Научная статья на тему 'Interpretation of the problem of practical wisdom in djami`s poem “Khiradnomai Iskandari‖ (the wisdom professed by Alexander the Macedonian)'

Interpretation of the problem of practical wisdom in djami`s poem “Khiradnomai Iskandari‖ (the wisdom professed by Alexander the Macedonian) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
215
135
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЖАМИ / ПОЭМА -ХИРАДНОМАИ ИСКАНДАРї‖ / ПРАКТИЧЕСКАЯ МУДРОСТЬ / ПОЛИТИКА / ФИЛОСОФИЯ / СПРАВЕДЛИВОСТЬ / НРАВСТВЕННОСТЬ / DJAMI / THE POEM -KHIRADNOMAI ISKANDARI‖ / PRACTICAL WISDOM / POLITICS / PHILOSOPHY

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Низомов Мухриддин Зайниддинович

Проанализированы взгляды Абдуррахмана Джами на проблемы практической мудрости. Практическая мудрость является частью философии и в понимании наших предков больше связана с жизненными проблемами и поведением человека. Джами описывает жизнь Искандара с момента его рождения и до кончины, но основное внимание уделяет философским проблемам, которые отражены в книгах мудрости греческих философов и Искандара. Поэт приводит из уст семи мудрецов книги мудрости, которые отражают социально-политические и нравственные проблемы, а иногда имеют мистический оттенок. Размышления Джами о политическом строе, миссии царя и государства, справедливости, соблюдении прав народа, социальной позиции личности, нравственности людей имеют большое значение, которое актуально и востребовано сегодня.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ТОЛКОВАНИЕ ПРОБЛЕМ ПРАКТИЧЕСКОЙ МУДРОСТИ В ПОЭМЕ “ХИРАДНОМАИ ИСКАНДАРИ” ДЖАМИ

The author has analyzed Abdurrakhman Djami`s views on the problems of practical wisdom. The latter is treated as practical philosophy, as a part of it, and in comprehension of our ancestors it was more associated with life problems and man`s behavior. In the poem Djami describes Iskandar`s life since the birth and up to the hour of his death, but central attention is paid to philosophical problems reflected in the book of wisdom and being written by Greek philosophers and Iskandar. The author adduces wisdoms belonging to seven sages of the book dealing with social-political and moral problems; the utterances enunciated in ancient times by them bearing sometimes a mystical shade. Djami`s ruminations concerned with political frames, tsar`s and state`s missions, justice, observance of people`s rights, individual`s social position, people`s morality are of great importance having not lost their value up to nowadays.

Текст научной работы на тему «Interpretation of the problem of practical wisdom in djami`s poem “Khiradnomai Iskandari‖ (the wisdom professed by Alexander the Macedonian)»

УДК 82/821 ББК 83.3 Тоц

ШАРХЦМАСОИЛИХИКМАТИ Низомов Мухриддин Зайниддинович,

АМАЛЙДАР ДОСТОНИ н.и.филол., дотсенти кафедраи таърихи

"ХИРАДНОМАИ ИСКАНДАРЙ" - адабиёти тоцики Донишгоуи миллии

ЦОМЙ Тоцикистон (Тоцикистон, Душанбе)

ТОЛКОВАНИЕ ПРОБЛЕМ Низомов Мухриддин Зайниддинович,

ПРАКТИЧЕСКОЙ МУДРОСТИ В к.филол. наук, доцент кафедры истории

ПОЭМЕ "ХИРАДНОМАИ таджикской литературы ТНУ

ИСКАНДАРИ" ДЖАМИ (Таджикистан, Душанбе)

INTERPRETATION OF THE PROBLEM Nizomov Mukhriddin Zayniddinovich, OF PRACTICAL WISDOM IN DJAMIS candidate ofphilological sciences, Associate POEM "KHIRADNOMAIISKANDARI" Professor of the department of the Tajik (THE WISDOM PROFESSED BY literature history under the Tajik National ALEXANDER THE MACEDONIAN) University (Tajikistan, Dushanbe)

E-MAIL: nizomi73@mail.ru

Калидвожахо: Цомй, достони "Хирадномаи Искандарй, уаким, уикмати амалй, ахлоц, сиёсат, ицтимоиёт, адолат

Дар мацола андешауои Абдурраумони Цомй роцеъ ба масъалауои уикмати амалй баррасй шудааст. Хикмати амалй цузъи умумии илми уикмат буда, дар фаумиши гузаштагон ба мацулауое марбут аст, ки ба зиндагй ва афъоли инсон равона шудаанд. Цомй достони Искандарро аз замони тавлид то дами марг ба тасвир кашидааст, вале уадафи асосии у баёни масоили уикамист, ки дар хирадномауои уакимони юнонй ва Искандар дарц ёфтааст. Шоир аз забони уафт уаким хираднома овардааст, ки мутазаммини мавзуъуои сиёсию ицтимой ва ахлоцй мебошанд ва гоуо ранги ирфонй касб менамоянд. Андешауои Цомй дар бораи сохти сиёсй, рисолати шоуу аркони давлат, адлу адолат, риояи уацци раият, мавцеи ицтимоии шахс, одобу ахлоци мардум ауаммияти баланд доранд ва имруз низ дар зиндагй метавон аз онуо баура бурд.

