Научная статья на тему 'РЕСПУБЛИКАМИЗДА МАҲАЛЛИЙ ҚОРАМОЛЛАР МАҲСУЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ВА НАСЛДОРЛИК СИФАТИНИ ЯХШИЛАШНИНГ АСОСИЙ ОМИЛЛАРИ'

РЕСПУБЛИКАМИЗДА МАҲАЛЛИЙ ҚОРАМОЛЛАР МАҲСУЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ВА НАСЛДОРЛИК СИФАТИНИ ЯХШИЛАШНИНГ АСОСИЙ ОМИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Животноводство и молочное дело»

CC BY
188
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
абориген / голштино-фриз / дурагай / ректо-цервикал / сунъий уруғлантириш / сут / гўшт / ўсиш / ривожланиш / aboriginal / Holstein-Friesian / crossbreeds / recto-cervical / artificially inseminated / milk / meat / growth / development.

Аннотация научной статьи по животноводству и молочному делу, автор научной работы — Турдиқулов Тоирқул

Мазкур мақолада республикамиздаги мавжуд маҳаллий-абориген қорамолларининг наслдорлик сифатини яхшилаш, сут ва гўшт маҳсулдорлигини кўпайтириш натижалари тўғрисидаги маълумотлар келтирилган. Унга кўра Австрия давлатидан олиб келинган голштино-фриз зотига мансуб ҳамда Ўзбекистон наслчилик корхонасида наслли уруғ олиш учун парвариш қилинаётган бушуев зотли наслли буқаларнинг музлатилган уруғи билан фермер хўжаликлари, қишлоқ хўжалик корхоналари ва аҳолининг шахсий ёрдамчи хўжаликларига қарашли маҳаллий сигирлар ректо-цервикал усулида сунъий уруғлантирилди. Соф зотли урчитиш ва зотлараро чатиштириш йўли билан олинган биринчи авлод вакилларининг тирик вазни, ўсиши ва ривожланиши ўрганилди. Тажриба давомида олинган маълумотлар таҳлил қилиниб, қиёсий таққосланди. Натижада фермер хўжаликлари ва аҳоли қарамоғидаги сут ва гўшт маҳсулдорлиги паст бўлган маҳаллийабориген сигирларини голштино-фриз зотли буқалар билан чатиштириш орқали олинган биринчи авлод дурагайлари, ўсиши ва ривожланиш суъатлари бўйича соф зотли бушуев ва маҳаллий-абориген тенгдошларига нисбатан ишончли равишда устунликка эга эканлиги аниқланди. Юқорида қайд этилганлардан тегишли хулоса чиқарган ҳолда, маҳаллий қорамолларнинг наслдорлик сифатини яхшилаш, сут ва гўшт маҳсулдорлигини оширишда голштино-фриз зотли наслли буқаларидан фойдаланиш мақсадга мувофиқ деб ҳисоблаймиз.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MAIN FAKTORS FOR INCREASING PRODUCTIVITY AND IMPROVING THE BREEDING QUALITIES OF LOCAL CATTLE OF THE REPUBLIC

This article provides information on the results of increasing milk and meat productivity, as well as improving the breeding qualities of local aboriginal cattle. For this purpose, local-aboriginal cows belonging to farms, agricultural enterprises and personal subsidiary plots of the population were artificially inseminated by the recto-cervical method with frozen sperm of bulls-producers of the Holstein-Friesian breed imported from Austria, and the Bushuev breed grown in the breeding enterprise of Uzbekistan. We studied the live weight, growth and development of the representatives of the first generation, obtained by pure breeding and interbreeding. The data obtained during the experiment were analyzed and compared. As a result, it was found that first generation crossbreeds obtained from crossing low yielding domestic native cows with Holstein-Friesian bulls have a significant superiority over purebred Bushuev and local native peers in terms of growth and development. Based on the foregoing, it is advisable to use bulls-producers of the Holstein-Friesian breed to improve breeding qualities, increase milk and meat productivity of local cattle.

