисобланади.

Мазкур ишда биз феромон моддаси сифатида тут парвонасига карши куллашда 14-гексадекатриенил ацетат моддаси [18] шимдирилган ва амалиётда яхши самара берган [19] дока матосидан фойдаландик.

Тажрибалар 2019-2020 йиллар мавсуми, июнь-октябрь ойларида Андижон вилояти, Пахтаобод туманидаги фермер хужаликлари тутзорларида 5 боскичда олиб борилди. Тадкикотлар 3 хил вариантда, уларнинг хар бири 3 кайтарикда утказилди. Бунинг учун ораларидаги масофа 900^1000 м булган, тут парвонаси билан деярли бир хилда зарарланган "Узбекистон" навли тут дарахтлари танлаб олинди.

Биринчи вариант тут дарахтларига факатгина сув билан аралаштирилган антиоксидант феромон моддаси шимдирилган дока матоси куйилди. Иккинчи вариант дарахтларга хам худди 1-вариантдаги феромон моддаси шимдирилган матоси хамда 365-370 нм тулкин узунлигида ультабинафша нурланиш дипазонида ишловчи 2 та ёруFлик диоди асосида ишлайдиган ёриткич жойлаштирилди. 1- ва 2-вариантларда феромон моддаси мавсум мобайнида хар ойда 1 мартадан янгилаб борилди. 3-вариант тут дарахтларидаги туткичларга эса хеч кандай феромон моддаси хам, ёриткичлар хам жойлаштирилмади, яъни улар назоратда колди.

Кузатувларда 5 ой вакт мобайнида суткасига 2 марта, яъни эрталабки соат 6, ва кечки соат 8 ларда туткичларга илинган тут парвонаси капалаклари сони кайд этиб борилди. Туткичларга илинган бошка турдаги хашаротлар кайд этиб борилмади. Тутилган капалаклар сони буйича олинган натижалар 1-жадвалда келтирилган.

1-жадвал

Ёриткичли феромон туткичларга илинган тут парвонаси капалаклари микдорлари

(Андижон вилояти, Пахтаобод тумани, 2019 й.)

Илинган эркак Илинган урFOчи

Вариант ^айтарик капалаклар капалаклар

Кун мобайнида тунда Кун мобайнида тунда

1-боскич (1 июндан то 30 июнгача)

1 23 41 1 1

1(феромонли 2 24 42 2 1

туткич) 3 25 40 - 1

уртача 24 41 1 1

2(феромонли ёриткичли туткич) 1 58 97 4 5

2 59 96 3 5

3 61 102 2 6

уртача 59,3 98,3 3 5,3

1 1 1 - -

3 (назорат) 2 1 1 - -

3 1 2 - -

уртача 1 1,3 - -

2-боскич (1 июлдан то 3 1 июлгача)

1 16 21 - -

1(феромонли 2 15 23 - -

туткич) 3 16 25 - -

уртача 15,7 23 - -

1 33 73 1 1

2(феромонли 2 34 75 1 1

ёриткичли 3 36 76 1 1

туткич) уртача 34,3 74,7 1 1

1 - 1 - -

3 (назорат) 2 - 1 - -

3 1 - - -

уртача 0,3 0,7 - -

3-боскич (1 августдан то 3 1 августгача)

1 17 25 - -

1(феромонли 2 18 24 - -

туткич) 3 19 27 - 1

уртача 18 25,3 - 0,3

1 36 47 1 1

2 37 49 1 1

2(феромонли ёриткичли туткич) 3 36 50 - 1

уртача 36,3 48,7 0,7 1

3 (назорат) 1 - 1 - -

2 - 1 - -

3 1 1 - -

уртача 0,3 1 - -

4-боскич (1 сентябрдан то 30 сентябргача)

1(феромонли туткич) 1 19 49 - -

2 20 51 - -

3 22 49 - -

уртача 20,3 49,7 - -

2(феромонли ёриткичли туткич) 1 39 79 1 1

2 41 81 1 1

3 40 83 1 2

уртача 40 81 1 1,3

3 (назорат) 1 - - - -

2 - - - -

3 - - - -

уртача - - - -

5-боскич (1 октябрдан то 31 октябргача)

1(феромонли туткич) 1 12 19 - -

2 13 21 - -

3 15 22 - -

уртача 13,3 20,7 - -

2(феромонли ёриткичли туткич) 1 25 41 1 1

2 26 41 - 1

3 28 44 - -

уртача 26,3 42 0,3 0,7

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3 (назорат) 1 - - - -

2 - - - -

3 - - - -

уртача - - - -

Ушбу жадвалдан куринадики, барча боскичлардаги назорат вариантларида, кутилганидек, ахамиятга молик капалаклар илинмаган. 1- ва 2-вариантлар натижаларини киёслайдиган булсак, ёриткичли феромон туткичларга илинган капалаклар сони ёриткичи булмаган туткичларга нисбатан сезиларли даражада купрок эканлиги куринади.

