Научная статья на тему 'Reflection of the teacher''s image in the Pedagogical Herritage of Persian-Tajik thinkers'

Reflection of the teacher''s image in the Pedagogical Herritage of Persian-Tajik thinkers Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
1681
68
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
УЧИТЕЛЬСКАЯ ПРОФЕССИЯ / ТРЕБОВАНИЯ К УЧИТЕЛЬСКОЙ ПРОФЕССИИ / ПОЧТЕНИЕ К УЧИТЕЛЯМ СО СТОРОНЫ УЧЕНИКОВ / ПЕДАГОГИЧЕСКОЕ МАСТЕРСТВО / TEACHER ''S PROFESSION / REQUIREMENTS TO TEACHER ''S PROFESSION / REVERENCE TOWARDS TEACHERS ON THE PART OF PUPILS / PEDAGOGIVAL MASTERSHIP

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Гулмадов Файз

В данной статье автор передаёт идеи таджикско-персидских мыслителей о сущности учительской профессии и авторитете учителей в деле обучения и воспитания школьников. Автор статьи приводит мнения таджикско-персидских мыслителей о том, что в учебных заведениях (медресе) для преподавания школьникам принимали на работу не каждого. Для того, чтобы быть принятым на работу учителем, был поставлен ряд строгих требований. В то же время в школах и медресе принимали на работу тех учителей, которые по сравнению с другими имели всесторонние знания и большой авторитет у населения. Согласно идеям таджикско-персидских мыслителей, если учитель нетребовательный, то он теряет свой авторитет у детей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Отражение образа учителя в педагогическом наследии персидско-таджикских мыслителей

The article dwells on the ideas of Persian-Tajik thinkers concerned with the essence of teacher 's profession and teacher 's authority in the cause of pupils ' education. The author of the article adduces the opinions of the Persian-Tajik thinkers running to the effect that not all men at a running could be placed in jobs in an educational establishment (medrese); a number of strict requiriments being enumerated. At the same time those teachers were admitted to schools who in comparison with others possessed more knowledge and enjoyed authority with population. The thinkers asserted that if a teacher is't strict enough in demanding discipliue in studies from pupils he loses his authority among children.

Текст научной работы на тему «Reflection of the teacher''s image in the Pedagogical Herritage of Persian-Tajik thinkers»

ББК 74.204 (2Т) УДК 373 (2Т) Г 94

Ф. ГУЛМАДОВ

ИНЪИКОСИ ОБРАЗИ МУАЛЛИМ ДАР МЕРОСИ ПЕДАГОГИИ МУТАФАККИРОНИ ФОРСУ ТО^ИК

Касби омузгорй дар дунё яке аз пешахои кадим ба шумор меравад. Вай дар назди инсон нисбат ба сифатхои шахсии у, - кобилият, хислат, дониш, махорат, малакахо талаботи калон мегузорад. Омузгорон ва мутафаккирони хар давру замон оид ба масъалаи таълиму тарбияи насли наврас мавкеи махсус доштани омузгорро дар халли масъалахои мазкур таъкид намуда, рочеъ ба масъалаи тайёр намудани омузгорони оянда, сифатхои шахсии у ва муваффакияти фаъолияти у фикрхои чолиб баён намудаанд.

Оид ба масъалаи сифатхои шахсии омузгорон дар асархои Абунаср ал-Форобй, Абуалй ибни Сино, ал-Хоразмй, Насируддини Тусй, Абуабдуллохи Рудакй, Чдлолуддини Балхй, Мир Сайид Алии Хамадонй, Камолиддини Биной, Абдуррахмони Ч,омй, Сайидои Насафй, Умари Хайём, Хусайн Воизи Кошифй, Закариёи Розй, Унсурулмаолии Кайковус, Носири Хусрав, Ахмади Дониш, Садриддин Айнй ва дигарон фикрхои чолиб баён карда шудааст.

Гарчанде донишмандон, шоирону нависандагони адабиёти классикии форсу точик доир ба пешаи омузгорй асархои махсус нанавишта бошанд хам, вале осори илмй-адабии хар яки онхо саршори панду хикматхои педагогй мебошад.

