Научная статья на тему 'ТУРЛИ ЗОТ ВА ЗОТДОРЛИКДАГИ ГЎШТДОР-СЕРЖУН ҚЎЙЛАРНИНГ ЭКСТЕРЬЕР ХУСУСИЯТЛАРИ'

ТУРЛИ ЗОТ ВА ЗОТДОРЛИКДАГИ ГЎШТДОР-СЕРЖУН ҚЎЙЛАРНИНГ ЭКСТЕРЬЕР ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Животноводство и молочное дело»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
зот / селекция / дурагай / қўзи / қўчқор / меринос / тана ўлчами / тана индекси.

Аннотация научной статьи по животноводству и молочному делу, автор научной работы — Акназаров Дониёр Қаррибаевич, Рўзибоев Нураддин Рахимович

Мақолада доғистон зотли наслли қўчқорларни гўштдор-сержун совлиқлари билан чатиштиришдан олинган F1 зотдорликдаги дурагай қўзиларнинг яғрин баландлиги, думғўза баландлиги, тананинг қия узунлиги, кўкрак кенглиги, кўкрак чуқурлиги, кўкрак айланаси ва поча айланаси гўштдор-сержун қўзиларнинг тана ўлчамларига нисбатан юқори эканлиги аниқланди. Олинган натижалар гўштдор-сержун қўзиларнинг тана ўлчамлари ва тана индекслари уларнинг генотипига боғлиқ эканлигидан далолат беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУРЛИ ЗОТ ВА ЗОТДОРЛИКДАГИ ГЎШТДОР-СЕРЖУН ҚЎЙЛАРНИНГ ЭКСТЕРЬЕР ХУСУСИЯТЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК:636.32.38/082.453

ТУРЛИ ЗОТ ВА ЗОТДОРЛИКДАГИ ГУШТДОР-СЕРЖУН ЦУЙЛАРНИНГ ЭКСТЕРЬЕР ХУСУСИЯТЛАРИ

1Акназаров Дониёр ^аррибаевич, 2Рузибоев Нураддин Рахимович

1докторант ЧПИТИ, 2к.-х.ф.д., профессор ЧПИТИ https://doi.org/10.5281/zenodo.13857273

Аннотация. Мацолада догистон зотли наслли цучцорларни гуштдор-сержун совлицлари билан чатиштиришдан олинган F1 зотдорликдаги дурагай цузиларнинг ягрин баландлиги, думгуза баландлиги, тананинг ция узунлиги, кукрак кенглиги, кукрак чуцурлиги, кукрак айланаси ва поча айланаси гуштдор-сержун цузиларнинг тана улчамларига нисбатан юцори эканлиги аницланди. Олинган натижалар гуштдор-сержун цузиларнинг тана улчамлари ва тана индекслари уларнинг генотипига боглиц эканлигидан далолат беради.

Калит сузлар: зот, селекция, дурагай, цузи, цучцор, меринос, тана улчами, тана индекси.

Аннотация. Установлено, что помесные ягнята, выведенные F1 от помеси баранов дагестанской породы, полученной в результате скрещивания с мясо-шерстними овцами, имеют более высокую высоту холке, высоту крестца, длину тела, ширину груди, глубину грудной клетки, обхват груди и обхват пясти по сравнению с размерами тела ягнят выше чем у мясо-шерстных сверстниками. Полученные результаты свидетельствуют о том, что размеры тела и индексы телосложение ягнят породы мясо-шерстных овец зависят от их генотипа.

Ключевые слова: порода, селекция, помес, ягнята, баран, меринос, размери тела, индекс телосложение.

Abstract. It was established that crossbred lambs, bred F1 from a cross of Dagestan rams obtained as a result of crossing with meat-wool sheep, have a higher withers height, rump height, body length, chest width, chest depth, chest girth and metacarpus girth compared to the body sizes of lambs higher than those of meat-wool peers. The obtained results indicate that the body sizes and constitution indices of meat-wool lambs depend on their genotype.

Keywords: breed, selection, crossbreed, lambs, ram, merino, body size, body index.

