Научная статья на тему 'THE ROLE OF SINGLE MOTHERS IN THE EDUCATION AND UPBRINGING OF THE CHILDREN'

THE ROLE OF SINGLE MOTHERS IN THE EDUCATION AND UPBRINGING OF THE CHILDREN Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
81
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАТЕРИ ОДИНОЧКИ / ВОСПИТАНИИ ДЕТЕЙ / СЕМЬЯ / ПОСЛОВИЦЫ И ПОГОВОРКИ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Рамазонова Р.

Статья посвящена актуальной проблеме, так как в настоящее время остро встаёт вопрос о роли семьи в воспитании детей. Автор статьи раскрыл роль матери одиночки в обучении и воспитании детей. На конкретных примерах показал последствия развода родителей, и трудности стоящие перед матерью одиночкой в экономической воспитательном значении. Большинство детей тяжело воспринимают развод родителей становятся скованными, трудновоспитуемыми. В статье приведены высказывания Макаренко, Саъди, Абдушукури Балхи о воспитании, а также пословицы и поговорки.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ МАТЕРИ ОДИНОЧКИ В ОБУЧЕНИИ И ВОСПИТАНИИ ДЕТЕЙ

Article is devoted in on actual problem as a question of family role in education of children in a present - days. The author revealed the role of a single mother in the education and upbringing of the children. On concrete examples author showed the effects of his parents divorcé and the difficulties found by a single mother in economy educationvalue. Most of the children perceive diverse of their parents very difficult become the repressed and indocile children. The article presents the statements of Makarenko, Saadi, and Abdushukui Balkhi about education, as well as proverbs’ and saying. Keywords: single mother, education of children, family, proverbs’ and saying.

Текст научной работы на тему «THE ROLE OF SINGLE MOTHERS IN THE EDUCATION AND UPBRINGING OF THE CHILDREN»

PERSONALITY-ORIENTED APPROACH TO TRAINING AND EDUCATION OF PUPILS IN

THE CREATIVE CENTER

This article examines the question of the right approach teachers-heads of groups and sections of the creative centres of development of abilities of students to the question about their training and education at the modern stage of society development. The author particularly focuses specialists on the integration of individual subjects developing individual creative skills of students, stimulating their thinking, activating their potential. The advantages of learner - oriented method disclosed in the ability to combine work and creative character with the classroom curriculum.

Keywords: education, center of creativity, personal development, integration, integrated employment.

Сведения об авторе: Одинаева Одинамох Зубайдовна, директор инновационного лицея «Душанбе» при Технологическом университете Таджикистана, соискатель кафедры педагогики ТГПУ имени С. Айни, e-mail: robitainlicei@mail.ru

About author: Odinaeva Odinamo Zubaydovna, the headmistress of innovative lyceum «Dushanbe» of Technological University of Tajikistan, researcher of the chair of Pedagogy of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

САХ,МИ МОДАРОНИ ТАН^О ДАР ТАЪЛИМУ ТАРБИЯИ ФАРЗАНДОН

Рамазонова Р.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Оила яке аз омили муассир дар рушди хамачонибаи фарзандон аст. Оила маконе аст, ки кудак ба тамоми тачрибахои дигар лахзахои ичтимой ва зиндагии худ ба он боз мегардад. Осоишгохест, ки дар он чо хама ифтихорот ва мавкеашонро ба намоиш мегузоранд. Дар он чо у ба дунболи мархаме барои тааммулот, шикастхо, чарохатхо ва захмхое вориди бархурд мегардад, то олами худро таскин бахшад.

Дар китоби «Васиятнома»-и Абуханифа Нуъмон ибни Собит ба шогирдаш омадаст, ки аввал бояд шахс илм омузад, аз руи илмаш сохиби касб шавад ва сипас оила барпо кунад [6, c. 227].

