Научная статья на тему 'САНОИЙ, АТТОР ВА РУМИЙ'

САНОИЙ, АТТОР ВА РУМИЙ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

171
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ижод / улуғ зот / диний қараш / фалсафий қараш / ирфоний қараш / илм-маърифат / ақл / нафс / руҳ / шогирд / издош / creativity / greatness / religious view / philosophical view / mystical view / knowledge / intellect / lust / spirit / disciple / follower

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Рашид Нормуротович Жумаев

Ушбу мақолада буюк мутафаккирларимиз Саноий, Аттор ва Румий диний-фалсафий ва ирфоний қарашлари тўғрисида илмий қарашлар асосида алломаларимизнинг диний-тасаввуфий ва дидактик мазмун нуқтаи назаридан яратилган асарлари қиѐсий таҳлил қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SANOI, ATTOR, AND RUMI

The article presents a comparative analysis of the works of our great thinkers from the point of view of religious-mystical and didactic content on the basis of scientific views on the religious-philosophical and mystical views of our great thinkers Sanoi, Attar and Rumi.

Текст научной работы на тему «САНОИЙ, АТТОР ВА РУМИЙ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

САНОИЙ, АТТОР ВА РУМИЙ

Рашид Нормуротович Жумаев

КарДУ филология фанлари буйича фалсафа доктори (PhD)

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада буюк мутафаккирларимиз Саноий, Аттор ва Румий диний-фалсафий ва ирфоний карашлари тугрисида илмий карашлар асосида алломаларимизнинг диний-тасаввуфий ва дидактик мазмун нуктаи назаридан яратилган асарлари киёсий тахлил килинган.

Калит сузлар: ижод, улуг зот, диний караш, фалсафий караш, ирфоний караш, илм-маърифат, акл, нафс, рух, шогирд, издош.

SANOI, ATTOR, AND RUMI ABSTRACT

The article presents a comparative analysis of the works of our great thinkers from the point of view of religious-mystical and didactic content on the basis of scientific views on the religious-philosophical and mystical views of our great thinkers Sanoi, Attar and Rumi.

Keywords: creativity, greatness, religious view, philosophical view, mystical view, knowledge, intellect, lust, spirit, disciple, follower.

КИРИШ

Жалолиддин Румий шахсиятининг шаклланиши ва ижодиётининг ривож топишида алохида таъсир утказган улуг зотлардан бири Хдким Саноийдир. Абулмажд Маждуд бинни Одам Саноий Газнавий хакида етарли маълумотлар мавжуд эмаслиги боис буюк мутафаккирнинг хаёт йулини белгилаш - анча кийин. Унинг тугилган йили ва вафоти тугрисида урта аср тазкиранавислари томонидан берилган маълумотлар зиддиятлидир1.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хдким Саноийнинг тугилган жойи - аник. Бу хакда шоирнинг узи хам бир неча асарларида ишора килади:

Гарчи мавлид маро ба Газнин аст,

1 Бу хакда каранг: Олимов К. Мировозрение Санои. - Душанбе, 1973. - Стр. 22.

Academic Research, Uzbekistan 670 www.ares.uz

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

2

Накши шеърам чу накши Чин аст .

Мазмуни: Тугилган жойим Газнин булса хам, шеърларим гузалликда Чин (Хитой) накшларига ухшайди.

Хдким Саноий оиласи аъзолари сунний мазхабдаги кишилар булиб, узларининг пок эътикоди ва маърифати билан Газна шахри ва унинг атроф худудларида хам машхур булишган. Алишер Навоий "Насойим ул-мухаббат..."да Саноийнинг машхур Шайх Разиюддин Али Лоло билан кариндошлигини айтиб, унинг Хожа Юсуф Хдмадоний муридларидан булганлигини алохида таъкидлайди3.

Бадеъуззамон Фурузонфар: "Саноийнинг отаси буюк донишманд ва ориф Шайх Рази бинни Лоло билан кариндош хамда машхур вазир Сакат ул-Малик бинни Али фарзандларига муаллимлик килар эди"4, - дейди.

Албатта, оиладаги мухит Саноийнинг диний-фалсафий ва ирфоний карашлари шаклланишида хал килувчи роль уйнайди. Саноий Хуросон ва Эрондаги куплаб шахарларни кезиб чикади, шундан кейин Маккага боради. Шоир Газнидан кетгач, дастлаб Балх, кейинчалик Х,ирот, Нишопур, Сарахс, Марвда ва Хоразмнинг турли шахарларида яшайди. Шоирнинг бу маконлардаги хаёти гоятда огир, моддий етишмовчиликлар ва кашшокликда кечади:

Валлах, ки аз либос чуз аз руйи орият,

Бар фарки ман аммомаву бар по эзор нест5.

