Научная статья на тему 'THE ROLE OF MORAL UPBRINGING IN THE DEVELOPMENT OF YOUNGSTERS’ PERSONALITY'

THE ROLE OF MORAL UPBRINGING IN THE DEVELOPMENT OF YOUNGSTERS’ PERSONALITY Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
46
242
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЭТИКА / МОЛОДЁЖЬ / ВОСПИТАНИЕ / ЭТИЧЕСКИЕ НОРМЫ / ОБЩЕСТВО

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мирзоева Арафа, Косимов Курбон Абдусамадович

Авторы отмечают, что человек и этика взаимосвязаны. Этика - один из типов социального познания, что люди живут по её нормам и следуют её законами. Этика определяет манеру поведения и влияет на взаимосвязь людей и правительства, а также отношение собственности, средствам производства, трудовому результату и т.д.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ МОРАЛЬНОГО ВОСПИТАНИЯ В РАЗВИТИИ ИНДИВИДУАЛЬНОСТИ МОЛОДЕЖИ

The authors points out that the person and morality cannot exist without each other. The morality is one of the types of social consciousness that the people live based on its existing procedures and follow laws. The morality determines the manner and behavior and indicates interrelationship of people and their attitude toward the government, property, production means, labor outcome and etc.

Текст научной работы на тему «THE ROLE OF MORAL UPBRINGING IN THE DEVELOPMENT OF YOUNGSTERS’ PERSONALITY»

Имруз зарбулмасалу маколхо аз нигохи фалсафй, педагогй-психологй, ичтимой-ахлокй, фархангй-тарбиятй ниёз ба тахлилу тадкикоти хоса, ташвику таргиби олимон, истифодабарии самарабахшу рушддиханда эхтиёч доранд.

Адабиёт:

1. Волков Г. Н. Этнопедагогика. - Чебоксари, 1974. - 376 с.

2. Мачидова Б., Иматова Л. Зарбулмасал ва маколхои точикй дар таълим ва тарбияи кудакон. - Душанбе, 1999. - 25 с.

3. Рахимов Б., Нуров Н. Педагогикаи этникй ва халкии мардуми точик. - Душанбе: "Шарки озод", 2008. - 289 с .

4. Тилавов Б., Хисомов К. Баёзи фолклори точик. Ч,илди 2. Душанбе: "Адиб", 1990. - 358 с.

5. Фозилов М. Фарханги зарбулмасал, макол ва афоризмхои точикию форсй. Ч,илди 1. -Душанбе: «Ирфон», 1975. - 365 с.

ПОСЛОВИЦЫ И ПОГОВОРКИ КАК СРЕДСТВО ПОДГОТОВКИ МОЛОДЕЖИ К

СЕМЕЙНОЙ ЖИЗНИ

В данной статье рассматриваются некоторые таджикские народные пословицы и поговорки, которые пользуются широкой популярностью в нравственном воспитании и подготовки молодёжи к самостоятельной семейной жизни. В этих жемчужинах народного творчества семейная жизнь, доброта, дружба, смелость, бдительность, скромность и разум занимают доминирующее положение. Автором анализировано воспитательное значения ряда пословиц и поговорок, отражающих жизненный опыт народа в подготовке к семейной жизни.

Ключевые слова: родители, юноша, семейная жизнь, воспитание детей, нравственные качества, профессия, мужественность.

PROVERBS AND SAYINGS AS MEANS OF PREPARATION YOUTH FOR FAMILY LIFE

In given article some proverbs and sayings of oral national creativity which have undying value in moral education and preparation of youth for independent home life are considered. In these pearls of national creativity home life, kindness, friendship, boldness, vigilance, modesty and intelecthave a leading position. In article the author underlines their feature in moral education of youth and transferring of this experience from generation to generation.

Keywords: parents, youth, family life, parenting, moral qualities, profession, masculinity.

Сведения об авторе: Сарбозова Зебо, соискатель кафедры общей педагогики Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: 08zebo@mail.ru

About author: Sarbozova Zebo, researcher of the chair of general Pedagogics, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

НАЦШИ ТАРБИЯИ АХЛОЦИ ДАР ТАШАККУЛИ ШАХСИЯТИ ЧДВОНОН

Мирзоева А., Цосимов Ц. А.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Ч,умхурии Точикистон хамчун давлати мустакил дар рохи эъмори давлати демократй, хукукбунёд, дунявй ва ягона карор дорад. Рушди имрузу минбаъдаи он ба тарбияи шахсиятхои сатхи баланди ахлокй, дорои маънавиёти ганй, фикран ва чисман солим, эхсоси баланди ватандустй ва худогохии миллй дошта, донанда ва риоягари конунхои амалкунанда, захматписанду зебопараст, сарфаю сариштакор, масъулиятшиносу фаъол ва созандаву эчодкор вобаста аст.

