Научная статья на тему 'ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА ЧАҒОНИЁНДАГИ МАЪНАВИЙ ҲАЁТГА НАҚШБАНДИЯ ТАЪЛИМОТИНИНГ ТАЪСИРИ'

ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА ЧАҒОНИЁНДАГИ МАЪНАВИЙ ҲАЁТГА НАҚШБАНДИЯ ТАЪЛИМОТИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
49
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тасаввуф / шайх Алоуддин Аттор / тариқат / нафс / “ҳуш ҳар дам” / ахлоқ ва руҳий тарбия / нафас / қалб / ғолиб. / mysticism / sheikh Alauddin Attor / sect / nafs / "consciousness every moment" / moral and spiritual education / breath / heart / winner.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Раҳматов, Эркин

Ушбу мақолада Темурийлар даврида Чағаниёндаги маънавий ҳаётнинг ривожланишида нақшбандия таълимотининг ўрни ва машҳур мутасаввиф шайх Алоуддин Атторнинг ижтимоий-маънавий фаолиятида нафс ва “ҳуш ҳар дам” талқини, шунингдек, нафсни тарбиялашнинг энг мукаммал йўл “даст ба кор”лик(ҳалол меҳнат қилиш)нинг “дил ба ёр”лик билан уйғун бўлишининг ижтимоий моҳияти ҳақида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF NAKSHBANDIYA DOCTRINE ON THE SPIRITUAL LIFE IN CHAGANIYAN DURING THE TEMURIAN PERIOD

The role of the Nakshbandi teaching in the development of the spiritual life of Chagani in the Timurid era and the interpretation of the nafs and "khush khar dam" in the social and spiritual activities of the famous Sufi sheikh Alouddin Attor, as well as the best way to cultivate the nafs "honest work" The social significance of language harmony with "dil ba" is discussed. yor".

Текст научной работы на тему «ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА ЧАҒОНИЁНДАГИ МАЪНАВИЙ ҲАЁТГА НАҚШБАНДИЯ ТАЪЛИМОТИНИНГ ТАЪСИРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 4/2

educational, natural and social sciences П. ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА ЧАГОНИЁНДАГИ МАЪНАВИЙ ХДЁТГА НАЦШБАНДИЯ ТАЪЛИМОТИНИНГ ТАЪСИРИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-4-2-721-726

Рахматов Эркин

СамДУ докторанти

AННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Темурийлар даврида Чаганиёндаги маънавий уаётнинг ривожланишида нацшбандия таълимотининг урни ва машуур мутасаввиф шайх Алоуддин Атторнинг ижтимоий-маънавий фаолиятида нафс ва "ууш уар дам " талцини, шунингдек, нафсни тарбиялашнинг энг мукаммал йул "даст ба кор"лик(уалол меунат цилиш)нинг "дил ба ёр"лик билан уй8ун булишининг ижтимоий моуияти уацида суз юритилади.

Таянч суз ва иборалар: тасаввуф, шайх Алоуддин Аттор, тарицат, нафс, "ууш уар дам ", ахлоц ва рууий тарбия, нафас, цалб, голиб.

АННОТАЦИЯ

Роль учения Накшбанди в развитии духовной жизни Чагани в эпоху Тимуридов и толкование нафса и «хуш хар дам» в общественно-духовной деятельности известного суфийского шейха Алоуддина Аттора, а также наилучший способ культивировать нафс "честный труд" Обсуждается социальная значимость гармонии языка с "дил ба йор".

Ключевые слова и фразы: мистицизм, шейх Алауддин Аттор, секта, нафс, «сознание каждое мгновение», нравственно-духовное воспитание, дыхание, сердце, победитель.

