Научная статья на тему 'THE VERB"ERLEBEN" IN MODERN LITERARY LANGUAGE OF GERMANY'

THE VERB"ERLEBEN" IN MODERN LITERARY LANGUAGE OF GERMANY Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
17
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕКСТ / ПРЕДЛОЖЕНИЯ / ПРИЗНАК / ЛИНГВИСТИКА / РАМКА / ПРОЦЕСС РЕЧИ / СТИЛЬ / ПРАГМАТИЧЕСКИЙ / СОБЕСЕДНИК / ЕДИНИЦА / ЧАСТИ РЕЧИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Карахонов Махмадрасул Сарахонович, Шозедов Нафасшо Шозедович

В статье нами рассматриваются точки зрения семасиологов на семантичес кий аспект глаголов, подвергается анализу глаголы «erleben» и «аз сар гузарондан» в двух далеко родственных языках. При анализе делается основной акцент на семантический объём упомянутых глаголов, даются и анализируются синонимичные пары глаголов «erleben» и «аз сар гузарондан». Делается попытка проследить за их поведении в различных контекстуальных окружениях. Несомненный интерес представляют также семантика право- и левостоящих участников глагольного действия.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ГЛАГОЛ "ERLEBEN" В СОВРЕМЕННОМ НЕМЕЦКОМ ЯЗЫКЕ

Semasiologists points of view are considered about semantic aspect of the verbs in the article by us. The „erleben” verb is composed for analyse in two far-relatived languages which means “to outlive”. The main accent is made on semantically volume of the reminded verbs and the synonym pairs of the verb “erleben” are given and analyzed here. The attempt of their meaning is done in different contexts with used verbs. Doubtless interest is also shown by right and left actions of the verbs which are used in the contexts with these verbs.

Текст научной работы на тему «THE VERB"ERLEBEN" IN MODERN LITERARY LANGUAGE OF GERMANY»

ФЕЪЛИ «ERLEBEN» ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ ^ОЗИРАИ ОЛМОНИ

Царахонов М., Шозедов Н. Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Калима боигарии кимматбахотарини забон аст, зеро агар вожжа намешуд одамй лол мемонд. Арзи вучуд намудани худи забон низ бидуни калима амри махол мебуд. Калима мисли хиштест, ки аз чониби устои хиштчин устокорона болоихам чинда шуда ибораву чумларо тавлид мекунад. Ч,умлахо дар заминаи конуниятхои маъно ва сарфу нахв бо ^ам алокаманд гашта абзатсро созмон медиханд ва абзатсхо дар асоси конуну коидахои забону услуб алока баркарор намуда порчахои матнро ташкил медиханд.

Икрор бояд шуд, ки олимони забошиносу адабиётшинос, хусусан матншиносон то кунун оиди тавсифи он ба хулосаи ягонаи илман асоснок наомадаанд. Матн чй дар адабиёти таълими-методй ва чй асархои илмй ба таври мухталиф фахмида ва тавсиф мешавад. Маълум аст, ки то Л.Елмслев ва К.Пайк чумла вохиди бузургтарини забон шинохтаву маънидод мешуд. Забошиносони баъдй ин акидаро чонибдорй намуда андешае иброз доштанд, ки мувофики он забон аз ибтидо дар шакли матнхо арзи вучуд дошта ба хамин тарик онхо матнро аломати нахустини маънодору мухими забон гуфта маълумоти бевосита ва мухталифи лингвистй мепиндоштанд. Вохидхои дигари забон ба андешаи онхо тавассути тахлили лингвистй аз матн ба вучуд меоянд. Аз хдмин хотир онхо андеша доштанд, ки лингвистика бояд дар шакли лингвистикаи матн, илме, ки вазифаи асосиаш тасвиру амал намудани тамоми вохидхои забон дар таркиби матн ва тахкики унсурхои он хамчун «хамрохони ёридиханда дар ташаккули матн» мебошад.

Хотирнишон кардан бамаврид аст, ки матн одатан истеъмоли пайи хами чумлахои то андозае фикри томифодакунанда, чумлахое, ки дар чахорчубаи матлаби умумии муаллиф маъноян алокаманданд, фахмида мешавад. Матншиноси машхури Олмон К.Бринкер дар ин бора менигорад «Матн пайдархамии вобастаи чумлахо ва ё ба таври дигар пайдархамии маъноян алокаманди чумлахо мебошад» [2, с. 50-51].

