Научная статья на тему 'ҚОРАМОЛ ГЎШТИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШДА САНОАТ АСОСИДА ЧАТИШТИРИШ УСУЛИНИНГ САМАРАДОРЛИГИ'

ҚОРАМОЛ ГЎШТИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШДА САНОАТ АСОСИДА ЧАТИШТИРИШ УСУЛИНИНГ САМАРАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Животноводство и молочное дело»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Чорвачилик / зот / чатиштириш / дурагай / симментал / абердин-ангус / лимузин / шароле / тирик вазн / гўшт маҳсулдорлик.

Аннотация научной статьи по животноводству и молочному делу, автор научной работы — Ш.Н.Мадрахимов, Н.Р.Рўзибоев

Мақолада сут-гўшт йўналишидаги симментал зотли сигирларни гўшт йўналишидаги жаҳон генофондига хос бўлган наслли буқалар уруғи билан саноат асосида чатиштириш, олинган биринчи бўғин (F1) дурагай буқачаларнинг юқори тирик вазни ва гўшт маҳсулдорлиги кўрсаткичлари келтирилган. Тажриба давомида бўрдоқилаш якуни бўйича (16 ойлигида) тирик вазни II; III ва IV гуруҳ F1 дурагай буқачалар I гуруҳ соф симментал зотли буқачаларга нисбатан тегишли равишда 42,4 кг га (8,9%, P<0,001), 36,2 кг га (7,6%, P<0,001) ва 27,4 кг га (5,6%, P<0,001) юқори бўлди. Сўйим натижалари бўйича сўйим оғирлиги II; III ва IV гуруҳ F1 дурагай буқачалар I гуруҳ соф симментал зотли буқачаларга нисбатан мос равишда 32,4 кг (12,3%, P<0,01); 25,3 кг га (9,6%, (P<0,01) ва 20,0 кг га (7,6%, P<0,05) юқори бўлганлиги аниқланди. Саноат асосида чатиштиришдан олинган II; III ва IV гуруҳлардаги F1 дурагай буқачаларда сўйим чиқими тегишли равишда 58,9; 58,3 ва 58,2% ни ташкил қилиб, ўз тенгқурлари I гуруҳ соф симментал зотли буқачаларга нисбатан 1,4; 0,7 ва 0,8% га устунлик қилди. Саноат асосида чатиштиришдан фойдаланиш, уларнинг генотипига боғлиқ ҳолда юқори даражада тирик вазн ва гўшт маҳсулдорликка эга бўлганлигини аниқланди, бу эса саноат асосида чатиштириш усулидан фойдаланиш самарали усуллардан бири эканлигини кўрсатди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҚОРАМОЛ ГЎШТИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШДА САНОАТ АСОСИДА ЧАТИШТИРИШ УСУЛИНИНГ САМАРАДОРЛИГИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК 636.082.22/28

ЦОРАМОЛ ГУШТИ ИШЛАБ ЧЩАРИШДА САНОАТ АСОСИДА ЧАТИШТИРИШ УСУЛИНИНГ САМАРАДОРЛИГИ

1Ш.Н.Мадрахимов, 2Н.Р.Рузибоев

Ч.х.ф.д., ( DSc), доцент, Тошкент давлат аграр университети, 2к.х.ф.д., профессор Чорвачилик ва паррандачилик илмий-тадкикот институти Охднгарон булими бошлиги

https://doi.org/10.5281/zenodo.13857440 Аннотация. Мацолада сут-гушт йуналишидаги симментал зотли сигирларни гушт йуналишидаги жа%он генофондига хос булган наслли буцалар уруги билан саноат асосида чатиштириш, олинган биринчи бугин (Fi) дурагай буцачаларнинг юцори тирик вазни ва гушт ма%сулдорлиги курсаткичлари келтирилган. Тажриба давомида бурдоцилаш якуни буйича (16 ойлигида) тирик вазни II; III ва IV гуру% Fi дурагай буцачалар I гуру% соф симментал зотли буцачаларга нисбатан тегишлиравишда 42,4 кг га (8,9%, P< 0,001), 36,2 кг га (7,6%, P< 0,001) ва 27,4 кг га (5,6%, P< 0,001) юцори булди. Суйим натижалари буйича суйим огирлиги II; III ва IV гуру% Fi дурагай буцачалар I гуру% соф симментал зотли буцачаларга нисбатан мосравишда 32,4 кг (12,3%, P<0,01); 25,3 кг га (9,6%, (P<0,01) ва 20,0 кг га (7,6%, P<0,05) юцори булганлиги аницланди. Саноат асосида чатиштиришдан олинган II; III ва IV гуру%лардаги Fi дурагай буцачаларда суйим чицими тегишли равишда 58,9; 58,3 ва 58,2% ни ташкил цилиб, уз тенгцурлари I гуру% соф симментал зотли буцачаларга нисбатан 1,4; 0,7 ва 0,8% га устунлик цилди. Саноат асосида чатиштиришдан фойдаланиш, уларнинг генотипига боглиц %олда юцори даражада тирик вазн ва гушт ма%сулдорликка эга булганлигини аницланди, бу эса саноат асосида чатиштириш усулидан фойдаланиш самарали усуллардан бири эканлигини курсатди.