КИРИШ

Диёримиз ислом тасаввуфи бешикларидан саналади. VIII-XI асрларда ислом оламининг бошка йирик марказилари сингари Марказий Осиёда хам тасаввуфнинг назарий ва амалий асослари шаклланди. XII асрдан бошлаб улкада эса бу улкада , кейинчалик бутун ислом дунёсига кенг таркалган яссавия,хожаган- накшбандия, кубровия , ишкия каби суфийлик тарифатлари вужудга келди. Булар орасида ижтимоий фаол тасаввуф таълимоти(4-манба) сифатида таркалган накшбандия таркидунёчиликдан воз кечиб , мехнатсеварлик ва халол турмуш тарзини яратиш билан ажралиб туради Шу

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

асосда тарикат ахолининг кенг катлами ва кенг худудга таркалганлигини гувохи буламиз

Хожа Алоуддин Аттор Валий хаёти ва маънавий меъросини урганиш давомида шунга амин буламизки, Темурийлар даврида факат марказий йирик шахарлар эмас, шахар кургонларнинг хам ижтимоий -иктисодий ва маънавий жихатдан нуфузи ортди.

Мовароуннахрда: Самарканд, Бухоро, Кеш(Шахрисабз), Хужанд, Тошкент, Шохрухия, Ахсикат, Андигон, Узган, Утрор ,Термиз, УрганчДисори Шодмон шахарлари йирик шахарлар сифатида тан олинса,куйидаги шахарлар хам девор билан кургон килиб уралган йирик ахали маркази сифатида кайд этилган. Оксарой(Хатлон вилояти маркази), Чагоно(Чагониён), Карши(Насаф), Занжирсарой, Хива(Хивок) , Кот, Дизак, Уратепа, Сигнок, Сайрам, Ашпара кабилар купрок шахар-кургон сифатида тилга олинади. Булардан ташкари нисбатан кичикрок шахарлар хам булган. Уларни унча катта булмаган ёки кичик шахарлар деб тилга олинади. (1-манба 53-бет)Халкаро савдо муносабатлари таъсирида шахарлар тез усди.

1419-1422 йилларда Хитойга борган темурийлар элчилари, ушбу элчиликда бевосита катнашган Гиёсиддин Наккошнинг сафар кундалигида кайд этилишича, ватанларига кайтиш чогида, Кдшгардан утгач Андукон довонида уч гурухга булиндилар: биринчи гурух Фаргона водийси оркали Самаркандга, иккинчи гурух Помир тоглари оркали Бадахшонга ва учинчи гурух Коратегин, Хисори Шодмон, Чагониён, Термиз ва Балх оркали Х,иротга йул олади.(2-манба)Демак XV асрда Чагониён Буюк Ипак Йулининг битта мухим тармогида жойлашган эди, дейиш мумкин.

XIV-аср охири -XV аср давомида Чагониён вилояти Маворауннахрнинг мухим маданий-маърифий гушаларидан хам булган. XIV аср 90-йилларида накшбандия тарикатининг йирик намоёндаси Алоуддин Аттор Бухородан Чагониённинг Дехинав кишлогига келади ва умрининг охирги ун йилини шу ерда утказади. У Чагониёнда накшбандийликни таргиб килиб, атрофига мурид-мухлислар жамлади. Кадимги Чагониёндан тахминан 6 км. Шимоли-шаркда жойлашган Дехнав(Х,оз Денов шахри)XVШ-XIX асрларда шу номдаги беклик марказига айланган. Унинг кургини ва мадраса хозиргача сакланган.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Маълумки, Хожаган-Накшбандия тарикати Бахоуддин Накшбанд томонидан ривожлантирилиб, унинг вафотидан сунг халифалари Мухаммад

722

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Парсо (1348-1420) , Алоуддин Аттор ва бир катор мурид-мухлислар томонидан давом эттирилди.Бу хакда бир канча асарлар ёзилиб накшбандия тарикати ёзма меъросидан урин олди. Хожа Мухаммад Парсо "Рисолаи Кудсия", "Фасл ул -Хитоб", Салох ибн Муборак ал-Бухорий "Анис ат-толибин"(Х^аср охири), Мухаммад Бокир "Макомати Хожа Накшбанд" (XVаср боши), Мавлоно Яъкуб Чархий (вафоти 1447 й) "Мухтасар дар баёни силсилаи накшбандия" "Рисолаи Унсия", Фахриддин Али ибн Хусайн Воиз Кошифийнинг "Рашохат айн ал-хаёт"(XVIаср боши) каби асарлари ана шулар жумласидандир.