Дар заминаи Конститутсияи Ч,умхурии Точикистон дар самти сиёсати давлатй оид ба маориф якчанд хуччатхои мухим, ба монанди Конуни Ч,умхурии Точикистон «Дар бораи маориф», Консепсияи мактаби миллй, Кодекси одоби хизматчии давлатй», «Барномаи давлатии тарбияи ватанпарастии чавонои Точикистон барои солхои 20062010», «Консепсияи миллии инкишофи тарбияи чисмонй» ва дигар санаду меъёрхои хукукй тахия ва кабул гардиданд, ки хадафи амалии онхо ба фаро гирифтани кудакону наврасон ва чавонон ба таълим ва тарбияи арзишнок ва солим равона гардидааст.

Таълим ва таpбияи насли навpас пеш аз xама бояд ба чанбаи илмй, дунявию башаpдyстй, эxтиpом ба анъанаву pасмy оинxои мусбати миллй pавона каpда шавад.

Омузиш ва аз баp каpдани ашъоpи мyтафаккиpони гузаштаи фоpсy точик, ки саpосаp панд асту одоби xамидаи инсонй ва чавонмаpдивy xисси ватанпаpастиpо таpFиб мекунад, аxамияти калони таълимиву таpбияй дошта, инсонpо даp даp pyxияи далеpивy нотаpсй, эxтиpом ба ватану миллат, аpч гузоштан ба мукаддасоти миллй, чавонмаpдивy вафодоp будан xидоят менамояд. Даp ин чода Фаpидyддини Aттоp фаpмyдаанд:

Он касоне, к-ин гyxаpxо суфтаанд, Даp миён бастан се маънй гуфтаанд. Аввалаш бандад миёни таpбия, То ки xосил гаpдад ypо тавсия. Окибат ypо кушояндаш миён, То бигиpад таpбия андаp чаxон. Хам дувум бастан баpои хидмат аст, Дамчунин аз баxpи чоxy xашмат аст. Лек инpо охиpаш сyxбат бувад, Аз вучудаш хал^о pоxат бувад.

Шаpти чавонмаpдиpо, ки мypодифи инсони комил аст, даp доштани чунин хусусияту сифатxои нек: мypyвватy pосткоp, некиву наандешидани бадй, озодагй аз банди нафс, ба бадй некй каpдан, хоксоpй, баpоваpдани мypоди номypодон, дypй аз манманй, фypy бypдани хашм, дилозоp набудан, ягонагии забону дил, я^уй, дypй аз фиску фyчyp, дypй аз кибpy такаббyp, камхypивy камхобй, pоздоpй, дypй аз шаxватy качбинй, саховатмандй, мадоpовy бахшандагй, паpастишy мутеъии чону тан, эxсонy каpм, xyшёpивy чолокй, ягонагии гyфтоpy киpдоppо баён доштааст, ки бешак онpо метавон даp таpбияи имpyзаи насли навpасy чавон истифода каpд.

