Научная статья на тему 'Voiz Koshifi about political ethics and state management'

Voiz Koshifi about political ethics and state management Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
363
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ ЭТИЧЕСКИХ УЧЕНИЙ / ТАДЖИКСКИЙ НАРОД / ХУСАЙН ВОИЗ КОШИФИ / "МУХСИНОВА ЭТИКА" / ПОЛИТИЧЕСКАЯ ЭТИКА / НРАВСТВЕННЫЕ НОРМЫ / ЭТИКА ОБЩЕНИЯ / HISTORY OF ETHICAL TENETS / THE TAJIK PEOPLE / KHUSAYN VOIZ KOSHIFI / "MUKHSIN'S ETHICS " / POLITICAL ETHICS / MORAL NORMS / ETHICS OF COMMUNICATION / ТАЪРИХИ ТАЪЛИМОТИ АХЛОқӣ / ҲУСАЙН ВОИЗИ КОШИФӣ / "АХЛОқИ МӯҳСИНӣ" / АХЛОқИ СИЁСӣ / МЕЪЁРҳОИ АХЛОқӣ / ОДОБИ МУОШИРАТ

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Мирбобоев Максудджон Кариакрамович, Ҷонназарова Дилшода Худойназаровна

Анализируется морально-этическая проблематика в творчестве выдающегося таджикско-персидского философа-моралиста, учёного, литератора и известного оратора Хусайна Воиза Кошифи (XV век). Особое внимание уделяется его воззрениям относительно политической этики и принципов управления государством. Утверждается, что, согласно воззрениям Кошифи, нравственное совершенство необходимо всем, но особенно правителю, государственным деятелям, которые обычно являются для народа образцом для подражания. Приведён анализ целостной системы политической этики мышления, изложенной им в книге «Мухсинова этика». Делается вывод, что основное содержание этических и политических воззрений Хусайна Воиза Кошифи и сегодня не утратило значения и может играть заметную роль в этическом воспитании и духовном обогащении членов общества, в особенности политических деятелей и государственных служащих.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВОИЗ КОШИФИ О ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЭТИКЕ И УПРАВЛЕНИИ ГОСУДАРСТВОМ

In his article the author analyzes moral ethical problematics in the creation of the outstanding Tajik-Persian philosopher-moralist, scientist, man-of-letters and well-known speaker Khusayn Voiz Koshifi (the XV-th century). Special attention is paid to his views concerned with political ethics and principles of state management. It is asserted that in pursuance to Koshifi’s outlook moral perfection is necessary for all, but especially governors and statesmen need it as they are a paragon of imitation for the nation. The analysis of the entire system in regard to political ethics of thinking expounded in the book ”Mukhsin’s Ethics ” is adduced. The conclusion is made that the basic content of ethical and political views of Khusayn Voiz Koshifi hasn’t lost its significance up to nowadays and can play a noticeable role in ethical upbringing and spiritual enrichment of the members of society, especially statesmen and state officials.

Текст научной работы на тему «Voiz Koshifi about political ethics and state management»

09 00 00 ИЛМ^ОИ ФАЛСАФА 09 00 00 ФИЛОСОФСКИЕ НАУКИ 09 00 00 PHILOSOPHICAL SCIENCES

09 00 11 СОЦИАЛЬНАЯ ФИЛОСОФИЯ 09 00 11 SOCIAL PHILOSOPHY

удк 82-96 ббк 83.3 (0) 9

Мирбобоев Мак^судцон К,ориакрамович,

н.и.фал., профессори кафедраи цомеашиносии ДИСДДТТ Чонназарова Дилшода Худойназаровна,

н.и.фал., дотсент, мудири кафедраи цомеашиносии ДИС ДДТТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Мирбобоев Максудджон Кариакрамович,

к. филос. н., профессор кафедры общественных наук Института экономики и торговли ТГУК Чонназарова Дилшода Худойназаровна,

к.филос. н., доцент, завкафедрой общественных наук Института экономики и торговли ТГУК (Таджикистан, Худжанд)

Mirboboyev Maksudjohn Kariakramovich, candidate of philosophical sciences, Professor of the department of social sciences under the IET attached to the TSUC Djonnazarova Dilshoda Khudoynazarovna, candidate of philosophical sciences, Associate Professor, head of the department of social sciences under the IET attached to the TSUC (Tajikistan, Khujand)E-MAIL: dilshoda_1970@mail.ru

Калидвожа^о: таърихи таълимоти ахлоци, Хусайн Воизи Кошифи, ««Ахлоци Муусини», ахлоци сиёси, меъёруои ахлоци, одоби муошират

Дар мацола масоили ахлоцу одоб дар эцодиёти намояндаи барцастаи уикмати форсу тоцик, олиму адиб ва воизи маъруфи асри XV Хусайн Воизи Кошифи мавриди барраси царор гирифтааст. Ба ацоиди мутафаккир оид ба ахлоци сиёси ва оинуои давлатдори диццати махсус дода шудааст. Таъкид мегардад, ки тибци афкори Хусайни Воиз уамаи одамон, хоссатан сарварони давлат, ходимони давлате, ки маъмулан барои халц намунаи ибратанд, ба ахлоци уамида эутиёц доранд. Низоми томи ахлоци сиёси, ки Хусайн Воизи Кошифи дар китоби ««Ахлоци Муусини» баён кардааст, муфассалан ба

axaokft сиёси ba оини дabлaтдорй aз нaзaри bоизи кошифи

bom кошифи о

политической этике и упрabлении госудaрстbом

voiz koshifi about political ethics and state management

риштаи таллия кашида шудааст. Муаллиф ба хулосае расидааст, ки ацоиди ахлоцию сиёсии Хусайн Воизи Кошифи имруз низ ауамияти худро гум накардааст ва метавонад дар тарбияи ахлоци маънавии аули цомеа, ба вижа арбобони сиёсй ва ходимони давлатй нацши мууим бозад.