Мавзунинг долзарблиги. Бугунги кунда бозор талабларидан келиб чикиб, куйларнинг тез етилувчан, думбасиз, ярим майин жун берувчи зотларини урчитиб купайтириш, уларнинг генофондини саклаб, селекция белгиларини такомиллаштириш, зотнинг сермахсул селекция сурувларини барпо этиш ва гушт махсулдорлиги буйича юкори махсулдор куйлар етиштириш хамда улардан олинган авлодларнинг махсулдорлигини ошириш максадида, гуштдор-сержун совликларни жахон генофондига хос меринос зотли кучкорлардан фойдаланиб чатиштириш ишларини олиб бориш долзарб вазифалардан бири булиб хисобланади.

Майин ва яриммайин жун берувчи куйларнинг генафондини саклаш, купайтириш ва уларнинг махсулдорлик хусусиятларини такомиллаштириш хдмда юкори махсулдор сурувларни яратиш, зотнинг ирсий имкониятларидан фойдаланиб хужалик фойдали белгиларини яхшилаш буйича республикамизда ва хориж давлатларида бир катор илмий-тадкикот ишлари олиб борилган ва олинган натижалар амалиётга тадбик этилган. Гуштдор-сержун куйларнинг ареалини кенгайтириш ва уларнинг максулдорлик

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

хусусиятларини турли омиллардан фойдаланиб такомиллаштириш самарадорлиги аникланган. Лекин жахон генофондига хос наслли меринос зотли кучкорлардан фойдаланиб, ярим майин жун берувчи Узбекистоннинг гуштдор-сержун куйларини чатиштириш хамда уларнинг авлодларининг махсулдорлик хусусиятларининг ошириш буйича илмий-тадкикотлар етарлича урганилмаган [1, 2, 3].

Наслли кучкорларни амалдаги услублар асосида бир канча белгилари буйича ёшлигидан келиб чикиши ва ташки тузилиш шакли буйича танланади. Хужаликлардаги юкори кийматган эга булган генофондни биотехнологик усулларда сурувни такрор ишлаб чикариш усулларида кенг куллаш, бунинг учун жинсий майлни бошкариш, куйларни йилда икки марта уруглантириш, пуштдорлигини ошириш хамда наслли кучкорларнинг музлатилган уруглар захира банкини яратиш ва бошка селекция усулларидан фойдаланиш мухим амалий ахамият касб этади. Зотли куйларда ушбу ишларни амалга ошириширилиши натижасида янги наслли материал билан бойиб боради, урчитилаётган худудларда "генотип-ташки мухит" уртасида богликлиги ва зотнинг генетик имкониятлари ортиб боради, молларнинг махсулдорлигидан тулик фойдаланиш имкониятларига кенгаяди. Сурувларда наслчилик ишларининг узок йилларга ишлаб чикилган режалар асосида олиб борилиши сохада иктисодий самарадорлигини белгилайди. Хужаликда якин йиллардаги наслчилик ишининг асосий вазифаларидан бири, бу меринос куйларнинг жун махсулдорлигини оширишга каратилиши лозим. Бунда урчитилаётган куйларнинг барча ижобий белгилари сакланиб колиши ва шу билан бирга юкори озиклантириш шароитларида мавжуд камчиликларни йукотиш максад килинган булиши керак [4, 5, 6].

Турли хил генотипли кузиларнинг усиши буйича олиб борилган тадкикотлар ва унинг натижалари шуни курсатадики, кузичокларнинг усиши уларнинг генетик хусусиятлари ва озиклантириш даражаси таъсирида содир булади, кузиларнинг усиш жараёни ва белгиланган гушт ва жун махсулдорлигига эришишни таъминлашда бу омилларни тартибга солиб, назорат килиш зарур. Бонитировка тадбирларида мазкур зотларга куйилган талаблар асосида яъни пуштдорлиги, чидамлилиги, конституциясининг мустахкамлиги, тирик вазни, жун киркими ва сифати, усувчанлиги ва гушт махсулдорлиги, терининг сифати ва бошка белгилари буйича олинган авлодларда танлаш ишлари олиб бориш наслли кучкорларни мажмуа белгилари буйича бахолашда мухимдир [7, 8, 9].