Калит сузлар: Чорвачилик, зот, чатиштириш, дурагай, симментал, абердин-ангус, лимузин, шароле, тирик вазн, гушт ма%сулдорлик.

Аннотация. В статье представлены показатели промышленного скрещивания коров симментальской породы в молочно-мясном направлении с семенем племенных быков, характерным для мирового генофонда в мясном направлении, высокая живая масса и мясная продуктивность первых полученных бычков помесов совместного (Fi) разведения.

В ходе эксперимента, согласно заключению (в возрасте 16 месяцев) живая масса бычков II, III и IVгрупп Fi помесьных бычков была выше на 42,4 кг (8,9%, P<0,001), 36,2 кг (7,6%, P<0,001) и 27,4 кг (5,6%, P<0,001) соответственно по сравнению с чистопородными симментальцами I группы. Установлено, что по результатам убоя была на 32,4 кг (12,3%, Р<0,01); на 25,3 кг (9,6%, Р<0,01) и на 20,0 кг (7,6%, р<0,05) выше, чем у бычков I группы чистопородной симментальской породы II; III и IV группы Fi бычки помесы соответственно. У бычков помес II, III и IV групп, полученных в результате промышленного скрещивания, убойный выход составил 58,9; 58,3 и 58,2% соответственно, при этом бычки I группы превосходили бычков чистопородной симментальской породы на 1,4; 0,7 и 0,8% соответственно. Было установлено, что использование промышленного скрещивания обеспечивает высокие показатели живой массы и мясной продуктивности в зависимости от их генотипа, что свидетельствует о том, что использование промышленного скрещивания является одним из эффективных методов.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Ключевые слова: животноводство, порода, скрещивание, помес, симментальская, абердин-ангусская, лимузинская, шаролезская, живая масса, мясная продуктивность.

Abstract. The article presents the indicators of industrial crossing of cows of the Simmental breed in the dairy and meat direction with the seed of breeding bulls, characteristic of the world gene pool in the meat direction, high live weight and meat productivity of the first obtained bulls of crossbreeds of joint (F1) breeding. During the experiment, according to the conclusion (at the age of 16 months), the live weight of bulls of groups II, III and IVFi mixed bulls was higher by 42.4 kg (8.9%, P<0.001), 36.2 kg (7.6%, P<0.001) and 27.4 kg (5.6%, P< 0.001), respectively compared with purebred Simmentals of the I group. It was found that, according to the results of slaughter, it was 32.4 kg (12.3%, P<0.01); 25.3 kg (9.6%, P< 0.01) and 20.0 kg (7.6%, p<0.05) higher than in bulls of group I of the pure-bred Simmental breed II; III and IV groups F1 bulls crossbreeds, respectively. In bull calves of groups II, III and IV, obtained as a result of industrial crossing, the slaughter yield was 58.9; 58.3 and 58.2%, respectively, while bull calves Groups I outperformed bulls of the pure-bred Simmental breed by 1.4; 0.7 and 0.8%, respectively. It was found that the use of industrial crossing provides high indicators of live weight and meat productivity, depending on their genotype, which indicates that the use of industrial crossing is one of the effective methods.

Keywords: animal husbandry, breed, crossing, crossbreed, simmental, aberdeen-angus, limousin, charolaise, live weight, meat productivity.