Ба андешаи матншинос И.Р.Галперин «матн ин асари эчодии чараёни нутки ба итмомрасида мебошад. Он дар шакли хуччати хаттй тачассум ёфта мувофики навъи ин хуччат аз назари адабй коркард шудааст, яъне асаре, ки аз унвон (сарлавха) -у вохидхои дигари махсус (вохидхои аз чумла бузургтар), ки бо навъи алокахои мухталифи лугавй, грамматикй, мантикй ва услубй алокаманд шуда максади муаяну прагматикй доранд» [1, с. 18].

Матншиноси овозадор Х,.Глинц нигоштааст «Матн ин асарест, ки аз чониби муаллиф бо максаду нияти дарки якхела офарида шуда ба нияти таъсири якхелаи минбаъд, аз руй коида на ба мусохиби алохида, балки ба якчанд, хатто ба мусохибхои зиёд сабт шудааст, мебошад» [3, с. 82].

Бо сабаби махдуд будани хачми макола рочеъ ба матн суханро дароз намекунем ва онро ба мавриди кулайтар мавкуф гузошта танхо оиди калима ва маънои он чанд харф ба забон меорем.

Тавре дар боло ишора гашт, калима маводи мухимтарини забон аст ва вакте забон мегуем пеш аз хама калимаро дар назар дорем. Махз калимахоянд, ки одамон мубодилаи афкор мекунанд. Калима хамчун вохиди асосии забон аз замонхои кадим диккати олимони забоншиносро ба худ чалб менамуд. Ин бесабаб набуд, зеро он табиату сифати ачибе дорад. Он кудрате дорад инсонро хурсанду махзун намояд, кудрате дорад шахсро рухбаланд ва ё маъюс гардонад. Ин худ як муъчизаест, ки дар рафти рушди забон ба калима якто шудааст. Ин муъчиза махсули тафаккур, муносибати тулонии инсонхо ва тачрибаи шахсиву чамъиятии одамон аст. Аз гуфтахои боло хулоса баровардан мумкин аст, ки калима вохиди асосй - марказии забон буда, истилохи охирин пеш аз хама системаи калимахо мебошад. Калима хамчун вохиди номинативии забон баромад намуда хусусияти грамматики забонро ошкор мекунад. Он хамчун вохиди номинативй номи лексема ва хамчун вохиди грамматики номй шакли калимаро гирифтааст.

Бояд гуфт, ки калимахои забон, бехтараш калимахои таркиби лугавии забон якранг нестанд. Онхо аз чихати маънй ва аз руи мавкеи хеш дар нутк ба мустакилмаънову номустакил чудо мешаванд. Ба гурухи аввал онхое шомиланд, ки номи ашёхои мухталиф дар маънои васеи калимахо (das Buch - китоб, der Füller -худнавис, der Fluß - дарё, die Frau - хонум, завча); номи амалу холат (gehen - рафтан,

stehen - истодан, schlagen - задан, schlafen - хобидан, springen - паридан); сифат (schwarz

- сиёд, weich - мулоим, hoch - баланд,); аломати амал (schnell gehen - тез гаштан, sehr heiß - хеле гарм) ва монанди индоро ифода мекунанд. Гуруди баъдиро он калимадое ташкил медиданд, ки дар чараёни нутк вазифаашон аз пайваст намудани калимадо ва баркарор намудани муносибати байни ондо иборат мебошад. Масалан, пешоянддою пайвандакдои зерин мукоиса шаванд: in; an; um; am - дар, mit; zusammen; zusammen mit

- бо, und - ва, auch - дам ва гайрадо.

Ишора бояд кард, ки калимадои забон гуруддои мухталифро ташкил мекунанд. Ин гуруддо диссадои нутк, гуруди калимадои дамреша, гуруддои услубй ва монанди индо мебошанд. Ба дамин тарик калимадо дамчунин аз лидози якчинсй (шабодат) ва ё наздикии маънои лугавии хеш, гуруди муаянро ташкил медиданд. Инро дар забоншиносй гуруди ашёй - тематикй ном мегиранд.