Адибони форсу точик дар эчодиёти худ кимати илму дониш ва таълиму тарбияро дар инкишофи шахси комилу фозили чамъият ва хдёти инсон бузург медонанд. Ба кавли онхо агар падару модарон ва омузгорон ба тарбияи насли наврас эътибори чиддй диханд, онхо шахсони налиму мехрубон, росткавл, поквичдон, фурутан, мехнатдуст, хоксор, поктинат тарбия ёфта ба камол мерасанд. Барои хдмин, онхо хама вакт кушиш мекарданд, ки мавкеи муаллим ва тарбияро дар чамъият баланд бардоранд.

Маълум аст, ки бузургони гузаштаи мо хануз то замони таълифи «^обуснома» дар бораи зарурияти аз тарафи устод ба насли наврас талкин намудани илму донишомузй фикрхои пуркиммате баён карда буданд. Махз устод бо ёрии илму дониш ба дили шогирд равшанй андохта, ба рохи нек рохнамой мекунад. Масалан, устод Рудакй бархак гуфтааст: Дониш андар дил чароги равшан аст, Ва-аз х,ама бад бар тани ту цавшан аст.

«Футувватномаи султонй» пурарзиштарин осори панду ахлокии Хусайн Воизи Кошифй буда, дар заминаи футувватномахои каблй ба вучуд омадааст.

Дар илми педагогикаи имруза оид ба маънои асосии «муаллим» хамчун шахси аз чихати педагогию психологй ва донишхои тахассусй ба таълиму

тарбияи насли наврас мусаллахбуда дар назар дошта шуда, мазмуни ин талабхо дар асари номбурда хеле хуб инъикос ёфтааст. Фикру мулохизахои Кошифй барои ба касби муаллимй тайёр будан хеле чолиби диккатанд. Х,амон кас пири комил, яъне омузгори хакикй эътироф мегардад, ки агар шарту меъёрхои ин касбро донад ва дар худ ташаккул дода бошад. Х,амзамон пири комил, яъне омузгори хакикй хукуки мурид гирифтанро дорад, ки агар меъёр ва шартхои мурид гирифтанро ичро карда тавонад.

Кошифй дар мавриди мурид гирифтан 28 шартро зарур мешуморид: «Аввал, он ки шароити шайхй пеши вай чамъ бошад. Дуюм, тавба, сеюм байъат, ки дасти у бигиранд ва бигуянд: бигу байъат кардам ва дар силсилаи ахли футувват даромадам. Чахорум калимаи тарикат бар вай хондан, ки баъзехо тарикатро бар тавба вобаста донистаанд. Панчум, саччода андохтан. Шашум, бародарони тарикро чамъ овардан. Х,афтум, муридро эхтиёт кардан. Х,аштум, ба ду зону нишастани пиру чамоат. Нухум, сухани бисёр нагуфтан. Дахум, бисёр дар худ нигох накардан ва гайра. Кошифй чунин дастур медод: «Агар пурсанд, ки перояи пиру муридй чист, бигуй аз мурид хидмату аз пир химмату ато» (10, с. 46-47).

Кошифй дар бораи пир (омузгор)-и асил гуфтааст; «агар пурсанд, ки шароити устоди шад(д) чанд аст, бигуй, шаш (шад(д) миёнбанд аст ва он сурати ахду вафост): Аввал, он ки устоди комил миёни вай баста бошад, ки агар марде даст ба миёни у нарасонида бошад, уро нарасад, ки даст ба миёни фарзанде (шогирд) расонад. Дуюм, он ки хар сифате, ки дар футувват аст, уро хосил бошад». Ба акидаи ин мутафаккир сухани устод аз шогирд аз се чузъ иборат аст: бархез ба хизмат, бинишин ба хурмат, бигуй ба химмат. Сеюм, он ки хурдахои тарикат дониста бошад ва нуктахои мухаккикон маълум карда, то ба фарзанд расонад. Чахорум, бояд, ки устоди миён бастан онро аз руи ростй донад, то пай ба асл бурда бошад. Панчум, бояд миёни фарзандро (шогирдро-шархи муаллиф) дар махфиле бандад, ки шайху накибу бародарони тарик бошанд ва агар муяссар нашавад, ба хузури чамъе миён бастан бояд, на дар гушаи хилвате. Шашум, бояд, ки мулохизаи холи фарзанд намояд, ки лоик хаст, ки шад(д) ба у расонад ё не? Агар лоик надонад, тарки миён бастани у кунад, вагарна зулм карда бошад...» (11, с. 49).