Мавзунинг долзарблиги. Гушт ишлаб чикариш хажмини оширишнинг долзарблиги бу замонавий чорвачиликнинг асосий вазифаларидан бири хисобланади. Кейинги йилларда чорвачиликда махсулдорликни ошириш учун, юкори махсулдор зотлардан фойдаланиш, чорва молларини сифатли ва туйимли озукалар билан озиклантириш тизимларини яхшлаш, чорвачиликда етакчи уринни эгаллайдиган корамол гушти ишлаб чикаришни ташкил етиш шакллари ва технологиялари ишлаб чикилмокда. ^орамол гушти ишлаб чикариш хджмини жадал ривожлантириш вазифаси мавжуд фермер хужаликларида мустахкам озука базасини яратиш, юкори сифатли махсулотларни энг тежамкор усулларидан, шунингдек, илгор технологиялардан максимал даражада фойдаланиш билан, хайвонларнинг биологик хусусиятларини ва хар бир табиий-иклим шароитини хисобга олган холда, узига хос ташкилий ва иктисодий шароитида ишлаб чикариш зарур [1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 11, 14, 15, 16].

Кейинги йилларда олимларимиз томонидан Республикамизга олиб келинаётган, голштин, симментал, монбельярд ва швиц зотли корамолларни гушт махсулдорлигини оширишда асосан, хужалик фойдали белгиларнинг селекция-генетик курсаткичлари оркали, саноат асосида чатиштириш жараёнида танлаш ва жуфтлаш ишларини олиб бориш, гуштдор корамолчиликни жадаллантиришда мухим илмий ва амалий ахамиятга эга хисобланади Республикамизда мавжуд корамол зотлардан фойдаланилган холда, корамол гушти ишлаб чикариш хажмини янада ошириш максадида, хар йили корамолчиликка ихтисослашган хужаликларда подани тулдиришдан ортиб колган ёроксиз ургочи таналар ва подадан чикарилган ётук ёшдаги сигирларни жахон генофондига хос гушт йуналишидаги корамол зотлари билан (абердин-ангус, лимузин, шароле) саноат асосида чатиштириш, улардан олинган дурагай авлодларни жадал озиклантириш оркали киска муддатда корамол гушти ишлаб чикариш хажмини янада ошириш, ушбу муаммони хал этишнинг асосий имкониятлардан бири булиб ва долзарб хисобланади [8, 9, 10, 12].

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Тадкикотнинг максади. Сут-гушт йуналишидаги симментал зотли сигирларини гушт йуналишидаги, жахон генофондига мансуб абердин-ангус, лимузин ва шароле зотлари билан саноат асосида чатиштириш усулининг самарадорлигини урганиш хисобланади.

Тадкикотларни объекти ва услуби. Тадкикотлар 2020-2023 йиллар давомида "Узбекистон темир йуллари" АЖ тасарруфидаги Сирдарё вилояти, Мирзаобод тумани "Сардоба темир йул агросаноат мажмуаси" маъсулияти чекланган жамиятининг (МЧЖ) чорвачилик фермасида олиб борилди.

Тадкикотлар учун чорвачилик фермасида сут-гушт йуналишидаги симментал зотли подадан чикарилган сигирларни гушт йуналишидаги наслли букалар билан саноат асосида чатиштиришдан олинган биринчи бугин (Fi) дурагай букачаларни усиши, ривожланиши ва гушт махсулдорлигини урганиш учун турт гурухга булиб I гурухга соф зотли симментал,

II гурухга У абердин-ангус х У симментал, III гурухга У лимузин х У симментал ва

IV гурухга У шароле х У симментал букачалардан, хар гурухга 10 бошдан ажратиб олинди.

Букачаларнинг тирик вазни тугилганида ва 3, 6, 9, 12, 16 ойлигида эрталаб озиклантиришга кадар хар бири алохида тарозида тортилди;

Мутлок усиш куйидаги формула билан аникланди;

(W0-W1)

А =--- Бунда: А- Мутлок усиш; кг, Wo- Олдинги тирик вазни; кг

Wi- Охирги тирик вазни; кг, t-Вакт, кун

Уртача кунлик усиш куйидаги формула билан аникланди;

Д=(w2-wl)/(t2-tl) Бунда: Д-Уртача кунлик усиш, грамм, wi-Олдинги тирик вазни; кг

W2-Охирги тирик вазни, кг, t2-tl-Охирги ва олдинги оралигидаги вакти, кун

Букачаларнинг гушт махсулдорлиги суйим курсаткичлари 16 ойлигида (хар гурухдан 3 бош) назорат суйими утказиш оркали урганилади, Бутунроссия чорвачилик ва гушт саноати илмий-тадкикот институтлари тавсия килган усуллардан (1977) фойдаланилди. Олинган маълумотлар Microsoft Excel 2010 компютер дастури ёрдамида А.М.Яковенко, Т.И. Антоненко, М.И.Селионова (2013) усулида кайта биометрик ишлов берилди [13].

