Научная статья на тему 'ТУРЛИ ГЕНОТИПГА МАНСУБ ГОЛШТИН ЗОТЛИ БУҚАЧАЛАРНИНГ ЭКСТЕРЬЕР КЎРСАТКИЧЛАРИ'

ТУРЛИ ГЕНОТИПГА МАНСУБ ГОЛШТИН ЗОТЛИ БУҚАЧАЛАРНИНГ ЭКСТЕРЬЕР КЎРСАТКИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Зот / зотдорлик / саноат чатиштириш / дурагай / голштин / абердин-ангус / лимузин / шароле / маҳсулдорлик / экстерьер / индекс.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Ғ.А.Қўзибаев, Ш.Н.Мадрахимов, Ф.Қ.Мамадов

Мақолада, сут йўналишидаги голштин зотли сигирларни ирсий имкониятларидан фойдаланиб, гўшт йўналишидаги (абердин-ангус, лимузин ва шароле) зотли буқалар уруғи билан саноат усулида чатиштиришдан олинган биринчи бўғин (F1) дурагай буқачаларнинг экстерьер кўрсаткичлари ҳақида маълумотлар келтирилган. Саноат усулида чатиштиришдан олинган Ғ1 дурагай буқачалардан 16 ойлигида уларнинг ярғин баландлиги тегишли равишда 1,5 см га (1,2%), 0,8 см га (2,4%) ва 1,5 см га (1,7%), сағри баландлиги 2,0 см га (1,6%, P<0,05), 0,9 см га (0,7%) ва 1,3 см га (1,0) паст бўлган бўлса, акчинча II, III ва IV гуруҳлардаги Ғ1 дурагай буқачалар ўз тенгқурлари I гуруҳ соф голштин зотли буқачаларга нисбатан кўкрак чуқурлиги тегишли равишда 3,1 см га (4,8%, P<0,001), 3,6 см га (5,6%, P<0,001) ва 4,5 см га (7,0%, P<0,001), кўкрак айланаси 4,5 см га (2,6%, P<0,01), 5,4 см га (3,1%, P<0,001) ва 6,3 см га (3,7% P<0,001), кўкрак кенглиги 1,4 см га (3,6%, P<0,05), 2,1 см га (5,5%, P<0,01) ва 2,8 см га (7,3%, P<0,001), тананинг қия узунлиги 2,0 см га (1,4%, P<0,05), 3,7 см га (2,6%, P<0,001) ва 3,0 см га (2,1%, P<0,01) ҳамда орқа қисмининг ярим айланаси 4,6 см га (4,4%, P<0,001), 3,9 см га (3,7%, P<0,01) ва 4,6 см га (4,4%, P<0,001) юқори бўлди, бу эса F1 дурагай буқачалар яхши ривожланган тос-кўкрак, зичлик, гўштдорлик кўрсаткичларига ва мутаносиб тана тузилишига эга бўлганлигидан ҳамда гўштдорлик хилига мос бўлганлигидан далолат берганлигини кўрсатди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУРЛИ ГЕНОТИПГА МАНСУБ ГОЛШТИН ЗОТЛИ БУҚАЧАЛАРНИНГ ЭКСТЕРЬЕР КЎРСАТКИЧЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК 636.082.22/28

ТУРЛИ ГЕНОТИПГА МАНСУБ ГОЛШТИН ЗОТЛИ БУЦАЧАЛАРНИНГ ЭКСТЕРЬЕР КУРСАТКИЧЛАРИ

1Г.А.^узибаев, 2Ш.Н.Мадрахимов, 3Ф.^.Мамадов

1муста^ил тадкикотчи, Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университети, 2k.x^^.(DSc, илмий рах,бар, Тошкент давлат аграруниверситети доценти, 3Тошкент давлат аграр университети доценти.

https://doi.org/10.5281/zenodo.13859164 Аннотация. Мацолада, сут йуналишидаги голштин зотли сигирларни ирсий имкониятларидан фойдаланиб, гушт йуналишидаги (абердин-ангус, лимузин ва шароле) зотли буцалар уруги билан саноат усулида чатиштиришдан олинган биринчи бугин (Fi) дурагай буцачаларнинг экстерьер курсаткичлари %ацида маълумотлар келтирилган.

