Научная статья на тему 'PROVERBS AND SAYINGS AS MEANS OF PREPARATION YOUTH FOR FAMILY LIFE'

PROVERBS AND SAYINGS AS MEANS OF PREPARATION YOUTH FOR FAMILY LIFE Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
31
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РОДИТЕЛИ / СЕМЕЙНАЯ ЖИЗНЬ / ВОСПИТАНИЕ ДЕТЕЙ / НРАВСТВЕННЫЕ КАЧЕСТВА / ПРОФЕССИЯ / МУЖЕСТВЕННОСТЬ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Сарбозова Зебо

В данной статье рассматриваются некоторые таджикские народные пословицы и поговорки, которые пользуются широкой популярностью в нравственном воспитании и подготовки молодёжи к самостоятельной семейной жизни. В этих жемчужинах народного творчества семейная жизнь, доброта, дружба, смелость, бдительность, скромность и разум занимают доминирующее положение. Автором анализировано воспитательное значения ряда пословиц и поговорок, отражающих жизненный опыт народа в подготовке к семейной жизни.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПОСЛОВИЦЫ И ПОГОВОРКИ КАК СРЕДСТВО ПОДГОТОВКИ МОЛОДЕЖИ К СЕМЕЙНОЙ ЖИЗНИ

In given article some proverbs and sayings of oral national creativity which have undying value in moral education and preparation of youth for independent home life are considered. In these pearls of national creativity home life, kindness, friendship, boldness, vigilance, modesty and intelecthave a leading position. In article the author underlines their feature in moral education of youth and transferring of this experience from generation to generation.

Текст научной работы на тему «PROVERBS AND SAYINGS AS MEANS OF PREPARATION YOUTH FOR FAMILY LIFE»

Ба хамин тарик, бо ба хисоб гирифтани ин зиддиятхо проблемаи тахкикот ба чунин шакл рохандозй шудааст, ки муайян менамояд шароити дидактикии самаранок омодасозии омузгорони оянда барои дар раванди таълим истифода намудани техникаи компютерй дар кадом поя аст.

Адабиёт:

1. Александров Г. Н. Программированное обучение и новые информационные технологии обучения // Информатика и образование. - 1993. - № 5. - С. 7-19.

2. Андреев A. A. Введение в дистанционное обучение. Учебно-методическое пособие. - М., 1997. - 85 с.

3. Андреев В. И. Опыт компьютерной диагностики творческих способностей. - Казань, 1989. - 265 с.

4. Андреев В. И. Педагогика творческого саморазвития. Инновационный курс. 1 кн. -Казань, 1996. - 567 с.

ДИДАКТИЧЕСКИЕ УСЛОВИЯ ПОДГОТОВКИ БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ К ПРИМЕНЕНИЮ КОМПЬЮТЕРНОЙ ТЕХНИКИ В УЧЕБНОМ ПРОЦЕССЕ

Эта статья посвящена исследованию дидактических условий подготовки будущих учителей к применению компьютерной техники в учебном процессе. На основе нового метода авторы статьи исследуют развитие подготовки будущих учителей к применению компьютерной техники в учебном процессе.

Ключевые слова: учитель, техника, процесс, подготовка, будущие, компьютер, пособие.

DIDACTIC TERMS OF PREPARATION OF FUTURE TEACHERS TO APPLICATION OF COMPUTER TECHNIQUE IN AN EDUCATIONAL PROCESS

This article is devoted researches of didactic terms of preparation of future teachers to application of computer technique in an educational process. On the basis of new method the author of the article investigates development of preparation of future teachers to application of computer technique in an educational process.

Keywords: teacher, technique, process, preparation, future, computer, manual.