Вокеан, шахсе, ки илму хунар дошта бошад, хор намешавад ва барои бунёди оилаи солим бемуаммо рохаш кушода мешавад. Чдвонон дар шароити зиндагй тачрибаи кофй надоранд ва дар нобаробарии зиндагй тахаммул накарда, чудоии волидайн огоз мегардад. Чудоии волидайн ба чуз дар мавориди истисной, ки посухе сахех барои шароит ва мушкилоти мавчуд аст, тачрибаи талх ба шумор меравад. Модар бо фарзандон бе шароити иктисодию ичтимой танхо мемонад ва окибат кудакон душвортарбия ном мегиранд. Хислату рафтори ношоями кудакон дар тарбияи нодурусти оилавй дида мешавад. Ва чунин афоризмхои халкй шаходатдихандаи он аст: «Нуксони кудак аз оилаи уст», «Барои фарзанди бад модар чавобгар аст», «Ними кобилият аз руи азал, ними дигараш аз тарбия», «Духтаре, ки модар эрка кардааст, дар чорраха мемонад», «Духтарро эрка кардан ба марги у баробар аст», «Тарбия ганчи бебахост», «Фарзанд азиз, одобаш аз вай азизтар» ва гайра.

Чудоии волидайн илова бар таъсири умдатан манфй бар зиндагии заношуй, бар зиндагии фарзандони ин хонаводахо низ накши мухиме ифода мекунад ва заминаи муносибате барои эчоду густариши мушкилот фарохам месозад. Модароне, ки барои тарбияи фарзандон танхоянд ба рузгору зиндагй машгул шуда, барои тарбияи фарзанд вакт чудо карда наметавонанд. Модароне, ки тарбияро танхо мебаранд, рахмдил мешаванд. Рахмдилии модар ба фарзанд, яке аз сабабхои дар кори тарбия ба бехавсалагй рох додани у мешавад.

Ч,удоии волидайн навъан вахшатноктарин ходиса бар равони як кудак аст. Аз байни осебхое чун марги волидайн, маълулияти чисмонй ва суистифодаи чинсии кудакон талокро бадтарин ходисахои зиндагии у рутбабандй намудаанд. Кудакон якин донанд, ки дар чудоии волидайнашон гунахкор нестанд, боз ин фикр онхоро азоб медихад, ки шояд метавонистанд, икдоме ба амал оваранд, то аз ин чудой пешгирй кунанд. Ч,удой руйдоди печидае аст ва мушкилоти зиёдеро дар созгории кудакон боис

мегаpдад. Ч,удои ба хаёти кyдакон сабабхои дyшвоpтаpбиягиpо ба вучуд меоваpанд [5, с. 122].

Зу^^о™ качpавй ё дyшвоpтаpбиягиpо ба чунин вазъияти таpбиявй даp оила алокаманд менамоянд.

1. Ба таpбияи фаpзанд танхо будани модаp.

2. Мавчуд набудани таъсиpи бошyypонаи таpбиявй даp кyдак.

3. Даpачаи баланди фишоp ва хатто зypоваpй даp таpбия.

4. Аз pyи тасаввypотхои худбинона аз будаш зиёд бахо додан ва мустакилии кyдак.

5. ТаpFиби беpахмй тавассути ахбоpи омма.

6. Инкоp намудани аpзишхои шахсияти кyдак.

Ба даpачаи даpкоpй мувофик намудани модаp аз асосхои таpбиявии оилавй, аз хад зиёд сyистифода каpдани модаp ё боваpй накаpдан ба имконияту куввахои фаpзандонpо аз чумлаи хамин гуна сабабхо нишон додан мумким аст.

Arap модаp даp таpбияи фаpзандон масъyлиятpо хис накаpда, онpо ба души бобову модаpкалон ва хешу табаpон боp кунанд, ё гуянд, ки ба ин мактабу муаллим айбдоp аст, дyшвоpихои таpбия авч мегиpандy пешpавиашон дyшвоp мегаpдад. Муаллим ва pохбаpи синф вазифадоp аст, ки дyшвоpихо, камбудихои таpбияи оилавиpо фош каpда, саpи вакт чоpахо андешанд.

Таpбияи оилавй хамон вакт пypсамаp мешавад, ки хамаи аъзои калонсоли оила талабхои ягонае, ки оила, мактаб ба назди хонандагон мегyзоpад, дастгиpй намоянд, яъне ба ибоpаи халкй гуем, аз як гиpебон саp баpоpанд.