Энг куп илинган капалаклар микдори 1-боскич (1 июндан то 30 июн оралоти)га, энг кам илинган капалаклар эса 5-боскичга туFри келган. Крлган 3 та боскичдаги капалаклар сони эса оралик микдорларга мос келган.

Кун ва тун мобайнидаги илинган капалаклар микдорлари ёриткичсиз феромон туткичлар холи учун 1-расмда, ёриткичли феромон туткичлар холи учун эса 2-расмда киёслаб тасвирланган. Бунда горизонтал укда тажрибалар боскичлари тасвирланган булса, вертикал ук буйича илинган капалаклар микдорлари тасвирланган. Расмда узлуксиз чизик билан кун мобайнидаги, пунктир чизиклар билан - тунда хамда нукталар билан - назорат вариантида илинган капалаклар микдорлари келтирилган.

60

50

40

30

20

10

и

1 В аЪ

\

\

\

\

\

\

\

\

\

\

\

Stages

0 1 2 3 4 5

1-расм. Ёриткичсиз феромон туткичларга илинган капалаклар динамикаси: узлуксиз чизик - кун мобайнидаги, пунктир чизиклар - тунда хамда нукталар назорат вариантида илинган капалаклар микдорлари.

Расмлардан яккол куриниб турибдики, тунда илинган капалаклар микдори кун мобайнида илинган капалакларга нисбатан тахминан 2 марта купрок экан. Ёриткичли феромон туткичларга илинган капалаклар микдорлари ёриткичсиз капалаклар микдорларига нисбатан хам деярли 2 мартани ташкил килган.

1001

80

60

40

20

и

<U $ ^

+2 (u

'"3 ^

s 3

S x>

Stages

0 1 2 3 4 5

2-расм. Ёриткичли феромон туткичларга илинган капалаклар динамикаси: узлуксиз чизи; - кун мобайнидаги, пунктир чизиклар - тунда хамда нукталар назорат вариантида илинган капалаклар микдорлари.

Илинган капалакларнинг жинсий таркибига келадиган булсак, юкорида айтиб утилган бошка изланишлар [3, 4] дан фаркли уларок, бизнинг тадкикотларимизда ёриткичли феромон туткичларга илинган тут парвонасининг урFочи капалаклари микдорлари буйича эътиборга олмаса хам буладиган курсаткичлар олинди.

ХУЛОСА

Шундай килиб, Андижон вилояти, Пахтаобод туманидаги ипакчилик билан шуFулланувчи фермер хужаликлари тутзорларида ёруFлик диоди асосида ишлайдиган ёриткичлар урнатилган елимли феромон туткичларни тут парвонасига карши куллаш буйича илк бор олиб борган дала тажрибалари натижаларининг тахлили буйича куйидаги хулосага келиш мумкин:

биринчидан, ёриткичли феромон туткичлар кулланганида ёриткичлари булмаган феромон туткичларга нисбатан 2,15 марта купрок тут парвонасининг эркак капалаклари илинар экан;

иккинчидан, кун ва тун мобайнидаги илинган капалаклар микдорлари солиштирилганида тун мобайнида илинган зараркунанданинг микдори 1,75 марта купрок эканлиги курсатилди;

учинчидан, 5 ой мобайнида олиб борилган кузатув тажрибаларимизда назорат вариантларига илинган урFOчи капалаклар микдорлари буйича ахдмиятга молик натижалар олинмади.

Демак, фан ва техниканинг сунги ютукларини усимликлар хдмояси учун татбик этиш, хусусан ёруFлик диоди асосида ишлайдиган ёриткичли феромон туткичларни тут парвонасига карши курашда куллаш зараркунанда микдорини назорат килиш буйича олиб бориладиган амалий фаолиятда яхши самара берар экан.

REFERENCES

1. Лебедева К.В., Вендило Н.В., Плетнев В.А. Феромоны лесных насекомых и их применение в защите леса от вредителей // Агрохимия. 2012. № 8. С. 77-89.

2. Зеленский Р.А., Курилов А.А., Кремнева О.Ю., Садковский В.Т. Оценка эффективности отлова насекомых на кукурузе ловушками различных конструкций // в сборнике статей X всероссийской конференции молодых ученых и специалистов, ВНИИМК, 2019 г. С. 66-69.