Тадкикот натижалари ва тахлили. Маълумки, хайвонларни ирсий имкониятларини тулик юзага чикаришда уларни тула кийматли ва меъёрлаштирилган рацион асосида озиклантириш мухим хисобланади.

Тажрибадаги букачалар тугилганидан сунг 3 кун онаси билан, 4-15 кун давомида эса алохида махсус уйчаларда ва 16 кундан бошлаб 10 бошдан 12 ойликгача яйратиш майдончаларида сакланди хамда 13 ойлигидан бошлаб 16 ойликгача махсус 1,8х2,0м2 катакларда бурдокиланди. Тажрибадаги букачаларга 3 ой давомида (90 кун) согиб олинган сут иситиш курилмасида 35-38°С илитиб, махсус резина сургичларида сут ичиш тасвирга асосан кунига уч махал ичирилди. Барча гурухлардаги букачаларга саклаш ва озиклантириш учун бир хил шароитлар яратилди.

Тажриба давомида (16 ойда) саноат асосида чатиштиришдан олинган Fi дурагай букачаларга куп озука истеъмол килдилар, жумладан, II гурухдаги (/ абердин-ангус х

V симментал) букачаларга 3674,6 озука бирлиги, 441,3 кг хазмланувчи протеин,

III гурухдаги (У лимузин х У симментал) букачаларга 3672,2 озука бирлиги, 440,7 кг хазмланувчи протеин ва IV гурухдаги (У шароле х У симментал) букачаларга 3611,6 озука бирлиги, 436,0 кг хазмланувчи протеин сарфланган булса уз тенгкурлари I гурух (соф симментал зотли) букачаларга 3563,1 озука бирлиги, 430,4 кг хазмланувчи протеин

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

сарфланди ёки тажриба давомида Fi дурагай букачалар I гурух (соф симментал зотли) букачаларга тегишли равишда 111,5; 109,1 ва 48,5 куп озука бирлиги сарфланди, бу эса саноат асосида чатиштиришдан олинган Fi дурагай букачаларнинг ирсий имконияти билан узвий равишда боглик эканлигини курсатди..

^орамолларнинг тирик вазни, гушт махсулдорлиги ва бошка хужалик фойдали белгилари, озиклантириш шароитлари ва ирсияти уларнинг индивидуал ривожланиш жараёнида "онтогенез" асосида шаклланади. Биламизки, ёш корамолларнинг гушт махсулдорлигини шакллантиришда узига хос хусусиятлардан бири бу-бевосита уларнинг усиш ва ривожланиши билан боглик.

Тадкикотларимизда усиши ва ривожланишини тавсифловчи энг мухим селекцион белгиларидан бири бу тирик вазнини ургандик ва улардан олинган маълумотларни 1-жадвалда келтирилади.

1-жадвал маълумотлардан куринишича, I гурухдаги (соф симментал зотли) букачаларнинг тугилгандаги тирик вазни уларнинг саноат асосида чатиштиришдан олинган II гурух (/ абердин-ангус х / симментал), III гурух (/ лимузин х / симментал) ва IV гурух (/ шароле х / симментал) Fi дурагай букачалари уртасида сезиларли даражада фарк аникланди. Жумладан, II гурух букачалар (/ абердин-ангус х / симментал) I гурухдаги (соф симментал зотли) букачаларга нисбатан тугилгандаги тирик вазни 1,5 кг га (4,9%) кам булган булса, аксинча, III гурух (/ лимузин х / симментал) ва IV гурух (/ шароле х / симментал) Fi букачалар тегишли равишда 2,9 кг га (10,0%, P<0,001) ва 7,1 кг га (21,9%, P<0,001) юкори булганлиги кузатилди.

Усиш ва ривожланишнинг кейинги даврларида яъни 6 ойлигида IV гурухдаги букачаларнинг тирик вазни уртача 213,1 кг ни ташкил килиб, I; II ва III гурухлардаги тенгкурларникидан тегишли равишда 12,4 кг га (6,2%, (P<0,001); 3,3 кг га (1,6%, P<0,01) ва 0,5 кг га (0,2%, P<0,05) юкори булди.