Ключевые слова: история этических учений, таджикский народ, Хусайн Воиз Кошифи, «Мухсинова этика», политическая этика, нравственные нормы, этика общения

Анализируется морально-этическая проблематика в творчестве выдающегося таджикско-персидского философа-моралиста, учёного, литератора и известного оратора Хусайна Воиза Кошифи (XV век). Особое внимание уделяется его воззрениям относительно политической этики и принципов управления государством. Утверждается, что, согласно воззрениям Кошифи, нравственное совершенство необходимо всем, но особенно правителю, государственным деятелям, которые обычно являются для народа образцом для подражания. Приведён анализ целостной системы политической этики мышления, изложенной им в книге «Мухсинова этика». Делается вывод, что основное содержание этических и политических воззрений Хусайна Воиза Кошифи и сегодня не утратило значения и может играть заметную роль в этическом воспитании и духовном обогащении членов общества, в особенности политических деятелей и государственных служащих.

Key words: history of ethical tenets, the Tajik people, Khusayn Voiz Koshifi, "Mukhsin's Ethics ", political ethics, moral norms, ethics of communication.

In his article the author analyzes moral ethical problematics in the creation of the outstanding Tajik-Persian philosopher-moralist, scientist, man-of-letters and well-known speaker Khusayn Voiz Koshifi (the XV-th century). Special attention is paid to his views concerned with political ethics and principles of state management. It is asserted that in pursuance to Koshifi's outlook moral perfection is necessary for all, but especially governors and statesmen need it as they are a paragon of imitation for the nation. The analysis of the entire system in regard to political ethics of thinking expounded in the book "Mukhsin's Ethics " is adduced. The conclusion is made that the basic content of ethical and political views of Khusayn Voiz Koshifi hasn't lost its significance up to nowadays and can play a noticeable role in ethical upbringing and spiritual enrichment of the members of society, especially statesmen and state officials.

Тачрибаи тамаддуни инсонй гувох аст, ки накши шахс, накши сарварон, арбобони сиёсат дар таърих, ба вежа дар тараккиёт, амнияту субот, такдири таърихии чомеа ва миллат хеле бузург ва муассир аст.

Мусаллам аст, ки мавзуи инсони комил ва шохи одил аз чумлаи мавзуъхои калидии таърихи хикмату адабиёти точик махсуб меёфт. Ва кулли рукнхои асосии фарханг махз ба тарбия, ташаккулу такомули инсони комил ва шохи одил нигаронида шуда буд. «Аз мавзуъхои марказии фалсафа тахкики инсон, роххои тахсили камолу саодати вай мебошад... Х,амзамон хакимони точик дар таълимоти худ мукаддамияти хикмати амалй, ахлокро эътироф намуда, таъкид кардаанд, ки хар як толиби илму хунар бояд аввал ахлокро омухта, ботини худро пок созад, вагарна таълими илму хунар бар абас хохад рафт» (1, с.631-632).

Хакимону адибон бехтарин асархои худро ба шохону амирон, арбобони сиёсат бахшидаанд. Чунончи, аз чумлаи онх,о «Китоб-ус-сиёсаал-мадания»-и Абунасри Форобй, «Шох,нома»-и Фирдавсй, «Сиёсатнома»-и НизомулМулк, «Насихдт-ул-мулук»-и Газзолй, «Ахлоки Носирй»-и Насируддини Тусй, «Захират-ул-мулук»-и Саидалии Хамадонй, «Гулистон» ва «Бустон»-и Шайх Саъдй, «Ахлоки Ч,алоли»-и Чдлолуддини Давонй, «Ахлоки Мух,синй» ва «Анвори сух,айлй»-и Воизи Кошифй, «Дастур-ул-мулук»-и Хоча Самандари Тирмизй ва гайра аз он чумлаанд. Осори мавсуфи пурмух,тавою пуркиммати бузургон махз ба тарбияи инсони комил, гановати маънавй, вусъати маърифати касбии арбобони сиёсат нигаронида шудаанд.

Аз осори мавсуф китобхои мутафаккир ва адиби бузурги асри 15 Мавлоно Хусайн Воизи Кошифй, намояндаи фалсафаи тасаввуф хеле чолиб аст. Ба калами Воизи Кошифй асархои зиёде доир ба илмхои гуногун, аз чумла фалсафа, адабиёт-шиносй, хайат, риёзиёт, сиёсат, ахлок, илохиёт ва гайра тааллук доранд. Хамчунин фаъолияти илмию амалии Хусайн Воиз ба тахаллусаш хеле мувофик омадааст. Вай бархдк дар илм кашшофи беназир буд, хоса дар сохди хикмати амалй, китобхои асил эчод карда, хамзамон бо номи «муаллими ахлок» низ эътироф ёфтааст. Асархои ахлокии у «Рисолаи олия»,«Анвори сухайлй», «Ахлоки Мухсинй», «Футувватномаи Султонй» на танхо суннату оинхои бои ахлокии ниёгонро фаро гирифтаанд, дар онхо хамчунин хикмати амалй равнаку ривочи нав пайдо кардааст.Хоса, «ахлоки сиёсии В.Кошифй тачрибаи бой ва бисёрасраи хикмати илмй-амалй ва ахлоки касбии точику форсро фаро гирифта, онро такмил додааст». (3, с.565).

Афкори ахлокии Воизи Кошифй хануз тахкик нашудааст. Аз муаллифони макола Мирбобоев МД. перомуни таълимоти ахлокии Кошифй маколаро дар чилди сеюми китоби «Истории таджикской философии» (3, с.532-565) ба табъ расонидааст. Маколаи мазкурро бошад муаллифон бори аввал махсус доир ба ахлоки сиёсии Воизи Кошифй ба забони точикй эчод кардаанд. Хамзамон, бо назардошти баъзе норасоихои маколаи пешин таълимоти Мавлоноро ба андозае дар мукоиса бо акидахои ахлокии мутафаккирони гузашта баррасй карда, макоми ахлоки сиёсии Кошифиро дар низоми хикмати амалии у муайян кардаанд. Маколаи хозир аз аввалин икдомест, ки танхо баъзе аз пахлухои таълимоти Воизи Кошифй ахлоки касбй, хоса ахлоки сиёсй ва оини давлатдорй дар заминаи «Ахлоки Мухсинй» баррасй мегардад. Ахлоки касбй аз кисмхои илми ахлок буда, конуну коидахои махсуси рафтори кормандонро дар сохаи муайяни фаъолият фаро мегирад (4, с.28).