Гурудбандии лугавй-маъногй ин аз назари маъно яккунии калимадои шабеду наздики як диссаи нутк мебошад. Ин додисаи ба назар содда вале басо мураккаби забон метавонад калондачм ва на онкадар калон дачм шавад. Гуруди лугавй-маъногии калондачмро разряддо (катордо) ном мебаранд ва на онкадар калондачм бо вожадои гуруддо , катордо ва ё чуфтдо ифода мешаванд.

Дар инчо кушиш ба харч медидем, оиди яке аз феълдои асосй (моторики) гуруди «erleben -аз сар гузаронидан» андешаи хешро руи когаз биёрем ва муродифдои точикии маъмули онро шард намоем.

Мутолиаву мушодидадо нишон медидад, ки ба дайси муродифдои наздику дури точикии ин феъл калимадои зерин баромад мекунанд:

- аз сар гузаронидан, чашидан (испытать), дидан (испытать), зинда мондан;

- умр дидан, умр ба сар бурдан, зиндагонй кардан, зистан;

- тоб овардан, тоб оварда тавонистан, токат кардан, бардошт кардан, сабр кардан, истодагарй кардан, тадаммул кардан;

- фаромуш кардан, аз хотир баровардан, аз ёд баровардан;

- ба даячон омадан, ошуфта шудан, парешон шудан, мушавваш шудан.

Бояд гуфт, ки феъли асосии «erleben» гузаранда буда маънои онро дорад, шахс ба таъсири додисаи беруни, ки он ба диссиёташ асар мегузорад, дучор мешавад. Ба дайси актантдои тарафи рости ин феъл калимадои : Überraschen - додисаи ногадонй (гайри чашмдошт), Genugtuung - каноат (конеъмандй, ризоият), Entteuschung - дилсардй, ноумедй, Freude - хурсандй, Niederlage - маглубият, шикаст, viel schweres - душвории зиёд ва монанди индо баромад мекунанд.

Маъношиносони маъруфи иттидоди Шуравй А.Л. Карлин ва Р. А. Черфас рочеъ ба феъли «erleben» дарф зада ба дайси дамроди рости ин феъл истифода шудани зиёда аз дувоздад дамрод бо маънодои гуногун, аз чумла бо маънои мачдул низ ишора мекунанд [4, с. 166].

Бояд гуфт, даммаънои наздиктарини феъли «erleben - аз сар гузаронидан» феъли «durchmachen - aз сар гузаронидан, паси сар кардан» буда, мисли даммаънои хеш гузаранда аст. Феъли «durchmachen» дар тафовут аз «erleben» ба саргузаште ишора мекунад, ки ба таври бад анчоми хешро ёфтааст ва фоил онро аз аввал то охир тадаммул мекунад. Аз ин нуктаи назар дамчун муродифи хеле наздики «durchmachen» феъли «überstehen - паст сар кардан; бартараф кардан» аст. Феъли «überstehen» маънои чизи номатлуб, ногуворро бо сарбаландй паси сар карданро дорад.

Мисолдои зеринро мулодиза намоед:

1) Er hat viel Schweres erlebt - Вай душворидои зиёдро аз сар гузаронд;

2) Sie haben den Krieg erlebt - Ондо чангро аз сар гузарониданд;

3)Wir ha^n zwar geglaubt, mehr könnte man nicht erleben, als wir erlebt hatten - Мо дар дакикат фикр карда будем аз чизе, ки мо паси сар намудем, бештар паси сар кардан мумкин аст;

4) Sei tapfer in Deiner schwersten Stunde. Es hilft ja nichts. Wir alle mußten das mal durchmachen. - Дар соати душвортаринат нотарс бош. Чизе кумак намекунад. Мо дама бояд боре инро аз сар мегузаронем;

5) «Du weißt nicht, was ich durchgemacht habe», sagte sie. - «Ту намедони, ман чиро аз сар гузаронидам», гуфт у;

6) Plötzlich war der Anfall vorbei. Er waschte sich den Schweiß von der Stirn, als hätte er einen Kampf überstanden - Ногадон бехудшавй гузашт (паси сар шуд). Вай монанди он, ки муборизаро паси сар намуда бошад, аракро аз пешонияш пок кард.