Саноат усулида чатиштиришдан олинган Fi дурагай буцачалардан 16 ойлигида уларнинг яргин баландлиги тегишлиравишда 1,5 см га (1,2%), 0,8 см га (2,4%) ва 1,5 см га (1,7%), сагри баландлиги 2,0 см га (1,6%, P<0,05), 0,9 см га (0,7%) ва 1,3 см га (1,0) паст булган булса, акчинча II, III ва IV гуру%лардаги Fi дурагай буцачалар уз тенгцурлари I гуру% соф голштин зотли буцачаларга нисбатан кукрак чуцурлиги тегишли равишда 3,1 см га (4,8%, P<0,001), 3,6 см га (5,6%, P<0,001) ва 4,5 см га (7,0%, P<0,001), кукрак айланаси 4,5 см га (2,6%, P<0,01), 5,4 см га (3,1%, P< 0,001) ва 6,3 см га (3,7% P< 0,001), кукрак кенглиги 1,4 см га (3,6%, P<0,05), 2,1 см га (5,5%, P<0,01) ва 2,8 см га (7,3%, P<0,001), тананинг ция узунлиги 2,0 см га (1,4%, P<0,05), 3,7 см га (2,6%, P<0,001) ва 3,0 см га (2,1%, P<0,01) %амда орца цисминингярим айланаси 4,6 см га (4,4%, P<0,001), 3,9 см га (3,7%, P<0,01) ва 4,6 см га (4,4%, P< 0,001) юцори булди, бу эса Fi дурагай буцачалар яхши ривожланган тос-кукрак, зичлик, гуштдорлик курсаткичларига ва мутаносиб тана тузилишига эга булганлигидан %амда гуштдорлик хилига мос булганлигидан далолат берганлигини курсатди.

Калит сузлар: Зот, зотдорлик, саноат чатиштириш, дурагай, голштин, абердин-ангус, лимузин, шароле, ма%сулдорлик, экстерьер, индекс.

Аннотация. В статье перечислены экстрьерные показатели бычков помесдов первого поколение (Fi), полученных от промышленного скрещивания коров породы голштинская породы молочного направления с семенами быков мясного направления (абердин-ангус, лимузин и шароле) с использованием их наследственных возможностей.

Когда бычкам помесам Fi полученным в результате промышленного скрещивания, исполняется 16 месяцев, их половинный рост составляет 1,5 см (1,2%), 0,8 см (2,4%) и 1,5 см (1,7%) соответственно, в то время как высота провисания составляет 2,0 см (1,6%, p<0,05), на 0,9 см (0,7%) и 1,3 см (1,0%) ниже, наоборот во II, IIIи IVгруппах бычки помесы Fi имеют одинаковый размер по сравнению с бычками чистопородной голштинской породы Iгруппы: глубина грудной клетки составляет 3,1 см (4,8%, Р<0,001), 3,6 см (5,6%, Р<0,001) и 4,5 см (7,0%, Р<0,001), окружность груди - 4,5 см (2,6%, Р<0,01), 5,4 см (3,1%, Р<0,001) и 6,3 см (3,7%, р<0,001), ширина груди 1,4 см (3,6%, P<0,05), 2,1 см (5,5%, P<0,01) и 2,8 см (7,3%, P<0,001), длина тела по косой 2,0 см (1,4%, Р<0,05), 3,7 см (2,6%, Р<0,001) и 3,0 см (2,1%, Р<0,01), а также полукруг спины был выше на 4,6 см (4,4%, Р<0,001), 3,9 см (3,7%, Р<0,01) и 4,6 см (4,4%, Р<0,001), которые у помеса Fi свидетельствовали о том, что бычки имели хорошо развитые мышцы таза, показатели

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

плотности, мясистости и пропорциональное строение тела, а также подходили для производства фрикаделек.