Шунга карамасдан, у каерда яшамасин, тинмай илм-маърифат урганиш пайида булган хамда фикх, фалсафа ва тиббий фанлар билан махсус шугулланган. Мусофирлигидаёк у куплаб мухлис ва муридлар орттиради, унинг сухбатларини истовчи муштарий хамда мухиблари турли табака вакиллари орасидан куплаб топилар эди.

Саноийнинг энг мухим асари, шубхасиз, "Хддикат ул-хакикат ва шариат ул-тарикат" хисобланади. Уни "Фахрнома" ва "Илохийнома" хам дейишади. "Х,адикат ул-хакикат..." ун икки мингга якин байтни уз ичига олади. Унда Саноий уз давридаги куплаб илмларнинг баёни билан бир каторда, Куръони

2 Олимов К. Уша китоб, уша бетда.

3 Алишер Навоий. Мукаммал асарлар туплами. Йигирма томлик. 17-том. Насойим ул-мухаббат. -Тошкент: Фан, 2001. - Б. 457.

4 Девони Хдким Саноий. Техрон, 1375 х.ш. - Сах. 9.

5 Каранг: Девони Хдким Саноий. - Сах. 89.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

KapuM Ba xagucu mapu$ TanKHHnapura xaM KaTTa эtтнSop Kaparagu. "X,agHKar yn-xaKHKar..." moup 3aMOHgomnapu xaMga yHgaH KeHuH amaraH H^ogKopnap Ba TacaBBy^ hhmh ax^HHHHr gHKKaTHHH y3ura TopTagu.

MyxaMMag Ab^hh y3HHHHr ".HySoS yn-anSoS" Ta3Kupacuga CaHOHH Ba yHHHr "X,agHKar yn-xaKHKar..."H xaKuga myHgaH e3agu: "Ycrog yn-xyKaMO, xaTMH myapo Ma^guggHH OgaM ac-CaHOHH an-Fa3HaBHH, xHKMar Ky3HHHHr 3Hecu, y3HHHHr "X,agHKa"cnga ... $HKp geHru3H TySugaH raH^nap onuS, cy3 Ba uSopa Kynn SunaH ®;axoH axgura gyppy raBxapnap congn". ^omhh эca "Ha^axoT yn-yHC..."ga CaHOHH xaKuga cy3naS, yHHHr "X,agHKa"cHHH "metp Ba SaeH caHtarugaru KaMonH xaMga Matpu^ar Ba TaBxug apSoSu cu^aTugaru 3aBK Ba Ba^guHHHr KartuH ganunu Ba SypxoHHgyp", - geHgu.

Eagety33aMOH Oypy3OH^ap "X,agHKar yn-xaKHKar..."HHHr MatHO ^uxargaH xaM, H^oga ^uxargaH xaM TeHrcu3 acap экaнпнгннн aHTuS, ycnyS Ba SaguuaT xaMga SaeH HyKTau Ha3apugaH SyHra yxmam SomKa Sup khtoShh ynparam MyMKHH эмacпнгннн TatKHggaS yTagu6. CaHOHH H^ogura HucSaraH SepunaguraH Typnu 6axo Ba xynocanapgaH KartH Ha3ap, KynnunuK mapKmyHOC onHMnapHHHr yMyMHH эtтнpo$нгa Kypa, CaHOHHHHHr "X,agHKaT yn-xaKHKar..."H gHHHH-TacaBBy$HH Ba gugaKTHK Ma3MyH HyKTau Ha3apugaH y3ugaH KeHuH aparnnraH aKcapuaT MacHaBHfinap ynyH HaMyHa Ba3H$acHHH Sa^apraH.

CaHOHH SagHHH H^ogga Kymnap MyHO^OTnapuHH Kam$ этгaн. ffly SunaH Supra, paM3HH-Ma^O3HH THMconnapra acocnaHraH acapnapga KymnapHH KOHKpeT HOMnap SunaH H^oganam aHtaHacuHH xaM CaHOHH SomnaS SepraH. YpgaK, nafinaK, myHHHrgeK, Tya, ht THMconnapuHH xaM up^OHHH agaSueTra Shphhhh MapTa CaHOHH ohhS KupraH. ^aronugguH PyMHH "MacHaBHHH MatHaBHH"ugarH Sup KaTOp xuKOaTnap CaHOHH "X,agHKar yn-xaKHKar..."H Tatcupuga aparanraHnurH MatnyM. ^aBnarmox CaMapKaHguH "Ta3KHpar ym-myapo"cuga CaHOHH xaKuga cy3naS: "MaB^OHO ^anonugguH PyMHH myHnanap WKcaK $a3ny KaMonu SunaH y3HHH maHx CaHOHHHHHr morupgu Ba H3gomnapugaH geS Sunagu Ba SyHgaH geHgu:

Attop pyx Sygy CaHoH gy namMH y, Mo a3 naHH CaHOHBy Attop OMageM"7, Ma3MyHH: Attop pyx Synca, CaHOHH yHHHr hkkh Ky3ugup. Eh3 CaHOHH Ba Attop H3ugaH KengHK.