Педагощои баpчаста даp он акидаанд, ки таpбия аз pyи максаду вазифа ва мазмуну мyндаpича нисбат ба таълим мyкаддамтаpy васеътаp аст. А.С. Макаpенко гуфта буд, ки мафxyми моxият ва максади таpбия абадй ва даp як чо шах шуда нест, баpобаpи таpаккй каpдани чомеа максади таpбия xам такмил меёбад [5, с. 23-29]. Даp чомеаи имpyза таpбияи шаxpвандон ба души давлат, чомеа ва оила вогyзоp шудааст. Аз ин py, заpyp аст, ки xаp таpбиятгаp тавониста бошад даp замиpи насли чавон иpодаи мyстаxакам, максаднокй, кобилияту мавкеи хyдpо муайян каpда тавонистанpо таpбия намояд. Таpбияи иpода ва маpдонагй омили мyстаxакам намудани ваxдати комилу оpомии чомеа, pyшдy нумуи соxаxои мyxими хочагй, тайёp намудани мутахассисони баландихтисос чавобгу ба талаботи бозоpи чаxонй мебошад. Иpода маxз даp он ифода меёбад, ки инсон даp pоxи ба максад pасидан баpои баpтаpаф намудани монеаву дyшвоpиxо чй гуна кобилият доpад, то кадом андоза ба мyxточй ва кypбонй тайёp аст, то кадом даpача pафтоpи хyдpо идоpа мекунаду фаъолияти хyдpо ба максаду вазифаxои муайян тобеъ каpда метавонад. Аз ин чо баpмеояд, ки иpода танxо хоси инсон буда, даp меxнат ташаккул меёбад. Дама гуна меxнат, xатто фаъолияти одш^ини меxнатй сифатxои иpодавиpо талаб мекунад. Иpодаи инсон вобаста ба шаpоити таъpихивy чамъиятй ва xаёти моддй ташаккул меёбаду дигаpгyн мешавад. Даp шаpоити имpyзаи соxибистиклолии чyмxypии мо заpyp аст, ки ба насли чавон на иpодаи мyкаppаpй, балки иpодаи ахлокан таpбиякаpдашyда ва маслаки давлати xyкyкивy дунявй ва ягонаву демокpатй ташаккул дода шавад, зеpо танxо нафаpони иpодаашон ахлокан таpбияёфта метавонад модаp-ватан, миллату забон ва саpзамини ачдодиамонpо xимоя намуда, каxpамониxовy коpxои бyзypгpо ба анчом pасонанд.

Даp баpобаpи гиpифтани таpбияи солим ва заpypй андухтани илм ба навpасонy чавонон мyxим аст. Даp хусуси андухтани илм ва моxияти даp xаёти инсон Бyxафс гуфтааст: «Касе, ки илмаш зиёд аст. басе аз амалаш озод мегаpдад, зеpо нyксонеpо, ки андаp он аст, медонад ва касе, ки илмаш кам бошад, амали андаки хyдpо бисёp мешyмоpад, зеpо таксиpy айбpо даp он басе андак метавон дид».

Даp «Футувватномаи Султонй»- и Дусайн Воизи Кошифй омадааст, ки омухтани илм ва бахусус ваxдати илму амал мyxимтаpин pyкни ахлокии чаpаёни чавонмаpдй мебошад, муаллиф онpо чунин баён доштааст: «^rap пypсанд, ки аpкони таpикат чанд аст. Бигуй шаш: аввал омухтани илму он чи баp у фаpз бошад, дуюм илмpо ба амал pасонидан, ки илми беамал даpахтест бемева ва чаpоFест беpавFан».

Aндаp оини чавонмаpдй фаpмyдааст: «Ва бидон эй писаp, ки xакимон аз маpдyмй ва хиpад сypате сохтанд ба алфоз (на) ба часад, ки он сypати тан ва xавос ва маонй бувад, чун маpдй ва гуфтанд. Тани он сypат чавонмаpдй бувад ва чонаш pостист ва xавосаш дониш ва маонияш сафо».

Ва ин гyфтаxо метавон хулоса каpд, ки ба дунё оваpдани фаpзанд агаp як таpафи масъалаи xаётй бошад, пас ypо таpбияи дypyст додану аз илми диниву дунявй баpхypдоp намудан масъалаи мyxим, мушкил, заxматталаб ва масъулиятнокест баp души падаpy модаp. Ба xеч кас пушида нест, ки аввалин таxкypсии тамоми хулку атвоp, pафтоpy киpдоp, инкишофи шахсият, ташаккули фикp ва заминагиpии шyypи бача аз оила OFOЗ меёбад. Далли дypyсти таpбияи оилавй ё чуноне, ки мегуянд таpбияи хонаводагй ё модаpй ба он вобастааст, ки волидайн то кадом андоза ин масъyлиятpо дypyст мефаxманд ва то чй андоза аз yxдаи таpбияи фаpзанд мебаpоянд. Баpои дypyст таpбия каpдани кудак пеш аз xама майлу хоxиш, дониш ва маънавиёти баланди таpбиякyнанда заpyp аст,то даp pаванди таpбия хатой pоx надиxад. Aгаp падаpy модаpон беxавсалигивy бепаpвой накаpда, ба таpбияи фаpзанд чиддй машFyл шаванд, натичаи хyбpо ба даст метавон оваpд.