Сведения об авторах: Латипов Сафарали Одинаевич, кандидат педагогических наук, доцент, декан математического факултета Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: safari_1973@mail.ru

Ташпулатова Фируза Ахтамбоевна, кандидат педагогических наук, заведующая кафедрой основы информационной технологии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: ilruza09@mail.ru

About authors: Latipov Safarali, PhD of Pedagogical Sciences, docent, dean of mathematics faculty, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

Tashpulatova Firuza, PhD of Pedagogical Sciences, head of chair of basis of information technology, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

ЗАРБУЛМАСАЛУ МАЦОЛ^О - ВОСИТАИ МУ^ИМИ ОМОДА НАМУДАНИ

НАВЧДВОНОН БА ХДЁТИ ОИЛАВИ

Сарбозова З.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

^исмате аз арзишхои маънавии халкро зарбулмасалу маколхо ташкил мекунанд, ки онхо чабхахои гуногуни хаёт, зиндагй, фарханг ва тачрибаи халкро тачассум мекунанд. Аз ин ру онхо аз нигохи мардумшиносй, адабиётшиносй, педагогика, психология, фархангшиносй ва гайрахо тадкик гардидаанд (В. Асрорй, М. Фозилов, Б. Тилалов, Б. Рахимов, А. Нуров, Т. Н. Волков ва дигарон). Зарбулмасалу маколхо ифодакунандаи боигарии забон, тафаккури миллй, андешахои тарбиявй, акидахои панду ахлокй ва тачрибаи бойи таърихию ичтимоии хар як миллат мебошанд.

Омухтан тахлил ва тадкик намудани зарбулмасалу маколхои халкй нишон медихад, ки онхо вобаста ба синну сол, чинсият, максаду вазифахои тарбиявй мавкеи

махсyси истифодабаpй доpанд. Онxо эчоди халк бyда, тачpибаи зиндагиpо инъикос менамоянд. Бинобаp ин, баpои xаp як инсон фаxмо ва нишонpас бyда, ба xиссиёт, шyyp ва pафтоpи y таъсиp меpасонанд.

Таxлили тадкикотxои этнопедагогй (Т.Н. Волков, Б. Раxимов, А. Нypов, Б. Мачидова ва дигаpон) нишон медиxанд, ки заpбyлмасалy маколxои халкй xамчyн воситаи таpбия ба ташаккyлёбии шахсияти бачаxо даp халки точик васеъ истифода бypда мешаванд, аз наел ба наел чун тачpибаи ичтимой дода мешаванд, баpои пypкyвват каpдани фикp хизмат менамоянд, бо оxанг ва кофияxои худ диккати шyнавандаpо ба худ чалб мекунанд. Бояд кайд каpд, ки даp заpбyлмасалy маколxо панду андаpзxо, тамасхypy киноя, xазлy шухй, pамзy пиеханд бо xам омехта гаpдида, иетифодаи калимаxои мачозй онpо боз чаззобтаp мегаpдонад.

Даp та^ибаи амалии худ халки точик заpбyлмасалy маколxое эчод каpдааст, ки чандин паxлyxои таpбияи инсонpо даp баp гиpифта, даp омода намудани навчавонон ба xаёти оилавй ва таpбияи фаpзанд, сифатxои чавонмаpдй, меxнатдyстй, меxpy еадокат, ватандyстй, ахлоки пок, камолоти чиемонию эxтиpоми калонеолон ва дигаp сифатxои ахлокй мавкеи хоеа доpанд.

Тазаккyp бояд дод, ки даp xамаи давpy замонxо таpбияи навчавонон, ба меxнат, xаёти оилавй, таpбияи фаpзанд, идома додани коpи неку номи неки волидайн вазифаи мyxими хонавода xисоб мешуд, чунки оила чун нщоди ичтимой мактаби аввалини таpбияти инеон ает. Давлате, ки аз оилаxои тифок, мyстаxкам ва комил ибоpат ает, бyзypгтаpин давлат ба xисоб меpавад. Устyвоpию пойдоpии оила ба омодагии навчавонон ба xаёти оилавй, ба таpбияи фаpзанд вобаета ает.