Баpои таpбияи фаpзандон модаp бояд аз эчодиёти дахонакии халк заpбyлмасалy маколхо, латифаю афоpизмхо, кофияву чистонхо, афсонаву достонхо ва Fайpа бохабаp бошад ва бо панду насихат ва машваpат фаpзандонpо даp pyхияи ватандустиву мехнатдустй таpбия намояд. Чунки баpои таpбияи дypyсти фаpзанд заpбyлмасалy маколхо мохияти таpбиявй доpанд. Заpбyлмасалy маколхо мохияти асосии хyдpо даp шаpоити сохти нави чамъиятй пайдо каpдаанд. Монанди: «^p кунй, нон мехypй», «Зинати шахс илму хyнаp аст, илму хyнаp хусни дигаp аст», «Кушиши чавонй - pохати пиpй» ва дигаpхо.

Афсона хазинаи беинтихои эчодиёти дахонакии халкй буда, ошно шудани фаpзандон ба он муфид аст. Чунки афсона метавонад хаёлоти хаp як шахси эчодкоppо бой гаpдонад, ypо мачбyp созад, ки ахамияти аз худ бофтан, эчод каpданpо донад. Афсона забони y, лyFати ypо бой мегаpдонад ва кудак шахси хаматаpафа инкишофёфта мешавад. Ин гуна обpазхоpо даp достони «Самаки айёp», даp киссаву хикояхои саpгyзаштии фантастикии «Ризвоншох ва маликаи Рухафзо», «Маликаи хyшофаpини Гавхаpточ», даp хикояхои халкии «Солехи хиштpез ва дyхтаpи Козии БаFдод», «Дузду козй», «Крзй ки даp хиpмани худ ба зеp афтод», «Раиси вилояти Мавсил ва писаpи y», даp pоманхои Абумуслимнома», «Доpобнома», «Кахpамони котил», даp «Чоp даpвеш» метавон даpёфт [7, с. 216].

^p як аъзои чомеа, аз чумла модаpон баpои машваpат додан хукук доpанд, чунки пешpавии чомеа аз таpбияи насли навpас вобастагй доpад. Ин вазифаи мухим пеш аз хама ба оила вобаста буда, даp pафти машваpат волидайн фаpзандонpо ба хаёти мустакилона тайёp менамоянд. Хдо як иштиpокчии pаванди таpбия метавонад ба pохy машваpатхои гуногун вазифахои гуногуни таpбиявиpо ичpо намоянд, аз он чумла фаpзандонpо даp pyхияи башаpдyстй, мехнатдустй, накyкоpй, pахмдилй, одаму одамгаpй, аклу заковат ва таpбияи зебошиносй, чисмонй, аклй, ахлокй, хукукй таpбия намоянд.

Даp «Ахлоки Мухсинй» омада:

Ру мапеч аз машваpат, зеpо ки аpбоби хиpад, Машваpатpо пешкоpи ахли давлат гуфтаанд [9, с. 86].

Модаp тамоил доpад кудакони масъyлиятпазиp таpбият кунад. Даp омузиши масъулияти кудакон бояд мутаваччех буд, ки масъyлиятпазиpиpо наметавон ба зyp, ичбоp, тахдиду тахмил ба касе омузиш дод. Балки масъулият эхсосе аст, ки даp даpyни фаpд саpчашма мегиpад ва омухта мешавад. Модаpони танхо, ки масъyлиятpо ба зимма гиpифтаанд, гохе сахтгиp ва гохе сахлангоpанд. Кудакон даp ин холат даp аксаpи мавоpид ошуфта хастанд.

Яке аз кумакхо баpои модаpоне, ки ба таpбият танхо масъуланд, тавсия мешавад, ки фунуни гуш доданpо биомузанд. Aксаpи модаpон ба кудаки худ гуш намедиханд ва

кабл аз сухбати кудак калимахои «на»-ро ба забон чорй месозанд. Баъд кудак ба натичае мерасад, ки харф задан ба модараш бехуда аст. Бинобар ин кудаконе, ки бе падар ба воя мерасанд, танхо аз модар кумак менамоянд. Дар холе, ки дустон, муаллимон ба хубй ба харфи онхо гуш медиханд ва дар халли масоили онхо кумак мекунанд. Гуш додани фаъол бехтарин махорат барои ёрй ва кумак барои дигарон махсуб мешавад. Гуш додан ба бахси мантией ба кудак ба парвариши худшиносй ва худинкишофидихии кудак кумак мекунад. Кудакон ба дарачаи аввал модарро меъёр карор медиханд ва рафтори худро аз модар меомузанд.