Текст научной работы на тему «РЕСПУБЛИКАМИЗДА МАҲАЛЛИЙ ҚОРАМОЛЛАР МАҲСУЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ВА НАСЛДОРЛИК СИФАТИНИ ЯХШИЛАШНИНГ АСОСИЙ ОМИЛЛАРИ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

РЕСПУБЛИКАМИЗДА МА^АЛЛИЙ ЦОРАМОЛЛАР МА^СУЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ВА НАСЛДОРЛИК СИФАТИНИ ЯХШИЛАШНИНГ АСОСИЙ

ОМИЛЛАРИ Турдикулов Тоиркул

^ишлок хужалик фанлари номзоди, доцент.

Гулистон давлат университети, Гулистон ш. e-mail: tairkul@mail.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.7342295

Аннотация. Мазкур мацолада республикамиздаги мавжуд мауаллий-абориген цорамолларининг наслдорлик сифатини яхшилаш, сут ва гушт маусулдорлигини купайтириш натижалари тугрисидаги маълумотлар келтирилган. Унга кура Австрия давлатидан олиб келинган голштино-фриз зотига мансуб уамда Узбекистон наслчилик корхонасида наслли уруг олиш учун парвариш цилинаётган бушуев зотли наслли буцаларнинг музлатилган уруги билан фермер хужаликлари, цишлоц хужалик корхоналари ва ауолининг шахсий ёрдамчи хужаликларига царашли мауаллий сигирлар ректо-цервикал усулида сунъий уруглантирилди.

Соф зотли урчитиш ва зотлараро чатиштириш йули билан олинган биринчи авлод вакилларининг тирик вазни, усиши ва ривожланиши урганилди. Тажриба давомида олинган маълумотлар таулил цилиниб, циёсий таццосланди. Натижада фермер хужаликлари ва ауоли царамогидаги сут ва гушт маусулдорлиги паст булган мауаллий-абориген сигирларини голштино-фриз зотли буцалар билан чатиштириш орцали олинган биринчи авлод дурагайлари, усиши ва ривожланиш суъатлари буйича соф зотли бушуев ва мауаллий-абориген тенгдошларига нисбатан ишончли равишда устунликка эга эканлиги аницланди.

Юцорида цайд этилганлардан тегишли хулоса чицарган уолда, мауаллий цорамолларнинг наслдорлик сифатини яхшилаш, сут ва гушт маусулдорлигини оширишда голштино-фриз зотли наслли буцаларидан фойдаланиш мацсадга мувофиц деб уисоблаймиз.

Калит сузлар: абориген, голштино-фриз, дурагай, ректо-цервикал, сунъий уруглантириш, сут, гушт, усиш, ривожланиш.

ОСНОВНЫЕ ФАКТОРЫ ПОВЫШЕНИЯ ПРОДУКТИВННОСТИ И УЛУЧШЕНИЯ ПЛЕМЕННЫХ КАЧЕСТВ МЕСТНОГО СКОТА РЕСПУБЛИКИ

Аннотация. В данной статье приведены сведения о результатах повышения молочной и мясной продуктивности, а также улучшения племенных качеств местных-аборигенных пород скота. С этой целью, местных-аборигенных коров, принадлежащих фермерским хозяйствам, сельскохозяйственным предприятиям и личным подсобным хозяйствам населения, исксственно осеменено ректо-цервикальным методом замороженной спермой быков-производителей голштино-фризской породы, завезенных из Австрии, и бушуевской породы, выращенной в племенном предприятии Узбекистана.

Изучали живую массу, рост и развитие представителей первого поколения, полученных путем чистопородного разведения и межпородного скрещивания. Данные, полученные в ходе эксперимента, были проанализированы и сопоставлены. В результате установлено, что помеси первого поколения, полученные от скрещивания низкопродуктивных отечественных аборигенных коров с голштино-фризскими быками,

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

имеют достоверное превосходство над чистопородными бушуевскими и местными аборигенными сверстниками по показателям роста и развития.

Исходя из вышеизложенного, целесообразно использовать быков-производителей голштино-фризской породы для улучшения племенных качеств, повышения молочной и мясной продуктивности местного скота.