Чуноне ки фаpмyдаанд:

Даp чавонй саъй кун, rap бехалал хоxй амал, Мева бенуксон бувад чун аз нщоли навбаp аст.

Бепаpвоивy беxавсалагй даp таpбия коpест нобахшиданй. Кудакон чун меваxои бенуксон ба дунё меянд, ки беолишу беFашанд ва ощо чй тавp ба воя меpасанд аз нигоxyбин ва таpбияи калонсолон ва даp мyxимти ичтимой онxоpо иxотакаpдагон вобастааст. Aгаp даp таpбияи фаpзанд ба хатогй pоx диxем коpест нобахшиданй, зеpо баpои аз нав таpбия каpдан бисёp заxмат кашидан pост меояд, ки хулку атвоp, хусусияту хислат ва дигаp сифатxои ахлокии ypо аз нав ислоx намоем. Дypyст аст, ки даp ин xолат таpбия дучанд дyшвоp мегаpдад ва сабpy токат, yстyвоpй, дониш ва кувваи зиёдpо такозо мекунад.

Даp таpбияи дypyсти кудакон сохту таpтиби мyкаppашyдаи оилавй низ таъсиp меpасонад. Масалан, агаp даp оила як фаpзанд бошад, у мавpиди диккати тамоми аъзоёни хона ва калонсолон каpоp мегиpад. Аз xад зиёд Fамхоpй каpдани калонсолон, ба xаp коpи у аxамияти чиддй додан куда^о одатан инчик, эpка, худписанд, хyдпаpаст мегаpдонад. Аз таpафи дигаp мyxаббати зиёди падаpy модаp, конеъ гаpдонидани тамоми талаботxои кудак ба он оваpда меpасонад, ки кудак азбаски зиpак асту ин мyносибатxоpо ба осонй даpк мекунад, аз меxpyбонивy Fамхоpиxои зиёди волидайн суистеъмол намуда, даp оила кушиш мекунад, ки гапашpо гyзаpонад ва хyдсаpй намояд. Fамхоpивy меxpyбониxои аз меъёp зиёд ба волидайн имконият намедщад, ки фаpзандашонpо аз хypдй дypyст таpбия намуда, хислатxои неки инсонй: аз кабили меxнатдyстй, нисбат ба табиату чамъият Fамхоp будан, аз худ калону хypдpо эxтиpом намудан, даp муносибату мyошиpат боэxтиёт будан, каноатмандй, сабypиpо пешаи худ каpданpо то даpачаи муайян омузонанд.

Ба назаpи мо, падаpy модаpон танxо даp xамон xолат аз yxдаи таpбияи фаpзандони худ ба хубй баpомада метавонанд, ки агаp онxо ба ин ^p чиддй машFyл шаванд ва аз pyи вичдони шаxpвандии худ pафтоp каpда, тамоми дyшвоpиxои даp pоxи ичpои ин ^p ба пеш ояндаpо yстyвоpона ва босабpона пай даp пай баpтаpаф намоянд. Ва бояд онxо фаpомyш накунанд, ки фаpзандонашонpо на тащо баpои хypсандии дили худашон таpбия мекунанд, балки даp назди ощо вазифае меситад, ки фаpзандони хyдpо xамчyн шаxpванди бошyyp ва мyxофизи ватан- модаp, худшиносу хyдогоx таpбия намуда. ба камол pасонад.

Таpбияи кудак соxаи мyxитаpини xаёти мо калонсолон аст. Фаpзандони мо шаxpвандони содики ватан ва дунё бояд бошанд, зеpо маxз онxо тавассути таълим ва таpбияи дypyст таъpихи навини кишваppо ба вучуд меоваpанд. Фаpзанди имpyзаи мо падаpон ва модаpони оянда буда, таpбиятгаpи фаpзандони худ низ мешаванд. Аз ин py, заpyp аст, ки ощо xамчyн одамони xакикй, соxибмаъpифатy бохиpад ба воя pасандy даp дами пиpй асои дасти мо гаpданд. Таpбияи дypyсти фаpзандон пиpии хушбахтонаи калонсолон аст ва таpбия коpи доимй, xамаpyза ва тамоми давpаи yмpи инсонист. Даp таpбияи мусбй ягон pyкни беаxамият чой надоpад, аз ин чо даp pаванди таpбия x0дисаx0, ва вокеаxои хypдтаpинpо xам, ки хишти аввалини бинои yмpи инсонpо мегyзоpад, ба назаpи этибоp бояд гиpифт.