Мавлоно Кошифй дар «Ахлоки Мухсинй» ахлоки сиёсие, ки дар «Сиёсатнома»-и Низомулумулк, «Насихдт-ул-мулук»-и Газзолй, «Захира-ул-мулук»-и Хамадонй, «Гулистон»-и Шайх Саъдй баён гаштааст, мукаммал намудааст. Мутафаккирони пешин танхо баъзе фазилатхои маънавии шохи одил, ахлоки сиёсиро баён кардаанд. Вале Мавлоно Кошифй дар «Ахлоки Мухсинй» низоми томи ахлоки сиёсиро пешниход кардааст. Мавлоно Кошифй дар таълимоти худ кушидааст, ки симои комили маънавии сарвари давлат, арбоби сиёсиро ба вучуд оварад. Мутафаккир чихил боби китобро ба чихил фазилати боистании арбоби сиёсат ва боби «Дар тарбияи хадам ва хашам», ки аз ду кисм аст, ба оини давлатдорй бахшида, мазмуну мохияти хдр якеро ифшо ва маънидод карда, бо хикмату хикоятхои чолиб ва пандомуз таквият додааст. Аз чумла, чунин фазилатхо, ба монанди шукру сипос-мандй, сабру тахаммул, шарму хаё, адолат, иффат, шучоат, фаросат, ахду вафо, чидду чахд, хоксорй, саховату эхсон, афву бахшиш, талаби некномй, ганимат донистани вакт, садокату дустй ва гайраро вобаста ба фаъолияти сиёсии сарвари давлат шарх

48

додааст. Х,амзамон, Мавлоно шартy коидахои одоби мyоширати подшохро бо ахли дарбор, арбобони сиёсат, ходимони давлат ва табакахои гуногуни чомеа тавсиф ва таъин намудаст. Баробари ин ахлоки хамида ва одоби муоширати писандидаро барои хамагон зарур ва хоса барои сарварон, ходимони давлат мухимтар медонад. Зеро онхо барои чомеа намунаи ибратанд, мардум ба онхо пайравй мекунанд.

Мавлоно Kошифй мохияти ахлоки хдмида, маънавиятро ифшо карда, таъин менамояд, ки одамиву одамият махз ба туфайли одобу хулки нек муайян мегардад. Бунёди маънавии инсон, сират, чавхдри одамиро одоб, хуи нек ташкил медихад, на мансабу сарват, на сурати зебову либоси кимматбахо. X,аp ки даp y с^ати некр бувад, Одами аз одамиё'н y бувад. Некии маpдум на HüKypyu аст, XPu жку мояи не^й аст. (5, с. 12) Воизи ^шифй ахлоки хдмида, хулку ху, одоби писандидаро барои хамагон чихурду чи калон, чихосу чи ом зарур, писандидаву зебо хисобидааст. Хулку атвори нек на танхо бунёди маънавии инсон, хамчунин зебоии вайро низ муайян месозад. «Ахлоки сутуда ва авсофи писандида, аз хама афроди одамиён зебо ва мустахсан менамояд» (6,с.2).

Ахлоки хамида дар фазилат ва хислатхои нек ифода меёбад. Аз чумлаи фазилат-хои зарурй барои сарвари давлат, аз назари ^шифй шукргузориву сипосмандй аст. Мутафаккир зикр менамояд, ки сохиби точу тахт, салтанат будан, ки неъмати бузург аст, ин худ аломати икболи баланд мебошад. Барои ин пайваста бояд шукргузорй кард. Ба зиддияту мушкилоти зиндагй назари ибрат, хирадмандона бояд дошт. Тачрибаи бузургон, некмардонро муттасил бояд омухт. Бо зердастону заифон, мухточон муносибати мушфикона бояд варзид, мададгори онхо бояд буд. «Осоиши халкро нисбат ба осоиши худ мукаддам дорй: Наëсояд андаp диëpи ту кас, Чу осоиши хеш хоуию бас.» (5, с.8). Аз нигохи ^шифй аз фазилатхои дигари писандида, ки барои хар як фард, хоса барои арбоби сиёсат багоят зарур аст, сабр мебошад. Зеро сабр калиди кушоиши корхо ва мушкилот аст.

Сабp бе%таp маpдpо аз ^аpчй %аст, То биё'бад баp муpоди хеш даст. (5, с.8) Дигар аз хислатхои шарифи инсон, ки ^шифй таъин намудааст шарму хаё мебошад. Агар хаё набошад касе аз касе шарм, андеша нахохад кард ва нияхоят тартибу низоми чомеа вайрон хохад гашт. Бинобар он шарму хаё барои хосу ом нихоят зарур аст.

Гаp набвад баpафтад pасми исмат аз миё'н Ва уицобе даp миё'н аст, аз тацозои ^аё'ст. (5, с.9) Мавлоно ^шифй доир ба фазилати иффат, покй таваккуф карда, онро иртибот бо куввахои ботинй: малакй ва хайвонй баён кардааст. кувваи малакй манбаи фазилатхо буда, кувваи хайвонй манбаи разолатхост. Иффат аз кувваи малакй баромада, худро аз хирсу шахват нигох доштан ва чониби хулки писандида майл намудан аст. Kошифй талкин менамояд, ки ба туфайли иффат, покиву пархезгорй, дархои хайру салох ва пирузй кушода мешавад. Агар подшох, арбоби сиёсат боиффат

6omaHg, a3 MaM^aKaT $ucKy pa$t ramTa, KoMë6uBy HeKpy3H xyKMpoH Merapgag

(5, c.9).