Тадкикотнинг максади Догистон зотли кучкорлар билан гуштдор-сержун совликларни чатиштиришдан олинган биринчи бугин эга дурагай авлодларнинг махсулдорлигини ошириш хисобланади.

Тадкикотларни утказиш жойи ва объети. Тадкикот ишлари 2022-2024 йилларда Тошкент вилоятининг Охангарон туманидаги "Холтураев Ойбек ХМ" наслчилик фермер хужалигида олиб борилмокди. Тадкикот тажрибалари учун I гурухга 50 бош совлик танланди ва догистон зотли наслли кучкорлар билан чатиштирилди, II гурухга хам 50 бош гуштдор-сержун совликлар танланди ва улар гуштдор-сержун наслли кучкорлар билан урчитилди ва I гурухда чатиштириш натижасида ^ догистон х ^ гуштдор-сержун зотдорликдаги Fi дурагай авлодлардан 60 бош кузилар, II гурухда соф гуштдор-сержун авлодлардан 58 бош кузилар тугилди.

Тадкикот усуллари. Тажрибадаги куйларнинг экстерер хусусиятлари тана кисмларини улчаш оркали ва тана тузилиши индекслари Винниаминов (1977) усулида аникланди. кузиларнинг тирик вазни, мутлок, нисбий усиши ва уртача тирик вазни В.И.Фёдоров (1973) ва С.Т.Броди (1945) усулларида ёрдамида урганилади. Олинган

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

маълумотларга вариацион статистика усулларида кайта ишлов берилди. Бунда белгиларнинг уртача курсаткичи (Х), унинг хатоси (Сх), узгарувчанлиги (Св), солиштирма курсаткичларнинг ишончлилик критерийлари (тд, П) аникланди Е.К. Меркурева (1970) услубида аникланди.

Тадкикот натижалари. кузиларнинг тирик вазни, умумий тана улчамлари, алохида органларнинг катталашиши билан намоён булади, бу кузилар организмининг усиш деб аталиб, микдорий узгаришларга киради. ^ишлок хужалик хайвонларининг тирик вазни, хажми ва тана кисмларининг усиши билан фаркланади. Зоотехния амалиётида тарозида тортиш йули билан хайвонларнинг тирик вазнининг усиши хамда тана кисмларининг усиши эса тана кисмларидан олинадиган тана улчамларини улчаш асосида аникланади.

Экстерьер бу хайвонларнинг ташки тузилиш шакли булиб, у хайвоннинг физиологияси ва хужалик фойдали белгилари билан боглик холда экстерьерга бахо берилганда, куйларнинг махсулдорлик йуналишлари буйича хар бир тана кисмга куйлган талаблар эътиборга олинади ва бахоланади.

^ишлок хужалик хайвонларининг кукрак кенглиги ва чукурлик курсаткичлари, нафас олиш органларининг ривожланганлиги ва улар организмида моддлар алмашинуви жараёнларини башорат килиш имкониятини беради.

Хайвонларнинг кукрак айланаси организмда моддалар алмашинуви ва нафас олиш органлирининг ривожланишини аниклаш хамда организмнинг умумий ривожланашини хам белгилайди, шунинг билан бирга поча айланаси хайвонларнинг суяк-скилет тизими ривожланишини белгиловчи курсаткичлардан бири булиб хисобланади.

Тадкикотларимизда догистон ва гуштдор-сержун зотлари генотипига эга Fi дурагай кузилар ва соф гуштдор-сержун совликлардан тугилган кузиларнинг 5 ойлик ёшида (сутдан ажратилганда) ва 18 ойлик ёшларида тана улчамларини ургандик. Унинг натижалари 1-жадвалларда келтирилади.