6 Ey xaKga KapaHr: ^cbohh X^aKHM CaHouH. - Cax. 17-18.

7flaBnaTmox CaMapKaHguH. Ta3KupaT ym-myapo. - TexpoH, I337 x.m. - Cax. I06.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

НАТИЖАЛАР ВА МУ^ОКАМА

Дархакикат, Румий "Маснавийи маънавий"да акл, рух, жон ва нафс каби тушунчалар хамда Куръони карим оятлари талкини ва бошка бир катор тасаввуфий, диний-исломий масалалар шархида Саноий ижодига, хусусан, "Хадикат ул-хакикат..."га таянади. Бундан ташкари, Мавлоно "Маснавийи маънавий"да Саноий девонидан бир канча байтларни у ёки бу хикоят ёхуд киссада баён килинаётган фикр-карашларининг исботи сифатида келтириб, уларни тафсир килади. Буни "Тути ва савдогар" хикоятида, Мавлонога хос булган лирик чекинишлар пайтида келтирилган алохида байт ёхуд бир неча байтлар мисолида куриш мумкин8.

Кизикарли жихати шундаки, Мавлоно Саноий байтларининг тафсирига киришар экан, улардан канчалик таъсирлангани ва илхомланганини очик-ойдин изхор килади:

Бишнав ин панд аз Хакими Газнавй, То биёби дар тани кухна навй (С. 97).

Мазмуни: Х,аким Газнавий (Саноий)нинг бу пандига кулок солсанг, эски танангдан янгича рух топасан.

Мавлоно Саноийга ва унинг фалсафий карашларига катта эхтиром билан карайди, хатто, баъзи уринларда устозини юксакларга кутаради:

Туркчушаш шарх кардам нимхом, Аз Хдкими Газнавий бишнав тамом.

Дар "Илохийнома" гуяд шархи ин, Он хакими гайбу фахрул-орифин (С. 567).

Мазмуни: Шархда шошилдим ва хомлик килдим. Сен буни хаммасини туликлигича Хаким Газнавийдан эшитгил. Гайб тилининг билимдони ва орифлар фахри (Саноий) "Илохийнома"да буни шархлаб берган.

"Хадикат ул-хакикат..."да Куръони карим ва хадиси шариф шархига хам катта урин берилган. Мавлоно Румий Саноийнинг Куръон хакида изхор этган карашларини куллаб-кувватлаши баробарида, "каломи Аллох"ни инкор килувчиларга карши курашда хамда бу мукаддас китобнинг зохирий ва ботиний маъноларини курсатиб беришда Саноийга суянади:

Хуш баён кард он Хакими Газнавй, Бахри махчубон мисоли маънавй (С. 590).

8Каранг: Жалолиддин Мухаммад Алхусайн ал-Балхи сумма ар-Румий. Маснавийи маънавий. Биринчи дафтар. - Техрон: Тулуъ, 1365 х. - Сах. 90-I04.

Academic Research, Uzbekistan 673 www.ares.uz

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

"^eBOHH KaSup"ga CaHOufira SarumnaHraH KynnaS SafiT Ba Mucpanapra gyn KenuHagu. ByHgaH Tam^apu, MaBHOHO CaHOufira SarumnaS aroxuga ra3an SmraHHra xaM ryBOx SynumuMro MyMKHH.

"^eBOHH KaSup"garu 996-ra3an x^kum CaHOHfira SarumnaHraH SynuS, yHga MaBHOHO ^aronugguH PyMufi ycTO3HHHHr ynyr maxcu^TH xaKuga cy3nafigu. Bu3 Kyfiuga ymSy ra3anHH Tynu^ KemupaMro:

ry^T Kace: XO^a CaHOufi SuMypg, Mapru nyHuH XOH,a Ha KOpecT xypg.

kox HaSyg y, ku Sa SOge napug, OS HaSyg y, ku Sa capMO $ycypg.

fflOHa HaSyg y, ku Sa Myfie muKacT, ^OHa HaSyg y, ku 3aMuHam ^ymypg.

TaH^u 3ape Syg gap uh xOKgOH, K-y gy ^axOHpO Sa ^aBe MemyMypg.

^OnaSu xOKH cyu xOKe ^uKaHg, ^ohu xupag cyu caMOBOT Sypg.

^ohu gyBByMpO, ku HagOHaHg xanK, Myraara ry^M Sa ^ohoh cynypg.

co$ gapOMexT Sa gypgu Mafi,

Bap capu xyM pa^T ^ygO myg 3u gypg.

^ap ca^ap a^TaHg Sa xaM, эfi a3u3, Mapra3uBy pO3uBy pyMuBy Kypg.

XOHafiu xyg SO3 paBag xap flKe, Araac Kafi SOmag xaMTOfiu Sypg.

XOMym KyH, nyH Hy^arepO ManaK, homu Ty a3 ga^Tapu ry^TaH cuTypg (C.399).