Oa3raa™ a3M, 6a aKugau KomH^H, hh3 HKe a3 xuaiaTxoH MyxuMH cyrnoH, xoguMoHH gaB^aT Maxcy6 Meë6ag. EugyHH a3MH gypycT Ba catHH komhj gaB^aTpo ugopa KapgaH Ba MaM^aKaTpo o6og coxTaH rañpHHMKoH acT. Kac 6a Mamrnu Ma^cyd po% naMeè'6ad, Masap 6a cabüu maMOMy dusap 6a a3Mu dypycm. MatHHH a3M hh acT, kh HyH 6a Kacgu Kope, aMa^e KaMap 6ac™, gurap aroH MoHeae gap H^po Ba TaT6uKH oh xa^a^ pacoHuga HaMeTaBoHag.

^Hggy ^axg gurap a3 $a3H.iaTxoH xaTMHcT. H,axg, 6a aKugau Komu^H, MexHaTH 6ocy6oT 6apou 6a gacT oBapgaHH MaKcag acT. .Hxoh xaga^e, xoca Kopxou 6y3ypr 6ugyHH ^uggy ^axg 6a gacT HaMeoag. MaB^oHo xhkohth ^o.m6po po^et 6a $a3raaTH ^uggy ^axgu .HtKy6u Hañc oBapgaacT. .HtKy6u Hañc gap cuëcaT, KumBapgopñ, MañgoHH xap6y 3ap6 naHBacTa KopHaMoñ HHmoH Megog. ^ap Ha3gam MaKcagxou bo^o ry3omTa, 6apou pacugaH 6a ohxo 6ucëp paH^ MeKamug, ^oH^ugoñ MeKapg. BaKTe a3 y ca6a6u ^ohhhcoph, Me^HaTy paH^xou 6eMHc^y MoHaHgpo MenypcaHg, y ^aBo6 Meguxag, kh «gap Kopu 6a^aHg maBaM 6ex, kh gap Kopu nacT 6uMHpaM». (5, c.12) KomH^H gurap a3 $a3H^aTxou MyxuMH ap6o6u cuëcaT cy6oTy ucTHKoMaTpo 6appacñ KapgaacT. MaB^oHo oHpo xaMHyH co6uTKagaMH Ba ycTyBopñ gap xa.ray Ba u^pou Kopxou x,aëTaH MyxuMH gaB^a™, pa^tu MymKraoTH cuëcK Ba puoau KaTtHH KoHyH MatHugog KapgaacT. CapBapu gaB^aT, ap6o6u cuëcaT 6a aKugau MyTa^aKKup, cap^u Ha3ap a3 MoHeaxoe, kh hh gymMaHoHH goxura Ba hh xopu^H э^og MeKyHaHg, cuëcaTH nem rupu^Taampo co6uTKagaMoHa aMajiâ MerapgoHag.

Ago^aT a3 $a3H^aTxou bo^oh MatHaBucT, kh Ky^^u xaKHMoHy agu6oH gap TaxKHKy TagKHK, Tatpu^y TaBcu^am эtтн6opн Ka^oH gogaaHg. Ohxo ago^aTpo Ta^accyMH oïïhh TaMoMH ch^txoh nucaHguga xuco6ugaaHg.

KomH^H Mox,HHTy Ma3MyH Ba nax^yxou ago^aTpo TaxKHK HaMyga, 6emTap oHpo a3 MaBKeu HHcoHgycTH 6appacñ KapgaacT. MyTa^aKKup moxhhth oHpo gap xh$3h xyKyKH Ma3^yMoH Ba oMMa guga, hk coaT ag^u nogmoxpo Huc6aT 6a MapgyMoH a3 u6ogaTH macTco^a Bo^u6Tap goHHcraacr: «Ag^ oh acT, kh gogu Ma3^yMoH guxaHg, ... hk coaT ag^H nogmox gap namau mh3ohh ToaT pou^rap acT a3 u6ogaTH macTco^a» (5, c.16)

Ea aKugau Komu^ñ Huc6aT 6a oMMau xa^K xañpxoxy raMxop 6ygaH, a3 mapTxou MyxHMTapuHH ago^aT Ba nongopuu KumBap acT. 3epo ^oMea gapaxT 6omag, pemau oh xa^K, TaHaBy moxam gaB^aTy xyKyMaT acT. gapaxT 6ugyHH pema By^yg Hagopag. EuHo6ap hh gap xaKKH pema - xa^K, kh 6yHëgu xacTHH ^oMea Me6omag, naHBacTa raMxopuBy xañpxoxñ 6oag Kapg.

^urap a3 $a3H^aTxou MyxuMH ap6o6u cuëcaT 6a aKugau Komu^ñ 6ypg6opuBy xh^m acT. fflaxcu 3ypMaHgy KaBH Ba 6oTaMKHH KacecT, kh 3yg 6a ra3a6 HaMeoag, gap xaMa xo^aT mo^hkh KyBBaxou 6othhhh xem 6yga, эtтнgo^н pyxy paBoHH xygpo Hurox Megopag. «nogmoxu ogu^ oh acT, kh xurnpo 3eBapu py3ropu xyg co3ag Ba 6a gacTuëpuu y 6yHëgu xamMH o^aMcy3 6upoHag». (5, c.18)

Komu^H ma^KaTy MapxaMaTpo 6apou capBapu gaB^aT hhxoht MyxHM MegoHag. «ffla^KaT 6ap oMMau paoë Ba MapxaMaTy pu^K 6ap xaMa xa^K 6a My^yKH a3HMammoH Ba ca^oTHHH pa^ua^MaKoH ^o3hm acT» (5, c.31)

MaB^oHo HKHaHg a^oMaTxou ma^KaTy MapxaMaTpo TatHH HaMygaacT. A3 ^yM^au ohxo hh acT, kh cyrnoH aBBa^aH Huc6aT 6a patHHT xaMHyH 6a $ap3aHgoHH xyg

муносибат намояд. Х,арчизе, ки ба худ написандад, нисбат ба онхо низ раво набинад. Дуюм, хар кадар метавонад мардумро ба кишоварзй, кофтани корезу чуйборхо ва ободонй хидоят намояд. Сеюм мебояд, ки худи султон шахсан пайваста аз холу ахволи халк вокиф гардад.