1 жадвал

Тажриба гурухидаги кузиларнинг тана улчамлари, п-15

Iгурух II гурух Iгурух IIгурух

/ догистон х Гуштдор- / догистон х Гуштдор-

/ гуштдор- сержун / гуштдор- сержун

Курсаткичлар сержун совликлар- сержун совликларда

зотдорликдаги дан тугилган зотдорлик-даги н тугилган

авлодлар авлодлар авлодлар авлодлар

Эркак Ургочи

X+Sx X+Sx X+Sx X+Sx

5 ойликда

Ягрин баланлиги 60,43+0,415*** 58,33+0,370 57,71+0,476*** 55,53+0,441

Думгуза 61,96+0,409*** 59,94+0,377 59,21+0,478** 57,17+0,489

баландлиги

Тананинг кия 63,99+ 0,591** 61,89+0,410 61,26+0,572* 59,40+0,550

узунлиги

Кукрак кенглиги 23,31+0,267** 21,74+0,524 20,32+0,399*** 18,50+0,381

Кукрак чукурлиги 28,03+0,234*** 25,73+0,367 24,40+0,379*** 21,83 +0,314

Кукрак айланаси 84,06+0,248*** 81,31+0,254 80,02+0,417*** 77,73+0,378

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

nona aMnaHacu 8,15+0,041* 8,05+0,038 7,99+0,046 7,85+0,063

18 oMnuKga

^FpuH GanaHnuru 67,30±0,322*** 65,04±0,328 64,50+0,207*** 62,96+0,274

^yMFy3a 68,10±0,370*** 66,06±0,330 66,16+0,223*** 64,53+0,283

GanaHgnuru

TaHaHHHr kha 69,12±0,334*** 67,80±0,321 67,62+0,231* 66,77+0,294

y3yHnuru

KyKpaK KeHrnuru 29,04±0,374* 28,11±0,267 28,64+0,298 28,59+0,501

KyKpaK nyKypnuru 32,00±0,308 31,52±0,334 31,24+0,340 30,67 +0,340

KyKpaK aMnaHacu 104,75±0,306** 103,41±0,351 102,84+0,262** 101,77+0,306

nona aMnaHacu 8,33±0,055 8,30±0,051 8,28+0,035 8,25+0,038

H30x: *P>0,95; **P>0,99; ***P>0,999

1-^agBan MatnyMoTnapugaH KypuHumuna, I rypyx Fi 3oTgopnuKgaru Ky^Kopnanap 5 om.hk ëmuga TaHa ynnaMnapu GyMuna Taxgun KunuHraHga, ynapHHHr AFpuH 6a.naHg.nHrH 60,4 cm, gyMFy3a GanaHgnuru 61,96 cm, TaHaHHHr kha y3yH.uru 63,99 cm, KyKpaK KeHrnuru 23,31 cm, KyKpaK nyKypnuru 28,03 cm, KyKpaK aMnaHacu 84,06 cm Ba nona aMnaHacu 8,15 cm ra TeHr 6ynu6, II rypyxgaru co$ rymTgop-cep^yH TeHrKypnapHHKura HucGaTaH Terumnu paBumga 2,10 cm (P>0,999); 2,02 cm (P>0,999); 2,10 cm (P>0,99); 1,57 cm (P>0,99); 2,3 cm (P>0,999); 2,75 cm (P>0,999) Ba 0,10 cm (P>0,95) roKopu Gyngu. 5 om.hk ëmga Fi 30Tgop.HKgaru gyparaM ypFonu Ky3unapHHHr roKopuga KaMg этнnгaн TaHa ynnaMnapu Terumnu paBumga 2,18 cm (P>0,999); 2,04 cm (P>0,99); 1,86 cm (P>0,95); 1,82 cm (P>0,999); 2,57 cm (P>0,999); 2,29 cm (P>0,999) Ba 0,14 cm WKopu GynraHnuru aHHKnaHgu.