Волидон даp тайёp намудани писаpони худ ба xаёти оилавй даp онxо таpбия намудани сифатxои чавонмаpдиpо вазифаи аеоеии худ медонанд, чунки даp тачpибаи зиндагии худ огоx гаpдидаанд, ки бунёди оила, xаёти оилавй, таъминоти моддй ва маънавии он, нигоx доштани сyлxy салоx, таpбияи фаpзандон ва Fайpаxо мyшкилотxои зиёдpо пеш меоpад. Даp баpтаpаф каpдани ин мyшкилотxо соxиб будан ба хиелати чавонмаpдй хеле мyxим ает. Бо иетифода аз заpбyлмасалy маколxои зеpин кушиш менамоянд даp фаpзандони хеш хиелати чавонмаpдиpо инкишоф диxанд:

Аввал андеша в-он гаxе гyфтоp ***

Сабp ганчат диxад, бесабpй pанчат дщад.

***

Маpди боxyнаp - хонааш пypи заp.

***

Маpд бояд xаp кучо бошад, иззати хyдpо нигоx Доpад.

***

Маpд он каееет, ки ба пешвози мушкилй pавад. ***

Молу чизат pавад xам, илму xyнаp намеpавад.

Даp меpоси клаееикони адабиёти точик ва тачpибаи амалии халк, каебу Xyнаpомyзй ба монанди азхудкунии илму дониш, хиелати меxнатдyстй мавкеи хоеа доpад. Аз ин py даp таpбияи фаpзандон волидон каебу xyнаpомyзй ва меxнатдyстиpо яке аз шаpтxои мyxими хушбахтии оила ва чомеа xисоб мекунанд ва xама вакт аз хypдсолй ба фаpзандон таъкид менамоянд:

Ба як чавон чил xy^p кам ает.

Мувофики андешаи халк иpсият даp зиндагй ва фаъолияти xаp як шахе изи хyдpо мегyзоpад. Бинобаp ин, xангоми интихоб намудани аpyс xатман аз ягон пиpи pyзгоpдида маслиxат мепypсанд. Таpзи зиндагй, киpдоpy pафтоp, хонаю pyзFоpдоpй, нангу номуе, таpзи зиндагии аxли оила, волидон диккати махеуе дода, бо иетифодаи заpбyлмасалy маколxои зеpин фаpзанди хешpо аз pоx надодан ба хатокоpй огоx мекаpданд:

Зангиpй - еавдои yмp.

***

Аpyс чй гуна? - модаp намуна.

***

Зан гиpй, дида rap,

Аеп гиpй, зада гиp.

Хаpбyза ба палакаш мекашад.

***

Меваи даpахт ба таги даpахт меафтад.

***

Молpо аз молдоp бигиpy занpо аз кавмдоp.

***

Хамиppо мушт, HOHpo (дyхтаppо) ПУШТ.

Заpбyлмасалхои "Шохи даpахти мевадоp хам аст", "Санги вазнинpо об намебаpад"-pо маpдyми точик хамчун панду насихат даp хамаи лахзахои хаётй васеъ истифода бypда мешавад. Махсусан, хангоми насихат ба дyхтаp модаp мушкилихои хаёти оилавй, баpкаpоp намудани мyошиpат ба аъзоёни хонаводаи шавхаp, тахаммyлпазиpй ба одату анъанахои хешовандони нав, баpтаpаф каpдани мушкилотхои моддию маънавй бо истифодаи ин заpбyлмасал пypбаpдошт будан, сабpy тахаммул, дypандешй ва дигаp сифатхои ахло^о талкин менамояд.

Тайёp намудани дyхтаp ба ичpои вазифаи модаpй даp маpдyми точик, анъанаи миллй буда, накши зан-модаp хамчун таpбиятгаpи аввалини фаpзанд, мавкеи махсyсpо ишFOл менамояд. Даp яке аз хадисхои паЙFамбаpи ислом чунин омадааст: "Бихишт зеpи кудуми модаpон аст". Аз ин py халк мачмyи заpбyлмасалy маколе эчод каpдааст, ки воситаи мухими таpбия намудани эхтиpом, мухаббат нисбат ба зан-модаp, чаpоFи хонадон, pавона каpда шудааст.