Ключевые слова: Джами, поэма "Хирадномаи Искандарй", практическая мудрость, политика, философия, справедливость, нравственность

Проанализированы взгляды Абдуррахмана Джами на проблемы практической мудрости. Практическая мудрость является частью философии и в понимании наших предков больше связана с жизненными проблемами и поведением человека. Джами описывает жизнь Искандара с момента его рождения и до кончины, но основное внимание уделяет философским проблемам, которые отражены в книгах мудрости греческих философов и Искандара. Поэт приводит из уст семи мудрецов книги мудрости, которые отражают социально-политические и нравственные проблемы, а иногда имеют мистический оттенок. Размышления Джами о политическом строе, миссии царя и государства, справедливости, соблюдении прав народа, социальной позиции личности, нравственности людей имеют большое значение, которое актуально и востребовано сегодня.

Key words: Djami, the poem "Khiradnomai Iskandari", practical wisdom, politics, philosophy,

justice, morality

The author has analyzed Abdurrakhman Djami's views on the problems of practical wisdom. The latter is treated as practical philosophy, as a part of it, and in comprehension of our ancestors it was more associated with life problems and man's behavior. In the poem Djami describes Iskandar's life since the birth and up to the hour of his death, but central attention is paid to philosophical problems reflected in the book of wisdom and being written by Greek philosophers and Iskandar. The author adduces wisdoms belonging to seven sages of the book dealing with social-political and moral problems; the utterances enunciated in ancient times by them bearing sometimes a mystical shade. Djami's ruminations concerned with political frames, tsar's and state's missions, justice, observance of people's rights, individual's social position, people's morality are of great importance having not lost their value up to nowadays.

"Хирадномаи Искандарй" охирин достони "Хамса" ва умуман "Сабъа"-и Ч,омй мебошад. Бо сурудани ин достон Мавлоно Ч,омй "Хамса"-и худро ба охир расонида, дафтари дуюму сеюми "Силсилат-уз-захдб"-ро менависад ва силсилаи достонх,ои "Хафт авранг"-ро чамъбаст менамояд. Дар поёни достон Мавлоно Ч,омй аз хусуси «Хамса»-ро ба охир расонидани худ хабар медидад: Биё, Цомй, эй умруо бурда ранц, Зи хотир бурун дода ин «Панц ганц». Шуд он панцат он панцаи зурёб, К-аз у дасти дарёкафон дида тоб (12, 528).

Достони "Хирадномаи Искандарй"-ро шар;шиноси маъруфи рус Е.Э. Бертелс марх,илаи наве дар инкишофи мавзуи Искандар медонад (4, 362).

Дар достони "Хирадномаи Искандарй" таваччухи Ч,омй асосан ба масъалах,ои х,икамист. Худи шоир дар бахши "Гуфтор дар фазоили сухан..." ба ин нукта ишора мекунад:

Чу з-ин чор шуд табъи ман комёб, Кунун оварам ру ба дигар китоб. Ба як силк хо;ам чу гав;ар кашид, Хираднома;о, к-аз Сикандар расид. Хираднома з-он ихтиёри ман аст, Ки афсонахони на кори ман аст. Зи асрори ;икмат сухан рондан Без; аз цисса;ои ку;ан хондан (12, 434).

Хикмати амалй чузъи умумии илми х,икмат буда, дар фах,миши гузаштагон ва муосирон ба ма;улах,ое марбут аст, ки ба зиндагй ва афъоли инсон равона шудаанд. Ба ибораи дигар, х,икмати амалй берун аз фаъолияти инсонх,о нест ва вобаста ба амалкарди одамон арзи вучуд кардааст. Дуруст аст, ки бах,си асосй дар тамоми улум барои саодати инсон равона шудааст, вале мабхдси хдр донише бар пояи назария ва амалияе сурат гирифтааст, ки ;исме бар табиат ва ;исме бар башарият ва тачрибах,ои у мубтанист.

Насируддини Тусй дар тавзехд хдкмати амалй менависад: "Ва аммо хдкмати амалй ва он донистани масолех,и хдракати иродй ва афъоли синоъии навъи инсонй бувад бар вач^е, ки муаддй бошад ба низоми ах,воли маош ва маоди эшон ва му;тазои

расидан ба камоле, ки мутаваччеханд суйи он ва он хам мун;асим шавад ба ду ;исм: яке ин чи рочеъ бувад бо хар нафсе ба инфирод ва дигар он чи рочеъ бувад бо чамоате бо мушорикат. Ва ;исми дувум низ ба ду ;исм шавад: яке он чи рочеъ бувад ба чамоате, ки миёни эшон мушоракат бувад дар шахру вилоят, бал и;лиму мамлакат. Пас хикмати амалй низ се ;исм бувад: ва аввалро тахзиби ахло; хонанд ва дувумро тадбири манозил ва сеюмро сиёсати мудун" (10, 34).

Сабаби "Хирадномаи Искандарй" ном гирифтани асар хам овардани хафт хирадномаи хакимони маъруфи юнонй ва худи Искандар дар достон аст. Дар ин хирадномахо ди;;ати шоир ба масоили мухимми хикмати амалй равона гардидааст. Агарчи шоир достони Искандарро аз замони тавлид то дами марг ба тасвир кашидааст, вале хадафи асосии y баёни масоили хикамист, ки дар хирадномахои хакимони юнонй ва Искандар дарч ёфтааст. Шоир аз забони хафт хаким хираднома овардааст, ки мутазаммини мавзуъхои сиёсию ичтимой ва ахло;й мебошанд ва гохо ранги ирфонй касб менамоянд. Чунончи, дар "Хирадномаи Аристотолис" омадааст: Дaбиpи xupadMandu донuшnaжyy, Haeucandau цисти yap гуруу Haвuшт a3 Crnaudap- шayu номдор, Ки чун caлтaнaт ёфт 6ap eaü щрор, Чу нури xupad будaш a^ap сиришт, Xupaдномayоu щкимон твишт. Зи щр щрфи yuкмaт, ки шуд бaypaёб, Haвuштaш 6a щл ёфтa зappu ноб (12, 447).