Abstract. The article lists the exterior indicators of first-generation (F1) crossbreed bulls obtained from industrial crossing of Holstein cows of the dairy breed with seeds of beef bulls (Aberdeen Angus, limousine and Charolais) using their hereditary capabilities.

When F1 crossbreeds obtained as a result of industrial crossing are executed. At 16 months, their half height is 1.5 cm (1.2%), 0.8 cm (2.4%) and 1.5 cm (1.7%), respectively, while the sagging height is 2.0 cm (1.6%, p<0.05), 0.9 cm (0.7%) and 1.3 cm (1.0%) below, on the contrary in groups II, III and IV, F1 crossbreed bulls have the same size compared to purebred Holstein bulls of group I: chest depth is 3.1 cm (4.8%, P<0.001), 3.6 cm (5.6%, P<0.001) and 4.5 cm (7.0%, P<0.001), chest circumference - 4.5 cm (2.6%, P<0.01), 5.4 cm (3.1%, P<0.001) and 6.3 cm (3.7%, p<0.001), chest width 1.4 cm (3.6%, P<0.05), 2.1 cm (5.5%, P<0.01) and 2.8 cm (7.3%, P<0.001), oblique body length 2.0 cm (1.4%, P<0.05), 3.7 cm (2.6%, P<0.001) and 3.0 cm (2.1%, P<0.01), as well as the semicircle of the back was higher by 4.6 cm (4.4%, P<0.001), 3.9 cm (3.7%, P<0.01) and 4.6 cm (4.4%, P<0.001), which in the F1 crossbreed indicated that the bulls had well-developed pelvic muscles, density, fleshiness and proportional body structure, and were also suitable for the production of meatballs.

Мавзунинг долзарблиги. Маълумки, бугунги кунда корамол гушти етиштириш асосан сут куш махсулдор йуналишидаги корамол зотлари ва уларнинг узаро чатиштиришдан олинган турли генотипдаги авлодларидан олинмокда.

Республикамизда урчилаётган подадан чикарилган сут йуналишидаги голштин зотли сигирларни, гушт йуналишидаги наслли букалар уруги билан саноат асосида чатиштириш усули, чорвачиликда корамолларнинг гушт махсулдорлигини янада ошириш ва унинг сифатини яхшилаш хамда гушт ишлаб чикариш хажмларини купайтиришга каратилган мухим истикболли усуллардан бири булиб, бу борада мавзу долзарб хисобланади [1;3].

Куплаб хориж олимларнинг хулосаларига кура, саноат усулида чатиштиришнинг авфсалликлардан бири асосан, уларнинг усиш ва ривожланиш жадалигини ошириш асосида гуштдор корамолчиликда юкори самародорликга эришиш хисобланади. Усиш ва ривожланиш конуниятларига кура хар бир хайвон ирсий имконияти (генотипи) ва ташки мухит омиллар тасирида (фенотипи) хайвонларнинг конституциянинг индивидуал хусусиятлари, ташки куриниши ва махсулдорлиги билан белгиланади.

Х,ар кандай корамол зотларнинг селекция белгилари, узок давомли селекция ишлари натижасида бир-биридан фарк килади. Сут йуналишидаги корамоллар ва уларнинг саноат асосида чатиштиришдан олинган биринчи бугин (Fi) дурагай букачаларининг экстерьер курсаткичлари ва улар танасининг яхши ривожланганлигидан далолат беради ва тирик вазни курсаткичи билан узвий боглик булади, бу эса ривожланишини бахолашда экстерьер курсаткичларини урганиш мухим ахамиятга эга эканлигидан далолат беради [4-6].

Тадкикотнинг максади сут йуналишидаги голштин зотли сигирларни саноат усулида чатиштиришдан (абердин-ангус, лимузин ва шароле) олинган биринчи бугин (Fi) дурагай букачаларнинг экстерьер курсаткичларини урганиш хисобланади.