fflyHH anoxuga KaMg этнm KepaKKH, TagKHKOTnapuMH3ga Ky3unapHHHr 18 om.hk ëmgaru TaHa ynnaMnapu GyMuna Hara^anap Taxgunu myHgaH ganonaT GepaguKH, I rypyx Fi 30TgopnuKgaru Ky^Kopnanap AFpuH GanaHgnuru, II rypyxgaru co$ rymTgop-cep^yH TeHrKypnapHHKura HucGaTaH Terumnu paBumga 2,26 cm (P>0,999); gyMFy3a GanaHgnHrH-2,04 cm (P>0,999); TaHaHHHr kha y3yHnuru 1,32 cm (P>0,99); KyKpaK KeHrnuru- 0,93 cm (P>0,95); KyKpaK HyKypnuru-0,48; KyKpaK aMnaHacu 1,34 cm (P>0,99) Ba nona aMnaHacu 0,03 cm roKopu Gyngu. 18 oMnuK ëmga Fi 3oTgopnuKgaru gyparaM ypFonu Ky3unapHHHr AFpuH GanaHgnuru 64,50 cm, gyMFy3a GanaHgnuru 66,16 cm, TaHaHHHr kha y3yHnuru 67,62 cm, KyKpaK KeHrnuru 28,64 cm, KyKpaK nyKypnuru 31,24 cm, KyKpaK aMnaHacu 102,84 cm Ba nona aMnaHacu 8,28 cm TamKun этн6, II rypyxgaru co$ rymTgop-cep^yH ypFonu Ky3unapHHKHgaH Terumnu paBumga 1,54 cm (P>0,999); 1,63 cm (P>0,999); 0,85 cm (P>0,95); 0,05 cm; 0,57 cm; 1,07 cm (P>0,99) Ba 0,03 cm roKopu Gyngu.

Ta^puGa rypyxgapuga KyMnapHHHr TaHa ynnaMnapuHH onum opKanu, ynap acocuga TaHa HHgeKcnapu xucoGnaHagu Ba ynapHHHr TaHa Ty3unum TunuHH aHHKnaHagu, Gy эсa yMyMHM KyMnapHHHr экстеpbеp KypcaTKunnapu geG aTanagu. Eup TaHa ynnaMHHHHr HKKHHHucura HucGaTH HHgeKC geMunagu, y $ou3ga u^oganaHagu Ba HHgeKcnap ogguM (Gurra TaHa ynnaMHHHHr HKKHHHucura HucGaTu) Ba MypaKKaG (GuTTa ëKH Gup HenTa TaHa ynnaMnapuHUHr GomKa rypyxgaru TaHa ynnaMnapura HucGaTu) Gynagu.

^y3unapHHHr TaHa Ty3unum HHgeKcnapuHH xucoGnam opKanu Ta^puGagaru Ky3unapHHHr TaHacuHHHr puBo^naHumu xaKuga AHa x,aM KynpoK TacaBByp xocun Kunum HMKoHHATnapu ApaTunagu (2-^agBan).

2-^agBa.

Typ.H MyggaT^apga TyFH.raH rçy3H.apHHHr TaHa iiHgeKc.iapii, %, n-15

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

Гурухлар

Курсаткичлар Эркак УрFOЧИ

I гурух, II гурух, I гурух, II гурух,

(п=15) (п=15) (п=15) (п=15)

5 ойда

Узуноёклилик 55,89 53,62 60,68 57,72

Чузилувчанлик 105,89 103,10 106,97 106,15

Кукракдорлик 84,45 82,41 84,75 83,28

Зичлилик 132,36 131,38 130,86 130,62

Суякдорлик 13,80 13,49 14,14 13,85

Усувчанлик 102,85 102,53 102,95 102,60

18 ойда

Узуноёклилик 52,5 51,54 51,56 51,28

Чузилувчанлик 104,7 102,2 106,0 105,65

Кукракдорлик 90,75 89,2 93,21 92,68

Зичлилик 152,5 151,5 152,41 152,0

Суякдорлик 12,4 12,36 12,84 13,1

Усувчанлик 102,2 101,56 102,57 102,5

2-жадвал маълумотларидан куринишича, I гурухдаги F1 зотдорликдаги дурагай 5 ойлик ёшдаги кучкорчаларнинг узуноёклилик, чузилувчанлик, кукракдорлик, зичлилик, усувчанлик индекслари тегишли равишда 55,89; 105,89; 84,55; 132,6; 13,80 ва 102,85 ни ташкил этиб, II гурухдаги тенгкурларникига нисбатан 2,27; 2,79; 2,04; 0,98; 0,31 ва 0,32% га юкори булди. Шунинг билан бирга дурагай ургочи кузиларда ушбу ёшларда барча курсаткичлар буйича юкори булди.