"Хирадномаи Аристотолис" ховии матолиби ахло;ию хикамй, аз хикмати динй шуруъ карда, то ахло;у ичтимоиёт мебошад. Хдмаи хирадномахо дар достон бо номи Худову дуо дар ха;;и шох OFOЗ шуда, сипас тавсия ва дастуроти тарбиявии хакимон меояд. Дар ин хираднома шоир аз забони Аристотолис шохро ба фазилати сухан ва нигох доштани забон аз фузулию бехудагуй тарFиб менамояд: Зaбоне, ки бошaд бa фapмон гapaв, Haбошaд беу a3 гуши фapмоншунaв. Фaзuлaт бувaд дap щбули сухун, Ha aндap фузулии кун ё Maкун. Зи твтн гули бог a3 он беyтap aст, Ки ин цумлa гуш, он зaбоновap aст (12, 447).

Шоир бо зикри сифоти Худованд шохро ба касби ин сифот даъват менамояд, зеро, тиб;и а;идаи маъмул дар асрхои миёна, шох сояи Худо дар руйи замин ба хисоб меравад. Аз хамин чост, ки Ч,омй сифатхоеро ба шох тавсия медихад, ки оманд, яъне метавонанд ба инсон хам итло; шаванд:

Худой он чи бо мapдумон мекутд, Аз эшон тaвaцкyъ щмон мекутд. Кунaд лутф, то лутфхуйи кутнд, Кутд некуйй, то нaкyШ кутнд. Бunapвapд дap луццau цудaшон, Бa цуде, ки napвapд, фapмудaшон. Гуноуи yaMa a3 тми aфв шуст, Бa цурми тсон a3 yaMa aфв цуст.

Man^mn 6a Kopu pamm гиpey, Xydo oh hu dodam, 6a эмон 6udey... (12, 447). ffloup gap ugoMau xupagHOMau Aphctotomc moxpo aBBaMH 6a hotoxu xyg TaBCua MeHaMoag, 3epo, 6a aHgemau y, to mox, xygpo hotox, HaHaMoag, 6a hc.tox,h MapgyM MyBa^aK HaMemaBag:

Haeeapda pyuu dun aHdap canoy, 3u my vflcdu ucnoy na6ead My6oy. 3u гyмкapdapay paynaMou ku e$m, 3u dydu cmypywnou ku e$m?l Hawycma 3u xyd yapfiu au6 a3 naxycm, 3u my au6wyu naend dypycm (12, 448). TaBCHflx,OH gurapu moup 6a mox, Baxga™ ry^Topy Kupgop, gypH a3 xyHH 3umTy Kac6u xy^KH HeK, TapKH xamMy ^ax^y HogoHH Ba pyH OBapgaH 6a x,H™y goHHm Me6omag, 3epo nyH Hocex, 3umTKupgop 6omag, Hacux,aTam Tatcupe Hagopag, Kupgopu 3umT 6ohch ^a^OKaT Ba xyHH HeK 6ohch pacraropH MemaBag: Mawae sappau yycnu гy$mоpи xew, HaKy Kyn Hy гy$mоp Kupdopu xew. Hy Kupdopu nocey 6yead nonucand, Hacuyam Kau a$mad 3u eau cydMand. X^anoKu my dap xyuu 3uwm acm, neK Hayomu my 6axwad a3 on xyuu neK.. (12, 449).

"XupagHOMau A$.rotyh" hh3 x,obhh HyKOTH nypMoau ^hrsmh Me6omag. MamyM acT, kh MyxoTa6u H,omh gap hh xupagHOMaxo moxoHy gaB^aTMaHgoHH 3aMOH Me6omaHg, 6uHo6ap hh, TaBCua Ba gacTypx,ou moup x,aga$MaHgoHa a3 maxcuaTH mo^ to Myx,HMTapuH yMypu gaB^aTgopupo gap 6ap MerupaHg. flap hh xupagHOMaxo MaB.roho H,omh Macta^a^OH cuecuro h^thmoh Ba ax^OKupo aK ^o MaTpax, MeHaMoag Ba, nyHOHKH gap pHCO^a^OH Map6yT 6a yMypu gaBMTgopH Ba ax^OKHH agu6oHH $opcu3a6oH MatMy^ acT, gacTypxo a3 capnamMaxou maptH 06 MexypaHg Ba gap MaH3yMax,ou H,omh hh3 hh xo^t namMpac acT.

flap u6Tugo moup moxpo 6a HToaTH XygoBy TapKH hochtoch Ba HuceHy KagpH0mHH0CH gatBaT MeHaMoag Ba 6a aK HyKTau Myx,HM umopaT MeHaMoag, kh moxy rago 6apo6ap a3 xohh HetMaTH Xygo 6ax,paBap MemaBaHg, Ba^e rox,o rago a3 mox,, kh a3 HetMaTH ^apoBOH 6apxypgop acT, cux,aTMaHgTap acT: 3u xohu naeonaw 3aMon dap 3aMon radopo yaMon acmy waypo yaMon. Eaco way, ku dap 3at$y cycmu 6yead. Hacu6u гadо mandypycmu 6yead...(12, 451).

flap ugoMa moup a3 6eBa$ouro gyHeBy 3ygry3apuu yMp, Honongopuu MaHca6y ^ox,y CHMy 3ap, u6paT a3 py3ropy MaBTH mo^OHH ry3amTa eg HaMyga, gra Ha6acTaH 6a gyHepo 6ex,Tap MegoHag, kh hh 6a ry^Topu moup ox,aHru up^OHH Me6axmag.