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

Мазмуни: Бир киши Хожа Саноий улди деди. Бундай кишининг улиши кичкина вокеа эмас. У сомон эмасдики, уни шамол учириб юборса. У сув эмасдики, совук уни бир парча музга айлантириб куйса. У шона (тарок) эмасдики, бир соч толасидан синиб кетса. У дона (дон) эмасдики, ер уни уз багрида сикиб куйса. У бу тупрок уюмидаги (дунёда) олтин хазинаси эди. У икки дунёни бир арпага алмаштирарди. Тупрокдан яралган танни тупрокка берди. Хирад (юксак акл) жонини само (осмон)га элтти. Иккинчи жонни авом халк билмаслар. Агар хато (галат) сузласам хам, у жонини жононга топширди. У май куйкаси билан тулик аралашди. Хум бошига етганида, май куйкасидан ажралди. Эй азиз, агар Маргазий, Розий, румлик ва курд биргаликда сафарга отланишса, уларнинг хар бири, албатта, уз уйига кайтажак. Атлас билан бурд (олача)ни хеч качон тенглаштириб булмас. Жим бул, бу сузларни куй, эй малак. Чунки сенинг номинг сузлагувчилар руйхатидан учирилган.

Мазкур газалдаги 3 та байт 2, 3 ва 9-байтлар "Фарханги забони точикй" тафсирий лугатининг 1-жилд 213-бетида "бурд" сузининг изохида ва 2-жилдда 449 хамда 450-бетларда "фусурд" ва "фушурд" сузларининг изохида) Мавлоно Румий "Девони кабир"идан олинган ушбу байтларнинг муаллифи янглиш тарзда Рудакий деб курсатилган.

Умуман олганда, "Маснавийи маънавий"даги маъно, мазмун, образлар тизими ва тасаввуфий тушунча хамда истилохларда Саноий ва унинг "Хадикат ул-хакойик..."и таъсири жуда катта булганлигини кузатишимиз мумкин. Шу уринда Саноий ижоди, хусусан, унинг "Хадикат ул-хакойик..." асарининг Навоий "Лисон ут-тайр" достонига хам таъсир утказганлигини таъкидлаш максадга мувофикдир. Саноийнинг ушбу асаридаги бир хикоятда шундай вокеа накл килинади:

Дар Ухуд Мир Хайдари Каррор, Ёфт захме кави дар он пайкор.

Монд пайкони тир дар пояш, Иктизо кард он замон рояш.

Ки бурун орад аз кадам пайкон, Ки хамон буд мар варо дармон (С. 41б).

Мазмуни: "Ухуд жангида Амир Хайдари Каррор(Али) жуда огир яраланди. Укнинг пайкони оёгига санчилиб колди. У ярадан пайконни олиб ташлаш хакида уйларди. Чунки пайкон олинса, унинг жони ором топарди".

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

Хуллас, Х,азрати пайгамбаримиз Мухаммад саллаллохи алайхи вассаллам тавсиясига кура, жаррох ярадан пайконни чикариб ташлайди. Х,азрат Али буни мутлако сезмайди. У намозини тугатгач, хайрон булиб оёгидаги огрикнинг камайгани боисини хамда жойнамозда тупланиб колган кон хакида сураганида, фарзанди Хусайн булиб утган вокеани баён килиб беради.

Саноий хикоятни намоз укишда сидк ва ихлоснинг ахамияти хусусидаги фикр-карашлари билан якунлайди.

"Лисон ут-тайр"да хам Х,азрати Али хакидаги бир хикоят урин олган. Навоий уз хикоятини шундай бошлайди:

Бир газода накл мундокдурки, шох, Ебдур ук захмики отмиш кинахох.

Ер тутуб пайкон сунгакка уйла руст,

Ким чекордин булмайин чикмокка суст (16-бет).

Куринадики, бу ерда хам асосий гап пайкон хусусида. Навоий хикоятида келтирилишича, бир неча киши пайгамбаримиз Мухаммад (с.а.в.) хузурларига бориб, маслахат сураганларида Х,азрати пайгамбаримиз (с.а.в.): "Бу ишнинг иложини Али намоз бошлаганидан кейин килиш мумкин. У намозга киришгач, захмдаги пайконни имкон кадар каттик тортинглар, чунки Али намоз пайтида истигрок холатида булади. Шунда у огрикни бутунлай сезмайди", - деб мархамат киладилар:

Шах намозининг саломин чун деди, Захмда не дарду не пайкон эди (17-бет).

Али бу холатдан ажабланиб сураганида, унга хазрати пайгамбаримиз (с.а.в.) сузларини айтиб беришади. Навоий хикоятни Али тилидан келтирилган куйидаги мисралар билан якунлайди:

Хдйдари Каррор шукр айлаб аён, Ушбу иш сиррин бу навъ этди баён.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ким халос улмок ажал пайконидин, Мумкин эрмас жуз набий эхсонидин.