"Рашохат айн ал-хаёт" асарида ёзилишича, хожа Алоуддин Атторнинг Бухорода яшаб илм урганганлиги, Бахоуддин Накшбанд уни узига куёв ва мурид килиб олганлиги хакида хабар берилган. Мухаммад Бокирнинг "Макомати"да хам Бахоуддин Накшбанд хожа Алоуддин Атторни тарбия килиб сулукка олиб кирганлиги айтилган. Салохтибн Муборак ал-Бухорийнинг "Анис ат толибин" китобида хам Бахоуддин Накшбанд купинча Алоуддин Атторни уз ёнларида олиб юриб тарбият килганлари ва аста-секин мурид-мухлисларини тарбият килишни унга топшириб борганлари, ул улуг зотнинг вафотларидан кейин эса, Алоуддин Аттор муршидлик вазифасини кабул килингани хам ёзилган. Хожа Мухаммад Парсо уз вактида хожа Алоуддин Аттор хакида "Макомати шайх Алоуддин Аттор" номли махсус рисола хам ёзганлиги маълум.

Хожа Алоуддин Аттор накшбандия тарикатининг ёзма меъросдан урин олишида саъй-харакатлар курсатган. Бахоуддин Накшбанд вафотларидан сунг, у кишининг хаёти ва накшбандия тарикати таълимоти хакида бир неча асарлар ёзилишида хожа Алоуддин Аттор купинча бош-кош булиб турган. Масалан, Бахоуддин Накшбанднинг иккинчи халифаси Мухаммад Парсо узининг "Рисолаи кудсия"асарини бевосита Алоуддин Аттор таклифига кура ёзишга киришганлиги айтади. Салох ибн Муборак хам узининг "Анис ат-толибин" номли асарини Алоуддин Аттор топширигика кура ёзганлигини, у киши рухсат этган хикояларгина китобга киритилганлигини таъкидлаган ва уларнинг купи "хажа Алоуддин айтмишлар" деб бошланади. Бундай услуб Мухаммад Бокирнинг "Макомати хожа Накшбанд" асарида хам сакланган. Айрим хикоялар Алоуддин Аттор сухбатида булганлар номидан берилган.

Алоуддин Аттор шахсан узи асар ёзмаган дея катъий тухтамга кела олмаймиз, чунки , Омонулло Буриев тадкикотларига кура, Алоуддин Атторнинг уз каламига мансуб асар борлиги хам кайд этилди. Бу рисола Уз ФА Шаркшунослик институти хазинасидаги тасаввуфга оид асарлардан бири булиб,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хазинада 890-ракам билан белгиланган мажмуа таркибида ва унинг 127б ва 197а варакларидан урин олган,форс тилида (3-манба)

Рисолада киска киришдан сунг куйидаги туртлик берилган. Лаззати дарди мусулмониям дех, Нестийи нафси зулмониям дех. Куфр кофирро-у, дин диндорро, Зарраи дардат дили Атторо. Мазмуни:

Мусулмонлик дарди лаззатин бергил менга, Зулмат нафс йуклигин бергил менга, Куфр-кофир учун, дин диндор учун. Аттор дили учун, бир зарра дардингни(бергил)

Мазкур мисралар машхур мутасаввиф олим Фариддидин Аттор фаламига мансуб булсада, бирок мазкур рисолада умуман хожаган-накшбандия тарикатинингмаксади ва Хдк висолига етишишда соликнинг олдига куйилган вазифалар,унинг холати, машаккатлар хакида суз борганлиги эътиборидан, уни хожа Алоуддин Аттор каламига мансуб дейишимиз мумкин.

Унда зикр айтишнинг тартиби, дилни зикрга тайёрлаш,пиргп эътикоднинг сабаби, Хдкка мухаббат каби тушунчаларга таъриф берилган. Бу йулда солик учун бир канча талаблар куйилган:

•Хдк бандаларига арз-шикоят килмасин; •Иложи борича бировнинг огирини енгил килсин; •Х,еч кимга огирини туширмасин; •Узини хаммадан кам курсин; •Халкдан таъмани бутунлай узсин; •Имкони борича бировга фойда келтирсин.