Кошифй инчунин ба мавкеи устод (муаллим) дар хаёти чамъиятй-ичтимой ва тарбияи насли наврас фикрхои пуркиммат гуфтааст. У таъкид намудааст, ки «Бидон, ки хеч коре бе устод муяссар намешавад ва хар ки бе устод коре кунад, бе бунёд бошад. Агар касе ба мартабаи кашфу каромат расад ва корхои куллй аз у дар вучуд ояд ва уро устоде (хеч устоде) ба устоди дуруст набошад, аз у хеч коре наояд ва кори у хеч чизро нашояд ва ин чо гуфтаанд: %ар киро устод набвад, кор бар бунёд нест, Дар рауи маъни рафще беутар аз устод нест.

Пас, хар ки хохад (ки коре) ба асл бошад, ибтидо ба устоди комил бояд кард. Ба гояти далел равшан аст, бар он ки устод бояд ва бе мутоибати устод аз хеч кас коре наояд:

%ар ки бе устод кард огози кор, Кору бори у надорад эътибор,

floMam ycmod гиру mod mae,

Myddame xudMam KyHy ycmod mae (10, c. 48).

Ea aKHgaH KomH^H xap Kac ycTogHpo Hamoag, 6a^KH Mapge KoMray MyKaMMa^ 6oag, to KaBOHgH hh Kop 6a ^oh oBapag. Koma^H gap hh 6opa MeHaBHcag: «Arap nypcaHg, kh 6hhoh morHpgH 6ap hh hh3 acT, 6HryH 6a capH HpogaT. Arap nypcaHg, kh HpogaT hhct, 6aryH, caMty (rym KapgaH) ToaT. Arap nypcaHg, kh caMty ToaT hhct, 6aryH, xap hh ycTog ryag, 6a ^oh 6HmHaBag Ba 6a gra Ka6y^ KyHag Ba 6a TaH $apMoH 6apag» (10, c. 50).

Arap nypcaHg, kh ogo6H morapg HaHg acT, 6aryH, xamT: ABBa^, HyH gapoag, h6th^o 6a ca^oM KyHag. ^yroM, gap Ha3gH ycTog KaM cyxaH ryag. CeroM, cap gap nem aHgo3ag. HaxopyM, HamM 6ap xap ^oh HaKmoag. naH^yM, arap xoxag, kh Mactam nypcag, aBBa^ gacTyp (H^o3aT) Ta^a6ag. fflamyM, Hy ^aBo6 ryag, эtтнpoз HaKyHag. X,a$TyM, gap nema ycTog 6a Kace caprymH (rymaKH) HaKyHag. X,amTyM, 6a xypMaTH TaMoM HHmacTy 6apxocT KyHag (10, c. 50).

KaMo^HggHHH Ehhoh Haom ^aBoHpo gatBaT MeKapg, kh oMy3rop-ycrogpo a3H3 gopaHg Ba xypMaTy эxтнpoм HaMoaHg. Kace, kh ycroga xygpo xypMaT HaMeKyHag, y gap 3HHgarH 6a ^oe HaMepacag. Ehhoh xypMaTH ycTogpo gap ^oh aBBa^ Mery3omT Ba эxтнpoмн ypo HHc6aT 6a nagap a^arnap MemyMopag Ba gap hh 6opa Meryag: ^aKRU ycmod a3 nadap 6em acm, B-a3 nadap ycmod dap nem acm. rap nadap a3 %aem 6a%pa duyad, ycmod a3 Ha^m 6a%pa duyad.

^ap 3aMoHH xyg CaHagoa Haca^H xaM Ba3H$aH Mya^^HMpo 6a^aHg 6apgom-TaacT. MHKHmo^H TaMoMH cH$aTx,oH HeKH hhcohh gap morapgoH Max,3 3epH po^6apHH 6eBocHTaH Tap6HagHx,aHga 6a aMa^ Meoag. Arap xoHaHgapo oMy3rop 3aMoHH Ta^cH^am gap MaKTa6 a3 Tax,TH gra Tat^HMy Tap6Ha gHxag, y 6e my6xa gap ^oMea coxн6эxтнpoм Ba maxcH 6a^aHgMapTa6a Merapgag. CaHHgo gap 6opaH oh kh x,e^ Kac 6e pox,6apHH Mypa66H ogaMH komhj Ba 6oэtтн6opн ^aMtHaT myga HaMeTaBoHag, HyHHH HaBHmTaacT:

Ee Mypa66u Hamaead Kace co%u6hom, Campo MeKyHad afynoK a^u^u HMaHu.