Агар кудакон мехоханд ба модарон сухбат кунанд бояд модар уро гуш кунад, кудак мехохад ё мавзуи чолиберо ба модар ба миён бигзорад ва ё касд дорад модарро аз нигаронию норохатии худ огох созад, ки дар харду сурат модар муваззаф аст, ба кудак гуш дихад ва уро бипазирад.

Модар вазифадор аст, ки барои тарбияи дуруст тартиботи кори фарзандро дошта бошад. Тартиби руз бояд хаёти шабонарузии фарзандон вакти хоб, машки пагохирузй ва шустушуй, вакти хурок, дарс, кор ва истирохатро аник нишон дихад. Дангоми мураттабсозии тартиби руз синну сол ва сихатии фарзандон ба хисоб гирифта мешавад. Хонандагони синфхои 1-2, 11-11,5 соат, хонандагони синфхои 3-4 бояд 10-10,5 соат бихобанд. Шароити хоб мухайё карда шавад. Барвакт онхо аз хоб хеста, ба тарбияи бадан машгул шаванд. Илова бар ин барои хаёти солим модар фарзандро ё кудакро барои истеъмоли солим назорат дихад. Хонандагони синфхои ибтидой ба корхои хониш, рузгор, хизматрасонй ва чамъиятй машгул мешаванд ва модар бояд аз ин корхо бохабар бошад. Модар барои дуруст тарбия кардани фарзанд ва дар оянда интихоб кардани касб, фарзандро ба мактабхои мусикй (бо хохишу хаваси фарзанд), махфилхои гуногуни варзиш, дузандагй, пазандагй, зардузй, рассомй, бофандагй, аз худ намудани забонхои гуногун ва гайра омода созад. Дар ин корхо низ дар тартиби руз вакт чудо кардан лозим аст.

Дамин тарик, модар дар тарбияи фарзандон сахми арзанда дорад. Дар мачмуъ ба волидайн мактаб дар ташкили тарбияи оилавй мадад мерасонад, то шахрвандони сазовори замон тайёр кунанд. Инчунин, волидайн чихати рафъи мушкилоту ихтилофот ва аз хам пошидани оила ба маслихати равоншиносон ниёз доранд, бояд воситахои ахбори омма ва шаклхои дигари маслихатдихии мутахассисони соха дар хизмати онхо бошад. Ин метавонад барои ташаккули оилахои солим ва рафъи мушкилихои гуногуни хаёт мусоидат намояд.

Адабиёт:

1. Арипов М. (Орифи). Из истории педагогический мысли Таджикского народа. - Душанбе, часть 1, 1962, часть 2, 1965 .

2. Атахонов Т. Лутфуллоев М. Шарифов Ф. Очеркхои афкори педагогй., - Душанбе, 2005.

3. Афанасьева Т. М. Оила. - Душанбе: Маориф, 1987.

4. Афзалов Х. С., Рахимов Б. Р. Таърихи педагогикаи халки точик. Душанбе, 2004.

5. Бозгуи Рачаб Амонов. Афсонаи халки точик. - Душанбе, 1990.

6. Бобохонй В. Мукоисаи байнифархангии чудоии волидайн ва таъсири он бар рафтори фарзандон. - Душанбе, 2010.

7. Нодири Фатхй. Мудирияти омузиши волидайн дар ислохи рафтори кудакони давраи дабистонй. - Душанбе: Ирфон, 2008.

8. Рахимов Б. Р., Нуров А. Педагогикаи этникй ва халкии мардуми точик. - Душанбе: Шарки озод, 2008.

9. Рахимов Х., Нуров А. Педагогика, 2007.