Курън ва хадисларни укишнинг хам фойдаси куплиги айтилган. Асарнинг ёзилган йили аник курсатилмаган. Лекин матн мазмунидан унинг Бахоуддин Накшбанд вафотидан кейин ёзилганлигини билса булади. Чунки муаллиф бир жойда Бахоуддин Накшбанд исмларини ёзганда, "Оллох у кишининг рухларини мукаддас этсин" деган иборани ишлатади(166а-варак), Бошка бир жойда кексайиб колганлигини эслатади. (167а-варак). Демак асар 1390-1400 йиллар оралигида, Чагониёнда ёзилган дейиш мумкин. Чунки алоуддин Аттор шу йилларда шу йилларда Чахониёнда яшаган.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 4/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Xo^a AnoyggHH Airop XH^PHH 802 HHH 20 pa^a6(MHnogHH 1400 H 18 MapT)ga Ba^OT этгaн, Ka6pnapn ^hob maxpngarn Kaiia 3HepaTrox caHanagn. XanK эxтнpoм 6nnaH "fflaftx Anop Bannfi", "CapMa3op" Ka6pncTOHH ge6 THnra onagn. KagHMgaH xaftHT HaMO3napn yKHnraHnnrH ca6a6nn KHmnoK "HaMO3rox" xaM ge6 aTanagn.

ХУЛОСА

Хулоса сифатида шуни айтиш мумкинки, Темурийлар даврида Чагониён тасаввуф ва маърифат ахли йигиладиган маънавият маскани булган дейиш мумкин.

Алоуддин Атторнинг олтин угитлари:

12-Узингни одобли санашинг одобингдаги хатодир. Адабсизнинг хатоси

унда манманлик намоён булиши ва узини одобли санашдир. ***

13-(17-рашха)Улуг машойихлар кабрининг зиёратидан нечоглик фойда олишинг уларни канчалик танишингга богликдир. Киши учун уларнинг сурати эмас, сифати мухимдир. Уларни зиёрат этиш хам Аллохга юзланиш ва юзланишни яхшилаш учун булмоги лозимдир. Х,азрати Хожа Бузруг (Бахоуддин Накшбанд) муборак тилларидан куп утар эди.:

Ту токай гури мардонро парасти, Ба гирди кори мардон ро гирд рости Сен качонгача авлиёлар кабрига топинасан, Авлиёлар амалидек иш килки , усасан.

(яъни азиз авлиё ва олимлар кабрини зиёрат этиш билан охират куни мукарарлиги, бу дунё уткинчилиги ва улардан ибрат олишни мулохаза этмок

лозим.) ***

14-(16-рашха) Ташингда халкка , ичингда эса Аллохга тавозуъ (хурмат саклаш ва камтарлик )кил. Халкка тавозуъ хам аслида Аллохга тавозуънинг белгиси булади, шу маънига кураки , улар Аллох кудрати ва хикматининг

намоён булиш урнидир. ***

15-Кишидаги умидворлик шундан пайдо буладики, у уз иш ва феълларидаги камчиликларни доимий ва хар лахзада текшириб, мулохаза килиб туради.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

REFERENCES

1. EypueB OMOHyn.ro TeMypufinap gaBpu e3Ma MaH6anapuga MapKa3HH Ocue (Tapuxufi-reorpa^HK naBx,anap) // T-"Y36eKHCTOH" , 1997-186 6.

TomKeHT, 1991. 44-6eT.

3. EypueB OMOHyn.ro. HaKffl6aHgna Tapn^aTH Tapuxura oug AHru acap// "fflapKfflyHoenHK" TynnaMH, №8, TomKeHT,1997.18-27 6eraap

4. Xo^aroH-HaKffl6aHgHa Tapu^aTH Ba eTTH nup/ F. Pa33OK£B, K. PaxuMOB.-TofflKeHT:"Y36eKHCTOH"HMHy, 2020. 168 6.

5. ÄnoygguH ÄTTop. ^ypa6eK ^ymaTOB. TepMH3. Hmom TepMH3HH xan^apo HHMHH-TagKHKOT MapKa3H. 2021. 62-6

2. YpuH6oeB Ä., EypueB O. FuecugguH Ha^KprnHUHr Xhtoh ca^apHOMacu.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.