Ba^e 6atg a3 hh Myx,HMTapuH gacTypx,ou cuecuBy h^thmoh Ba ax^OKHH xygpo 6a mox, 6aeH MeHaMoag. TapKH x,aMHHmHHH 6o 6agoH, pax,M 6ap acupoH, Magopo 6o gymMaHOH, ago^aTnapBapH, ohhh ^amKapgopH, KapaMy caxoBaT, hhthxo6h gyCT, xyggopH a3 6ex,ygaryM, TaaMMy^ gap cyxaHryM, pocTKaB^H Ba napx,e3 a3 gypyr My^HMTapuH HyKTa^oecT, kh gap xupagHOMau A$.roTyH gap^ e^TaacT. flap noeHH

хираднома зимни он, ки ба пархез аз дyрУF таъкид мешавад, хамчунон аз рости дyрyFмонанд сухан ба миён омадааст. Шоир ;айд намудааст, набояд сухани ростеро гуфт, ки мусохиб ;абул кардан натавонад ва бо сад хичолату хуччату санад онро собит намой:

Мaгy росте yam, ки cоyuбхupaд

Бa руйи цaбулaш нuyaд дacтu paд.

Чapо росте гуяд он pоcтмapд,

Ки бояд бa шд хuцлaтaш рост трд (12, 454).

Ин абёти Ч,омй хикоятеро аз "Кобуснома" ба хотир меорад, ки марбут ба хамин гуна рости дyрyFмонанд аст. Унсурулмаолии Kайковyс пеш аз хикоят вобаста ба хамин гуна сухани рости ба дyрУF монанд мефармояд: "Ва хар чй гуйй, рост гуй. Валекин рости ба дyрУF монанда магуй, ки дyрyFи ба рост монанда бех, ки рости ба дyрyF монанда, ки он дyрyF ма;бул бувад ва он рост нома;бул. Пас аз рост гуфтани нома;бул пархез кун, то чунон наяфтад, ки маро бо Амир Буссавори FOЗй Шопур ибни ал-Фазл... афтод" (7, 27). Мазмуни хикоят он аст, ки Kайковyс рузе хангоми сухбат, чун сухан аз вилояти Гургон мерафт, мегуяд, ки дар дехаи кухи Боя чашмаест ва занон бо сабу чамъ шуда ба об мераванд ва як нафар бе сабу меояд ва муро;иби рох мебошад. Дар заминхои ин деха кирмест, ки агар онро зер кунанд, оби сабу ганда мешавад ва дубора ба об рафтан лозим меояд. Баъди ин сухан Амир Абуссавор руй турш менамояд ва чанд руз бо Kайковyс сухан намегуяд. Аз Пирузони Дайлам мешунавад, ки амир аз ин ин тари; суханронии Kайковyс ранчидааст ва вай барои исботи ха;и;ати сухани худ ба бузургони Гургон нома навишта, аз онхо барои тасди;и сухани худ махзар талаб менамояд. Чун махзар ба дасти Kайковyс мерасад, зуд оварда ба Амир Абуссавор медихад. Амир Абуссавор онро хонда табассум менамояд ва мегуяд: "Ман худ донам, ки аз чун туе дyрУF гуфтан наёяд, хосса пеши ман. Аммо чаро росте бояд гуфт, ки чахор мох рузгор бояд кард ва махзареву гувохии дувист марди удул, то аз ту он рост ;абул кунанд" (7, 28).

Маълум мешавад, ки Ч,омй зимни навиштани хирадномахо ба рисолахои ахло;ии адибони форсизабони салаф, аз чумла "Кобуснома"-и Kайковyс, назар доштааст. Баъди ин хираднома шоир хикояти марди ростгуйро меорад, ки хамчунин бо сухани рости дyрyFмонанд мачбур ба мусофират ва исботи сид;и сухани худ шуд.

"Хирадномаи Су;рот" рангу буйи орифона дорад, зеро худи Су;рот хакиме вораставу озода буд ва ба дунёву лаззатхои он дилбастагие надошт ва дар осори асримиёнагии форсии точикй бо хамин хислатхо васф шудааст. Ч,омй низ Су;ротро бо ин сифот сутуда, хикояти дар зимистон дар даруни хум зистани уро меорад, ки шох ба наздаш меояд ва дар осори таърихию бадей ин во;еа ба Диоген нисбат дода мешавад. Шояд шоир иштибохан он во;еаро ба Су;рот нисбат додааст, ё аз кадом сарчашмаи номуътамад истифода кардааст. Чун шох ба назди у омада, мепурсад, ки чаро ба назди мо намеой, дар чавоб мегуяд, ки сахт машFyли зиндагии худам хастам. Шох мегуяд, ки асбоби зиндагии ту пеши мо ва ба хочатварон расондан кори мост. Вале хаким дар чавоб мегуяд, ки пеши ту тушаи зиндагии тан аст, ки он садди начоти ман аст. Муроди ман хаёти чону дил аст, ки он маро аз ту бозмедорад. Шох дар охир аз хаким талаб менамояд, ки хар ниёзе дошта бошад, аз у бихохад. Хдким аз шох дархост менамояд, ки аз пеши офтоб дуртар истад, то сояаш монеи расидани нурхои

xypmeg 6a TaHam HamaBag. fflox, 6a y ^OMae a3 MyHHHau hhhh aTO Kapg, Ba.e a3 oh pyH rapgoHHga, 6a KaHoaTH xyg 6a xyM gap ma6 Ba gap py3 6a o$to6 TatKHg Kapg.

