Научная статья на тему 'ҒАЛЛА ВА ТАКРОРИЙ ЭКИЛГАН КАРТОШКАДА ИЛДИЗ КЕМИРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ҚАРШИ ИНСЕКТИЦИДЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИ'

ҒАЛЛА ВА ТАКРОРИЙ ЭКИЛГАН КАРТОШКАДА ИЛДИЗ КЕМИРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ҚАРШИ ИНСЕКТИЦИДЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

142
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Илдиз кемирувчи тунламлар / кузги ғалла экинлари / илдиз бўғзи / ниҳоллар / тугунаклар / жинсий феромонли тутқичлар / вариантлар / биологик самарадорлик / Gnawing scoops / winter crops / root collar / seedlings / tubers / pheromone traps / variants / and biological effectiveness

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — А. М. Худойқулов, М. М. Аблазова, Ж. У. Давронов

Ушбу мақолада илдиз кемирувчи тунламлардан кузги тунлам (Agrotis segetum Den. et Shiff) нинг ғалла майдонидаги тарқалиши, зарари ва уларга қарши Делта 2,5% эм.к. ва Кинмикс 5% эм.к. кимѐвий препаратларининг самарадорлигини аниқлаш мақсадида Тошкент вилояти Юқори Чирчиқ тумани “Фарадис хирмони”фермер хўжалигида тажриба ва кузатув ишлари олиб борилди ва олинган натижалар асосида хулоса ва таклифлар берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по искусствоведению , автор научной работы — А. М. Худойқулов, М. М. Аблазова, Ж. У. Давронов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFECTIVENESS OF ROOT ROSE INSECTS IN GRAIN AND REPRODUCTED POTATOES

This article provides data on the observation of the spread of the winter moth (Agrotis segetum Den. Et Shiff) from the gnawing moths in grain fields and on the determination of the biological effectiveness of the Delta chemicals 2.5% ae. and Kinmix 5% k.e. at the farm "Faradis Khirmoni" of the Yukorichirchik district of the Tashkent region and on the basis of the results obtained, conclusions and proposals were made

Текст научной работы на тему «ҒАЛЛА ВА ТАКРОРИЙ ЭКИЛГАН КАРТОШКАДА ИЛДИЗ КЕМИРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ҚАРШИ ИНСЕКТИЦИДЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИ»

ГАЛЛА ВА ТАКРОРИЙ ЭКИЛГАН КАРТОШКАДА ИЛДИЗ КЕМИРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ^АРШИ ИНСЕКТИЦИДЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИ

А. М. Худойкулов

Тошкент давлат аграр университети доценти

М. М. Аблазова

Тошкент давлат аграр университети доценти

Ж. У. Давронов

Тошкент давлат аграр университети магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада илдиз кемирувчи тунламлардан кузги тунлам (Agrotis segetum Den. et Shiff) нинг галла майдонидаги тарцалиши, зарари ва уларга царши Делта 2,5% эм.к. ва Кинмикс 5% эм.к. кимёвий препаратларининг самарадорлигини аницлаш мацсадида Тошкент вилояти Юцори Чирчиц тумани "Фарадис хирмони"фермер хужалигида тажриба ва кузатув ишлари олиб борилди ва олинган натижалар асосида хулоса ва таклифлар берилган.

Калит сузлар. Илдиз кемирувчи тунламлар, кузги галла экинлари, илдиз бугзи,ни^оллар, тугунаклар, жинсий феромонли тутцичлар, вариантлар, биологик самарадорлик.

EFFECTIVENESS OF ROOT ROSE INSECTS IN GRAIN AND REPRODUCTED

POTATOES

A. M. Khudoykulov

Associate Professor of Tashkent State Agrarian University

M. M. Ablazova

Associate Professor of Tashkent State Agrarian University

J. U. Davronov Master of Tashkent State Agrarian University

ABSTRACT

This article provides data on the observation of the spread of the winter moth (Agrotis segetum Den. Et Shiff) from the gnawing moths in grain fields and on the determination of the biological effectiveness of the Delta chemicals 2.5% ae. and Kinmix

5% k.e. at the farm "Faradis Khirmoni" of the Yukorichirchik district of the Tashkent region and on the basis of the results obtained, conclusions and proposals were made.