Тадкикотларни утказиш жойи ва услублари. Тадкикотлар 2021-2023 йиллар давомида Сирдарё вилояти, Мирзаобод тумани "Узбекистон темир йуллари" АЖ

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

тизимидаги "Гулобод-мева" сабзавотчилик, полизчилик ва чорвачилик хужалигининг корамолчилик фермасида олиб борилди.

Сут йуналишидаги голштин зотли сигирларни гушт йуналишидаги абердин-ангус, лимузин ва шароле зотли букаларнинг уруглари билан саноат усулида чатиштириш (сунъий уруглантириш) натижасида олинган Fi дурагай авлодлар; ( турт гурухга булиб,) I гурух,га соф голштин зотли, II гурух,га У абердин-ангус х Уг голштин, III гурух,га Уг лимузин х Уг голштин ва IV гурух,га У шароле х У голштин дурагай букачалардан хар бир гурухга 10 бошдан танлаб олинди бириктирилди.

Голштин зотли сигирларни саноат усулида гушт йуналишидаги букалар уруглари билан чатиштириш натижасида олинган F i дурагай букачаларнинг тугилгандан ва уларни ун олтти ойликкача тана улчамларини (ягрин баландлиги, сагри баландлиги, кукрак чукурлиги, кукрак айланаси, кукрак кенглиги, тананинг кия узунлиги, орка дунг суяк кенглиги, орка кисмининг ярим айланаси (Грегори улчами) ва пойча айланаси улчамлари олиниб, улар асосида тана тузилиш индекслари зоотехнияда кабул килинган усуллар формулалар ёрдамида урганилди [2].

Олинган маълумотлар Microsoft Excel 2010 компютер дастури ёрдамида А.М.Яковенко, Т.И. Антоненко, М.И.Селионова (2013) усулида кайта биометрик ишлов берилди [7].

Тадкикот натижалари ва тах,лили. Усиш ва ривожланиш жараёнида хар бир хайвоннинг ирсий имконияти ва ташки мухит шароитларида уларнинг конституцияси, ташки куриниши, экстерьери ва махсулдорлигини урганиш мухим хисобланади.

Х,айвонларнинг алохида ривожланиш жараёнида турли хил конституциявий хусусиятлари шаклланади, шунинг учун уларни ташки куринишини урганиш оркали бахолаш мухим хисобланади. Тадкикотларда голштин зотли сигирларни саноат усулида (Sабердин-ангу, лимузин ва шароле буцалар уруги билан) чатиштиришдан олинган биринчи бугин (Fi) дурагай бузокларнинг тугилгандаги тана улчамларини ургандик, унинг натижалари 1 -жадвал келтирилди.

1-жадвал

Тажрибадаги бузокларнинг туFилгандаги тана улчамлари, см ( Х ±S х )

Курсаткичлар Гуру^лар, (n=10)