Даp заpбyлмасали " Зан 6устони зиндагй, фаpзанд меваи вай" зан ба сифати модаp омадааст. Шаpоpаи умеди хамаи хастихо, сафою бако, саодату садокати pyзгоp аз мухаббати зан-модаp аст. Равшании чашми фаpзанд аз мехpи шyълаваpи модаp маншаъ гиpифта, дасти мехpофаpини модаp бо навозишхояш вучуди даpдолyди фаpзандpо шифо мебахшад, чунки фаpзанд меваи yмpи инсон аст.

Заpбyлмасалy маколхо даp тачpибаи таpбиявии халки точик хамчун панду насихат эчод гаpдидаанд ва хеле васеъ истифода бypда мешаванд. Онхо воситаи мухими таpбия намудани сифатхои ахлокие хастанд, ки баpои хаp як фаpд, даp баpпо намудани оила, таъмин намудани yстyвоpии он хеле мухим аст. Волидон даp лахзахои мувофик фаpзандонpо таъкид менамоянд, ки :

Даp хама rap машваpат бояд,

Коpи бемашваpат наку н-ояд.

***

Худписандй далели нодонист,

Охиpи вай факат пушаймонист.

Маpдyмшиносони шинохтаи чахонй H.A. Кисляков, М.С. Aндpеев, Р.Л. Неменова ва дигаpон даp тадкикотхои худ таъкид намудаанд, ки халки точик хеле кyдакдyст буда, онхо айёми пиpй даp хакки хypдсолон Fамхоpии махсус зохиp менамоянд. Мушохидахо, сухбат бо пиpонсолон нишон медихад, ки бобою бибихо даp симои набеpаю абеpахо давоми yмpи хyдpо мебинанд. Кушиш менамоянд чавононpо даp pyхияи ватандyстй, фаpзандyстдоpй, эхтиpоми кудак хамчун шахсияти нотакpоp, эътикот ва боваpй ба ояндаи неки фаpзандон таpбия намоянд.Даp ичpои ин вазифахо худ бештаp аз заpбyлмасалy маколхои зеpин истифода мебаpанд:

Фаpзанд меваи yмp аст,

Фаpзанд атои худ аст.

***

Фаpзанди нек - боFи падаp,

Фаpзанди бад - доFи падаp.

***

Фаpзанди нек - асои пиpй,

Фаpзанди бад - FавFOи пиpй.

***

Фаpзанд донаку набеpа - маFзи донак.

Даp pафти тадкикот, мусохибон аз тачpибаи зиндагии худ, мисолу далелхо ва ба ходисаву вокеахои атpоф такя намуда, аз заpбyлмасалy маколхо истифода бypдаанд. Ин амал гувохи он аст, ки хаp як заpбyлмасалy макол даp тачpибаи амалй шакл меёбад, суфта мегаpдад.

Бо максади муайян намудани даpачаи истифодабаpии заpбyлмасалy маколхо даp омода омода намудани навчавонон ба хаёти оилавй, таpбия намудани сифатхои дустй,

некномй, хоксоpй, эxтиёткоpй, нигоx доштани rappy асpоpи оила, чусту чолокй, pиояи фаpxангxои оиладаpй, таpбияи фаpзанд, xyшёpй ва аклу заковату донишомузй, мо тадкикоти зеpинpо pоxандозй намудем.

Ба 112 нафаp волидони яке аз деxаxои ноxияи Рашт саволномаи махсyсpо пешниxод намудем. Тибки он оид ба истифодаи заpбyлмасалy маколxо волидон бояд андешаи хyдpо даp сатxи '^p^p", "нодаpкоp" ва "намедонам" ибpоз намоянд. Бояд кайд каpд, ки заpбyлмасалy маколxои маълум ва зиёд истифодашавандаи хоси маpдyми ин маxал интихоб каpда шуд, то ки чавоби волидон ба масъалаи тадкикотии мо мувофикат намояд. Натичаи тадкикотpо даp чадвали зайл нишон медщем.