OHg 6a Macta^aH HaKmH MyaccHp gomTaHH oMy3rop ^Hx,aTH gap pyx,HaH ax^oKH moHcTa Tap6Ha HaMygaHH Haom HaBpac, aKHgaxoH naHgy ax^oKHH HacH-pyggHHH TycH xe^e ^o^h6 Me6omaHg. y TatKHg HaMyga, kh Tap6HaH Haom HaBpac a3 6Hcep ^Hx,aT 6a HHKHmo^H caHtaTH oMy3ropH Bo6acTa Me6omag, kh hh gap cypaTH a3 Tapa^H oMy3rop a3 xyg HaMygaHH acocxoH h^mxoh ryHoryH Ba 6a gacT oBapgaHH Ta^pH6aH xaeTH Myaccap MemaBag. HacHpyggHHH TycH HHc6aT 6a oMy3-rop HyHHH Ta^a6oTpo 6a MHeH ry3omTaacT: MaxopaTH TamKHj HaMygaHH 6axc, kh hc6oth pagHamaBaHgapo gap xyg gopo 6omag; xhc HaMygaHH 6oBapHH HyKyp hhc-6aT hh3h ry^Ta Memyga; HyTKH xe^e xy6; MaHTHKaH 6aeH HaMygaHH MaBogH Tat^HMH.

MyTa^aKKHpH 6ap^acra A6yHacp a^-Oopo6H gap Tat^HMy Tap6HaH xoHaH-garoH MaBKeH xamyHaHga gomTaHH oMy3roppo Maxcyc TatKHg HaMygaacT. y TatKHg HaMyga 6yg, kh oMy3rop xoxag, kh a3 morHpgoH caMHMHaT, pocTKaB^H,

эхтирому хакикатро талаб намояд, пеш аз хама, худи у бояд дорои чунин сифатхо бошад.

Форобй дар чойи дигар кайд менамояд, ки дар низоми тарбия суиистифода чой дорад, яъне «тарбиятгар на бояд кахру газаби худро нишон дода, тундмичоз бошад, чунки ин сифатхо хонандагонро мукобили у бармехезонанд. Омузгор бояд ботамкин, сергайрат, суботкор бошад. Вазифаи асосии омузгор ин дар тарбиятгирандагон тарбияи сифатхои хуб ва решакан намудани сифатхои манфй мебошад» (9, с. 208-209).

Олими номдор Закариёи Розй менависад, ки «Тарбиятгарро зарур аст, ки камбудй ва норасоихои тарбиягирандагонро саривакт нишон дихад ва хеч вакт аз онхо хафа нашавад, бо тамасхур ба онхо нанигарад, нисбат ба онхо хисси нафрат надошта бошад. Баръакс дар назди шогирди чехраи хандон дошта, суханони уро оромона ва чиддй гуш кунад.

Закариёи Розй таъкид менамояд, ки дар хама холат тарбиятгирандагонро гуш карда тавонистани устод мухим аст ва кушиш намудан лозим, ки аз онхо каноатманд бошад. Вале агар омузгор бинад, ки хонанда аз шарм чизеро пинхон мекунад, ё ин ки аз гуфтани ягон чиз худдорй менамояд, ё ин ки аз шархи рафтори ночои худ шарм карда, онро пурра баён карда наметавонад, пас дар ин сурат муаллими окил бояд худро мушаввашхотир ва бадкахр нишон надихад. Х,амзамон огох намояд, ки инро аз у чашмдор набуд ва тарбиятгар аз у чизи дар киёфаи у намоёнбударо ба таври равшан эхсос кардааст. Бинобар ин, муаллим доимо вазъи рухии хонандаро хам дар рафти дарс ва хам дар чараёни тарбия ба хисоб гирифта, хамчун устоди мохир амал намояд (2, с. 20).

Х,амзамон ин мутафаккир таъкид менамояд, ки мураббй бояд хамаи тарафхои хаёти тарбиятгирандаро донад. Дар ин холат мумкин аст имконият пайдо шавад, ки хонанда пурра ба ихтиёри тарбиятгар гузарад ва уро хамчун шахси наздику дусти вафодор хисобад.