"XupagHOMau CyKpOT"-po moup gap xhto6 6a A^.OTyH OBapgaacT. CyKpOT 6a morupgam aBBa.H Koppo a3 Matpu^a™ Xygo, 6aHgarH Ba napacTaHgaruu Y, 6a gacT OBapgaHH xymHyguu Y MegoHag. Cunac 6a morupgam gap MaBpugu mam Mapge cyxaH Meryag, kh gap o.aM x,apru3 mogupo HaMe6uHaHg. ^Ke x,acyg, gyByM, KHHaTy3, caByM, HaBTaBOHrap, naxopyM, .auMe, kh a3 Tapcu $a«;p naHBacTa gap $HKpu 6ourapucT, naH^yM Mapgu MaHca6Ta.ome, kh ca3OBopu oh HecT Ba mamyM Mapgu 6eaga6e, kh pa^HKH Mapgu 6oaga6 acT. X^ap aKe a3 hh TOH^au mamHa^apa, 6a $HKpu moup, gap x,aeT ocygarue HagopaHg Ba naHBacTa gap $HKpy TamBumaHg. flap noeHH hh 6axm moup 6a HaKy^umu CHMy 3ap napgoxTa, OHpo paH^H guHnapBapoH MegoHag: Eyead cuMy 3ap panyu dunnapeapon, Ta6u6onu oh pany donuweapon. Kawad panypo Hyn cyuu xyd ma6u6, Kyyo 6owadaw a3 Mydoeo nacu6 (108, 457). ffloup gap "XupagHOMau CyKpOT" x,aMnyHHH xoMymupo 6ap $y3y.H Tap^ex, goga, napx,e3 a3 xupcy O3, cepTa.a6H, rypypy Kappy $ap Ba pyH oBapgaH 6a KaHoaTy TaBO3ytpo TaBCua Megu^ag. Bo Kac6u hh x,aMa x,HKMaT moup aMa. KapgaHpo 6ex, MegoHag, kh 6a 6o.ro pa^TaHH MaKOMH hhcoh MycougaT MeHaMoag.

flap "XupagHOMau ByKpoT", kh 6a yHBOHH Ta6u6y x,aKHMH x,O3hk Matpy^ acT, ^omh aBBa.aH x,HKoara e^TaHH gapgy gapMOHH mox,3ogapo Meopag, kh Ha3upu OHpo mo gap MaBpugu H6hh Chho gap capnamMax,OH aga6H xoHgaeM. flacTyp^ou ax.OKHH ByKpOT MyTa3aMMHHH Tap^exu KaHoaT 6ap TaMatKopH, $a«;p 6ap capBaT, raxugacTH 6ap MO.gopH, goHHm 6ap ^a^o.aT, myKpryM 6ap HOCunocH, xaHp 6ap map, эtтнgo. 6ap 3HegapaBH, okh. 6ap Me6omag. HyHOHnu:

Hu xyw гy$m, k^u Monda dap o6y neH, Kanoam Kyn a3 xonu гemu 6a yeH. Kynuwyou yoyam 3u xyd dyp Kyn, 3u 6eyoyamu cuna nypdyp Kyn. Kacepo, ku 6eyoyamu 6ewmap, Kadaмгоyи %yp6aw 6yead 6ewmap. Ma6ap HU3yopo 6ypyn 3^bmudon, MaKyn mopaKu ma6bpo nouMon. rap o6am 3ynon acmy ny^nam warnp, Ea ando3a nywy 6a ando3a x(e)ap (12, 464). flap hh xupagHOMa x,aM, H.oBa 6ap HyKOTH x,HKaMuro ax.OKH, Ma3OMHHH hp^ohh Mamxyg acT. flap hh 3aMHHa x,HKoaBy TaMCH.OTe, kh gap noeHH x,ap xupagHOMa OBapga MemaBaHg, 6o nop 6aHT 6o xhto6 6a cokh Ba MyTpu6 6a noeH MepacaHg, kh x,obhh Ma3MyHH rype3 a3 gyHeBy xa.ocH a3 "py6ox,H nup" Ba pacugaH 6a MaKOMH BO.OBy "apBO^H Kygc" Me6omaHg :

Eue, cowe, dapdey on yoMU xoc, Ku co3ad Mapo HKdaM a3 Man xanoc. Eu6yppad 3u Man nuc6amu o6y гиn, Ea apeoyu vydcaM KynaM Mymmacun. Eue, Mympu6o, dap nau a$Kan xypyw,

Ки бошaд хуpyшaш тёми Суруш.

Кaшaд шоядaм цaзбau он тём

Аз ин дуннuшемaн бa оли мayом (12, 466).

Бо тавачух ба ин нукта олими маъруфи эронй Эрач Афшор навиштааст: "Бахс аз хираднома, дар ха;и;ат, мутазаммин бар ду вачх хохад буд: Яке мавзуи достон, ки ;олаби гуфтор аст ва дигар баёни а;оиди ирфониву фалсафй, ки, дар ха;и;ат, мазмуну маFЗи сухан аст ва барои табйини комилу тавзехи вофии тамсилоту хикоёти вобастаро ба достон илхо; кардааст. Пас, ба таври куллй ;иссаи Искандар дастовези хос барои тавчехи хирад, он хам хиради ирфонист ва дар хамин манзума аст, ки Ч,омй абёти со;инома ва мутрибномаи худро дар интихои ;асаси вобаста чихати таъкид ва тасрех ба лузуми инсироф аз дунёи зохирй ва моддй гунчонидааст" (2, 166).