Мавлоно ^шифи фазилати саховату эхсонро, ки аз мавзуъхои асосии афкори ахлокии точику форс аст, вобаста ба фаъолияти сиёсии сарвари давлат баён кардааст. «Саховат сабаби некномй ва эхсон муъчиби дусткомиву хучастафарчомй аст. Ва хеч сифати одамиёнро ва хусусан ашрофу бузургони эшонро бех аз чуду сахо нест». (5, с.31)

Kошифй саодати дунёро барои султон дар саховату карам нисбат ба халк мебинад. Зеро махз тавассути саховатмандй метавон дили одамиёнро ба даст овард.

Мавлоно ^шифй фазилати вафо ба ахдро хамчун «кори чонмардони сохибкамол ва хосиятхои бузургони сутудахол» тавсиф кардааст. Мутафаккир вафоро аз фазилатхои заруртарини арбоби сиёсат хисобида, навиштааст, ки хусни ахду вафо аз хеч кас чунон хуб наменамояд, ки аз арбоби сиёсат. Зеро ки сухани y ба гуши хама кас мерасад, хамчунин дар бораи сифати y дар мачлисхо гуфтугузорхо мешавад. Тамоми халк аз ахду паймони y огох мегарданд ва чун ахди худро ба чо наорад, дар назди дусту душманон аътибор ва эхтиромро аз даст медихад.

^шифй ба фазилати хочатбарорй эътибор дода, таъин менамояд, ки арбоби сиёсат бояд хочатбарор бошад. Яке аз шартхои давлатдорй эътибори доимй нисбат ба хочати ниёзмандон, ичрои талабхояшон ва каноатманду шод гардонидани онхост. Мутафаккир ин андешахояшро чунин чамъбаст кардааст: Зи умp он цадаp беш н-ояд ба mp, Ku даp нафъи халци Худо бигзаpад. Ва аз зиндагонй чй х,осил бувад, Ku даp mpu нафсу х,аво бигзаpад. (5,с 54) Дигар аз фазилатхои сиёсатмадор андеша ва тааммул аст. Ба акидаи ^шифй корхое, кибо тааммул, ба охистагй ичро мешавад, ба хубй анчом меёбад. Дар ин бора мутафаккир насихати подшох Парвизро ба писараш иктисоб овардааст, ки хеле чолиб аст: «Ту ба раъият хокимй, акл ба ту хоким аст. Чу халкро ба фармонбардории худ мефармой, ту хам аз фармони халк, марав. Ва дар хар коре, ки пеш ояд, ба он тааммул фармой ва ба хукми акл машварат намой. Хусусан дар мухиме, ки аз он зараре ба нафси мардумон ё талафи моли эшон мерасад». (5, с.54)

^шифй барои арбоби сиёсат машварату тадбирро низ аз фазилатхои мухим хисобидааст. Машварат фоидаи зиёд дошта, барои бо салоху хубй анчом ёфтани корхо мусоидат менамояд. Зеро як шахс пахлухои гуногуни масъала, ё вазъиятро пурра фаро гирифта наметавонад. Тачриба нишон медихад, ки масъала ва муаммохое, кибо маслихат, дастчамъона баррасйшудаанд, ба таври матлуб анчом ёфтаанд.

Мутафаккир таъкид менамояд, ки машварат бояд бо ширкати олимон, ахли тачриба, шахсони дурандешва пирони кордида сурат гирад: Kepх,о pост кунад оцили комил ба сухан, Ku ба сад лашкаpи цаppоp муяссаp нашавад. Мавлоно ^шифй фазилати зехнй - дурандешй, муродифаш хазмро аз хислатхои хубтарини арбоби сиёсат хисобидааст. Дурандешй ин ба таври дакик окибати корхоро тасаввур карда тавонистан, вокеаву ходисахоро дуруст пешгуй намудан аст.

MyTa^aKKup aKugaxoampo gap 6opau gypaHgemH 60 nyHHH mox6aHTxo ^aMt6acr KapgaacT:

Ea xa3M Kyw, ku uh pax, paxu nyp a3 xamap acm, Ea эxmиem KadaM Hex, ku ^u wypy wapap acm. Ma6ow zofyuny a3 xa3M 6ap KapoHa Mawae, Ku xa3M mupu 6anou 3aM0Hap0 cunap acm. (5, c.59) KomH^H my^oaTpo $a3raa™ o.ra xuco6uga, 0Hp0 6apou ap6o6u cuecaT 6aroaT 3apyp MegoHag. Ea Ty$aH.m my^oaT MeTaBoH 6ap gymMaHoH nupy3 ramT Ba Max3 6a mapo^aTH ^yptaTy ga^epH maxc Max6y6uHT Ba 6y3yprupo 6a gacT Meopag. Arap hhcoh Tapcy Ba 6e^yptaT 6omag, HH3epo KoMe6 Haxoxag ramT. Ea wy^am maeoH ¿upu$m цaxoн, Xap ku 6addun 6yead, hu Kop KyHad? B-oh ku цypbam HaMond aHdap Kop, XewmaHpo 6y3ypeeop KyHad. A3 $a3raaTx,oH MyKaggaMH 3ex,HH 6apou ap6o6u cuecaT, 6a aKugau Komu^H, Matpu^a™ hjmh cuecaT acr. MyTa^aKKup moxhhth cuecaTpo MatHugog Kapga, oHpo x,aMHyH caHtaTH ugopaKyHH, gaB^aTgopH HoMugaacr. MaB^oHo po^et 6a HaKmu cuecaT gap ^oMea HaBumaacr: «Magopu o^aM 6ap cuecaT acT. Arap 3a6TH cuecaT Ha6omag, Myx,HMoTH ^ax,oH 6ap HacaK HaMoHag. Ba arap KoHyHH Tatgu6 Ba Tat3u6 Ha6yBag, Kopxo pyH 6a Ta6oxH Huxag». (5, c. 56)

MyTa^aKKup aHgemaxoampo goup 6a cuecaT 6o mox6aHTxou 3epuH ^aMt6acr KapgaacT:

Xyw oh waxpuepe, ku a3 pyu doHuw, TaaMMyn KyHad dap Kumo6u cuecam. Capu meeu ¿ynwam canmaHampo, Tapy mo3a dopad o6u cuecam. (5, c. 68) EegopH Ba oroxH, 6a aKugau Komu^H, gurap a3 $a3raaTx,oH capBapu gaB^aT Maxcy6 Mee6ag. MatHHH 6egopH gap Kopxou gaB^aT, MaM^aKaT, xymepy 3upaK 6ygaH, Ha63H ^oMeapo эxcoc Kapga TaBoHucraH acT. Ma^xyMH oroxH 6omag a3 xo^y a^Bo^u 3HHgaruu MapgyM htth^oh xy6 gomTaH acT. fflox,u ogra, TatKug MeHaMoag MyTa^aKKup, naHBacTa a3 Ba3tu KumBap Ba ax,Bo^u MapgyM 6oxa6ap ramTa, KaM6ygH Ba MymKH^oTH nemoMagapo capuBaKT hotox MeHaMoag. 3epo arap ohxo $aBpaH pa$t HarapgaHg, 6ohch 6a MueH oMagaHH MymKH^oT Ba Ta^a^oTH ryHoryH MerapgaHg. Ea aeean maeoH Kapd ucnoxu Kop, A3 oh new K-a3 Ka$ paead uxmuep. (5, c. 66) KomH^H gurap a3 $a3H^aTxou 3exHH - $upocaTpo6appacH HaMyga,oHpo 6apou ap6o6u cuecaT Ba xyKyMaT hhxoht 3apyp MegoHag. MaB^oHo 3HKp MeHaMoag, kh arap xyKMpoHH 6a TaKo3ou agomT cypaT rupag, ByctaTy 3e6u gaB^aTgopH 6a BocuTau ^upocaT aH^oM Mee6ag. «3e6u xyKyMaT 6a 3eBapu ^upocaT acT». (5, c.69)

OupocaT, kh ko6h^hhth Hogupu Ta^aKKypu hhcohhct, 6a aKugau Komu^H, 6a Ty^aH^H Ta^pu6au 6ou MatHaBH Ba aMa^H 6a gacT Meoag. y xoTupHumuH MeHaMoag, kh goHumMaHgoHH axgu AHymepBoH, puco^aepo po^et 6a ^upocaT э^og KapgaaHg. XyKM^apMoeH oHpo naHBacTa MeoMyxTaHg Ba a3 pyu oh gaB^aTpo ugopa MeKapgaHg: Oupocam dudau dun 6apKywond, Xap oh xone ku 6owad, eo HaMond.

Дигар аз фазилати писандидаи сиёсатмадор, ба акидаи ^шифй, ганимат шyмyрдани вакт ва талаби некномй аст. Мyтафаккир зикр менамояд, ки вакт, умри инсон ба мисли барк даргузар аст: «Х,ар соате, ки мегузарад, чавхари бебадал аст. ^иммати онро бибояд шинохт. Аз зиндагонй он чи рафт, боз овардани он аз гайри имкон аст». (5, с.72)

Мавлоно талкин менамояд, ки азбаски умр гузаро аст, шахси худогоху хушбахт хамеша вактро ганимат дониста, онро барои амалхои нек сарф менамояд. Бо на^корихояш аз худ на^^мй ва ёдгории нек бокй мегузорад. Ба туфайли некномй умри бардавом ва човидонй пайдо мекунад.

Риояи хукук ба акидаи Kошифй дигар аз фазилати сиёсатмадор ва оини давлатдорй аст. Мутафаккир аввалан рочеъ ба риояи хукуки волидон таваккуф карда, зикр менамояд, ки «адои хукук ба хама кас лозим аст. Х,ар ки аз y падару модар хушнуд бошад, хама аз y хушнуд бошанд». (5, с.85)

Дигар аз шарти хукук ин риояи оини мехмондорй аст, иззати мехмонро сарфи назар аз мансубияти ичтимой, динй, миллй, аз он ки ошно ё бегона, дуст ё душман бояд ба чо овард.

Мехмонро азиз бояд дошт, Аз рауи мардумиву цавонмардй. Гар бузург асту лощи xидмат, Худ х,аци у ба цой овардй. (5, с.80) Дигар риояи хакки касест ки андак ошной дошта, каме хидмат кардааст. Дигар шарти риояи хукук, ин хифзи хукуки халк аст, ки махз ба воситаи адлу эхсон амалй мегардад. Bобаста ба хифзи хукуки халк ^шифй вазифаи арбоби сиёсатро дар мубориза бар мукобили чинояткорон, нест кардани дуздону рохзанхо, золимоне, ки ба молу чизи мардум касд мекунанд, бехатар кардани роххо, дафъ кардани бадмастону авбошон ва дигар бадкирдорон мебинад.

Дигар аз шарти мухими риояи хукук, хифзи хукуки ахли илм аст. Подшох пайваста бо олимону фозилон бояд машварат намояд, ки конунро ба хуби фаро гирифта бошанд. Хоса, бо донишмандони илми фикх, то ки бо ёрии онхо дар кишвар хукуки хамагон риоя гардад.

^шифй дигар аз фазилати арбоби сиёсат - маърифатпарваривyкитобдyстй ва мутолиаро таъин кардааст. Зеро ба акидаи мутафаккир китобу рисолахои бузургон манбаи донишу тачриба ва хамсyхбати бегараз аст. Дар онхо тачрибаи олимону хакимон, подшохону вазирон сабт гаштааст, ки бехтарин дастури амал барои сарварон ва арбобони сиёсат махсуб меёбад. Мавлоно рочеъ ба кимати китоб навиштааст:

Хикоё'ту ауволи шоуаншоуон, Ривоё'ту аxбори корогауон, Дилу дидаро рушной диуад, Ба илму xирад ошной диуад. (5, с.87) Bоизи ^шифй баробари фазилатхо,чихатхои умумии ахлоки хамидаи арбоби сиёсат, пахлyхои амалии он - одоби муоширатро низ баррасй кардааст. Зеро ахлок дар одоби муошират, дар санъати муомила ба таври мушаххас зохир мегардад. ^шифй рочеъ ба симои маънавй ва ахлоку одоби дигар мансабдорони миёнаву хурд таваккуф карда, фазилатхои мухими маънавй - поксириштй, садокатмандй, кордо-ниву мехнатдyстй ва дигар хислатхои волоро барояшон зарур донистааст. Мутафак-

Kup 3HKp MeHaMoag, kh My.ro3hmohh nogmox, xogHMoHH gaB^aTH, MaHca6gopoH 6oag KopKyHaHga, Ha .ro$3aHaHga, g0H0By xymMaHg, 6eTaMatBy 6a^aHgx«MMaT 6omaHg.