18 ойлик ёшда жинсидан катъий назар F1 зотдорликдаги дурагай кузиларнинг узуноёклилик, чузилувчанлик, кукракдорлик, зичлилик, суякдорлик ва усувчанлик курсаткичлари соф гуштдор-сержун кузиларникига нисбатан юкори курсаткичлар билан тавсифландилар.

Хулоса. Тадкикотларимиздан олинган натижалар шуни курсатадики, догистон зотли наслли кучкорларни гуштдор-сержун совликлари билан чатиштиришдан олинган F1 зотдорликдаги дурагай кузиларнинг ягрин баландлиги, думгуза баландлиги, тананинг кия узунлиги, кукрак кенглиги, кукрак чукурлиги, кукрак айланаси ва поча айланаси гуштдор-сержун кузиларнинг тана улчамларига нисбатан юкори эканлиги аникланди. Олинган натижалар гуштдор-сержун кузиларнинг тана улчамлари ва тана тана индекслари уларнинг генотипига боглик эканлигидан далолат беради.

REFERENCES

1. Бердиева Х.Э., Рузибоев Н.Р. Х,исор ва жайдари зотлари буйича F2 дурагай куйларни "уз ичида" урчитишдан олинган кузиларнинг тирик вазни ва экстерьер хусусиятлари. E3S Web of Conferences 421.03006 (2023) SERBEMA-2023

2. Бозымова А.К, Есенгалиев К.Г. Возрастная изменчивость кроссбредного молодняка. Известия Оренбургского государственного аграрного университета Ж.2011. №32-1. c175-177

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

3. Дмитриева М.А. Результаты межпородного скрещивания красноярских тонкорунных маток с тувинскими короткожирнохвостыми баранами. Достижения науки и техники АПК ЖУРНАЛ.2011. №4.c.64-65

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Ефимова Н.И., Шумаенко В.С.Н., Омаров А.А.. Взаимосвязь между основными секционируемыми признаками овец пород российский мясной меринос и советский меринос. Аграрная наука. 2022. №365 (12) c.71-75

5. Лакота. Е. А. Воронцова. О. А., Экстерьерно-продуктивные показатели овец ставропольской породы в возрасте 13-14 месяцев при внутрипородном отборе. Аграрная наука.2023 №373(8) c.65-71

6. Лушников В.П., Молчанов А.В., Егоров М.А. Оценка конкурентоспособности овец Саратовского Заволжья в производстве ягнятины. Вестник Саратовского госагроуниверситета им. Н.И.Вавилова. 2008. №1. С. 14-15.

7. Турмухамедов Ж., Жумадиллаев Н.К. Продуктивность, весовой и линейный рост молодняка овец казахской тонкорунной породы и ее помесей. Ж. «Овцы, козы, шерстяное дело». 2008. №2. С. 14-16.

8. Рузибоев Н., Холтураев О., Усманова С. Гуштдор-сержун куйларнинг экстерьер хусусиятлари ва мах,сулдорлиги. «Чул яйлов чорвачилигини ривожлантириш ва шурланишнинг олдини олишнинг илмий-амалий асослари» халкаро илмий-амалий конференция материаллариДоракулчилик илмий-тадкикот институти. Самарканд 2019 й, 2009-2012 б.

9. Шумаенко С.Н., Ефимова Н.И. Селекционные достижения племенных качеств овец породы советский меринос в условиях Северного Кавказа. Ж. Сельскохозяйственный журнал. №3 (15), 2022, с. 119-125.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.