Дар "Хирадномаи ФайсоFyрас" низ аввалан шоир суханро аз хамду маърифати Худо ва рохи та;арруб бо у OFOЗ менамояд ва сипас ба баёни нукоти ахло;й мепардозад. Ба андешаи шоир, рохи та;арруб ба Худованд ба кирдори нек аст, на ба гуфтори нек, агар гуфтору рафтор якчо нек набошад, ба гуфтори нек ба У рох ёфтан наметавон. Тавсияи шоир аз забони ФайсоFyрас ин аст, ки агар сухан гуфтанй бошй, аз хикмат гуй ва чун бехикматон жожхойй макун, ё хомуш бош: Агap лaб гушойи, бa yuкмaт гушой, Мaшaв yaмчу беyuкмaтон жожхой. B^ap не, зи гуфтор хомуш бош, naüu фйуми yuкмaт yaмa гуш бош (12, 467).

Шоир таъкид менамояд, ки чароFи хирадро фурузон дор ва дар партави он амалхои рузонаи худро мушохида намо, агар аз ту кутохие сар занад, бо ачзу ниёз аз даргохи Худо омурзиш хох. Агар хар шаб ба чунин амал идома дихй, аз хосони даргохи Худо хохй шуд. Дигар аз нукоти мухимми хирадномаи ФайсоFyрас интихоби хадди миёна дар аъмол мебошад, яъне дар амалхои неку бад чун саховату чуду караму дустй ва бухлу имсоку душманй ва Fайра зиёдаравй набояд кард ва бояд тари;и васат варзид:

Агap чун шукуфa зи борони гaйб Дupaмyоu cuмaт бируяд зи цaйб, Чу шохи шукуфa мaбош aз кapaм, Ки бap хоку хошок рези дupaм. Чунон yaм мaшaв мумсику зapnapacт, Ки чун aфтaдaт тaнгau зap бa дacт... Мaзû нохушу хуш зи нобуду буд, Tapuyu вacaт вapз дap бухлу цуд (12, 467).

Ба шох тавсияи ФайсоFyрас ин аст, ки бояд худкомаву харис набошад ва тари;и эхсону чуд ва ;аноатро интихоб намояд:

Гupuфтaм, ки бap хaлy шоуи куни, Haшояд зи ту, к-он чи хоуи, куни. Бикун он чи бояд e^ap фuлмacaл Дap ap^m цоyaт фuтaд шд хaлaл. Ha aз хуpдaдонucт цон коcтaн, Бa он гaнцу моли цщон хоcтaн. Мaшaв чун хacон cухpau уирсу оз,

Ea HU3e, ku UMpy3 dopu, 6uco3 (12, 468). flap oxup TaMatKopoHpo 6a KygaKe Tam6ex gogaacT, kh gap gacT hoh gopagy a3 6axpu hohh gurap rupa gopag Ba 6apou hc6oth Myggaou xyg xuKoau "KygaKH 6argogH Ba rupau y a3 6axpu hoh"-po Meopag.

flap "XupagHOMau AcKa.HHyc" moup 6atg a3 xaMgy myKpu Xygo TatKHg MeHaMoag, kh u6ogaTrapoHH xygoHomHHOC 6a MOHaHgu roBeaHg, kh rupgu ocue MenapxaHg:

H6оdamгapони xydonowunoc Hy гapdanda гоeaнd гиpdи xapoc (12, 469). flap ugoMa moup Macta.axou MyxHMMH ax.OKHpo MaTpax MeHaMoag. Ba aHgemu moup, MyxTO^H 6ex a3 oh acT, kh a3 HOKacoH xo^aT 6uxoxH Ba Ha3gu ohxo o6pyHH xygpo 6upe3H; 6a rycTOx Ha 3ap gogaH .o3hm acT, Ha 3ypH 6oag Kapg Ba Ha 6a y epH

6oag gog; 6a xaKHomHHOCOHy HOCunocoH HHtOM Ha6oag gog; 6a 6axp pexTaHH gyp 6exTap acT, to 6a cu$.a 3ap gogaH; 6a Tat.HMH HOKacoH 3a6oH KymogaH 6exyga acT: Ea cad eon Myymoy yon Kocman, Eey a3 yoyam a3 noKacon xocman. Ea xoyuw a3 эwон Mape3 o6pyu, Madop o6pypo KaM a3 o6u yyu. Ha 3ap dey 6a гycmоx fioyup, na 3yp, Мadadгоpии y MaKyn dap fiyyyp. MaKyn 3oeb unbOMU xyd 3unyop Ea yaynowunoconu yayногyзоp. Ea 6ayp andapyn 6ey гyyap pexman, Ku dap Kucau cufina 3ap pexman. Ea mabnuMU noKac 3a6on KaM гywоu, Ku mabnuMU y necm d0nuw$u30u (12, 470). X^aMHyHHH, moup napxe3 a3 6exygaryHH, hhthxo6h poxu pocTy pocTryHH, aKpaHruu 6oTHHy 3oxuppo 6a MyxoTa6 TaBCua MeHaMoag. Bapou hc6oth Myggao xHKoaTH "oh HaBxocTau TaH 6a ^OMa opocTa, kh ^OMaxoam Har3y cyxaHxoam 6eMar3 6yg" OBapga mygaacT.