Акидахои педагогии Абуалй ибни Сино нисбати тарбияи насли наврас ва пешаи омузгорй дар чунин асархояш ба мисли «Тарбияи оилавй», «Омузишу парвариши мадрасии фарзанд» ва «Тадбири манзил» хеле равшан зикр ёфтаанд. У дар ин асархояш таъкид намудааст, ки омузгорон бояд хар як усулу рохи тарбияро дар мавкею чойи худ истифода баранд. Х,амчунин Абуалй ибни Сино таъкид кардааст, ки омузгор бояд барои хар як рафтору кирдори нодурусти содирнамудаи кудак бетафовутй зохир накарда, барои рафтори нодуруст ба кудак хатман танбех дода шавад.

Яке аз кисматхои мухими таълимоти Абуалй ибни Сино нисбати фарзанд дар китоби «Омузишу парвариши мадрасии фарзанд» зикр гардидааст. Дар ин китоб асосан дар баробари чй тавр кудакро ба мактаб тайёр намудан сухан меравад. Дар баробари ин, дар ин китоб бисёр фикрхои чолиб дар бораи талабот нисбат ба касби омузгорй, муносибати омузгор ва хонанда оварда шудааст. Ба акидаи Абуалй ибни Сино хангоми ба касби омузгорй интихоб намудани омузгорон якчанд талаботро ба миён гузоштан лозим. Пеш аз хама омузгор бояд боандеша, диндор бошад, яъне ба талаботи замона чавобгу ва фикри солим дошта бошад. Аз руи фахмиши хозиразамон у бояд усул ва рохи тарбияи кудаконро, ки ба талаботи илми этика (ахлок) ва педагогика асос

e^TaaHg, goHag. Ch^txoh maxcuu oMy3rop 6oTaxaMMy.i 6ygaH, oiH^HMMaTH, noK 6ygaH Ba goHucTaHH maK^xou MyomupaT Me6omag.

Ea aKugau A6ya.ra h6hh Chho arap oMy3rop cepTa^a6 Ha6omag Ba matHy эtтн6opн xygpo Hurox gomTa HaTaBOHag, y o6pyu xygpo gap Ha3gu KygaKOH a3 gacT Meguxag. ^ap 6apo6apu cepTa^a6 6ygaH, 6oag oMy3rop onH^HMMaT Ba Huc6aT 6a KygaKOH Mex,py6oH 6omag. Ea aKugau hh goHHmMaHg, maxcu gopou ch^txoh HeKH ax^oKH Ha6yga oMy3rop myga HaMeTaBoHag Ba ogo6u MyomupaT 6omag, 6o3 HKe a3 mapTxou gurapu Ta^a6oT Huc6aT 6a Kac6u oMy3ropn Me6omag.

A6ya^H h6hh Chho gap Ha3gu oMy3ropoH, Tat^HMguxaHgaroH Ba Tap6uaT-rapoHH Hac^u ^boh hk KaTop Ta^a6oTpo 6a MueH ry3omTaacT. y TatKug HaMy-gaacT, kh Bo6acraruH 3hhh 6aHHH TaHy pyx, Tatcupu pyx 6a 6agaH Ba 6agaH 6a pyx, Tap6uHTrappo Bogop Meco3ag, kh эxтнeткopoнa 6a KygaKoH MyHocu6aT HaMoag. Chho hh Ta^a6oTpo 6a TaBpu 3ara TacHH^oT HaMygaaacT:

1. Ea oMy3rop ^o3hm Meoag, kh gap MyHocu6aT 6a KygaKoH MytTagumpo puoa HaMoag.

2. OMy3rop 6oag 6a oh эtтн6opн Maxcyc guxag, kh xoHaHgaroH to KagoM aHgo3a TatMMoTH ypo gap Kopy 3HHgaruu xyg TaKpop MeHaMoaHg.

3. ^ap ^apaeHH Tat^HM oMy3rop 6oag maray ycy^xou ryHoryHH Tat^HMpo HCTH^oga 6apag.

4. OMy3rop 6oag MaxopaTH xoTupa Ba xaM gurap ko6h^hhtxoh 3exHHH xoHaHgaroH Ba xaMHyHHH ko6h^hhth 6a эtтнgo^ oBapgaHH TaK^ugKopuu oHxopo gomTa 6omag.