Ключевые слова: абориген, голштино-фриз, помеси, ректо-цервикал, искусственное осеменение, молоко, мясо, рост, развитие.

THE MAIN FAKTORS FOR INCREASING PRODUCTIVITY AND IMPROVING THE BREEDING QUALITIES OF LOCAL CATTLE OF THE

REPUBLIC

Abstract. This article provides information on the results of increasing milk and meat productivity, as well as improving the breeding qualities of local aboriginal cattle. For this purpose, local-aboriginal cows belonging to farms, agricultural enterprises and personal subsidiary plots of the population were artificially inseminated by the recto-cervical method with frozen sperm of bulls-producers of the Holstein-Friesian breed imported from Austria, and the Bushuev breed grown in the breeding enterprise of Uzbekistan.

We studied the live weight, growth and development of the representatives of the first generation, obtained by pure breeding and interbreeding. The data obtained during the experiment were analyzed and compared. As a result, it was found that first generation crossbreeds obtained from crossing low yielding domestic native cows with Holstein-Friesian bulls have a significant superiority over purebred Bushuev and local native peers in terms of growth and development.

Based on the foregoing, it is advisable to use bulls-producers of the Holstein-Friesian breed to improve breeding qualities, increase milk and meat productivity of local cattle.

Key words: aboriginal, Holstein-Friesian, crossbreeds, recto-cervical, artificially inseminated, milk, meat, growth, development.

Кириш. Узбекистан Республикаси Президантининг 2020 йил 29 январдаги П^-4576-сонли "Чорвачилик тармогини давлат томонидан куллаб-кувватлашнинг кушимча чора-тадбирлари тугрисида" ги карорида чорвачиликнинг барча тармоклари фаолиятини илмий асосда ташкил этиш, илмий-тадкикот натижалари ва инновацион ишланмаларни махсулот ишлаб чикариш ва наслчилик-селекция амалиётига жорий этиш ишларини йулга куйиш топшириклари берилган. Мазкур карорда белгиланган вазифалардан келиб чиккан холда, республикамиз худудларида чорвачилик фаолиятини илмий асосда ташкил этиш, соханинг иктисодий самарадорлигини юксалтириш, ахолини гушт ва сут махсулотлари билан таъминлашни яхшилаш, кишлок хужалик корхоналари, фермерлар ва ахолининг шахсий ёрдамчи хужаликларидаги чорва молларининг махсулдорлигини ошириш ва наслдорлик сифатини яхшилаш хозирги куннинг долзарб муаммоларидан хисобланади.

Мамлакатимизда чорвачилик махсулотлари ишлаб чикариш хажмининг талаб даражасида эмаслигининг асосий сабаблари каторига, фермер хужаликлари ва ахолининг ёрдамчи хужаликларида парваришланаётган чорва молларининг махсулдорлиги ва зотдорлик сифатининг пастлигини курсатиш мумкин.

Чорвачиликда тадбиркорликка кенг йул очиб берилиши, ушбу максадлар учун давлат-тижорат банклари хамда хорижий инвесторлар томонидан узок муддатли имтиёзли

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8о1епй818.и2

кредит маблаглари ажратилиши натижасида кейинги йилларда Германия, Австрия, Польша, Украина каби чорвачилиги ривожланган давлатлардан сут ва гушт йуналишидаги сермахсул корамол зотлари келтирилиб, улар учун механизациялаштирилган ва автоматизациялаштирилган замонавий комплекслар курилмокда. Сермахсул хайвонларнинг потенциал имкониятларидан тугри ва унумли фойдаланилса, республикамиз ахолисини чорвачилик махсулотларига булган талаб ва эхтиёжларини тулик таъминлаш билан бирга, ахолининг турмуш даражасини кутариб, саломатлигини яхшилаш ва фаровонлигини оширишга эришиш мумкин.