Мушодидадо собит менамоянд, ки мавкеи чапи феъли «durchmachen» - ро калимадо бо маънои абстракт ишгол менамоянд. Дар вазифаи дамродони чониби чапи ин феъл вожадои зерин ба мушодида расиданд: «schlechte Zeiten -замондои бад, eine seelische Krise - будрони рудй, böse Jahre - солдои зишт: vieles durchmachen - чиздои зиёдро аз сар гузаронидан, allerhand durchmachen - дар гуна додисаро паси сар кардан» ва монанди индо. Бо феъли «überstehen» бошад, калимадои зайл дар мавкеи рост карор мегиранд. «Unannehmlichkeiten -дилсиёдй; хафагй; Schwierigkeiten - душворидо, eine erniedrigende Szene - cаднаи пастзананда, den Krieg überstehen - чангро паси сар кардан: баъд аз хатари паси сар шуда ва гайрадо.

Ба дайси даммаънои феъли асосии «erleben» ба гайр аз феълдои ишорагашта боз феълдои «durchleben - тадаммул кардан; miterleben - аз сар гузаронидан, дидан, чашидан; überleben - умри дарозтар дидан (нисбат ба нафари дигар); verwinden - паси сар кардан, фаромуш кардан (чизи нохуш, нофорам); verschmerzen - аз сар гузаронидан, токат кардан, тоб овардан; überwinden - паси сар кардан, бартараф кардан ва монанди индо, баромад мекунанд.

Феъли гузарандаи «durchleben» маънои вакти муайянро аз сар гузарондан, гузаронидани вакт, аз огоз то анчом аз сар гузарониданро ифода карда бо калимадои «schwere Monate - моддои душвор, einen schweren Tag -рузи сахт, Jahre der Not - толдои мудточй» ва монанди индо мавриди истеъмол карор мегирад. Феъли «durchleben» - аз назари давомнокии амал даммаънои наздиктарини феъли «durchmachen» мебошад.

Феълдои «miterleben» - у «überleben» дарду гузаранда буда «überleben» аз касе ва ё чизе умри зиёдтар дидан; дар кайди даёт монданро ифода мекунад. Ба вазифаи даммаънои феълдои ишорагашта боз се феъли дигари гузаранда «verwinden, verschmerzen ва überwinden» баромад мекунанд. Ин феълдо маънои аз хотир баровардани зиён, худро дар ладзае (додисае) ба даст гирифтан; дар бораи чизе, ки гаму гусса меорад, дигар фикр накарданро ифода мекунанд. Мисолдои зеринро мукоиса кунед:

1) «Nein, Simone hielt an dem Alten fest, und nach all dem Finstern und Trüben, was sie heute durchlebt hat, wird es ihr wohltun, ihn zu sehen. - Не, Симоне пирамардро сахт медошт, ва баъди тамоми торикиву тирагие, ки у имруз аз сар гузаронд, дидани вай хушдолаш ходад гардонд:

2) «Wer es nicht selbst miterlebt hat, kann es sich gar nicht vorstellen, mit welcher Intensität die Generation um die Jahrhundertewende sparte. - Касе инро якчоя аз сар нагузаронидааст, онро умуман тасаввур намекунанд, бо кадом шиддат насл дар байни ду аср пасандоз мекард;

3) «Wenn Sie mich überleben sollten, werden Sie auch nicht die Freude haben, an meiner Bahre zu stehen. - Агар аз ман дарозтар умр диданй бошед хурсанд находед шуд, ки дар сари тобути ман меистед;

4) «Seine Frau, die den Verlust des Geschäfts nicht verwinden konnte, nahm sich das Leben - Завчааш, ки барбод рафтани тичоратро тадаммул карда натавонист, худкушй кард; 5) «Wenn ein Kollege Vaters zu Besuch kam, schloß sie sich in ihrem Gastzimmerchen ein. Sie überwand nur schwer diesen Makel auf ihrem reinen Leben. - Вакте як дамкори падар ба медмонй меомад, у дари медмонхоначаашро мадкам мекард. У ин догро дар зиндагии далолаш базур паси сар мекард».

Адабиёт:

1. Гальперин И. Р. Текст как объект лингвистического исследования. - М., 1981.

2. Brinker K. Textlinguistik. Zum Forschungsstand einer neuen linguistischen Teildisziplin.

Gegenwarstsprache und Gesellschaft.-Düsseldorf, -1972.