OxupuH xupagHOMau xaKHMOH "XupagHOMau x^hpmhc" Me6omag. Hh xupagHOMa hh3 6o myKp 6a HetMaTxou Xygo ofo3 myga, moup MyxoTa6u xygpo 6a o6oguu gHHy TapKH gyHe gatBaT MeHaMoag. ffloup gyHeBy .a33aTxou ohpo HaKyxum HaMyga, rupu^TopoHH gyHepo 6a FapKmygaroHH gape MOHaHg MeHaMoag Ba napxe3ropuro 3yxgpo a3 mo.h 6ucep 6ex MegoHag:

MaKyn Maunu dyneey na33omu on, Ku nabmu xywu necm dap 3omu on. rupufimopu dyne 6a dapecm sapy, raponcam 6ope nuyoda 6a fiapy. Ea coyun nan^Kanda 3-on Maey paxm, ffuyad yonu wupun dap onMaeyu caxm... Tuyudacmuw 3yydy moameapu, Eey a3 Monu 6ucepy yypMoeapu (12, 472).

Дар хилоли абёти ба ин мавзуъ ихтисосёфта андешахои хикамию ахло;ии шоир марбут ба пархез аз рохи бад, савганди норост, рохи чахолат, харомхурй баён ёфтааст:

X,aзap кун зи pоyе, ки дap у шap aст,

Ки он pay суйи чay туро payбap aст.

Бa caвгaндu норост мaгшо зaбон,

Ки дилро гaзaнд acту цонро зиён.

Бa pоyu цayолaт мaшaв тезгом,

Мaбap дacтu муктт бa тсби yapом (12, 472).

Хдмин тари;, шоир тавассути хамин хирадномахои хакимони юнонй мухимтарин андешахои фалсафию ирфонй ва сиёсиву ахло;ии худро баён намудааст. Агарчи ин хирадномахо ба номи Искандар омадаанд, мухотабони Ч,омй шохону давлатмандони муосиру оянда мебошанд, то аз ин дастурхои сиёсиву ахло;й ва хикамию ирфонй ибрат бигиранд ва дар зиндагию фаъолияти давлатдории худ аз он кор бигиранд.

Дар «Хирадномаи Искандарй» низ шоир андешахои хикамии худро ифода менамояд:

Cma^ap, ки гaнцuнau роз буд,

Дapu гaнцu yuкмaт бaд-y боз буд.

Зи yuкмaт бacе гaвyapu шaбфуpyз,

К-aзумондa тйдост бapруйируз...

Xupaдpо acap дap дили оцилон

Фузун бошaд aз тег бap цоуилон.

Бимотд мудом он acap дap зaмup,

Шaвaд ин бa якчинд дapмонnaзup.

^мони aцaл гap хaдaнгaфкaн aст,

Мaёзоp, к-озори он бap тaн aст (12, 477-479).

Шоир аз забони Искандар андешахои чолибе дар мавриди шахсияти шоху шохигарй, ойини давлатдорй, муносибат бо хал; ва тартиби мулкдорй баён менамояд:

Дap он руз шaypо чи осоиш aст, Ки aз вaй m бaхшuш, m бaхшоuш aст. Hapезaд бa домони хоyaндa сим, Haшyяд зи цони narnya^a бим. Иноят тбитд ткукор aз у, Сиётт тбитд дилозор aз у. Чу муцрим шaвaд aз гунay узрхоу, Гуmy дон тaгофул хи узри гуноy. Бuтapc aз иуоби шaдuд-ул-uyоб, Мaкун дap уyубaтгapоû шитоб (12, 479).

Тавре ки дида мешавад, достони "Хирадномаи Искандарй"-и Мавлоно Ч,омй зиндагй ва корномахои Искандарро аз тавлид то замони марги у дар бар мегирад. Тасвири шохи ормонй ва чомеаи ормонй (ормоншахр), баёни хирадномахои хакимони юнонй ва худи Искандар арзиши адабию фалсафии асарро баланд бардоштааст. Ч,омй достони Искандарро аз замони тавлид то дами марг ба тасвир

кашидааст, вале хадафи асосии у баёни масоили хикамист, ки дар хирадномахои хакимони юнонй ва Искандар дарч ёфтааст. Шоир аз забони хафт хаким хираднома овардааст, ки мутазаммини мавзуъхои сиёсию ичтимой ва ахло;й мебошанд ва гохо ранги ирфонй касб менамоянд. Андешахои Ч,омй дар бораи сохти сиёсй, рисолати шоху аркони давлат, адлу адолат, риояи ха;;и раият, мав;еи ичтимоии шахс, одобу ахло;и мардум ахаммияти баланд доранд ва имруз низ дар зиндагй метавон аз онхо бахра бурд. Бо таваччух ба вусъати андеша ва дидгоххои Ч,омй "Хирадномаи Искандарй"-ро метавон чун достони нави сиёсию ичтимой ва ахло;й ба хисоб овард.

Пайнавишт:

1. Афсаузод, Аълохон. Цоми- адиб ва мутафаккир.- Душанбе:Ирфон, 1989.- 384 с.

2. Афшор, Эрац. Хираднома ва Искандари махлуци Цоми// Мацаллаи Донишкадаи ада-биёти Донишгоуи Теурон, шумораи дувум, соли дувоздауум, даймоуи 1343.- С.163-169.

3. Бегдили, Fуломуусайн. Чеураи Искандар дар "Шоунома "-и Фирдавси ва "Искандарнома"-и Низоми.- Теурон: Офариниш, 1369.- 304 с.