Мавзуга оид адабиётлар тахлили. Республикамизда бокилаётган корамолларнинг наслдорлик сифатини яхшилаш ва махсулдорлигини оширишнинг киска ва иктисодий жихатдан самарали йулларидан бири, сигир ва гуножинларни сермахсул, наслдорлик сифати буйича текширилган букаларнинг уруглари билан сунъий урчитиш усулидан кенг фойдаланишдир.

Сунъий уруглантириш усулининг афзаллик томонлари шундаки, табиий усулда бир бош бука билан йил давомида 30-40 бош, купи билан 60-80 бош сигирлар урчитилса, сунъий уруглантириш усулини куллаганда 800-1000 бош сигирларни урчитишга эришилади. Адабиёт маълумотларида келтиришича репродуктив кобилияти юкори булган сермахсул битта бука билан йил давомида 20 000 бош она молларни сунъий уруглантириш мумкин [ 2 ].

Сунъий уруглантириш усули билан дунё буйича хар йили 100 млн дан ортик сигирлар урчитилмокда. Чехия, Словения, Дания, Финландия, Венгрия каби давлатларда 100 % сигирлар сунъий уруглантириш усули билан урчитилади. Бу курсаткич Францияда 95 %, Германия ва Польшада 90 % ни ташкил этади. А^Ш да ушбу усулдан фойдаланиш натижасида кейинги 20 йил ичида сут ишлаб чикариш хажми 30 % га ошди [ 1 ].

Сунъий уруглантириш усулидан кенг фойдаланиш натижасида куй зотларини сифат жихатдан яхшилашга ва такомиллаштиришга эришилди. Жумладан, чорвачилик хужаликларида сунъий уруглантиришни оммавий кулланилиши натижасида киска муддатда дагал жунли куйлар майин ва яриммайин жунли куй зотларига айлантирилди, муйнали ва пустинбоп куйлар сони кескин купайтирилди, кавказ, олтой, ставрополь зотли майин жунли, гушт-ёг-жун йуналишидаги тожик зоти, республикамизда эса охангорон типидаги яриммайин жунли-гуштбоп куйлар гурухи яратилди [ 1, 4 ].

Сунъий уруглантириш оркали хайвонларда трихономоз, бруцеллез, вибриоз каби куплаб юкумли ва юкумсиз касалликларнинг олдини олишга эришилади. Бундай касалликлар окибатида сигирлар узок йиллар давомида бепушт булиб колади ва чорвачиликка катта иктисодий зарар етказади. Шунингдек, хужаликда хайвонларни урчитиш максадида наслдорлик сифати текширилмаган, генотипи номаълум булган букаларни йиллар давомида асраш зарурати колмайди, натижада уларга ортикча ем-хашак сарфлаш ва бокиш учун харажатлар хажми кискаради. Селекция ишларида дурагайлик кучи ва гетерозислик эффектидан фойдаланиш имконияти кенгаяди, шу билан бирга инбридинг (якин кариндош хайвонларни узаро урчитилиши) холатлари назорат килиб борилади ва зарарли окибатларининг олди олинади [ 3 ].

Республикамизнинг кишлок хужалик корхоналари, фермер хужаликлари ва ахолининг шахсий ёрдамчи хужаликларида бокилаётган чорва молларининг асосий кисмини махаллий - абориген зотлар хамда бушуев зотига мансуб корамоллар ташкил

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8о1епй818.и2

этади. Улар махаллий табиий-иклим шароитга яхши мослашганлиги, хар хил кон-паразит касалликларига чидамлилиги ва сутининг серёглилиги билан ажралиб туради. Лекин, сут ва гушт махсулдорлиги, вазни, усиш жадаллиги ва тез етилувчанлик каби мухим селекция белгилари буйича Европа давлатларидан келтирилган кора-ола, швиц, голштино-фриз зотларига нисбатан анча оркада колади. Шуларни эътиборга олиб, кишлок хужалик корхоналари, фермер хужаликлари ва ахолининг шахсий ёрдамчи хужаликларида бокилаётган махаллий-абориген зотлари ва бушуев зотли корамолларнинг сут ва гушт махсулдорлигини купайтириш, тез етилувчанлик ва усиш суръатларини жадаллаштириш максадида дунёдаги сермахсул корамол зотларидан фойдаланиш чоралари курилмокда[ 3, 5 ] .