1-жадвал

Симментал ва Fi дурагай букачаларининг тирик вазни, кг

Усиш Гурухлар (n=10)

даврлари, I II III IV

ой Генотипи

соф V абердин-ангус х V лимузин х V шароле х

симментал V симментал V симментал V симментал

Х ±S х Х ±S х Х ±S х Х ±S х

Тугилганда 32,3+0,47 30,8+0,53 35,2+0,29** 39,4+0,54**

3 116,4+0,64 120,4+0,70** 119,4+0,54* 120,8+0,59**

6 200,7+1,80 209,8+1,25** 212,6+1,14** 213,1+1,18**

9 292,3+3,54 308,1+3,31* 308,9+3,30* 310,4+3,12*

12 373,5+3,38 399,6+3,29** 391,5+3,30* 396,9+3,49**

16 475,9+4,33 518,3+4,77*** 512,1+4,61*** 503,3+4,96***

Эслатма: *P<0,05, **P<0,01, ***P<0,001

Тадкикотлар натижасида олинган букачаларнинг тирик вазни курсаткичлари усиш ва ривожланиш даврларнинг кейинги ойларида хам саноат асосида чатиштиришдан олинган F1 дурагай букачалар соф симментал зотли букачаларга нисбатан юкори булди. Жумладан, 12 ойлигида 399,6; 391,5 ва 396,9 кг ни ташкил этиб, I гурух (соф симментал

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

30TOH) ôyKananapra HucôaTaH 26,1 Kr ra (7,0%, P<0,001); 18,0 Kr ra (4,8%, P<0,01) Ba 23,4 Kr ra (6,3%, P<0,001) roKopu ôynraHnurH aHHKnaHgu.

BypgoKHnam myHH ôyMuna (16 oMnuruga) thphk Ba3HH II; III Ba IV rypyx Fi gyparaM ôyKananap I rypyx co$ cuMMeHTan 3oTnu ôyKananapra HucôaTaH Terumnu paBumga 42,4 Kr ra (8,9%, P<0,001), 36,2 Kr ra (7,6%, P<0,001) Ba 27,4 Kr ra (5,6%, P<0,001) ro^opu ôyngu.

fflyHHHrgeK, caHoaT acocuga naramrapumgaH onuHraH ôhphhhh ôyFHH (Fi) gyparaM ôyKananap ypTacuga xaM ce3unapnu $apK Ky3aTungu. ^yMnagaH, II rypyx (y aôepgHH-aHryc x y cuMMeHTan) ôyKananap III rypyx (y nuMy3HH x y cuMMeHTan) Ba IV rypyx (y mapone x y CHMMeman) ôyKananapra HHcôaTaH Terumnu paBHmga 6,2 Kr ra (1,2%) Ba 15,0 Kr ra (3,0%, P<0,05) ycryanHK Kungu.

By^ananapHHHr thphk Ba3HH ôyMuna aHHKnaHraH rypyxnap ypTacugaru $apK ynapHHHr ycHm Ba pHBo:®naHHm gaBpuHHHr MatnyM ôup ëm gaBpnapuga MyTnoK ycum «agannuru ôunaH ôof^hk ôynagu (1-pacM).

CaHoaT acocuga naramrapumgaH onuHraH II rypyxgaru (y aôepguH-aHryc x y cuMMeHTan) Fi gyparaM ôyKananap Ta^puôa gaBoMuga ycTyHnuK Kungu. Ycum Ba puBo^naHum gaBpuHHHr 0-6, 0-12 Ba 0-16 oMnuKnapuga MyTnoK ycum, acocaH II; III Ba IV rypyxnapgaru Fi gyparaM ôyKananap y3 TeHrKypnapu I rypyx co$ cuMMeHTan 3oTnu ôyKananapra HucôaTaH roKopu ôyngu. ^yMnagaH, 0-6 oMnuruga Terumnu paBHmga 10,6 Kr ra (6,3%, P<0,001); 9,0 Kr ra (5,3%, (P<0,001) Ba 5,3 Kr ra (3,1%, P<0,01), 0-12 oMnuruga 27,6 Kr ra (8,1%, P<0,001); 15,1 Kr ra (4,4%, P<0,01) Ba 16,3 Kr ra (4,8%, P<0,01) ycTyHnHK KunraHnuru aHHKnaHgu.