4. Бертельс, Е.Э. Навои и Джами. Избранные труды. - М.: Наука, 1965.- 498с.

5. Брагинский, И. С. Из истории персидской и таджикской литератур.- М.: Наука, 1972.-523 с.

6. Fаззолй, Абууомид Мууаммад. Насиуат-ул-мулук. Тауия ва тавзеуи Нарзуллои Назар.- Душанбе: Ирфон, 1993.-144 с.

7. Кайковус, Унсурулмаоли. Цобуснома. Ба чоп уозиркунанда М.Муллоаумадов.-Душанбе: Маориф, 1979.-192 с.

8. Комилов, Р. Назарияи цомеаи ормони дар таърихи фаруанги форсу тоцик.- Душанбе: Маориф, 1997.- 288 с.

9. Костюхин, Е. А. Александр Македонский в литературной и фольклорной традиции.-М.: Наука, 1972.-190 с.

10. Ту си, Насируддин. Ахлоци носири. Муаллифони сарсухан, мурат-тибони матн, лугат ва тавзеуот Н.Ю. Салимов, У. А. Fаффорова.-Душанбе: Шуцоиён, 2009.-388 с.

11. Цоми, Нуруддин Абдурраумон ибни Аумад. Маснавии ««Хафт авранг». Цилди аввал. Муцаддима аз Аълохон Афсаузод. Зери назари ««Дафтари нашри «Мероси мактуб»».-Теурон: Маркази мутолеоти эрони, 1378.- 912с.

12. Цоми, Нуруддин Абдурраумон ибни Аумад. Маснавии ««Хафт авранг». Цилди дуввум. Тауциц ва тасуеуи Аълохон Афсаузод ва Хусайн Аумади Тарбият. Зери назари ««Дафтари нашри ««Мероси мактуб»».- Теурон: Маркази мутолеоти эрони, 1378.-710с.

13. Цоми, Абдурраумон ибни Аумад. Овардгоуи мутакаллимон, уукамо ва урафо. Матн, тарцума ва шаруи рисолаи "Ад-дуррат-ул-фохирата фи тауцици мазуаб -ус-суфия ва-л- мутакаллимин ва-л-уукамо-ил-мутацад-димин"-и Мавлоно Абдурраумони Цоми. Тарцума ва шару аз Алии Уцбй.- Теурон: Созмони чоп ва интишороти Вазорати фаруанг ва иршоди исломи, 1386.- 480с.

Reference Literature:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1. Afsakhzod, Alokhon. Djami as Man-of-Letters and Thinker. - Dushanbe: Cognition, 1989. -384 pp.

HU30MOB M.3. №apx,u macouau x,ukmamu amaau dap docmohu "xupadnomau mckandapu" -u homu

2. Afshor, Eradge. The Book of Wisdom and Iskandar Created by Djami. The journal of the faculty of literature under Tehran University, # 2, year 12, the month of day. 1343 hijra. - pp. 163 -169.

3. Begdili, Gulomhusayr. The Image of Iskandar in the Poems "Shakh-Name" by Firdawsi and "Iskandar-Name" by Nizomi. - Tehran: "Creation", 1369 hijra. - 304pp.

4. Bertels, Ye. E. Navoi and Djami. Selected Works. - M. : Science, 1965. - 498 pp.

5. Braghinsky, I.S. From the History of Persian and Tajik Literatures. - M. : Science, 1972. -523 pp.

6. Gazzoli, Abuhomid Muhammad. Edification for Tsars. Preparation and commentaries by Narzullo Nazar. - Dushanbe: Cognition, 1993. - 144pp.

7. Kaykovns, Unsurulmaoli Kobusnoma. Preparation for publication by M. Mulloahmadov. -Dushanbe: Enlightenment, 1979. - 192pp.

8. Komilov, R. The Theory of Ideal Society in the History of Persian-Tajik Literature. -Dushanbe: Enlightenment, 1997. - 288pp.

9. Kostyukhin Ye.A. Alexander the Macedonian in Literature and Folklore Tradition. —.: Science, 1972. - 190 pp.

10.Tusi, Nasiruddin. Nosir's Ethics. Preparation of the text, composition of the dictionary and glossary by N.Yu. Salimov and U.A. Gafforova. - Dushanbe: Bold Spirits, 2009. - 388 pp.

11.Djami, Nuriddin Abdurrahmon ibn Ahmad, Masnavi "Seven Thrones". - P.1. Introduction by Alokhon Afsakhzod. Introduction from Alokhon Afsakhzod. Theoretical Substantiation for ["Edited Notes Dwelling on "School of Legaly"]. - Tehran: The Centre of Iranian Studies, 1378hijra. - 912pp.

12.Djami, Nuruddin Abdurrakhmon ibn Ahmad. Masnavi "Seven Thrones". P.2. Research in the recension of Alokhon Afsakhzod and Khusayn Ahmad Tarbiyat. - Tehran: The Centre of Iranian Studies, 1378 hijra. - 710pp.

13.Djami, Nuruddin Abdurrakhmon ibn Ahmad. The Arena of Battle of Kalamists, Philosophers and Sages. Text, translation and commentaries of the treatise "Ad-Durrat-ul-Fokhrata fi Tahkiki Mazhab-us-Sufiya va-l-Mutakallimin va-l-hukama-il-mutakaddimin" by Mavlono Abdurrakhmon Djami. Translation and commentaries by Ali Ujbi. - Tehran: The printing-house under the auspices of the Ministry of Culture and Islamic Values. 1386hijra. - 480 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.