Бизга хар гамдин нажот ондиндурур, Балки ойини хаёт ондиндурур (17-бет).

Навоий ва Саноий хикоятларида ухшашлик куриниб турибди. "^адикат ул-хакикат..."да хикоят "Намоздан калбнинг хузур топиши" фаслида

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

келтирилган булса, "Лисон ут-тайр"да хикоят анъанавий наътдан сунг Хазрат Алининг маънавий, ахлокий ва шахсий фазилатлари, ибратли хаёти хусусидаги таъриф ва тавсифларни далиллаш учун келтирилган. Саноий хикояти 38 мисрадан иборат булса, Навоий уз хикояти асосий мазмунини 24 мисрада баён килади. Саноий Хазрати Али яраланган жанг номини аник курсатса, Навоий уни "Бир газода" деб куяди. Саноий Алига Хайдари Каррор (кайта-кайта хужум килувчи шер) дея мурожаат килса, Навоий уни дастлаб "Шах" деб атайди. Факат хикоят охирига келиб, уни Хайдари Каррор дея таърифлайди.

"Хадикат ул-хакикат..."даги хикоятда хазрати Али "дард"ига жаррох даво килса, "Лисон ут-тайр"да у пайкон "гам"идан набий эхсони туфайли нажот топади. Шунингдек, "Хадикат ул-хакикат..."даги хикоятда, жаррохдан ташкари, Алининг угли Хусайн тилга олинса, Навоий хикоятида Али билан бирга Мухаммад пайгамбар(с.а.в.) ва бир гурух кишилар хакида суз боради. Саноий асарида сухбат Али билан Хусайн уртасида булиб утса, "Лисон ут-тайр"да бундай сухбат Хазрати пайгамбаримиз ва бир гурух кишилар уртасида кечади. Иккала хикоятда хам Алининг пайкон азобидан кутулиши намоз адоси билан боглик холда тасвирланади. Шу билан бир каторда, муаллифларнинг уз хикоятидан чикарган хулосалари узгачадир.

Саноий хикоятидаги хулоса муаллиф тилидан берилади ва унда намоздаги сидк сажда, куъуд, рукуъ, киём ва саломнинг мартабасини белгилашини таъкидлаб, намозни, шунингдек, хар кандай иш ва амални бажаришда сидкидилдан ёндашишга даъват килиш гояси устунлик килади. Навоий эса хулосани Али тилидан келтиради хамда унда Аллох ва инсон муносабатлари, Хак ва хакикатни англаш, маънавий-ахлокий юксалиш, ибратли хаёт кечириш билан бир каторда, хатто, "ажал пайконидин халос" булиш "шамъи Худо", яъни Хазрати пайгамбаримиз (саллалахи алайхи вассаллам)нинг эхсони, угити, маърифати ва курсатмасисиз амалга ошмаслиги алохида таъкидланади.

Навоий хикоятидаги яна бир мухим жихат шундаки, шоир Мухаммад пайгамбарни муриди калбидан кечаётган хис-хаяжон ва кечинмаларни билгувчи бир пир тимсоли тарзида тасвирлайди хамда пайгамбаримиз хаётий тажрибаларини урганишга даъват этади. Навоий хикоятидаги ана шундай тавофутлар унинг узига хос гоявий-бадиий маъно касб этишини таъминлаши баробарида, "Лисон ут-тайр" достонининг "Мантик ут-тайр"дан фаркли жихатларини курсатиш учун хам хизмат килади.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

Фаридиддин Аттор XII асрнинг иккинчи ярми ва XIII асрнинг бошларидаги форс-тожик адабиёти, шунингдек, Яккин ва Урта Шарк халклари адабиёти ва фалсафий-тасаввуфий тафаккури ривожига катта хисса кушган забардаст суз санъаткоридир. Унинг исми Мухаммад, кунияси Абдухомид булиб, Фаридиддин эса лакаби хисобланади. Купгина манбаларда шоир кунияси Абу Толиб деб курсатилса-да, Бадеъуззамон Фурузонфар Атторга замондош булган Мухаммад Авфий берган маълумотни маъкуллайди9. Шоирнинг тасаввуф йулига кириши хусусидаги фикр-карашларда айрим ихтилофлар мавжуд. Бу хакда Жомий10 ва Давлатшох Самаркандийлар11 келтирган ривоятлар тадкикотчилар томонидан турлича бахоланади. Бадеъуззамон Фурузонфар мазкур ривоятларнинг асоссиз эканлигини таъкидлар экан, уз фикрининг исботи уларок, Аттор "Тазкират ул-авлиё"си мукаддимасидаги куйидаги ишорага таянади. Унда Аттор асарнинг ёзилиши сабабларини баён килар экан: "Бири шу эдики, хеч кандай сабабсиз ёшлигимда бу тоифа (суфия) билан дустлик шамоли калбимда мавж урар ва хамма вакт кунглимда уларнинг сузлари рохат багишлар эди"12, - дейди.