p/т Заpбyлмасалy маколxо Даpкоp % Нодаpкоp % Намедонам %

1. Имpyз сухани ман тypо даpд кунад, Фаpдо сухани ман тypо маpд кунад. 89,3 10,7 —

2. Ба некномй мypдан беx аз бадномй зистан. 79,5 17,9 2,б

3. Гови шиpдоpа аз хушаи думолаш маълум 94,б 5,4

4. Cаpи даpахти мевадоp хам аст. 83,4 10 б,б

5. Cабp ганчат диxад, Бесабpй pанчат диxад. 95,5 4,б 0,9

б. Cанги вазнинpо об намебаpад. 98,б 1,4

7. Девоp муш доpад, муш гуш. 93,5 4,7 1,8

8. Девоp афтад ба хона, Хока хypад бегона. 8б,4 9,1 4,5

9. Ба як ™p ду фохтак. 74,3 18,б 7,1

10. То аклам pасо шуд, yмpам адо шуд. 92,5 3,9 3,б

11. Аpyс чй гуна? Очаш намуна Занг^й - савдои yмp 98,2 1,8 —

12. Гyноxи бача ба гаpдани оча, Дyхтаpак дузди хона, писаp давлати хона. 90, 7 б ,8 2,5

13. ЧаpоFи хона мегуянд занpо, Ба оби заp нависанд ин сyханpо. 93,5 б,5 —

14. Зани кобил маpди нокобилpо кобил мекунад. 100 - -

Натичаи тадкикотxо нишон медиxад, ки волидон даp омода намудани фаpзандон ба xаёти оилавй ва таpбия намудани сифатxои ахлокии онxо аз заpбyлмасалy маколxо васеъ истифода мебаpанд.

Ч,авобxои волидон, ки даp шакли чунин чадвал пешниxод гаpдидааст, баpмеояд , ки 95,6 %-и волидон истифодаи заpбyлмасалy маколxоpо даp вакти омода намудани аpyсy домод ба оиладоpй зиёдтаp истифода мебаpанд. Ин гyвоxи он аст, ки калонсолон даp таpбияи навчавонон масъулият ва чавобгаpии хyдpо даpк менамоянд. Ощо бо усули хоси шаpкиёна аз заpбyлмасалy маколxо баxpабаpдоpй намуда, тачpибаи таъpихии халкамонpо аз насл ба насл медщанд.

90,3 % волидони навчавонон тасдик намудаанд, заpбyлмасалy маколxо воситаи таpбияи хислати некномию хоксоpй мебошанд.

89,3%-и волидон боваpй доpанд, ки даp оянда фаpзандони ощо pоxy усули таъсиppасонй бо истифодаи заpбyлмасалy маколxоpо аз худ менамоянд ва даp таpбияи оиди дустию pафокат, меxpy мyxаббат xамдигаpфаxмию таxаммyлпазиpии аxли оилаи худ аз он баxpабаpдоpй менамоянд.

Мо чунин акидаxоpо дастгиpй менамоем, чунки анъанаи таъсиppасонй ба воситаи заpбyлмасалy маколxо ба психологияи маpдyмй, тафаккypи миллй ва педагогикаи халки точик хос буда он даp навбати худ доимо такмил ва давом меёбад.

Даp таpбия ва шаклгиpии сифатxои ахлокии фаpзандон, таъмин намудани омодагии навчавонон ба xаёти оилавй ва таpбияи наели оянда мунтазам истифодабаpии заpбyлмасалy маколxо гyвоxи pyшди муттасил ва тадpичии чунин намуди эчодиёти даxонии маpдyм аст. Онxоpо кодекси ахлокии маpдyм номидан мумкин аст, ки новобаста ба синну сол, аклу фаpосат, фазилату заковат, чаxони ботинии одамони синну соли гуногун ва даp xамаи лаxзаxои xаётy зиндагй истифода бypда мешаванд.