600

I n ni IV

■ 0-6 «0-12 LO-16

1-pacM. CnMMeHTa^ Ba Fi gyparafi ôyrçana^apHHHr gaBp.iap KecuMuga MyT^OK ycum KypcaTKHH^apn, Kr

YMyMaH onraHga, Ta^puôa gaBoMHga, ycum Ba pHBo:®naHHm gaBpuga, thphk Ba3HHHHHr энг KaTTa MyTnoK ycumu II rypyx (y aôepguH-aHryc x y cuMMeHTan) Ba IV rypyx (y mapone x y cuMMeHTan) Fi gyparaM ôyKananapga ycTyHnuK Kungu. XycycaH, 0-16 oMnuruga 43,9 Kr ra (9,9%, P<0,001), 33,3 Kr ra (7,5%, P<0,001) Ba 20,3 Kr ra (4,6%, P<0,01) roKopu ôyngu.

Ta^puôa gaBoMHga ypTana KyHnHK ycum caHoaT acocuga naramrapumgaH onuHraH II; III Ba IV rypyxgaru ôhphhhh ôyFHH (Fi) gyparaM ôyKananap roKopu ôyngu. ^yMnagaH, ycum gaBpuHHHr 0-6 oMrana ôynraH gaBpga II rypyxgaru ôyKananap 994,4 r, III rypyxga 985,6 r Ba IV rypyxga 965,0 r hh TamKHn Kunuô, y3 TeHrKypnapu I rypyx co$ cuMMeHTan 3oTnu ôyKananapra (935,6 r) HucôaTaH Terumnu paBHmga 58,8 r ra (6,3%, P<0,001), 50,0 r ra

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

(5,3%, P<0,001) Ba 29,4 r ra (3,1%, P<0,001), 0-12 oH^uruga 1010,4; 976,2 Ba 979,5 r hh ëKH 75,6 r ra (8,1%, P<0,001), 41,4 r ra (4,4%, P<0,01) Ba 44,7 r ra (4,8%, P<0,01) ) xaMga Ta^puöa gaBOMHga (0-16 oH^uruga) II rypyx (^ aöepguH-aHryc x ^ CHMMeman) öy^ana^ap 1005,2 r, III rypyx (^ ^HMy3HH x ^ CHMMeman) öy^ana^ap 983,3 r Ba IV rypyx (^ mapo^e x ^ CHMMeHTan) öy^ana^ap 986,5 r hh TamKH.n kh^hô, y3 TeHrKyp^apu I rypyx co$ cuMMeHTan 30t^h öy^ana^apra (914,6 r) HucöaTaH Terum^HHa 90,6 r ra (9,9%, P<0,001), 68,7 r ra (7,5%, P<0,001) Ba 41,9 r ra (4,6%, P<0,05) ycryH^HK KHngH.

CaHoaT acocuga HaramrapumgaH o^HHraH öhphhhh öyFHH (Fi) gyparaH öyKaHa.napHHHr Ha^aKaT roKopu ycum Ba puBO^^aHumura, öa^KH y^apHUHr cyHHM HaTH^a^apura xaM roKopu gapa^aga y3 TatcupHH KypcaTgu.

TagKHKOT^apuMH3ga co$ cuMMeHTan 30t^h Ba y^apHH caHoaT acocuga HaramrapumgaH o^HHraH Fi gyparaH öyKana^apHH cyHumgaH o^guHru TupuK Ba3HH, cyHHM Hara^anapu ypraHguK (2-^agBan).

2-^agBan Ma.nyMoxnap Tax^u^u myHH KypcaTguKH, öypgoKH^amgaH KeHHHru TupuK Ba3HH I rypyx co$ cuMMeman 3ot^h öyKana^ap 475,3 Kr hh xaMga caHoaT acocuga HaTumTupumgaH o^HHraH II; III Ba IV rypyxgaru öhphhhh öyFHH (Fi) gyparaH öyKana^ap Terum^u paBumga 518,0; 512,7 Ba 503,0 Kr hh TamKH^ kh^hô, y^apHHHr cyHumgaH o^guHru TupuK Ba3Hura HucöaTaH Terum^u paBumga 17,6 Kr (3,7%); 16,3 Kr (3,1); 16,7 Kr (3,3%) Ba 17,3 Kr (3,4%) TupuK Ba3H MyKoTraH^uru aHHK-naHgu.