Бу эътирофдан шу нарса куринадики, Аттор ёшлигидан тасаввуф илми ва ахли суфия хаёти билан кизикиб келган. Маълумки, Атторга отасидан каттагина мулк хамда дорихона мерос колган. Х,ар куни дорихонадан "беш юз киши" дори харид килар экан, моддий кийинчилик хакида хеч кандай гап

13

булиши мумкин эмас эди . Аксинча, бу нарса Аттор таъкидлаганидек, "киши уз севган иши" (бу ерда тасаввуф ахли хаёти назарда тутилмокда) билан шугулланишига имкон беради14. Бинобарин, унинг моддий жихатдан таъминланганлиги кейинчалик хам тасаввуф илми билан махсус шугулланиш учун етарли замин яратади.

Давлатшох Самаркандий Аттор шайх ул-машойих ва ориф Рукниддин Аккофнинг муриди эди15 деб курсатса, бошка манбаларда Атторнинг кубравия тарикатига мансублиги хабар килинади16. Бадеъуззамон Фурузонфар бу масалага муносабат билдириб, Давлатшохнинг: "Шайх Фаридиддин Аттор

9 Каранг: Бадеъуззамон Фурузонфар. Шархи ахвол ва накду тахлили осори шайх Фаридиддин бинни Мухаммад Аттор Нишобурий.- Техрон, I374. - Сах. I-2.

10 Курсатилган асар. - Б. I7.

11 Фаридиддин Аттор. Тазкират ул-авлиё. - Т., I997.- Сах. 208

12 Бадеъуззамон Фурузонфар. Шархи ахвол ва накду тахлили осори шайх Фаридиддин бинни Мухаммад Аттор Нишобурий. - Сах. I7.

13 Бадеъуззамон Фурузонфар. Курсатилган асар. Уша бетда.

14 Фаридиддин Аттор. Тазкират ул-авлиё. - Т., I997. - Б. 6.

15 Тазкират уш-шуаро. - Сах. 208-209.

16 Каранг: Бадеъуззамон Фурузонфар. Курсатилган асар. - Сах. I9-30.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

хиркасини султони ошикин ва фахр уш-шухадо Маждиддин Багдодийнинг табаррук кулларидан олган" - деган фикрини хакикатга якинрок булиши

17

мумкин, дейди .

Давлатшох Самаркандийнинг ёзишича, Аттор сайру сулуки чогида куплаб эранлар сухбатига етишди. Етмиш йил давомида суфийлар ва авлиёлар

хакидаги хикоятларни туплади. Тарикат ахли орасида хеч ким бу микдордаги

18

хикоятлар туплаган эмас . Алишер Навоий "Лисон ут-тайр"да Аттор асарларидан "Мусибатнома", "Илохийнома", "Уштурнома", "Тазкират ул-авлиё" ва "Мантик ут-тайр"ни биз зикр этган тартибда санаб утади хамда устозининг девонларидан урин олган касида, газал ва рубоийларини юкори даражада таърифлайди19. Навоийшунос олим Ш. Шарипов Аттор ижодининг бош мавзуси тасаввуф эканлигини кайд килиб, "шоир уз асарларида суфизм таълимотининг вахдати вужуд концепциясини жуда катта махорат билан" таргиб килганлигини курсатиб утади20.

Маълумки, Фаридиддин Аттор узидан кейинги даврлардаги Шарк адабиёти ва фалсафий тафаккури ривожига катта таъсир курсатган. Тожик олими А.Мухаммадхужаев Аттор ижодий мероси Жалолиддин Румий, Махмуд Шабустарий, Абдурахмон Жомий, Алишер Навоий ва бошка бир катор кейинги асрларда етишиб чиккан шоир ва мутафаккирлар дунёкарашининг шаклланишига самарали таъсир курсатганини айтиб утади21. Унинг фикрига кура, бу таъсирни юкорида номлари келтирилган мутафаккирлар томонидан Атторга берилган баходан хамда уларни бирлаштирувчи умумий гоявий муштаракликдан бемалол куриш мумкин22.

Бизнингча, Атторнинг таъсири бошкаларга нисбатан Румий ва Навоий ижодида, хусусан, "Маснавийи маънавий" ва "Лисон ут-тайр" достонларида купрок кузатилади. Эрон олими Бадеъуззамон Фурузонфар Мавлоно ва Аттор уртасидаги маънавий ва рухоний якинлик хакида гапирар экан, Мавлоно Румий ва Шайх Аттор уртасидаги муносабатларни инкор килиш мутлако

23

имконсиздир, дейди . Дархакикат, Мавлоно учун Аттор ижоди сунгсиз завк ва илхом манбаига айланган эди. Мавлоно Аттор ижоди ва шайхнинг узи билан

17 Бадеъуззамон Фурузонфар. Курсатилган асар. - Сах. 30.