3. Glinz H. Soziologische und Kernbereich der Linguistik. Skizze einer Texttheorie. Sprache und

Gesellschaft. Schriften des Instituts für deutsche Sprache in Mannheim. - Düsseldorf, 1971. - Bd.

XIII.

4. Karlin A., Tscherfas R. Wählen Sie das richtige Wort! Moskau 1972.

ГЛАГОЛ «ERLEBEN» В СОВРЕМЕННОМ НЕМЕЦКОМ ЯЗЫКЕ

В статье нами рассматриваются точки зрения семасиологов на семантичес кий аспект глаголов, подвергается анализу глаголы «erleben» и «аз сар гузарондан» в двух далеко родственных языках. При анализе делается основной акцент на семантический объём упомянутых глаголов, даются и анализируются синонимичные пары глаголов «erleben» и «аз

сар гузарондан». Делается попытка проследить за их поведении в различных контекстуальных окружениях. Несомненный интерес представляют также семантика право- и левостоящих участников глагольного действия.

Ключевые слова: текст, предложения, признак, лингвистика, соучастник, рамка, процесс речи, названия, стиль, прагматический, собеседник, единица, полнозначный, части речи.

THE VERB«ERLEBEN» IN MODERN LITERARY LANGUAGE OF GERMANY

Semasiologists points of view are considered about semantic aspect of the verbs in the article by us. The „erleben" verb is composed for analyse in two far-relatived languages which means "to outlive". The main accent is made on semantically volume of the reminded verbs and the synonym pairs of the verb "erleben" are given and analyzed here. The attempt of their meaning is done in different contexts with used verbs. Doubtless interest is also shown by right and left actions of the verbs which are used in the contexts with these verbs.

Keywords: text, sentence, sign, linguistics, participator, frame, in the process of speech, title, style, pragmatic, interlocutor, unit, brimful, part of speech.

Сведения об авторах: Карахонов Махмадрасул Сарахонович, кандидат филологических наук, доцент, декан факултета романо-германских языков ТГПУ имени Садриддина Айни, email: muhammad1967@mail.ru

Шозедов Нафасшо Шозедович, старший преподаватель, ТГПУ имени Садриддина Айни, e-mail: muhammad1967@mail.ru

About authors: Karakhonov Mahmadrasul Sarahonovich, candidate of philological science, associate professor, Dean of the romanistik-germanistik faralty at the Tajik State Pedagogical University named Sadriddin Aini

Shozedov Nafassho Shozedovich, master teacher, Tajik State Pedagogical University named Sadriddin Aini

ОНТОЛОГИЧЕСКИЙ АСПЕКТ ЛИНГВИСТИКИ ТЕКСТА

Балхова С.Я.

Филиал МГУ им. М.В. Ломоносова в г. Душанбе

Проблема межкультурной коммуникации, в частности, когнитивный подход в современной лингвистике, сочетающий в себе проблематику психолингвистики, прагматики и других областей научного знания, вызывает интерес многих лингвистов, так как именно такой подход помогает лучше понять особенности мышления людей, говорящих на иностранном языке.

Таким образом, опираясь на определение того, что теория любой науки содержит три аспекта - онтологический (связанный с сущностной природой изучаемого объекта), гносеологический (связанный с процессом познания объекта и вычленения предмета исследования) и методологический (связанный с обоснованием подхода или принципов научного анализа), вданной работе рассматривается онтологический аспект социальной коммуникации. Онтология (греч.о^тоо "сущее" + Хоуос " учение") социальной коммуникации связана прежде всего с природой ее первой составляющей -социальными структурами общества. Вслед за Карл Поппером, сформировавшем концепцию трёх миров: мира физических объектов и состояний, мира психических и ментальных состояний сознания и мира объективного содержания мышления: содержание научных гипотез, литературные произведения и другие, не зависящие от субъективного восприятия объекты, рассматриваем бытие как основной предмет онтологии, которое определяется как полнота и единство всех видов реальности: объективной, физической, субъективной, социальной и виртуальной [6, с. 157]. Основываясь на этой концепции, рассмотрим теорию коммуникации исходя из следующих параметров:

1. Участниками коммуникации могут выступать два субъекта (отдельный человек или группа людей, вплоть до общества в целом), а также животные (зоокоммуникация). Согласно этому признаку из понятия коммуникации исключается взаимодействие неодушевленных объектов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.