5. OMy3rop 6oag gap xoHaHgaroH maBKH H^MgycTupo gap a^oKaMaHguu Tap6ua xarro 6o ^a3o gogaH 6egop HaMoag Ba xoHaHgaroHpo MyHTa3aM 6a TaKpopu hh3h oMyxTamyga Ta^KHH HaMoag.

6. OuKpu Mya^^HM 6a xoHaHgaroH gacrpacy $axMo 6omag. nem a3 oh kh oMy3rop ^HKpu xygpo H^oga HaMoag, 6oag moxhhth Macta^apo xyg gypycT ^axMag, 6atg KyToxy $ax,Mo Ba 6o 3a6oHH aga6n cyxaH ryag. OMy3rop 6oag a3 ry^TaHH cyxaHoHH 3uegaTH xyggopn KyHag.

7. OMy3rop 6oag 6a TaBpu gacTpacy $axMo $HKpu xygpo 6a myHaBaHgaroH pacoHuga TaBoHag.

8. X,ap hk cyxaHH oMy3rop 6oag xaMpox 6o HMoBy umopa H^oga e6ag, nyHKH Tat^HM 6o nyHHH ycy^ Huc6aTaH gacTpac 6yga, 6emTap gap KygaKoH xuccueTH эмoтcнoнa^нpo 6a By^yg MeoBapag.

nem a3 oh kh Mya.mHM 6a Tat^HMH xoHaHgaroH mypyt KyHag, 6oag xycycuHTH ^apgHH xap hk xoHaHga Ba maBKy xaBacu ypo 6a xuco6 rupag (1, c. 25-26).

Eoag 3HKp HaMyg, kh gap acpxou XVI-XVII gap Magpacaxo Ha xaMa goHHm-MaHgoH Ba ax^H y^aMoBy $y3a^ou gaBp Mygappuc myga MeTaBoHucTaHg. Eapou gap Magpacaxo 6a Kopu oMy3ropn myr^ Bap3ugaH, xap Kacpo 6a Kop HaMerupu^-TaHg. Huc6aT 6a oMy3ropoH Ta^a6oT hhxoht caxT 6yg. ABBa^aH 6a Kac6u oMy3ropn Ha^apoHH nypToKaT, gopou aca6u MycTaxKaM, caxTrup, Ba^e xa^HMy Mexpy6oH hhthxo6 Kapga MemygaHg. X,aM3aMoH gap MaKTa6y Magpacaxo oMy3ropoHepo 6a Kop Merupu^TaHg, kh Huc6aT 6a gurapoH goHHmu Baceu xaMaTapa^a gomTa, gap 6aHHH ax^H KaMo^ myxpaTH 6eaHgo3a Ka^oH nango Kapga 6ygaHg.

Талаботи дигари педагогие, ки адибони точик ба миён гузоштаанд, ин дорои сифатхои неки ахлокй будани омузгор ва хамчунин баланд бардоштани донишу махорати педагогии эшон мебошад.

Ба кавли мутафаккирони форсу точик, барои сайкал ёфтани махорати педагогии омузгорон натанхо такмил додани донишхои касбй, балки дар баробари ин андухтани тачрибаи пешкадами якдигар ва ба ин восита баланд бардоштани малакаи педагогии хар як омузгор низ зарур аст. Омузгор дар хама давру замон бояд шахси бохирад, бодониш, боакл, хушгуфтор ва дорои дигар сифатхои инсонй бошад, таъкид намудаанд мутафаккирони форсу точик.

Омузгор, аз нуктаи назари бузургон бояд яке аз шахсиятхои боэътибори даврони худ шинохта шавад, шогирдони арзанда тарбия намояд, ки пешбаран-да ва равшандихандаи хастии чамъият бошанд, хамон тавре ки Абдуррахмони Ч,омй таъкид намудааст:

Агар дар ца^он набвад омузгор, Шавад тира аз бехирад рузгор.

Талабот ба омузгор ва касби омузгорй дар замони муосир боз хам меафзояд. Хамон нафаре омузгори хакикй шуда метавонад, ки агар сохиби дили бузург бошад, ба дунёи афсонавии кудакон ворид шуда тавонад ва дар мавриди зарурй худро тифл хисобад. Танхо дар хамин сурат кудакон ба омузгор чун одами тасодуфй не, балки хамчун шахсияти азизу боэътимод нигох хоханд кард.