2-^agBa^

CnMMeHTa^ 30t^h Ba Fi gyparafi 6yKana^apHHHr 16 OH.niriiga cyHHMH HaTii'/Ka.iapii

KypcaTKHH^ap rypyx^ap(n=3)

I II III IV

BypgoKH^amgaH KeHuHru 475,3+11,70 518,0+10,69** 512,7+11,10** 503,0+10,41*

TupuK Ba3HH, Kr

CyHumgaH o^guHru TupuK 457,7+11,78 501,7+11,67** 496,0+11,93** 485,7+9,70*

Ba3HH, Kr

CyHumrana HyKoTH^raH 17,6 16,3 16,7 17,3

TupuK Ba3H, Kr

CyHumga HyKaTH^raH 3,7 3,1 3,3 3,4

TupuK Ba3H hhkhmh, %

CoByMaraH TaHaHHHr HHMTa 252,0+7,09 285,7+6,36** 278,3+7,45** 273,3+6,44**

oFup^uru, Kr

CoByMaraH TaHaHHHr HHMTa 55,1 56,9 56,1 56,3

hhkhmh, %

HhKH ëF oFUp^HrU, Kr 11,3+1,20 10,0+0,58 10,3+0,88 10,0+0,58

Hhkh ëF HHKHMH, % 2,5 2,0 2,1 2,1

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

CyHHM oFHp^HrU, Kr 263,3+8,06 295,7+6,94** 288,6+8,25** 283,3+6,98*

CyHHM HHKHMH, % 57,5 58,9 58,2 58,3

Эc.пaтмa: *P<0,05; **P<0,01

ByKana^apHHHr cyHumgaH o^guHru TupuK Ba3HH öyHHHa caHoaT acocuga HaTumTupumgaH o^HHraH II; III Ba IV rypyx Fi gyparaH öyKana^ap I rypyx co$ cuMMeHTan

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

зотли букачаларга нисбатан тегишли равишда 44,0 кг га (9,6%, P<0,01), 38,3 кг га (8,4%, P<0,01) ва 28,0 кг га (6,1%, P<0,05) устунлик килди.

Шунингдек, гушт махсулдорлигини тавсифлайдиган асосий курсаткич бу совумаган нимта, ички ёг, суйим огирлиги ва суйим чикими хисобланади. Саноат асосида чатиштиришдан олинган II; III ва IV гурухлардаги Fi дурагай букачалар I гурух соф симментал зотли букачаларга нисбатан совумаган нимта огирлиги буйича тегишли равишда 33,7 кг га (13,4%, P<0,01), 26,3 кг га (10,4%, P<0,01) ва 21,3 кг га (8,5%, (P<0,01) юкори булди, ички ёг буйича эса аксинча, 1,3 кг га (13,0%), 1,0 кг га (9,7%) ва 1,3 кг га (13,0%) кам булган булса, суйим огирлиги буйича 32,4 кг (12,3%, P<0,01); 25,3 кг га (9,6%, (P<0,01) ва 20,0 кг га (7,6%, P<0,05) юкори булганлиги аникланди. Саноат асосида чатиштиришдан олинган II; III ва IV гурухлардаги Fi дурагай букачаларда суйим чикими тегишли равишда 58,9; 58,3 ва 58,2% ни ташкил килиб, уз тенгкурлари I гурух соф симментал зотли букачаларга нисбатан тегишлича 1,4; 0,7 ва 0,8% га устунлик килди.

Хулоса. Саноат асосида чатиштиришдан олинган II гурух (У абердин-ангус х У симментал), III гурух (У лимузин х У симментал) ва IV гурух (У шароле х У симментал) биринчи бугин (Fi) дурагай букачалар соф симментал зотли букачаларга нисбатан усиш ва ривожланиш хамда бурдокилаш давомида сезиларли даражада туйимлилик кийматига эга озукаларни куп истеъмол килдилар. Бу уларнинг юкори тирик вазнга, гушт махсулдорлигини шакланишига хамда ирсий имкониятларини тулик юзага чикаришини таъминлади. Шунингдек, бир хил озиклантириш ва саклаш шароитларда устирилганда, саноат асосида чатиштиришдан олинган II; III ва IV гурухдаги Fi дурагай букачаларнинг тирик вазни, мутлок ва уртача кунлик усиш курсаткичлари буйича уз тенгкурлари I гурух соф симметал зотли букачалардан усиш ва ривожланиш хамда бурдокилаш даврларида устунлик килганлиги аникланди. Бу эса саноат асосида чатиштиришдан олинган биринчи бугин (Fi) дурагай букачаларнинг юкори ирсий имкониятга эга эканлигидан далолат беради. Суйим натижалари шуни курсатдики, саноат асосида чатиштиришдан олинган Fi дурагай букачаларда совумаган нимта ва суйим огирлиги хамда уларнинг суйим чикими буйича курсаткичлари юкори натижаларни курсатди. Бу эса уларни тула кийматли озиклантириш ва уларни ирсий имкониятларига узвий равишда боглик эканлигидан далолат беради.