Тадкикот объекти ва методи. Австрия давлатидан олиб келинган Стир, Гоксо, Гомер ва Рува лакабли наслли букалар хамда Сирдарё вилоятининг Сайхунобод туманидаги "Турон" фермер хужалиги ва "Сайхун-Хужа-Карсон сервис" чорвачилик фермасига карашли бушуев зотли сигирлар хамда "Бирлашган" СИУ га карашли "Бутунбой-Анорбой" зооветеринария пункти тасарруфидаги ахолининг махаллий-абориген сигирларидан тажриба объекти сифатида фойдаланилди.

Тажриба ишларини амалга оширишда Австрия давлатидан келтирилиб, Узбекистон наслчилик корхонасида тайёрланган голштино-фриз зотли сермахсул наслли букаларнинг уруги билан махаллий сигирлар ректо-цервикал усулида сунъий уруглантирилди. Тажриба хайвонларини урчитишда соф зотли ва зотлараро чатиштириш усулларидан фойдаланилди (1-расм).

Мах,аллий сигирлар Четдан келтирилган наслли букалар

I авлод дурагайлари 1-расм. Мах,аллий сигирларни хориждан келтирилган наслли букалар билан

чатиштириш схемаси.

Х,ар хил зотга мансуб булган эркак ва ургочи хайвонларни узаро чатиштирилиши натижасида I авлод дурагайлари олиниб, уларнинг келиб чикиши, тугилгандаги, 6 ва 9 ойликдаги тирик вазни, усиши ва ривожланиши урганилди.

Тажриба ва назорат гурухидаги хайвонларнинг тирик вазни, хар хил усиш ва ривожланиш даврларида олинган маълумотлар узаро хдмда зот андозалари билан таккосланиб, тегишли хулоса чикарилди ва амалиётда куллаш учун тавсиялар берилди.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8о1епй818.и2

Тадкикот натижалари ва уларнинг мухокамаси. Австрия давлатидан олиб келинган Стир, Гоксо, Гомер ва Рува лакабли наслли букаларнинг келиб чикиши, шажарасидаги аждодларининг махсулдорлик курсаткичлари тахлил килинганда, Стир лакабли голштино-фриз зотига мансуб наслли буканинг онасидан согиб олинган сут микдори 2-лактацияда 11562 кг, сутининг ёглилиги 4,08 %, Гоксо лакабли, элита-рекорд синфига мансуб наслли бука онасининг сут махсулдорлиги тегишлича - 14450 кг ва 3,87 %, швиц зотига мансуб Гомер лакабли наслли бука онасининг сут махсулдорлиги 11059 кг, сутининг ёглилиги 5,30 %, симментал зотига мансуб Рува лакабли наслли буканинг онасидан 4-лактацияда согиб олинган сут - 11579 кг, сутининг ёглилиги - 4,35 % ни ташкил килганлиги маълум булди.

Тажриба хайвонларини сунъий уруглантириш натижалари тахлил килинганда, узок вакт давомида суюк азотда -196 оС да сакланишига карамасдан, музлатилган уругларнинг сифати ва тухум хужайраларини оталантириш кобилияти пасаймаганлигини куриш мумкин (1 -жадвал).

1-жадвал

Тажриба хайвонларини сунъий уруFлантириш натижалари

Хужаликлар Сунъий уруглантии- рилди(бош) Шундан оталанди

биринчи кочиришда иккинчи кочиришда учинчи кочиришда

бош % бош % бош %

"Турон" ф/х 126 86 68,2 38 30,2 2 1,6

Сайхун-Хужа Карсон сервис 64 44 69 17 26,3 3 4,7

Ахолининг ёрдамчи хужалиги 79 60 75,9 12 15,2 7 8,9

Ж а м и 269 190 70,6 67 24,9 12 4,5

Жадвал маълумотларига кура, "Турон" фермер хужалигига карашли чорвачилик фермасида тажриба давомида жами 126 бош сигирлар сунъий уруглантирилиб, шулардан 86 боши (68,2 %) биринчи, 38 боши (30,2 %) иккинчи ва 2 боши (1,6 %) учинчи марта сунъий уруглантиришда оталанди. "Сайхун-Хужа-Карсон сервис" чорвачилик фермасида эса жами 64 бош сунъий уруглантирилган сигирларнинг оталаниши тегишлича, 44 бош (69 %), 17 бош (26,4 %) ва 3 бош (4,7 %) ни ташкил килди.