I II III IV

Ягрин баландлиги 71,3+0,63 68,7+0,47 69,6+0,40 70,1+0,38

Сагри баландлиги 73,9+0,60 71,1+0,43 71,9+0,31 72,4+0,37

Кукрак чукурлиги 27,8+0,36 28,7+0,30* 29,6+0,31** 30,3+0,33** *

Кукрак айланаси 71,3+0,52 72,5+0,34* 74,2+0,49** 74,5+0,54**

Кукрак кенглиги 15,1+0,35 16,4+0,31** 17,3+0,26** * 18,2+0,33** *

Тананинг кия узунлиги 70,9+0,53 71,8+0,42* 72,4+0,40** 72,9+0,46**

Орка дунг суяк кенглиги 15,8+0,36 15,1+0,31 16,1+0,28 16,5+0,37

Орка кисмининг ярим айланаси 40,5+0,34 42,1+0,38** 43,2+0,42** * 43,7+0,37** *

Пойча айланаси 10,1+0,18 10,3+0,21 10,4+0,16 10,6+0,16

Эслатма: *P<0,05; **P<0,01; ***P<0,001

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

1-жадвал маълумотлар тахлили шуни курсатадики, I гурух (соф голштин зотли) букачаларнинг тугилганидаги яргин баландлиги уз тенгкурлари II гурух (^ абердин-ангус х ^ голштин), III гурух (^ лимузин х ^ голштин) ва IV гурух (^ шароле х ^ голштин) Fi дурагай букачалардан тегишли равишда 2,6 см га (3,8%, P<0,01), 1,7 см га (2,4%, P<0,01) ва 1,2 см га (1,7%), сагри баландлиги 2,8 см га (3,9%, P<0,01), 2,0 см га (2,8%, P<0,05) ва 1,5 см га (2,1%, P<0,05) юкори булган булса, аксинча саноат усулида чатиштиришдан олинган II, III ва IV гурухлардаги Fi дурагай букачалар уз тенгкурлари I гурух соф голштин зотли букачаларга нисбатан гушт типига хос булган тана улчамлари кукрак чукурлиги, кукрак айланаси, кукрак кенглиги, тананинг кия узунлиги ва орка кисмининг ярим айланаси (Грегорий улчами) буйича юкори булганлиги аникланди. Жумладан, кукрак чукурлиги буйича II, III ва IV гурухлардаги Fi дурагай букачалар уз тенгкурлари I гурух соф голштин зотли бузокларга нисбатан тегишли равишда 0,9 см га (3,2%, P<0,05), 1,8 см га (6,5%, P<0,01) ва 2,5 см га (9,0%, P<0,001), кукрак айланаси 1,2 см га (2,3%, P<0,05), 2,9 см га (4,1%, P<0,01) ва 3,2 см га (4,5% P<0,01), кукрак кенглиги 1,3 см га (8,6%, P<0,01), 2,2 см га (14,6%, P<0,001) ва 3,1 см га (20,5%, P<0,001), тананинг кия узунлиги 0,9 см га (1,3%, P<0,05), 1,5 см га (2,1%, P<0,01) ва 2,0 см га (2,8%, P<0,01) хамда орка кисмининг ярим айланаси 1,6 см га (3,9%, P<0,01), 2,7 см га (6,7%, P<0,001) ва 3,2 см га (7,9%, P<0,001) юкори булди.

Тажрибадаги букачаларни тула кийматли ва меъёрлаштирилган озука рационларида озиклантириш хамда талаблар асосида саклаш шароитлари уларнинг усиш ва ривожланишига нафакат букачаларнинг юкори тирик вазнининг ошишига, балки уларнинг ривожланишига хам уз таъсирини курсатди. Шунингдек, саноат асосида чатиштиришдан олинган Fi дурагай букачаларнинг экстерьер курсаткичларини урганиш уларнинг тирик вазни, махсулдорлик йуналишларини аниклашда ва гушт махсулдорлигини бахолашда мухим ахамият касб этади. Бундан ташкари, букачаларнинг ушбу курсаткичлари уларнинг тана тузилиши хилини бахолашда хам катта ахамиятга эга хисобланади.

Саноат усулида чатиштиришдан олинган Fi дурагай букачаларнинг 16 ойлигидаги экстерьер улчамларини 2-жадвал ва 1 -расмда келтирдик.

2-жадвал Тажрибадаги гурух,идаги голштин ва F1 дурагай букачаларнинг 16 ойлигидаги тана улчамлари, см ( Х ±S х )