Шундай килиб, саноат асосида чатиштиришдан фойдаланиш, уларнинг генотипига боFлик х,олда юкори даражада тирик вазн ва гушт мах,сулдорликка эга булганлигини курсатди, бу саноат асосида чатиштиришдан фойдаланиш самарали усуллардан бири эканлигини курсатди.

REFERENCES

1. Ахмедов Д.М., Иргашев Т.А., Косилов В.И. Рост и развитие бычков разных генотипов в условиях долинной зоны Таджикистана. //Известия Оренбургского Государственного аграрного унверситета. 2016 г. №3 (59), с. 114-116.

2. Бельков Г.И., Панин В.А. Мясная продуктивность чистопородных лимузинских и помесных бычков на южном Урале. //Известия Оренбургского государственного аграрного университета. 2017 г., №4 (48), с. 105-107.

3. Борисова В.В., Сурундаева Л.Г. Рост и развитие животных симментальской породы разного генотипа в условиях Южного Урала. //Вестник мясного скотоводства. 2017 г., №2 (98), с. 39-45.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

4. Горлов И.Ф., Кайдулина А.А., Нелепов Ю.Н., Карпенко Е.В. Эффективность промышленного скрещивания. //Известия Нижневолжского агроуниверситетского комплекса. 2013 г., №2 (30), с. 1-5.

5. Гудыменко В.В. Эффективность промышленного скрещивания при производстве говядины. //Известия Оренбургского Государственного аграрного унверситета. 2014 г., №2, с. 119-121.

6. Жаймышева С.С., Бухарметов А.Г., Востриков Н. Эффективность скрещивания коров симментальской и лимузинской пород. //Известия Оренбургского Государственного аграрного унверситета. 2011 г., №3 (31-1), с. 154-155.

7. Лукъянов В.Н., Прохоров И.П., Эртуев М.М. Рост, развитие и мясная продуктивность бычков симментальской порды и ее помесей с абердин ангусской и лимузинской. //Ж. "Молочное и мясное скотоводство". 2017 г., №3, с. 22-25.

8. Madrahimov Sh.N., Rо'zibаyev N.R. Industry-based crossing effic. //A German Journal "World Bulletin of Social Sciences (WBSS)". - German, 2022. - Volume 15. - P. 20-25 (ISSN(E): 2749-361X; Impact factor 7.545).

9. Мадрахимов Ш.Н. Сут-гушт йуналишидаги корамол зотлар мах,сулдорлигини оширишнинг селекцион-технологик асаслари. //Автореферат. ^ишлок хужалиги фанлари доктори. 2024 й., Тошкент ш. 72 б.

10. Madrahimov Sh.N. The effect of feeding on the expression of the hereditary opportunities of monbelyard bulis belonging to different genotypes. //EUROPEAN MULTIDISCIPLINARY JOURNAL OF MODERN SCIENCE ISSN 2750-6274 https://emjms.academicjourna l.io Volume: 22 | Sep-2023.

11. Панин В.А. Рост и развитие лимузинских бычков и помесей с симментальской породой в зоне Южного Урала. //Всероссийский научно-практический журнал. Аграрный вестник Юго-Востока. 2010 г., №2 (5), с. 38-40.

12. Ro'ziboyev N.R., Qazaqova S.O. Turli tana tuzilishiga ega simmental zotli sigirlar onalarining sut mahsuldorlik ko'rsatkichlari. //J. Chorvachilik va naslchilik ishi. 2021 y., №2, 19-20b.

13. Яковенко А.М., Антоненко Т.И., Селионова М.И. Биометричечкие методы анализа качественных и количественных признаков в зоотехнии. Учебное пособие. Ставрополь, Агрус, 2013 г.

14. Breitenstein, K. Die Entwicklung des VEG (Z) Tierzucht Peschwitz zum Zuchtbertieb fur Fleischvleckvich. //Tierzucht. 2015 Bd. 3. H.1. S. 32-33.

15. Cunningham, B. Performance and genetic trend in рpurebred Simmental regions of the United states. I//J. Anim. Sci. 2015 Vol. 73. № 9. P. 2540-2547.

16. Dalke, B.S., Bolsen, K.K., Sonon R.N. The feeding value of wheat middlings in high concentrate diets of finishing steers. //Proc. 17 World Conf. On animal Production, S. 1. 2013. Vol. 3. P.216-217.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.