18 Тазкират уш -шуаро. - Сах. 209.

19 Алишер Навоий. Мукаммал асарлар туплами. 20 томлик. - Т., 1996. 12-том. - Б. 29-30.

20 Шарипов Ш. Алишер. Навоий "Лисон ут-тайр" достонининг генезиси ва гоявий-бадиий хусусиятлари. - Т., 1982. - Б. 17.

21Мухаммадходжаев А. Мировоззрения Фаридиддина Аттора. - Душанбе, 1974. - Сах. 107.

22Уша китоб, уша бетда.

23Бадеъуззамон Фурузонфар. Шархи ахвол ва накду тахлили осори шайх Фаридиддин бинни Мухаммад Аттор Нишобурий. - Б. 70.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

танишуви, унинг асарларини укиб-урганиши имконияти ёшлигидан, аникроги, Нишопур шахридаги учрашувдан бошланганлиги тарихий манбаларда кайд

24

этилган . Айникса, Аттор томонидан Жалолиддинга "Асрорнома"нинг тухфа этилиши бу рухоний муносабатларнинг шаклланиши ва ривожланишида хал килувчи роль уйнайди. Кейинчалик "Асрорнома" Мавлононинг бир умрлик доимий хамрохига айланганлиги25 хакидаги таъкидлар унинг Аттор ижодининг мухиби ва мухлиси булиб колганлигини далиллайди.

Сайид Косим Анвор газалларидан бирида Мавлоно Румий ва Аттордаги ижодий ухшашлик ва рухоний якинлик тугрисида шундай ёзади:

Дуйи бигзору дар як чилд чамъ кун, ^ама акволи Мавлонову Аттор26. Мазмуни: Иккилик хакида гапиришдан кечгилу, Мавлоно ва Аттор сузлари (шеърлари)ни бир жилдда жамлагин.

Ахмад Афлокий "Манокиб ул-орифин"да Мавлононинг Аттор ижодига булган мехр-мухаббати ва кизикишини ифодалайдиган куплаб накл ва лавхаларни баён килган. Жумладан, у бундай дейди: "Бир куни Х,азрати Мавлоно Фаридиддин рахматуллохи алайхи асарларини мутолаа килар эди"27. Бундан шу нарса куринадики, Мавлоно Аттор асарларига тез-тез мурожаат этиб турган, улардан хар сафар янгича бир маъно ва мазмун кашф килган. Мавлонога нисбат бериладиган куйидаги байтда Атторнинг юксак маком ва мартабасини англатувчи мазмун баён килинади:

Х,афт шахри ишкро Аттор гашт, Мо хануз андар хами як кучаем. Мазмуни: Аттор ишкнинг етти шахрини кезиб чикди, аммо биз хануз бу кучанинг бошида турибмиз.

"Маснавийи маънавий"даги хикоятларнинг манбалари хакида гап борганда Аттор ижоди, айникса, унинг маснавийлари таъсири биринчи навбатда тилга олинади. Бадеъуззамон Фурузонфар фикрича, "Маснавийи

маънавий"даги уттиз бешга якин хикоятлар Аттор асарларидан

28

узлаштирилгандир28. Бу хикоятларнинг аксарияти "Илохийнома", "Асрорнома", "Мусибатнома" ва "Мантик ут-тайр" каби достонлардан узлаштирилган хамда улар кайта ишланиб, Мавлонога хос булган рух ва мазмун билан бойитилган.

24 Бу хакда каранг: Тазкират уш-шуаро. - Сах. 24.

25 "Насойим ул-мухаббат". - Б. 326.

26Али Акбар Деххудо. Лугатнома. Шумораи мусалсал. № 217. - Техрон, 1345 х.ш. - Сах. 113.

27 Манокиб ул-орифин. - Б. 321.

28 Бадеъуззамон Фурузонфар. Шархи ахвол ва накду тахлили осори шайх Фаридиддин бинни Мухаммад Аттор Нишобурий. - Сах. 70.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

"Куллиёти Шамс Табризий"даги баъзи бир газаллар хам Аттор

29

хикоятлари заминида яратилганлиги илмда кайд этилган . Аттор девонидаги газал, китъа, касида каби лирик жанрлар хам Мавлоно диккатини узига тортган. "Куллиёти Шамс"даги газаллар синчиклаб куздан кечирилса, бу сохада хам Мавлононинг Атторга издошлик килганлиги намоён булади. Мавлоно Аттор газалларидаги мавзу, вазн, кофия ва радифларни саклаган холда бир неча газаллар ёзганлиги хамда устози газалларидан бир неча матлаъ ва алохида байтларни тазмин килганлиги аёнлашади. Мавлононинг Аттор ижодига булган кизикиши унинг атрофидаги мухлис ва муридлари назаридан четда колмаган ва уларнинг купчилиги бевосита ёхуд билвосита Мавлононинг таргиб ва ташвикотлари натижасида Аттор ижодини махсус урганишган. Ахмад Афлокий ана шундай лахзалардан бирини шундай тасвирлайди: "Хазрати Мавлоно буюрдиларким, кимки Аттор асарларини урганиш билан шугулланса, Хаким (Саноий) сузларига ошно булади ва ул каломнинг сирларини англайди. Кимки Саноий асарларини жидду жахд билан мутолаа килса, бизнинг сузимиз сирру синоатидан вокиф булади" .