Ягрин баландлиги i25,4+0,69 i23,9+0,67 i24,6+0,70 i23,9+0,69

Сагри баландлиги i27,7+0,65 i25,7+0,62 i26,8+0,6i i26,4+0,64

Кукрак чукурлиги 64,i+0,57 67,2+0,39 67,7+0,52 68,6+0,43

Кукрак айланаси i7i,8+0,88 i76,3+0,72 i77,2+0,44 i78,i+0,60

Кукрак кенглиги 38,5+0,58 39,9+0,46 40,6+0,40 4i,3+0,30

Тананинг кия узунлиги i44,i+0,64 i46,i+0,46 i47,8+0,49 i47,i+0,53

Орка дунг суяк кенглиги 38,7+0,42 39,3+0,40 39,5+0,54 40,7+0,37

Орка кисмининг ярим айланаси i03,8+0,6i i08,4+0,67 i07,7+0,50 i08,4+0,37

Пойча айланаси i9,8+0,29 i9,i+0,3i i9,3+0,33 i9,8+0,20

Эслатма: *P<0,05; **P<0,0i; ***P<0,00i

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

1-fljpHH 6a.naHg.nHrH, 2-CapFH 6a.naHg.nHrH, 3-KyKpaK HyKypnuru, 4-KyKpaK aMnaHacu, 5-KyKpaK KeHrnHrH, 6-TaHaHHHr kha ysyanuru, 7-Oprça gyHr cyaK KeHrnuru, 8-Oprça KHCMHHHHr apuM annaHacH, 9-noMna aMnaHacu.

1-pacM. TaKpnöa rypyx,.apngarH rorniHH Ba Fi gyparafi 6yKana.apHHHr 16 oh.hik gaBpiga TaHa y.naM.apHHHHr rpa$HK (nn3Ma) ycy.ngarn экстеpbеp KypcaTKHH.apn.

2-^agBan Ba 1-pacM MatnyMoTnapgaH KypuHumuna, caHoaT acocuga naramrapumgaH onHHraH II rypyx (y a6epguH-aHryc x y ronmTHH), III rypyx (y nuMy3HH x y ronmTHH) Ba IV rypyx (y mapone x y ronmTHH) Fi gyparaM 6y^ananap y3 TeHrKypnapu I rypyx (co$ ronmTHH 30t.h) 6y^ananapgaH 16 oMnuruga ynapHHHr apruH 6anaHgnurH ynnaMH 6yMuHa Terumnu paBumga 1,5 cm ra (1,2%), 0,8 cm ra (2,4%) Ba 1,5 cm ra (1,7%), carpu 6anaHgnurH 2,0 cm ra (1,6%, P<0,05), 0,9 cm ra (0,7%) Ba 1,3 cm ra (1,0) nacT 6ynraH 6ynca, aKcuHna II, III Ba IV rypyxnapgaru Fi gyparaM 6y^ananap y3 TeHrKypnapu I rypyx co$ ronmTHH 3ot.h 6y^ananapra Huc6aTaH KyKpaK ny^ypnuru Terumnu paBumga 3,1 cm ra (4,8%, P<0,001), 3,6 cm ra (5,6%, P<0,001) Ba 4,5 cm ra (7,0%, P<0,001), KyKpaK aMnaHacu 4,5 cm ra (2,6%, P<0,01), 5,4 cm ra (3,1%, P<0,001) Ba 6,3 cm ra (3,7% P<0,001), KyKpaK KeHrnuru 1,4 cm ra (3,6%, P<0,05), 2,1 cm ra (5,5%, P<0,01) Ba 2,8 cm ra (7,3%, P<0,001), TaHaHHHr kh* y3yHnuru 2,0 cm ra (1,4%, P<0,05), 3,7 cm ra (2,6%, P<0,001) Ba 3,0 cm ra (2,1%, P<0,01) xaMga opKa KucMHHHHr apuM aMnaHacu ynnaMnapu 6yMuHa 4,6 cm ra (4,4%, P<0,001), 3,9 cm ra (3,7%, P<0,01) Ba 4,6 cm ra (4,4%, P<0,001) rorçopu 6yngu.

CaHoaT ycynuga naTumTupumgaH onuHraH 6hphhhh 6yFHH (Fi) gyparaM Ba co$ ronmTHH 3ot.h 6yKananapuHH Ta^pu6a gaBoMuga puBo^naHum ^agannurura xap tomoanama 6axo 6epum ynyH ynapHHHr TyFHnraHgaH to 16 oMnururana 6ynraH gaBpga ynapHHHr TaHa ynnaMnapuHH кoэ$$нцнeнтннн xuco6na6 HHKguK Ba 3-^agBanga KenTHpgHK.