CapBapu gaB^aT 6oag 6a Kagpu xogHMoH Ba KopMaHgoHH gaB^aTH 6upacag, 3epo 6a TaHxoH kopxoh gaB^aTHH KumBappo ugopa KapgaH ranpuHMKoH acT. CapBapu gaB^aT 6oag 6a ohxo 6o namMH ma^KaT 6HHrapag,Ta^a6oTamoHpo capuBaKT KoHet rapgoHag, OHxoe, kh Ba3H$axoamoHpo 6a xy6u H^po MeHaMoaHg, Kagp HaMoag. KacoHe, kh gap H^poH Kopxou MyxuM $opHr6o.ra MeKyHaHg, gap aBBa^ 6a xy6u orox co3ag, Ba arap oHpo TaKpop HaMoaHg, TaH6ex guxag. ^ap py3xou xypcaHgH Ba ^ax3axou MymKraH xaMgaMy xaMgapgH ohxo 6omag.

^ap 6aHHH xoguMoHH gaB^aTH 3ugguaTe nango maBag, oHpo gapxo^ pa$t HaMoag. BarapHa oh MeTaBoHag, 6ohch BanpoH mygaHH cy6oTH gaB^aTH rapgag. Komn^H gy ycy^u MyHocu6aTpo Huc6aT 6a xogHMoH Maxcyc 3HKp KapgaacT, kh aKe ^yT^y HapMH, gurape ^ugguaTy caxTH. Arap MaKcag 6a HapMH Myaccap rapgag, oh rox gypymTHBy caxTupo Ha6oag ucTH^oga Kapg. Arap 6a caxTH xo^aT a^Tag, HapMHBy Kop Haoag. nem a3 oh kh Kacepo 6a Kop Ka6y^ Kapg, oHpo 6a xy6H 6oag caH^ug. Ea aK Ha^ap KopMaHg gy Ba3H$apo Ha6oag gog, e kh aK Ba3H$apo 6a gy Ha^ap Ha6oag cynopug.

A3 Ha3apu Komu^H 6a ap6o6oHH gaB^aT, Ba3upoHy aMupoH, ca^upoH, ^amKapKa-moH, kh pyKHH acocuu gaB^aTaHg, TaBa^yxu Maxcyc 6oag 3oxup Kapg. Eapou $ato.maTH MytTagu^u ohxo TaMoMH mapouTxopo 6oag Myxane Kapg. CuecaTy xyKyMaT Ba Kopxou KumBap a3 pyu patro Tag6upu ohxo 6oag cypaT rupag. X,ap cyxaH Ba aMpun ohxo po^et 6a cuecaTH KumBap a3 ^ohh6h xaMaroH 6oag na3upo ramTa, gap xaeTH ^oMea aMa^H maBag.

MaB^oHo KomH^H po^et 6a ogo6u MyomupaT Ba TapTu6u gaB^aTgopuu nogmox, xaMHyHHH gap 6o6aTH chmoh MatHaBH, $a3H^aTxou ax^oKH, Tap3y ycy^u Kop6apuu ap6o6oHH cuecH, xoguMoHH gaB^aTHH 6a^aHgMaKoM, MueHa, noeHH Ba Ta6aKaxou ryHoryHH h^thmoh TaBaKKy^ Kapga, ^HKpxou 6uKp, aHgemaxou nypKHMMaTH hjmh 6aeH KapgaacT. Tax^u^ HumoH Meguxag, kh «Ax^okh MyxcuHH»-H Bou3H Komn^H a3 6ucep ^uxaT a3 khto6xoh «Tax3u6-y^-ax^oK»-u MucKaBanx, «Ax^okh HocupH»-H Hacupyg-guHH TycH, «Ax^okh ^a^o^ygguHH ^bohh Ba puco^axou Maxcyc oug 6a

xy^Ky ogo6u cuecaTMagop $apK MeHaMoag. «a.tokh MyxcuHH» 6apo6apu 6at3e nax^y-xou Ha3apuu ax^oK, 6emTap ^aH6au aMa^uu oh, ax^oKH Kac6H, xoca ax^oKH cuecH, xy^Ky ogo6u cuecaTMagopy MaHca6gopoH 6a TaBpu My^acca^, 6o TaMoMH ^y3tueT Ba Ho3yKuxo Tax^u^y TaxKHK rapgugaaHg.

HyHomH KomH^u Hy3gax mapTxou ogo6 Ba ycy^u Kop6apuu Ba3uppo TatHH KapgaacT:

^KyM,puoau myKpry3opuu Xygou Tao^o, kh hh 6ap xaMa HH3xo MyKaggaM acT. ^yByM, MycougaT 6apou MyBo^HKaT Ba эtтнgo^ gap 6aHHH moxy cunox Ba pauaT, kh hh «MymKH^TapuH Kop Ba Ho3yKTapuH aMa^ueT gap Ba3opaT acT». (3, c.121)

CeByM, 6a xap Kop, kh mypyt MeKyHag, oKu6aTH oHpo aHgema HaMoag, kh Ma6ogo 6a HaTH^axou HoryBop Ba nymaHMoHH Haopag.

HaxopyM, Kouga Ba pacMy ohhxoh HeKpo gap ^oMea ^opH HaMoag. naH^yM, gap gaB^aTgopH Ko6u^uaTy ^aeKaTH xy6 3oxup Kapga, gap paBHaKy phbo^h KumBap caxMry3op 6omag.

fflamyM, arap nogmox aKugae 6aeH KyHag, kh oh 6a MaH^uaTH Kop MyBo^HK HecT, 6a oh po3H HamaBag. Bapagguau xygpo 6a nogmox gap xu^BaT Ba TaHxoH 6a TaBpu HapMH 6aeH co3ag.