Keywords: Gnawing scoops, winter crops, root collar, seedlings, tubers, pheromone traps, variants, and biological effectiveness.

КИРИШ

Дуне олимлари томонидан бошокли дон экинларига 300 турдан ортик зараркунанда хашаротлар епирилиши аникланиб, шундан 30 турдан купроги хавфли зараркунанда сифатида кайд килинган. Бу гурух зараркунандалар хар йили 15-20% гача, иклим уларнинг ривожланиб купайиши учун кулай келган айрим йиллари эса 45-50% гача хосилни йукотиш билан бирга етиштирилаетган доннинг сифати емонлашувига ва натижада бундай доннинг озик-овкат саноати учун мутлако яроксиз булиб колишига олиб келади.

Республикамизда 2020 йилда 6,4 млн тонна галла етиштирилди. Республикамизда кишлок хужалиги сохасида олиб борилаетган ишлар, жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг 06.03.2020 йилдаги "Галла етиштириш, харид килиш ва сотишга бозор тамойилларини кенг жорий этиш чора-тадбирлари тугрисида" ги П^-4634-сонли карори мисол булади.

Кейинги йилларда галла экинларида сурувчи ва кемирувчи зараркунандалардан зарарли хасва, галла ширалари, трипслар, шиллик курт, кузги тунлам ва ундов тунламлари республикамизнинг сугориладиган галла майдонларига, айримлари эса (кузги ва ундов тунламлари) такрорий экилган сабзавот ва картошка майдонларига хам таркалиб, етиштирилаетган хосилнинг сифат ва микдорига сезиларли даражада зиен етказаетганлиги кузатилмокда [1]. Ушбу зараркунандалардан галлани майсалаш даврида илдиз бугзини кемириб зарар етказадиган зараркунандалардан бири бу кузги тунламдир.

Кузги тунлам (Agrotis segetum Den. et S^iff) сугориб дехкончилик килинадиган худудларда кенг таркалган зараркунандалардан биридир. Ушбу зараркунанданинг куртлари 34 оилага мансуб юзлаб экинларга зарар етказади. Гуза, беда, канд лавлаги, маккажухори, галла, мойли усимликлар хамда сабзавот, полиз ва картошка экинлари, шунингдек, печак, еввойи тожихуроз, шура, олабута кузги тунламнинг энг хуш курган озукаси хисобланади. Кузги тунлам куртлари униб чикаетган еш экинларни илдиз бугзини шикастлаб, уруг паллаларини тешади. Шу билан бирга илдизларни еки илдиз бугзи якинидаги пояларини кемиради, баъзан майсаларнинг ер устки кисмига хам зарар етказади. [5.]

МЕТОДОЛОГИЯ

2

Илдиз кемирувчи кузги ва ундов тунламларининг галла майдонидаги 1 м уртача микдорлари (дала ичида ва атрофларида алохида хисоб килинди) хисобланиб уларни ушбу майдонидаги зичлиги аникланди. Тадкикотнинг биологик самарадорилиги Ш.Т. Хужаев (2004, 2007) услуби асосида, хамда Аббот (1925) тенгламаси ёрдамида аникланди [6].

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Илдиз кемирувчи тунламларга карши инсектицидларнинг самарадорилигини аниклаш максадида Тошкент вилояти Юкори Чирчик тумани "Фарадис хирмони" фермер хужалигининг 5,5 гектарлик галла майдонида олиб борилди. Тунламлар устида фенологик кузатувлар олиб борилиб, уларнинг тухум куйиш, ва янги авлоднинг пайдо булиши, кишловга кетиш муддатлари урганилди. [3].

Кузги ва ундов тунлами капалакларининг учишини назорат килишда жинсий феромон туткичлардан фойдаланилди [5].