"Бутунбой-Анорбой" зооветеринария пунктида ахолининг ёрдамчи хужалигига тегишли булган жами 79 бош сигир ва гуножинлар ректо-цервикал усулида сунъий уруглантирилиб, шундан 60 боши (75,9 %) - биринчи урчитишда, 12 боши (15,2 %) -иккинчи ва 7 боши (8,9 %) учинчи урчитишда оталантиришга эришилди.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Сунъий уруглантиришдан олинган дурагай авлодларнинг усиши ва ривожланиши кузатиб борилди. Унда бузокларнинг тирик вазни, тугилгандан кейинги 6, ва 9 ойлик ёшидаги абсолют, бир суткалик ва нисбий усиш суръатлари назорат килиб борилди (2-жадвал).

2-жадвал

Х,ар хил зот ва зотдорликка мансуб ёш молларнинг усиш ва ривожланиш

динамикаси

Зоти ва зотдорлиги Жинси ТуFилгандаг и вазни,кг 6-ойлигида 9-ойлигида

вазни, кг ■ ы $ я ол ш акг £ Я 5 и « ^ к усиши, йи ,и биг ш > я ^ ис ну вазни, кг ■ ы $ я ол ш акг £ Я 5 и « ^ к усиши, йи ,и 5 В ^ > я ^ ис ну

Мах,аллий-абориген 6 22,7 111 88 486 387 164 142 502 654

? 17,3 81 64 354 368 124 107 378 618

Соф зотли бушуев 6 27,2 136 109 602 401 215 188 664 691

? 22,4 109 87 481 388 167 145 512 647

У Голштинофризхабориген 6 28,6 173 120 663 420 231 202 714 706

? 25,4 128 102 564 402 195 170 601 669

2-жадвал маълумотларининг тахлили шуни курсатадики, тажрибадаги ёш хайвонларнинг тугилгандан кейинги 6 ва 9 ойлик усиш даврларида энг юкори курсаткич голштинофризхабориген биринчи авлод дурагайларида кайд этилди.

Мазкур гурухга мансуб эркак ва ургочи бузоклар соф зотли бушуев тенгдошларига нисбатан дастлабки 6 ойлик усиш даврида тегишлича - 11 ва 15 кг абсолют, 61 ва 83 г суткалик, 19 ва 14 % нисбий усиши жадаллашганлиги аникланди. Бу борада энг паст курсаткич махаллий-абориген эркак ва ургочи бузоклар гурухида юз берди. Уларда тугилганидан 6 ойлик ёшигача булган давр оралигида жами 88 кг абсолют, 486 г кундалик ва 387 % нисбий усиш кузатилиб, голштино-фризхабориген дурагай тенгдошларидан -26,7 %, соф зотли бушуев вакилларидан - 19,3 % оркада колди.