Х,афтум, аз мансабу мартабаи баланд ва наздикии худ бо подшох набояд магрур шуд.

Х,аштум, фурсати сохибмансабии худро ганимат дониста, хар кадар метавонад бояд некй ва эхсон намояд.

Нухум, барои ичро кардани талаби мазлумон ва корафтодагон саъю кушиш намояд, зеро рисолати асосии шохон баровардани хочати мухточон аст.

Дахум, хамеша султонро ба накукорй хидоят кунад, то хайру некии вай ба хамагон расад.

Ёздахум, ба кадри мансабу вазифа расида, хар кадар метавонад некй, корнамой, дустнавозй кунад ва касеро озору изо надихад.

Дувоздахум, аз мурочиати халк ва бекарории мардум дилтанг нашавад ва хангоми мулокот бо онхо руяшро турш ё чин дар пешонй накунад.

Сенздахум, дустони холис пайдо кунад, ки бародарони якдилу якчихата аз неъматхои воло махсуб меёбанд.

Чахордахум, аз амалхои хоинон ва золимон набояд гофил шуд, пайваста аз максаду кирдори онхо бохабар гашта, нисбаташон чорахои чиддй ва заруриро бояд дид.

Понздахум, аз амалдорон набояд ришва ситонад, то ки дигарон ба ришва даст назананд,зеро «ришвагиранда забуни ришвадиханда мебошад ва забунй муносиби вазир нест». (5, с.125)

Шонздахум, агар дар назди подшох бо каси фозик, маккору хилагар, дуруггу рубару гардад, нисбати онхо харгиз хашму газаби худро зохир накунад. Дар мавриди саволу чавоб ва мунозираву чидол ботамкину викор ва эътидол сухан гуяд.

Х,абдахум, нисбат ба султон содик бошад чунон муносибат намояд, ки чизеро аз y дарег намедорадмолу сарваташро бо андак ишорати подшох барояш инъом месозад.

Х,аждахум, пеш аз он, ки касеро ба кор гирад ба вай амал,вазифа,доданист, аввалан уро хуб омузад ва озмояд ва сипас ба кор кабул намояд.

Нуздахум, пеш аз он ки ба коре амалй сохтани накшае шуруъ кунад, аввалан ба таври чиддй хамачониба мулохиза намояд, ки он ичрошаванда аст ё на.

Х,амин тавр, таълимоти ахлоки сиёсии ^шифй масъалахои мухими ахлоки касбии сиёсатмадор ва оини давлатдориро фаро гирифтааст. Мавлоно усул ва конунхои ахлокро вобаста ба фаъолияти сиёсй, касбу кори арбобони давлат, аз сарвари кишвар, арбобони баландмаком огоз карда, то ба ходимони миёна ва поёни давлат, кулли мансабдорону давлатдорон баррасй кардааст.

Аз хусусиятхои назарраси таълимоти ^шифй ин аст, ки магз андар магзи афкори ахлокию сиёсии уро принсипи инсондустй (гуманизм) ташкил менамояд. Мутафаккир меъёри ахлоки хамида ва сиёсати одилонаро дар эхтироми инсон ва хифзи хукуки он, хоса хифзи хукук ва манфиатхои табакахои поёни халк, раъият, омма, мардум, мухточону заифонро такрор ба такрор зикр менамояд. Ин аз майли зиёди мутафаккир ба гояи халкпарварй низ гувохй медихад. ^шифй хамчун мутафаккири бузург макоми ахлокро дар бунёди хастии чомеа хуб дарк менамуд ва ахлоку одоби хамидаро барои кулли ахли чомеа хатмй дониста, барои сарварону пешвоён ва хукуматдорон заруртар мехисобад.

Баъзе аз акидахои ахлокию сиёсии Мавлоно ^шифй кухна шудаанд, вале мазмуни асосии онхо ахмияти миллй ва умумибашарй дошта, кимати худро то замони мо гум накардаанд. Онхо дар тарбияи ахлокй ва гановати маънавии ахли

чомеа, хоса арбобони сиёсй, ходимони давлатй ва мансабдорон накши мух,им мебозанд.

Пайнавишт:

1. Таърихи фалсафаи тоцик. Цилди 2. - Душанбе: Дониш 2016. - 892с.

2. Ахмадов Мирзо. Насри ахлоцй-тарбиявии Хусайн Воизи Кошифй. - Душанбе, 1994. -153 с.

3. История таджикской философии. Том 3. - Душанбе: Дониш, 2013. - 968 с.

4. Висовская М.Е. Профессиональная этика и этикет. -М.: Издательско-торговая корпорация «Дашков и К», 2015. - 144 с.

5. Ахлоци Му^синй // Энсиклопедияи Насри тоцику форс. - Душанбе: Сарредаксияи илмии энсиклопедияи миллии тоцик, 2009. - 404 с.

6. Хусайн, Воизи Кошифй. Ахлоци Муусинй. - Лащнав, 1280

Reference Literature:

1. The History of Tajik Philosophy. Part 2. Dushanbe: Knowledge. 2016. -892 pp. (in Tajik)

2. Akhmadov Mirzo. Moral-Upbringing Prose by Khusayn Voizi Koshifi. Dushanbe. 1994. - 153 pp.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. The History of Tajik Philosophy. Dushanbe: Knowledge. 2013. - 968 pp.

4. Visovskaya M. Ye. Professional Ethics and Etiquette. Moscow. "Dashkov and Co" publishing-commercial corporation. 2015. -144 pp.

5. "Mukhsin's Ethics" Encyclopedia of Persian-Tajik Prose. Dushanbe: central scientific editorial-board of the Tajik national encyclopedia. Dushanbe. 2009. - 404 pp.

6. Khusayn Voizi Koshifi. "Mukhsin's Ethics " Lakhnau, 1280 hijra

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.