Имруз зарбулмасалу маколхо аз нигохи фалсафй, педагогй-психологй, ичтимой-ахлокй, фархангй-тарбиятй ниёз ба тахлилу тадкикоти хоса, ташвику таргиби олимон, истифодабарии самарабахшу рушддиханда эхтиёч доранд.

Адабиёт:

1. Волков Г. Н. Этнопедагогика. - Чебоксари, 1974. - 376 с.

2. Мачидова Б., Иматова Л. Зарбулмасал ва маколхои точикй дар таълим ва тарбияи кудакон. - Душанбе, 1999. - 25 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Рахимов Б., Нуров Н. Педагогикаи этникй ва халкии мардуми точик. - Душанбе: "Шарки озод", 2008. - 289 с .

4. Тилавов Б., Хисомов К. Баёзи фолклори точик. Ч,илди 2. Душанбе: "Адиб", 1990. - 358 с.

5. Фозилов М. Фарханги зарбулмасал, макол ва афоризмхои точикию форсй. Ч,илди 1. -Душанбе: «Ирфон», 1975. - 365 с.

ПОСЛОВИЦЫ И ПОГОВОРКИ КАК СРЕДСТВО ПОДГОТОВКИ МОЛОДЕЖИ К

СЕМЕЙНОЙ ЖИЗНИ

В данной статье рассматриваются некоторые таджикские народные пословицы и поговорки, которые пользуются широкой популярностью в нравственном воспитании и подготовки молодёжи к самостоятельной семейной жизни. В этих жемчужинах народного творчества семейная жизнь, доброта, дружба, смелость, бдительность, скромность и разум занимают доминирующее положение. Автором анализировано воспитательное значения ряда пословиц и поговорок, отражающих жизненный опыт народа в подготовке к семейной жизни.

Ключевые слова: родители, юноша, семейная жизнь, воспитание детей, нравственные качества, профессия, мужественность.

PROVERBS AND SAYINGS AS MEANS OF PREPARATION YOUTH FOR FAMILY LIFE

In given article some proverbs and sayings of oral national creativity which have undying value in moral education and preparation of youth for independent home life are considered. In these pearls of national creativity home life, kindness, friendship, boldness, vigilance, modesty and intelecthave a leading position. In article the author underlines their feature in moral education of youth and transferring of this experience from generation to generation.

Keywords: parents, youth, family life, parenting, moral qualities, profession, masculinity.

Сведения об авторе: Сарбозова Зебо, соискатель кафедры общей педагогики Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: 08zebo@mail.ru

About author: Sarbozova Zebo, researcher of the chair of general Pedagogics, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

НАЦШИ ТАРБИЯИ АХЛОЦИ ДАР ТАШАККУЛИ ШАХСИЯТИ ЧДВОНОН

Мирзоева А., Цосимов Ц. А.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Ч,умхурии Точикистон хамчун давлати мустакил дар рохи эъмори давлати демократй, хукукбунёд, дунявй ва ягона карор дорад. Рушди имрузу минбаъдаи он ба тарбияи шахсиятхои сатхи баланди ахлокй, дорои маънавиёти ганй, фикран ва чисман солим, эхсоси баланди ватандустй ва худогохии миллй дошта, донанда ва риоягари конунхои амалкунанда, захматписанду зебопараст, сарфаю сариштакор, масъулиятшиносу фаъол ва созандаву эчодкор вобаста аст.

Дар заминаи Конститутсияи Ч,умхурии Точикистон дар самти сиёсати давлатй оид ба маориф якчанд хуччатхои мухим, ба монанди Конуни Ч,умхурии Точикистон «Дар бораи маориф», Консепсияи мактаби миллй, Кодекси одоби хизматчии давлатй», «Барномаи давлатии тарбияи ватанпарастии чавонои Точикистон барои солхои 20062010», «Консепсияи миллии инкишофи тарбияи чисмонй» ва дигар санаду меъёрхои хукукй тахия ва кабул гардиданд, ки хадафи амалии онхо ба фаро гирифтани кудакону наврасон ва чавонон ба таълим ва тарбияи арзишнок ва солим равона гардидааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.