Яке аз вазифахои асосии муаллимон ба олами мураккаби муносибатхои инсонй ворид намудани хонандагон мебошад, ки ин яке аз мухимтарин вазифахои тарбия аст. Хонандагон бояд дар симои муаллим шахси гамхору мех-рубон, хассос, кушодачехра, сохиби лутфу эхсон ва халиму мехрубонро бинанд. Омузгор бояд аз чашм ва чехраи хонанда тапиши калби уро эхсос кунад. Му-аллим ба ин танхо тавассути одоби баланди педагогй ва хиссиёти чукури эмот-сионалй муваффак шуда метавонад. Чи тавре ки В. А. Сухомлинский навиш-тааст: «Ба муаллим бисёр вакт лозим меояд, ки ба чои чаррох бошад ва ба дард-мандтарин чои одам даст расонаду худи одам аз ин бехабар монад» (5, с. 124).

Дар чойи дигар В.А. Сухомлинский менависад: «Муаллим барои кудаки хурдсол ифодаи зиндаи адолатнокй аст. Ба чашми хонандаи синфи якум, ки бахои гайриканоатбахш гирифтааст, нигаред. У натанхо худашро бадбахт мехисобад, балки дар у нисбат ба муаллим хисси бадбинию душманй пайдо мешавад (6, с. 164). Дар ин чо албатта муносибати боэхтиромонаю самимонаи омузгор нисбат ба тарбиягиранда, эхтироми шахсияти у бояд дар чойи аввал карор гирад. Омузгор дар муошират бо хонандагон тавре рафтор намояд, ки шогирдон аз сухани ночои у наранчанд. Бинобар ин, барои касби омузгорй мухим аст, ки шахсони дорои ахлоки баланд ва баобру интихоб карда шаванд. Ин талабе мебошад, ки дар ^онуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи маориф» ва Консепсияи мактаби миллии Ч,умхурии Точикистон зикр гардидааст. Аз тарафи дигар хислати аз болои худ кор кардан, худомузию худтакмилдихй ва мехнати суботкоронаю пурмашаккати омузгорро кадрдонй намудан лозим аст.

Омузгор дар кори тарбияи хонандагон, махсусан хонандагони синфхои ибтидой дар сурате ба муваффакият ноил шуда метавонад, ки агар дили кудакро аз хиссиёти баланд ба шур орад. Бигзор мактаббача хануз тачрибаи

кофии хаётй надошта бошад хам, омузгор ба у ёфтани рохеро, ки калбашро ба мехру садокат рахнамун карда тавонад хидоят намояд. Албатта, ин чандон кори осон нест, вале бояд омузгор тавонад, ки ба дили шогирд чойгир шавад, дили уро чунон тасхир намояд, ки ягон сирри худро аз у пинхон карда натавонад. Махз педагоги хирадманду гамхор дар хамин синну сол барои шогирдонаш падари маънавй шуда метавонад.

Имруз фаъолияти муаллим дар шароити нави муносибатхои и^тимой-иктисодй бо гуногунмазмунй, гуногунсохавй пурра мегардад, чунки махз у дар ташкилу ба рох мондани шаклу усулхои нави таълиму тарбия дар мактаб шахси асосй ба шумор меравад ва фаъолияти у бахри дар амал татбик намудани тайёрии касбии мутахассисони асри XXI равона карда мешавад.

Пайнавишт:

1. Авиценна. Семейное воспитание. /Избранные произведения. Т. 2.-Душанбе: Ирфон,

1980. С. 13-28.

2. Рази Абубакр Мухаммад ибн Закариё. Избранные сочинения. - Душанбе: Адиб,

1989. -157 с.

3. Консепсияи миллии тарбия дар Цум^урии Тоцикистон.-Душанбе, 2006.- 18с.

4. Консепсияи миллии маълумот дар Цум^урии Тоцикистон. - Душанбе: Матбуот,

2003. - 23 с.

5. Сухомлинский В.А. Избр. пед. соч. в 3- х т. Т. 2.- М.: Педагогика, 1980.- 348 с.

6. Сухомлинский В.А. Избр. пед. соч. В 3-х т. Т.1.-М.: Педагогика, 1979.-560 с.