3-KagBa.

TaKpnöagarn 6yKana.apHH 16 OH^Hrnrana TaHa y.naM.apHHHHr piiBOK.iaHiiw коэ$$нцнентн, MapTa

y.naM.ap

rypy*

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

I II III IV

Ягрин баландлиги i,76 i,80 i,79 i,77

Сагри баландлиги i,73 i,77 i,76 i,75

Кукрак чукурлиги 2,3i 2,34 2,29 2,26

Кукрак айланаси 2,4i 2,43 2,39 2,39

Кукрак кенглиги 2,55 2,43 2,35 2,27

Тананинг кия узунлиги 2,03 2,03 2,04 2,02

Орка дунг суяк кенглиги 2,45 2,60 2,45 2,47

Орканинг ярим айланаси 2,56 2,48 2,49 2,48

Пойча айланаси i,96 i,85 i,86 i,87

3-жадвал тахлили шуни курсатдики, соф голштин зотли ва уларнинг саноат усулида чатиштиришдан олинган Е1 дурагай букачаларни тажриба давомида тана улчамлари уртача 1,73-2,60 баробарга катталашган. Масалан, тана улчамлар буйича тугилганидан 16 ойлигигача булган даврда асосан саноат усулида чатиштиришдан олинган II; III ва IV гурух Fl дурагай букачаларнинг кукрак чукурлиги 2,26-2,34 баробарга, кукрак айланаси 2,39-2,43 баробарга, кукрак кенглиги 2,27-2,43 баробарга, тананинг кия узунлиги 2,02-2,04 баробарга, орка дунг суяк кенглиги 2,45-2,60 баробарга ва орка кисмининг ярим айланаси 2,48-2,49 баробарга хамда ягрин ва сагри баландлиги 1,75-1,80 баробарга ва пойча айланаси 1,85-1,87 баробарга катталашган.

Маълумки, тана улчамлари у ёки бу хайвонни экстерьерини бахолашда тулик маълумот бера олмайди, шунинг учун хам тана тузилиш улчамлари асосида, хайвонларнинг бир улчамини иккинчи бир улчамга нисбатини характерлайдиган тана тузилиш индекслари хисобланади. Айнан тана тузилиш индекслари хайвонни экстерьерини тулик бахолаш имконини беради. Шу сабабли биз, тажрибаларимизда соф голштин зотли ва улар билан саноат усулида чатиштиришдан олинган Fl дурагай букачаларни танасининг ривожланганлик даражасини бахолашда тана тузилиш индексларини ургандик ва иш мухим ахамиятга эга. Барча гурухларидаги букачаларнинг тана тузилиш индекслари 4-жадвалда келтирдик.

4-жадвал

Тажрибадаги букачаларнинг 16 ойлигидаги тана тузилиш индекслари, %

Индекслар Гуру^лар, (n=10)

I II III IV

ТуFилганда

Узуноёклилик 6i,0 58,2 57,5 56,8

Чузинчоклик 99,4 i04,5 i04,0 i04,0

Тос-кукрак 95,6 i08,6 i07,5 ii0,3

Кукракдорлик 54,3 57,i 58,4 60,i

Зичлик i00,6 i0i,0 i02,5 i02,2

Суякдорлик i4,2 i5,0 i4,9 i5,i

Гуштдорлик 56,8 6i,3 62,i 62,3

Усувчанлик i03,0 i04,5 i05,3 i03,3

16 ойлигида

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Узуноёклилик 48,9 45,8 45,7 44,6