Кизикарли томони шундаки, Мавлоно уз лирик мероси билан унга катта таъсир утказган устозлари хакида суз юритар экан, хар доим Аттор ва Саноий номларини ёнма-ён келтиради. Маълумки, Аттор Саноийга издошлик килган, унинг "Хадикат ул-хакикат..." ва бошка асарларидан илхомланган. Мавлононинг юкоридаги эътирофида иккала забардаст ижодкор уртасидаги вобасталик ва ухшаш жихатларга ишора килинмокда. Афлокий ёзади: "Мавлоно, Хакими илохий (Саноий) ва Фаридиддин Аттор к. а. с. хакида шундай деди: Улар диннинг буюклари эдилар. Аммо улар купрок фирок хакида сузладилар, биз эса факат васл хакида сузладик"31.

"Куллиёти Шамс"даги газалларда хам Аттор ва Саноийга муносабат -деярли бир хил. Куйидаги байтга диккат килайлик:

Ч,оне, ки ру ин су кунад, бо Боязид у ху кунад, Ё дар Саной ру кунад, ё бу дихад Атторро (С. 58).

Яъни: Жон агар юзини бу томонга каратса, Боязидга урганиб колади, гохида Саноийга рупара келар, гохида ундан Аттор иси келар.

29 Бадеъуззамон Фурузонфар. Курсатилган асар. - Сах. 72.

30 Ахмад Афлокий. Манокибул-орифин. 1-жилд. Тахсин Ёзичи таржимаси. - Истанбул, 1986. -Сах. 200.

31 Курсатилган асар. - Сах. 200.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-670-682

Бошка бир байтда эса, Мавлоно Саноий ва Аттор ижодининг мазмун-мохиятини, уларнинг тасаввуф шеъриятидаги урин ва макомларини шундай белгилайди:

Агар Аттор ошик буд, Саной шоху фоик буд, На инам ман, на онам ман, ки гум кардам сару поро (С. 73). Мазмуни: Агар Аттор ошик булса, Саноий шоху фоик (юксакрок, баландрок)дир. Мен у хам эмасман, бу хам эмасман. Мен бошдан-оёк узимни йукотдим.

Бу байтда шоир: "На инам ман, на онам ман..." - дейиш билан наинки холати, маънавий такдири, балки ижодиёти хам устозлариникидан фаркланишига ишорат этган эди.

ХУЛОСА

Дархакикат, Жалолиддин Румий адабиётдаги бир канча жанрларда калам тебратиб, узига хос салмокли мерос яратган буюк санъаткордир. Унинг асарлари, хусусан, сифат жихатдан хам алохида эътиборга лойик. У ирфоний маъно ва мазмунларни ифодалашда узигача яшаб ижод этган улуг шоирларнинг анъаналарини давом эттирган булса-да, махоратда хамма устозларидан узиб кетган эди.

REFERENCES

1. Олимов К. Мировозрение Санои. - Душанбе, 1973. - Стр. 22.

2. Алишер Навоий. Мукаммал асарлар туплами. Йигирма томлик. 17-том. Насойим ул-мухаббат. - Тошкент: Фан, 2001. - Б. 457.

3. Девони Хдким Саноий. Техрон, 1375 х.ш. - Сах. 9.

4. Давлатшох Самаркандий. Тазкират уш-шуаро. - Техрон, I337 х.ш. - Сах. I06.

5. Жалолиддин Мухаммад Алхусайн ал-Балхи сумма ар-Румий. Маснавийи маънавий. Биринчи дафтар. - Техрон: Тулуъ, 1365 х. - Сах. 90-I04.

6. Мухаммадходжаев А. Мировоззрения Фаридиддина Аттора. - Душанбе, 1974. - Сах. 107.

7. Бадеъуззамон Фурузонфар. Шархи ахвол ва накду тахлили осори шайх Фаридиддин бинни Мухаммад Аттор Нишобурий. - Б. 70.

8. Тазкират уш-шуаро. - Сах. 24.

9. "Насойим ул-мухаббат". - Б. 326.

10. Али Акбар Деххудо. Лугатнома. Шумораи мусалсал. № 217. - Техрон, 1345 х.ш. - Сах. 113.

11. Ахмад Афлокий. Манокибул-орифин. 1-жилд. Тахсин Ёзичи таржимаси. -Истанбул, 1986. - Сах. 200.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.