Тарбияи ахлокй дар асоси арзишхои миллй, маънавй ва умумибашарй ба амал бароварда мешавад.

Вазифахои тарбияи ахлокй аз он иборат аст, ки муносибати неки одамро ба чамъиятташаккул дихад, ба иллату камбудихои ахлокд нафрат пайдо кунонад, интизоми бо шуурона тарбия намояд, барои инкишофи хаматарафаи шахсият мусоидат кунад. Адлу инсоф, инсондустй, ватандустй, эхтиром ба арзишхои милли ба хоку обу хавои Ватан аз кабили хислату хусусиятхое мебошанд, ки барои бунёди давлати хукукбунёду демократй заруранд [5, а 40-45].

Аз хамин лихоз ба омузгор лозим аст, ки дар тарбияи хонандагон дар замири онхо чой кардани масъулиятшиносй ба манфиати халк ва чамъият мехнат кардану барои ояндаи нек мубориза бурданро чой намояд.

Камбудихои ахлоки бачагон пеш аз хама дар мактаб ва оила ба назар менамоянд. Пешгирию бартараф намудани онхо худ аз худ ба вучуд намеояд, зидди камбудихо муборизаи дастачамъона бояд бурд. Тачриба собит намуд, ки кори якчояи мактабу оила ба он бояд равона гардад, ки дар фарзандон, наврасон самимият, ташаббускорй, фаъолиятнокй, мехнатдустй барин сифатхои хуби ахлокиро парвариш намоянд.

Инсон ва ахлок бе хамдигар вучуд дошта наметавонанд. Ахлок яке аз шаклхои шуури чамъиятй мебошад, ки дар хар чомеа одамон аз руи коидахои мавчудаи он амал ва зиндагонй мекунанд, конунхоро риоя менамоянд. Одобу рафторро ахлок муайян карда, муносибати байнихамдигарии одамон, муносибаташонро ба давлат, моликият, оила ва воситахои истехсолй, ба махсули мехнат ва гайрахо нишон медихад [4, c. 48-52].

Ахлок рафтору амали одамонро ба танзим медарорад. Ахлоку одобро чи тафовутест? Ахлок, чахонбинй бо амали ботинии инсон алокаманд аст. Одоб бошад рафторест, ки дар харакату муносибатхои хар кас ба чашм мерасад ва падидор мегардад.

Аз замонхои кадим ба тарбияи ахлокй ахамияти махсус дода мешуд, имруз хам дар оила ва фаъолияти мактаб ба ин масъала эътибори бузург дода мешавад. Мавкеи он дар байни шаклхои дигари тарбия торафт махкамтару устувортар мешавад, чунки такозои даври гузариш ба иктисоди бозаргонй чунин аст [5, а 35-39].

Мушохидахои мо нишон дод, ки меъёрхои ахлокй як хел намеистад, дар хар давраи тараккиёти чамъият дигаргун мешавад. Маълум аст, ки баробари пешрафти иктисодии чамъият тасаввуроти одамон дар бораи одоби хуб ва бад, кори хайр ва шар, адлу инсоф ва боадолатй тагйир меёфт.

Тарбияи ахлокии хонандагон аз вазифахои мухимтарини мо омузгорон мебошад. Мохияти он ба ташаккули шуури ахлокй, хисси ахлокй, махорату малакахои рафтори зебо хизмат мекунад, ки онхо дар ягонагй зухур меёбанд. Пешрафти ахлокии шахсият дар вакти фаъолият чихати ахлокиро дорост. Дангоми фаъолият хонандагон ба хамдигар равобити ахлокй доранд, ки ба коидахову меъёрхои азхудкардаашон асос ёфта, ба усулхои ахлокй мувофик мебошанд. Муносибатхои ахлокии онхо хангоми ичрои фаъолият дарачаи тарбияи ахлокиашонро хувайдо месозад.

Адабиёт:

1. Данилов М. А., Болдырев Н. И. Проблемы методологии педагогики и методики

исследования. - М.: Педагогика, 1971.

2. Загвязинский В. И. Методология и методика дидактического исследования. - М.:

Педагогика, 1982.