3. Фролов А.Н., Грушевая И.В., Конончук А.Г., Малыш С.М., Мильцын А.А. Светодиодная ловушка для мониторинга вредных чешуекрылых: результаты испытаний в Краснодарском крае на примере кукурузного мотылька // в сборнике статей V Международной конференции "Концептуальные и прикладные аспекты научных исследований и образования в области зоологии беспозвоночных". Россия, Томск, 20-22 октября 2020. С. 164-167.

4. Грушевая И.В., Конончук А.Г., Малыш С.М., Мильцын А.А., Фролов А.Н. Светодиодная ловушка для мониторинга кукурузного мотылька ostrinia nubilalis: результаты испытания в Краснодарском крае // Вестник защиты растений. 2019. 4(102) С.49-54. DOI: https://doi.org/10.31993/2308-6459-2019-4-102-49-54

5. Шерматов М.Р., Ахмедов М.Х. Морфология тутовой огневки (Glyphodes pyloalis Walker (Lepidoptera, Pyralidae) // Узбекский биологический журнал. 2002. 4. 53-57.

6. Носирова З.Г. Классификация и роль естественных врагов тутовой огневки (Glyphodes pyloalis, Crambidae: Lepidoptera) в климатических условиях Узбекистана // Аграрная Россия. 2020. № 8. С. 42-48. DOI: 10.30906/1999-5636-2020-8-42-48

7. Кимсанбоев Х.Х., Носирова З.Г. Эффективность энтомофага златоглазки в борьбе с тутовой огневкой // Аграрная наука. 2017. 7. 4-6.

8. Nosirova Z.G'., Kimsanboyev X.X. Effectiveness of the bracon entomophages in fight against mulberry pyralids in Uzbekistan climate conditions // European Applied Sciences. 2017. 3. 3-5.

9. Носирова З.Г., Эргашева Х.А. Эффективность различных видов трихограммы в борьбе с тутовой огневкой // Мичуринский агрономический вестник. 2019. 2. 7-12.

10. Носирова З.Г. Муха тахина в качестве энтомофага тутовых огневок // Вестник Алтайского государственного аграрного университета. 2018. 2 (160). 70-74.

11. Носирова З.Г., Кимсанбоев Х.Х. Эффективность микробиологического препарата "Naturalis-L" против тутовой огневки // Защита и карантин растений. 2018. 5. 45-46.

12. Носирова З.Г., Анорбаев А.Р., Камбарова М.Х. Микробиологический препарат Престиж плюс в борьбе с тутовой огневкой // Сборник трудов международной научно-практической конференции, посвященной 70-летию заслуженного деятеля Республики Казахстан Досмухамбетова Темирхана Мынайдаровича. 4-5 апреля 2019 г. Алматы, Казахстан. 16-19.

13. Носирова З.Г., Эргашева Х.А. Грибы Ашерсония в борьбе с тутовой огневкой // Евразийский союз ученых. 2019. 5(52). 4 часть. 46-51.

14. Nosirova Z.G'., Ubaydullaev S.I., Ruzikulov D.N. Effect of insecticides to mulberry pyralid entomophages // International journal of scientific & technology research. 2019. 8. 11. 1408-1410.

15. Nosirova Z.G'., Rakhmonov J.P., Rustamova M. Тут парвонасига нокимёвий усулни куллашнинг самарадорлиги // Agro kimyo himoya va o'simliklar karantini. 2018. 3(7). 50-51.

16. Nosirova Z. G'.,Tadjiyeva M.I., Ergasheva X.A. Efficiency of Microbiologic Preparations in Protection of Mulberry Tree from Mulberry Pyralids // Solid State Technology. 2020. Volume: 63 Issue 4. P. 336-343.

17. Nosirova Z. G'., Ergasheva X.A. Efficiency Of Hormonal Insecticides In Fight Against of Mulberry Pyralis // The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering. 2020. Issue 10. P. 1-6.

18. Seol KY., Honda H., Matsumoto Y. Mating behavior and the sex pheromone of the lesser mulberry pyralid, Glyphodes pyloalis Walker (Lepidoptera, Pyralidae) // Applied Entomology and Zoology. 1986. 21: 2. P. 228-235.

19. Ando T., Ogura Y., Koyama M., Kurane M., Uchiyama M., Seol K.Y. Syntheses and NMR analyses of eight geometrical isomers of 10,12,14-hexadecatrienyl acetate, sex pheromone candidates of the mulberry pyralid // Agricultural and Biological Chemistry. 1988. 52:10, Р. 2459-2468.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.