7. Кайковус, Унсурулмаолй. Кобуснома. Ба чоп %озиркунанда М.Мулоа%мадов. -Душанбе: Маориф, 1979.-192 с.

8. Конуни Цум^урии Тоцикистон «Дар бораи маориф». Душанбе, 2013.-119 с.

9. Фараби Абунаср. Социально-политические трактаты. - Алма-Ата, 1973.- 430 с.

10. Кошифй, Хусайн Воиз. Футувватномаи Султонй. -Душанбе: Адиб, 1991. -320 с.

Reference Literature:

1. Avitsenna. Family Upbringing. Selected works. V.2. -Dushanbe: Irfon, 1980. -pp.13-28.

2. Zakariyou Razi Abubakr Makhammad. Selected Works. - Dushanbe: Adib, 1989. - 157pp.

3. National Conception of Upbringing in Tajikistan Republic. - Dushanbe, 2006. - 18pp.

4. National Conception of Education in Tajikistan. -Dushanbe: Matbuot, 2003. - 23pp.

5. Sukhomlinsky V.A. Selected Pedagogical Works in three Volumes. V.2. -M.: Pedagogy, 1980. -348pp.

6. Kaykovus, Unsurulmaoli. Kobusnoma. Compiler. M.Muloahmadov. -Dushanbe: Maorif, 1979. - 192pp.

7. The Law of Tajikistan Republic "On Education ". -Dushanbe, 2013. -119pp.

8. Sukhomlinsky V.A. Selected Pedagogical Works in three Volumes. -M.: Pedagogy, 1979. -560pp.

9. Zakariyo Razi Abubakr Mukhammad. Selected Works. -Dushanbe: Adib, 1989. -157pp.

10. Farabi, Abunasr, Social-Political Treatises. -Alma-Ata, 1973. - 430pp.

11. Khusayn Voizi Koshifi. Futuvvatnomai Sultoni. -Dushanbe:Adib, 1991. -320pp.

Отражение образа учителя в педагогическом наследии персидско-таджикских

мыслителей

Ключевые слова: учительская профессия, требования к учительской профессии, почтение к учителям со стороны учеников, педагогическое мастерство

В данной статье автор передаёт идеи таджикско-персидских мыслителей о сущности учительской профессии и авторитете учителей в деле обучения и воспитания школьников. Автор статьи приводит мнения таджикско-персидских мыслителей о том, что в учебных заведениях (медресе) для преподавания школьникам принимали на работу не каждого. Для того, чтобы быть принятым на работу учителем, был поставлен ряд строгих требований. В то же время в школах и медресе принимали на работу тех учителей, которые по сравнению с другими имели всесторонние знания и большой авторитет у населения. Согласно идеям таджикско-персидских мыслителей, если учитель нетребовательный, то он теряет свой авторитет у детей.

Reflection of the Teachers Image in the Pedagogical Herritage of Persian-Tajik

Thinkers

Key words: teacher S profession, requirements to teacher S profession, reverence towards teachers on the part of pupils, pedagogival mastership

The article dwells on the ideas of Persian-Tajik thinkers concerned with the essence of teacher s profession and teacher s authority in the cause of pupils' education. The author of the article adduces the opinions of the Persian-Tajik thinkers running to the effect that not all men at a running could be placed in jobs in an educational establishment (medrese); a number of strict requiriments being enumerated. At the same time those teachers were admitted to schools who in comparison with others possessed more knowledge and enjoyed authority with population. The thinkers asserted that if a teacher is't strict enough in demanding discipliue in studies from pupils he loses his authority among children.

Роцеъ ба муаллиф:

Гулмадов Файз, номзади илмуои педагоги, дотсент, сармутахассиси Хадамоти давлатии назорат дар соуаи маориф (Чумуурии Тоцикистон, ш. Душанбе), Тел.: (+992) 919-63-67-34

Сведения об авторе:

Гулмадов Файз, кандидат педагогических наук, доцент, главный специалист Государственной службы по надзору в сфере образования (Республика Таджикистан, г. Душанбе), Тел.: (+992) 919-63-67-34

Information about the author:

Gulmadov Faiz, Candidate of Pedagogical sciences, Associate Professor, Chief expert of the Statal Service on Surveillance in the sphere of education (Republice Tajikistan, Dushanbe), Tel. : (+992) 919-63-67-34

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.