Тажрибадаги бузоклар тирик вазни, усиши ва ривожланиши буйича сут йуналишидаги наслли корамолларга куйилган зот андозаси талабларига тулик жавоб бера олди. Жумладан, "Бутунбой-Анорбой" зооветеринария пункти оркали ахоли сигирларини сунъий уруглантиришдан олинган букачаларнинг 6 ойлик ёшидаги тирик вазни 163 кг, таначалариники - 147,1 кг ни ташкил килиб, зот андозаси талабларига нисбатан тегишлича - 8,7 ва 13,1 % га огир эканлиги маълум булди. Худди шундай курсаткич "Турон" фермер хужалигида хам кайд этилди. Мазкур фермер хужалиги бушуев зотли корамолларни купайтиришга ихтисослаштирилган наслчилик хужалиги хисобланади ва хужаликдаги она моллар шу зотга мансуб булган наслли букаларнинг уруги билан соф зотли урчитиш усулида купайтирилмокда.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Бушуев зотли корамоллар сут йуналишига ихтисослаштирилган булиб, ёш молларни парваришлашда шу йуналишига хос булган хайвонлар етилиб чикишига алохида эътибор берилади. Бундай типга хос хайвонларнинг тана тузилиши чузанчок ва учбурчаксимон шаклга эга булиши, териси юка, силлик ва эластиксимон, суяклари енгил, ихчам, пишик ва серхаракатчанлиги билан характерланади. Шу боисдан ёш молларнинг усиши ва ривожланишини урганишда, гавданинг айнан шу кисмларини ифодаловчи: ягрин баландлиги, гавданинг кия узунлиги, кукрак айланаси каби улчамлари хисобга олинди. Ушбу тана кисмларини улчаш натижалари шуни курсатдики, "Турон" фермер хужалигида тугилган бузоклар, "Бутунбой-Анорбой" зооветеринария пункти томонидан ахоли сигирларини чатиштириш натижасида олинган бузокларга нисбатан бирмунча йириклик килсада, гавдасининг узунлиги, кукрак айланаси, кукрак чукурлиги ва хайвонларнинг суякдорлигини белгиловчи - поча айланаси улчами буйича нисбатан паст курсаткични ташкил килди. Шу билан бирга "Турон" фермер хужалигидаги букачалар гурухида дастлабки 6 ойлик усиш даврида ягрин баландлиги, гавданинг кия узунлиги, кукрак айланаси, кукрак чукурлиги улчамлари буйича "Бутунбой-Анорбой" зооветпунктида олинган тенгдошларига нисбатан 2,1-14,1% жадал усганлиги кузатилди.

Хулоса. Тажриба натижалари буйича олинган маълумотлар асосида куйидаги хулосага келиш мумкин:

1. ^орамолчиликда сут ва гушт махсулотлари ишлаб чикаришни жадаллаштириш, хайвонларнинг наслдорлик сифатини яхшилашда чет давлатлардан келтирилган, сермахсул наслли букаларнинг ирсий кобилиятларидан унумли фойдаланган холда, барча тоифадаги хужаликларда ректо-цервикал усулида сунъий уруглантиришни кенг жорий килиш максадга мувофикдир;

2. Хужаликларда олиб борилган тажрибаларда ёш молларнинг дастлабки усиш ва ривожланиш даврларида голштино-фризхабориген биринчи авлод дурагайларида абсолют, бир суткалик ва нисбий усиш суръатлари буйича энг юкори курсаткич кайд этилганлиги, уларнинг тез етилувчанлиги ва гуштдорлик белгиларининг яхши ривожланганлигидан далолат беради.

REFERENCES

1. Артомонов В.А. - Биотехнология агропромышленному комплексу. М., "Наука", 1989. -160 с.

2. Икрамов Т.Х. - Чорвачилик асослари. Т., "Укитувчи", 1996, 248 б.

3. Юсупов С.Ю. ва б. - Чорвачиликда музлатилган уругдан фойдаланишнинг замонавий технологияси. Самарканд, 2007, 22 б.

4. Турдикулов Т., Эрназаров А. - Биотехнологик усуллар ёрдамида хайвонлар наслини яхшилаш ва биохилма-хиллигини ривожлантириш. // Биохилма-хилликни саклаш ва ривожлантириш муаммолари. Республика илмий-амалий анжумани материаллари туплами. Гулистон, 2012, 70-72 б.

5. Турдикулов Т. - Республикада гушт етиштиришни купайтиришнинг илмий асослари. //"География ва экология фанлар тизиминининг долзарб муаммолари ва уларнинг ечимлари"// Республика илмий-амалий конференция материаллари. Гулистон, 2022, 274-277 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.