Чузинчоклик ii4,9 ii7,9 ii8,6 ii8,7

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

Тос-кукрак 99,5 101,5 102,8 101,5

Кукракдорлик 60,1 59,4 60,0 60,2

Зичлик 119,2 120,7 119,9 121,1

Суякдорлик 15,8 15,4 15,5 16,0

Гуштдорлик 82,8 84,3 86,4 87,5

Усувчанлик 101,8 101,5 101,8 102,0

Олинган тадкикот натижалари шуни курсатадики (4-жадвал), букачаларнинг тугилганида чузилувчанлик, кукракдорлик, суякдорлик, гуштдорлик ва усувчанлик тана тузилиш индекслари I гурухдаги (соф голштин зотли) букачаларда уз тенгкурлари II, III ва IV гурухлардаги Fi дурагай букачаларга нисбатан паст булди. Жумладан: чузилувчанлик тана тузилиш индекси мос равишда 5,1; 4,6 ва 4,6% га, кукракдорлик 2,8; 4,1 ва 5,8% га, зичлик 0,4; 1,9 ва 1,6% га, суякдорлик 0,8; 0,7 ва 0,9% га, гуштдорлик 4,5; 5,3 ва 5,5% га хамда усувчанлик 1,5; 2,3 ва 0,3% га паст курсаткичда булди. Шунингдек, гушт махсулдорлигини ифодалайдиган тос-кукрак, зичлик ва гуштдорлик тана тузилиш индекслари II, Шва IV гурухлардаги Fi дурагай букачалар 16 ойлигида хам I гурухдаги соф голштин зотли букачаларга нисбатан устунлик килди. Хусусан, тос-кукрак тана тузилиш индекси мос равишда 1,5; 3,3 ва 2,0% га, зичлик индекси 1,5; 0,7 ва 1,9% га ва гуштдорлик индекси 1,5, 3,6 ва 4,7% га юкори булди.

Хулоса. Сут йуналишидаги голштин зотли ирсий имкониятларидан фойдаланиб, уларни гушт йуналишидаги наслли букалар уруги билан саноат асосида чатиштиришдан олинган II гурухдаги (У абердин-ангус х У голштин), III гурух (У лимузин х У голштин) ва IV гурух (У шароле х У голштин) Fi дурагай букачаларнинг экстерьер курсаткичлари I гурухдаги (соф зотли голштин) тенгкурларига нисбатан юкори булди, бу эса саноат асосида чатиштиришдан олинган барча гурухлардаги Fi дурагай букачалар яхши ривожланган кукрак, гуштдорлик курсаткичларига ва мутаносиб тана тузилишига эга булганлигидан хамда гуштдорлик хилига мансублигидан далолат берганлигини курсатди.

REFERENCES

1. Свириденко Н.П. Экстерьерные особенности бычков пород абердин-ангусская, волынская мясная и шароле в Украине. //Вестник мясного скотоводства. 2015 г., 3 (91), с. 24-29.

2. Собиров П.С., Дусткулов С.Д. Генетика асослари ва чорва молларини урчитиш. Тошкент, 1989 й., "Мехнат" 221-228 б.

3. Рузибоев Н.Р. ^изил чул ва англер зотлари генотипидаги сигирларнинг селекция белгиларини тирик вазни ва ташки мухит омилларидан фойдаланиб такомиллаштириш. //^ишлок хужалик фанлари доктори дисс. Тошкент, 2016 й. 88-92 б.

4. Мадрахимов Ш.Н., Рузибоев Н.Р. "Саноат асосида чатиштиришдан олинган Fi дурагай авлодларининг усиш курсаткичлари". //Ж. "Chorvachilik va naslchilik ishi" 2022 й. №04, 9-11 б.

5. Рузибоев Н.Р., Мадрахимов Ш.Н. Турли генотипга мансуб Монбельярд зотли бузокларнинг экастерьер курсаткичлари. //Ж. "Chorvachilik va naslchilik ishi" 2022 й. №05 (27), 7-9 б.

6. Мадрахимов Ш.Н., Рузибоев Н.Р. Экстерьерные особенности бычков разного генотипа. //Международной научно-практической конференции "Состояние и перспективы

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

развития ветернарии и животноводства в Республике Казахстан 15-16 март 2023 г., с. 712-7i6.

7. Яковенко А.М, Антоненко Т.И., Селионова М.И. Биометрические методы анализа качественных и количественных признаков в зоотехнии. //Ставрополь, Агрус, 2013 г., с. 91.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.