Тажриба майдонидаги тулик униб чиккан картошка даласида кузги ва ундов тунламларининг куртларининг пайдо булиши ва нуфузини хдмда кимёвий препаратларнинг самарадорлигини аникдаш максадида кузатувлар

л

олиб борилди. Х,исобга олиш майдонининг катталиги 1 м ни ташкил килиб, улар 2,5 га дала буйлаб, диаганал йуналишда 5 тадан олинди. Бундан ташкари, дала боши ва охирги тугаган жойида яна 2 та майдонча олинди, яъни хисоб майдончалари жами 7 тага тенг булди.

Унга кура янги кимёвий препаратларни синовдан утказиш максадида OOO «MOBEDCO» Узбекистан, фирмасини Делта 2,5% эм.к. препарати олинди. Ушбу препаратга эталон сифатида эса Кинмикс 5% эм.к. препарати олинди. Тажриба учун олинган препаратлар кулланилган кундан бошлаб назорат кузатувлар 3 кундан бошлаб, тахлил килиб борилди.

Натижалар эса куйидаги 1 жадвалда келтирилган.

Олиб борилган тадкикотлар натижасига кура, Делта 2,5% эм.к. (0,3 л/га) препарати кулланилган вариантда кузатувларимизнинг препарат кулланилгандан кейинги 3 куни самарадорлик 58,8% ни, ташкил килган булса, 7 кунга келиб энг юкори булди, яъни 86,4% ни ташкил эди. Кузатувларимизнинг 14 кунига келиб, самарадорлик 74,3% ни ташкил этган булса, 21 куни эса 69,0% ни ташкил этди.

Кейинги вариантимизда Кинмикс 5% эм.к. (0,6 л/га) кейинги 3 куни самарадорлик 68,4% ни, ташкил килган булса, бу вариантимизда хам 7 кунга келиб самарадорилик энг юкори булди, яъни 82,8% ни ташкил эди. Кузатувларимизнинг 14 кунига келиб, самарадорлик 77,4% ни ташкил этган булса, 21 куни эса 63,3% ни ташкил этди.

ХУЛОСА

Олиб борилган тадкикот натижаларига кура кузги ва ундов тунлам куртларига карши кураш олиб боришда кузги галла экилган майдонда галлани униб чикиш давридан бошлаб, феромон туткичлардан уз вактида ва самарали фойдаланиш уларни сонини бошкаришда мухим омил булиб хисобланади.

Ушбу илдиз кемирувчи тунламларга карши Делта 2,5% эм.к. препаратини гектарига 0,3 л/га хисобида уз вактида куллаш оркали юкори биологик самарадорликка эришиш мумкин.

Кузги бугдой экилган, хамда утмишдош экин сифатида кечки сабзавот ва картошка экилган далаларда илдиз кемирувчи тунламлар куплаб кишлаб чикади ва кейинги йил экилган гуза ва бошка эртаги сабзавот ва картошка экинларига жиддий зарар етказади.

REFERENCES

1. Пулатов З ва бошкалар. Галла экинларини зараркунанда, касаллик ва бегона утлардан химоя килишда пестицидларни маъдан угитли суспензияга кушиб ишлатиш. Т. ТошДАУ. Тахририят -нашриёт булими. 2014 й. 3б.

2. Воронин К. Шапиро В.А. Пукинская Г.А. Биологическая защита зерновых культур от вредителей. М. «Агропромиздат», 1988. 198 с.

3. Ларченко К.И., Запевалова С.Б. Пути усовершенствования методов прогнозирования вредителей/ Мат. 15-й науч.-произ.конф. по карантину и защ. Раст. В респ Ср. Азии и Чимк. Обл. Каз. 1975.-С. 22-25.

4. Хужаев Ш.Т. Усимликларни зараркунандалардан уйгунлашган химоя килиш хамда агротоксикология асослари, Т., "Навруз" нашри. 2014. 122-132 б.

5. Хужаев Ш.Т. Инсектицид, акарицид, биологик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш буйича услубий курсатмалар. Т., "Кухи-нур" МЧЖ босмахонаси.2004.18-20б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.