РОЛЬ МАТЕРИ ОДИНОЧКИ В ОБУЧЕНИИ И ВОСПИТАНИИ ДЕТЕЙ

Статья посвящена актуальной проблеме, так как в настоящее время остро встаёт вопрос о роли семьи в воспитании детей. Автор статьи раскрыл роль матери одиночки в обучении и воспитании детей. На конкретных примерах показал последствия развода родителей, и трудности стоящие перед матерью одиночкой в экономической воспитательном значении. Большинство детей тяжело воспринимают развод родителей становятся скованными, трудновоспитуемыми. В статье приведены высказывания Макаренко, Саъди, Абдушукури Балхи о воспитании, а также пословицы и поговорки.

Ключевые слова: матери одиночки, воспитании детей, семья, пословицы и поговорки.

THE ROLE OF SINGLE MOTHERS IN THE EDUCATION AND UPBRINGING OF THE

CHILDREN

Article is devoted in on actual problem as a question of family role in education of children in a present - days. The author revealed the role of a single mother in the education and upbringing of the children. On concrete examples author showed the effects of his parents divorcé and the difficulties found by a single mother in economy educationvalue. Most of the children perceive diverse of their parents very difficult become the repressed and indocile children. The article presents the statements of Makarenko, Saadi, and Abdushukui Balkhi about education, as well as proverbs' and saying.

Keywords: single mother, education of children, family, proverbs' and saying.

Сведения об авторе: Рамазонова Р., кандидат педагогических наук, общеуниверситетская кафедра педагогики Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: ramazon.72_r@mail.ru

About author: Ramazonova R., PhD of Pedagogical Sciences, the university-wide chair of Pedagogy, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

МЕТОДЫ И ПРИЁМЫ ОРАТОРСКОГО ИСКУССТВА

Бабаева Р. Н.

Таджикский национальный университет

В нашей республике имеет место характерная для всего современного мира мультикультурная (мультиязыковая) ситуация, в которой объективно сосуществует и взаимодействует несколько языков: государственный (таджикский), узбекский, русский, памирские, языки национальных меньшинств. Кроме того, в последние десятилетия изменилось реальное соотношение русского и таджикского языков, их статус и функциональная значимость, усилилось влияние английского языка. То есть, языковая личность (особенно молодые люди) нуждаются в двуязычии и многоязычии . И общество и личность заинтересованы в том, чтобы коммуникативный эффект в овладении неродными языками был достигнут значительно быстрее. Как на уровне индивидуальной речевой способности решить проблему многоязычия? Как ускорить процесс овладения неродным, но крайне необходимым для полноценного существования в современном мире, для приобретения специальности, для осуществления речевых контактов языком? Как не помешать при этом развитию личности в рамках родного языка? Лингводидактическое решение этих проблем, безусловно, будет способствовать демократизации и гуманизации общества.

«Процесс иноязычного образования как объект методики имеет многочисленные аспекты - лингвистический, филологический, культуроведческий, физиологический (подразумевается физиология мозга, - Р.Б.), социологический, педагогический, семиотический, драматургический и многие другие» [3, с. 218], которые так или иначе отражаются в данном предмете, - но этот процесс подразделяется на такие его составляющие, как познание, развитие, воспитание и учение. Один из главных вопросов дидактики при определении сущности иноязычного образования находится в плоскости определения методов и приёмов обучения.

Выделяя значительное количество методов обучения иностранным языкам, современная методика безоговорочно утверждает активные методы обучения. Все перечисленные методы (прямые, сознательно-практические, комбинированные, интенсивные) по-своему представляют характер протекания сложной интеллектуальной, глубоко личностной деятельности по овладению системой неродного языка для общения и по-разному стремятся расширить объём непроизвольного запоминания языкового материала, избежать или ограничить влияние родного языка» [2, с. 88].

Традиционные методы обучения неродным языкам ( оно имеет место в практике преподавания русского языка в нашей республике и построено на учёте влияния родного языка) потому и затруднено, требует много усилий от педагога и учащегося, что строится на сопоставление языков - выявлении их сходства и различия. Постоянное сопоставление языков, сравнение их систем на различных уровнях отнимает много

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.