3. Консепсияи миллии тарбия дар Ч,умхурии Точикистон. - Душанбе, 2006.

4. Нуров А. Мавкеи оила дар ташаккулёбии шахсияти фарзандон. - Душанбе, 2007.

5. Скаткин М. Н. Методология и методы педагогического исследования. - М.: Педагогика,

1986.

РОЛЬ МОРАЛЬНОГО ВОСПИТАНИЯ В РАЗВИТИИ ИНДИВИДУАЛЬНОСТИ

МОЛОДЕЖИ

Авторы отмечают, что человек и этика взаимосвязаны. Этика - один из типов социального познания, что люди живут по её нормам и следуют её законами. Этика определяет манеру поведения и влияет на взаимосвязь людей и правительства, а также отношение собственности, средствам производства, трудовому результату и т.д.

Ключевые слова: этика, молодёжь, воспитание, этические нормы, общество.

THE ROLE OF MORAL UPBRINGING IN THE DEVELOPMENT OF YOUNGSTERS'

PERSONALITY

The authors points out that the person and morality cannot exist without each other. The morality is one of the types of social consciousness that the people live based on its existing procedures and follow laws. The morality determines the manner and behavior and indicates interrelationship of people and their attitude toward the government, property, production means, labor outcome and etc. Keywords: ethics, young people, education, ethical norms, society.

Сведения об авторах: Мирзоева Арафа, аспирант кафедры общей педагогики Кулябского государственного университета имени А. Рудаки, e-mail: arafa-m@mail.ru

Косимов Курбон Абдусамадович, соискатель кафедры политологии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айнй, e-mail: sattori1990@mail.ru

Аbout authors: Mirzoeva Arafa, the post-graduate student of the chair of the general pedagogics, Kulob State University named after A. Rudaki

Kosimov Kurbon Abdusamadovich, researcher of the chair of political science, Tajik language, Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni

ФИЗКУЛЬТУРНЫЕ ПАУЗЫ ПРИ ЛЕГКОМ УТОМЛЕНИИ ДЛЯ ЗДОРОВОГО

ОБРАЗА ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА

Намозов Т. Б.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Воспитатель молодого поколения это народ, а народные сказки - блестящие попытки создания народной педагогики. Обычаи и традиции народа формировались под действием историко-социологических, социальных, экономических, художественно -эстетических и культурных предпосылок жизни каждой нации [3, с. 179].

До сих пор рассматривались физкультурные паузы, предупреждающие наступление раннего утомления. Теперь речь пойдет о таком активном отдыхе при помощи физических упражнений, который должен снимать первые, но достаточно выраженные признаки утомления.

Как и до сих пор, предлагается не одна какая-нибудь форма организации и содержания перерыва для активного отдыха, а несколько, с учетом различных условий, характера, утомления, индивидуальных особенностей и других важных обстоятельств.

Предусмотрены четыре основные формы физкультурных пауз:

а) гимнастический комплекс упражнений;

б) специальные упражнения для избранных мышечных групп;

в) дыхательная гимнастика в процессе ходьбы;

г) легкие пробежки с дыхательными упражнениями [3].

Кроме того, предусмотрены варианты физкультурных пауз для пожилых людей умственного труда, которые большую часть времени работают не сидя, а стоя.

«Физкультмалютка» или «физкультминутка» лишь взбадривала и составлялась с учетом острого влияния в данный момент, а оздоровительно-гигиенические задачи решались лишь в очень незначительных размерах. В то же время полноценные физкультурные паузы, длительностью 5-7 минут, призваны не только повышать работоспособность, но и, что особенно важно, улучшать здоровье и суммировать оздоровительный эффект с тем, что дают физические упражнения по утром и на отдыхе.

Каковы же признаки утомления, на основании которых можно своевременно применять физкультпаузы?

Что бы мы ни ощущали (работа пошла с ленцой, понизился интерес к ней, появилось желание подвигаться, отяжелела голова и т.) и как бы это ни именовали (подзасиделся, заработался), все ощущения являются производными от падения внимания, снижения рабочей доминанты, что, в свою очередь, является производным от физиологических сдвигов в организме, возникающих при работе без отдыха [1, с. 4].

Н.К.Крупская рассматривала игру как средство всестороннего развития человека: игра - способ познания окружающего и в то же время она укрепляет физические и нравственные силы человека, развивает организаторские и лидерские способности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.